„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (9)

Značajan događaj u životu grada je uvođenje električnog svetla 1. avgusta 1922. godine, što postepeno menja navike i potrebe ljudi. Za tu priliku, u prisustvu znatiželjnog stanovništva varošice Palanke i okolnih sela, mašine su puštene u rad, a ispred zgrade, na banderi posebno podignutoj, zasvetlele su tri „bong lampe”, izazivajući oduševljenje. Putujuća povlašćena pozorišta koja su do sada izbegavala Palanku zbog muka sa svetlom više nemaju razloga za to. U jesen 1922. Podrinjsko povlašćeno pozorište pod upravom Dušana Životića gostuje mesec dana u Palanci i igra predstave: „G-đa X”, „Aveti”, „Lukrecija Bordžija”, „Otelo”, „Stari Hajdelberg”, „Koštana”, „U novoj koži”, „Romeo i Julija”, „Kir Janja”, „Zona”, „Ivkova slava” i „Đido”. Verovatno, će uticaj viđenih predstava i druženje sa glumcima Podrinjskog pozorišta, odvesti Nikolu Stojanovića, mladića iz palanačke čaršije, godinu dana kasnije (15. Juna 1923.) u Podrinjsko pozorište kod Životića. Biće prvi Palančanin koji će krenuti putem večitih nomada i modernih čergara.

„Abrašević“ 1924. godine otpočinje spremanje pozorišne predstave „Sumnjivo lice” Branislava Nušića.  Probe se održavaju u pomoćnim prostorijama kafane „Balkan”. Rukovodilac pozorišne sekcije je Ivan Bajazit koji je i reditelj predstave.

Prema sačuvanim podacima u predstavi su igrali: Ivan Bajazit, Pavle Stojadinović, Dimitrije Kedžić, Vlastimir Branković, Milan Trudić (kasnije Obren Šiljić), Žika Đurđević-Mazalo (nastupao u kasnijim predstavama), Vesa, (prezime nije zapisano), Jovanka- Vana Blagojević i Milena Muf. Godine su prolazile a konzervativna shvatanja su i dalje prisutna. Devojke teško pristaju da se pojave na pozornici. Mnogo rediteljskih muka imao je Bajazit sa Vanom Blagojević, koja je igrala Maricu,  da uradi scenu padanja u zagrljaj Đoki – (mada mu je ona, kasnije zauvek pala u zagrljaj).

Radilo se prilježno.  Probe su trajale ponekad i do pola noći. Na povratku kroz usnulu varoš, muški deo ansambla pratio je svoje koleginice do njihovih kuća. Svi oni su želeli da se afirmišu u jednoj duboko ljudskoj delatnosti koja im je davala snagu da istraju na tom poslu i savladaju prepreke. Bilo je to vreme entuzijazma i poleta.

Premijera „Sumnjivog lica” odigrana je u kafani „Kruna” 1924. na improvizovanoj pozornici napravljenoj po ugledu na one na kojima su igrala putujuća pozorišta: poređana pivska burad, postavljene daske sa nekoliko stubova preko kojih je zategnuto „amerikan” platno, i zavesa. Kako su glumci amateri slabije učili uloge sufler je bio „majka” za sve na sceni. Dogovor pred predstavu bio je ovakav: da se sufler primakne onoj strani pozornice iza kulisa gde stoji glumac koji slabo zna tekst, ili da se glumac primakne kulisi da bi bolje čuo. Onda nastaje trka suflera okolo scene. Ukoliko ne postigne da svima dobaci tekst onda priskače u pomoć inspicijent koji mora da zna ceo komad napamet. Zato su mnogi radije bili glumci nego sufleri. Svetlo na sceni bilo je problem prilikom  izvođenja komada. Pozornica je bila osvetljena jednom jačom sijalicom i jednom iza kulisa. Kad se dogodi da padne napon onda se na pozornici vide siluete od glumaca.

Da li neposedovanje znanja o pozorišnoj literaturi ili sigurnost u izvođački ansambl, tek u ovoj godini pored „Sumnjivog lica” igrana je „Prosidba”. Jedini trag o igranju komada „Prosidba” Antona Pavloviča Čehova je zapis da se premijera dogodila 1924. godine.

Dobar  prijem „Sumnjivog lica“ kao i činjenica da Nušića publika, za razliku od kritičara, voli, prevagnuo je u izboru novog komada. U „Abraševiću“ odlučuju da  igraju „Narodnog  poslanika” Branislava Nušića, aktuelnu komediju koja ismejava političke borbe stranaka i podvale vlasti na izborima. Uporedo sa radom na predstavi, pristupilo se izradi montažne pozornice koja će da zadovolji osnovne  zahteve predstava.  Pozornica  je završena 1925. godine sa priličnim  brojem različitih kulisa i glavnom zavesom od crvenog štofa, i bila je smeštena u šupi Dragog Vlajića, člana pozorišta, odakle je uzimana i montirana, prema potrebi.   Bila je to jedina pozornica u gradu. Na njoj su igrale i sve gostujuće pozorišne trupe. Napravljena je i garderoba pa su glumci dobili bolje uslove za rad.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *