Nenad Milinković Baća – atletičar, trener i sudija: MOGLI BISMO DA ORGANIZUJEMO BALKANIJADU  

na mitingu Devet puta sam bio prvak Srbije, od pionirske kategorije, mlađe juniorske, juniorske, mlađe seniorske, sve do seniorske kategorije – kaže naš sagovornik

 

Ovogodišnja dodela priznanja za sportistu godine potvrdila je da naš grad postaje poznat u sportskim krugovima ne samo kao mesto košarke, već i kao centar atletike. Posle rada bračnog para Đurđević, Zorana i Milanke, koji su utemeljivači atletike, nov uspon „kraljice sportova“ u našem gradu inicirali su treneri mlađe generacije, a među njima posebno značajno mesto pripada Nenadu Milinkoviću Baći, dugogodišnjem reprezentativcu, atletskom treneru (sa fakultetskom diplomom) i sudiji.

Palanačke: Najpre ste bili takmičar?

Milinković: Počeo sam sada već daleke 1973. godine, kod nastavnika Zorana i Milanke, u tadašnjem atletskom klubu „Goša“. Nisam mogao da se takmičim do osmog razreda. Kada sam počeo da se takmičim, te prve godine, već sam postigao rekord Srbije, 55,96 metara.

Palanačke: U bacanju koplja?

Nenad MilinkovicMilinković: Da, šestogramsko koplje, i tada sam već ušao u reprezentaciju. I evo, do veteranske selekcije, ja nisam izlazio iz reprezentacije. Moj najdalji takmičarski hitac bio je 67,96 metara, a to je najveća daljina u istoriji našeg kluba. Imao sam i hice preko 74 metra, što je u to vreme bio jedan od pet-šest najboljih rezultata u tadašnjoj velikoj Jugoslaviji. Bio sam, inače, prvak Jugoslavije u bacanju koplja, kao mlađi junior, i uvek sam bio među nabolja tri bacača  na prvenstvu Jugoslavije, kao stariji junior i kao senior. U vreme Jugoslavije koju su činili Srbija i Crna Gora bio sam drugoplasirani bacač koplja u zemlji. Za sportistu godine u Palanci proglašen sam 1997. godine.

Palanačke: Na kojim ste sve takmičenjima bili, osim pomenutih državnih prvenstava?

Milinković: Osim dva prvenstva SFRJ, devet puta sam bio prvak Srbije, od pionirske kategorije, mlađe juniorske, juniorske, mlađe seniorske – sve do seniorske kategorije. S tim što sam već 15 godina najbolji bacač koplja u istoriji naših sportskih veterana. Pre dve godine sam prvi put bio u veteranskoj reprezentaciji na Balkanijadi u Zagrebu, gde sam bio drugi, a ove godine me očekuje takmičenje u Solunu. Mislim da medalja ne može da mi pobegne, jer bacam koplje na daljinu od oko 60 metara, što je, inače, šesti rezultat na svetu u veteranskoj konkurenciji. Bio sam takmičar Crvene zvezde, i očekujem da budem pozvan na sedamdesetogodišnjicu ovog sportskog društva. Tada je tu bio vrh vrhova naše atletike. Dragutin Topić je skakao u vis, a ja sam bacao koplje. Samo smo Topić i ja ostali u ovom sportu kao treneri. Tada smo Dragutin Topić, Aleksandar Popović, bivši ministar i ja u ekstra bonu 1989. bili treći u Evropi, ekipno, a 1990. smo bili prvaci Evrope u Londonu. Dakle, imam dve medalje sa Kupa šampiona Evrope.

Palanačke: Uporedo sa tim ide i Vaš trenerski staž, napre u Crvenoj zvezdi, a potom i u Atletskom klubu „Jasenica“:

reprezentaticacMilinković: Ja sam sada trener samo u Smederevskoj Palanci. Završio sam  i visoku školu za operativnog trenera atletike. Niko drugi u Smederevskoj Palanci nema zvanje atletskog trenera. Isti taj fakultet završio je i Dragan Stojković Piksi, i mnogi drugi naši treneri.

Palanačke: Za period od kada počinje vaše angažovanje u AK „Jasenica“ vezuju se najveći uspesi ovog kluba…

Milinković: Da, od 2008., od kada sam krenuo sa atletskim klubom ovde, već su počeli prvi rezultati. Već 2010. smo dobili prvaka Srbije i od tada ne prestajemo sa uspesima. Kada se spomene koplje, sinonim je Nenad Milinković. Rekoh već, uspesi su počeli da se ređaju 2009.,  2010. godine. Imali smo seniore, među boljima, imali smo Stefana Dimitrijevića, koji je bio prvi na prvenstvu Centralne Srbije, Borisa Batinića, koji je bio četvrti kao pionir, Jankovića koji je bio šesti u bacanju kugle na državnom prvenstvu, dobili smo kasnije Miroslava Veljkovića koji je bio državni prvak u bacanju koplja… Posle su, 2010. uveli  bacanje vorteksa (atletske sprave od sunđera, teške 120 grama). Vorteks bacaju peti i šesti razred osnovne škole, dakle mlađi pioniri. Ove godine je naša Ivana Đurić oborila državni rekord, bacivši vorteks na daljinu od 52,06 metara. To je najbolji rezultat za ovih skoro pet godina koliko se održavaju takmičenja u ovoj disciplini. Ujedno, Ivana je i na krosevima osvojila dosta medalja. Kada sam ja postao njen trener bila je treća u Požarevcu, druga u Kruševcu, i prva u sa ivanom djuric mladom rekorderokom u bacanju varteksaLeskovcu. Osim Ivane Đurić imamo Pavla Jankovića, koji je kao pionir bio drugi na državnom prvenstvu, izborivši reprezentativni status. Prošle godine je bio drugoplasirani bacač, na državnom prvenstvu za mlađe juniore, dok je treći bio Miloš Stojić, takođe naš član. Dakle, imamo dvojicu, od trojice najboljih bacača u Srbiji u kategoriji mlađih juniora.

Palanačke: Kako stoji sa finansiranjem atletike? Stiče se utisak da je ovaj sport u senci nekih kolektivnih sportova.

Milinković: Najveći hendikep atletike, ne samo u Palanci, je u tome što mnogi treniraju još uvek kao u prošlom veku. U Palanci i dalje nemamo atletsku stazu. Ako se ima u vidu da stadion „Partizana“ ima atletsku stazu, tartan, od 1964. godine, a da ovakva staza na stadionu „Crvene zvezde“ postoji od 1967. godine – jasno je kakav je hendikep to što nemamo tartan stazu. Najveći je problem kada je vlažno, kada je mokra zemlja, jer tada ne možemo da treniramo bacanja, jer nam proklizavaju noge, i tako dalje. Tražili smo od uprave da napravi plan uređenja stadiona, i da taj plan da Atletskom savezu Srbije, kako bismo konačno dobili tartan stazu. Na taj plan se i dalje čeka. Ukoliko bismo imali tartan stazu, budući da već imamo pomoćno igralište za zagrevanje, mogli bismo da organizujemo velika takmičenja, jer osim Kragujevca, ni jedan grad u Centralnoj Srbiji nema atletsku stazu. Mogli bismo da organizujemo preko deset takmičenja u toku godine. Od toga bi mogao da se finansira Klub. A mogli bismo da čak organizujemo i Balkanijadu.

Palanačke: Koliko takmičara broji AK „Jasenica“

1545163_10202471649368160_1313671863_nMilinković: Pa to je kao u svakom Klubu. Imamo dvadesetak stalnih takmičara i isto toliko takmičara koji dolaze i odlaze. Međutim, kako se nižu uspesi kluba i u  bacačkoj sekciji, i kod Vojčevskog, uporedo sa našim odlaskom na takmičenja – a napominjem da nam opština mnogo pomaže – raste i broj zainteresovanih za atletiku. Jer, da se razumemo, ni u fudbalu, ni u rukometu, ne mogu da budu državni prvaci, dok u pojedinačnim sportovima kao što je atletika ta je mogućnost sasvim izvesna.

Palanačke: Da pomenemo i tvoju karijeru sudije.

Milinković: Ja sam sudija pri Atletskom savezu Beograda. On od skoro postoji i u njemu su najbolji atletičari i atletski treneri i sudije iz cele zemlje.

Palanačke: Na kraju, mladi, zainteresovani za kraljicu sportova, kome u Palanci mogu da se obrate?

Milinković: Imamo mi sajt AK „Jasenica“, a imamo i privatne telefone, koji su, razume se, i klupski telefoni. Dakle, mogu da se jave preko sajta, ili neka pozovu na moj privatni broj – 064/2348285. Uvek su dobrodošli.

 

 

 

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *