Vekovnik palanačkog Pozorišta

Scan-150221-0001-194x300-194x300Jesen je hiljadu devetsto četrdeset četvrta, sedmica druga, mesec oktobar. Sa istoka i jugozapada sve se jasnije čula kanonada. Nemačka vojska užurbano se izvlači iz grada. Iza nje ostaje slika poraza, šlemovi u blatu i prevrnuti topovi. Pozorišni život je zamro, Palanka je uzavrela, ljudi su izašli iz svojih domova i skrovišta, isčekivala se sloboda. Popodne, desetog oktobra ušle su prve regularne jedinice partizana i Crvene armije. Grad je dobio novo ruho, nestalo je Franje Kempfa, logora, objava o streljanju, ulice su postale otvorene i široke.

***

Bogatstvo repertoara u ratnim godinama, koji su nosili „Pozorište Crvenog krsta“, „Jaseničko pozorište“, kako mu je kasnije dat naziv, potom „Jaseničko povlašćeno narodno pozorište“, pozorište „Obveznika nacionalne službe“, i „Diletantske grupe zavoda za prinudno prevaspitavanje omladine“, upotpunjeno putujućim pozorišnim trupama koje su posećivale Palanku, biće prekinuto. Zavesa je spuštena na pozorišna zbivanja, ali zavesa je pala i na nemačku okupaciju grada. Sloboda je stigla u Palanku, ali ne i u druge krajeve. Veliki broj građana mobilisan je i upućen na Sremski front, sa njima su i dojučerašnji glumci. O tome Nenad J. Ristić piše:

Tih dana će časno biti spuštena zavesa na sceni kod „Centrala“, a članovi pozorišta biće poslati na Sremski front, na obale reke Bosut gde su oni često umeli da uz „milikerc sveću“ večerima recituju Bojićevu „Plavu grobnicu“ tiho. Pozorište i tu nije dalo mira. Tako reći čitava grupa je bila mobilisana.

***

Grad navikao na pozorišne predstave traži svoje pozorište i ne prihvata činjenicu da ga nema. Tu želju veoma brzo uočava narodna vlast koja veoma dobro shvata značaj pozorišta i njegovog rada u svim slojevima naroda i posvećuje mu veliku pažnju, jer pozorište je idealan instrument političke propagande i prodora kulture i umetnosti u široke narodne mase. Stvaralački elan koji je zahvatio celu zemlju stvorio je osnovne pretpostavke za početak razvoja u svim oblastima. U gradu se formiraju: Industrijska škola od dece iz postradalih krajeva, Ženski dom za decu bez roditelja, kulturno umetničke družine sa sekcijama: muzičkom, folklornom, horskom i diletantskom pozorišnom grupom. Počinje gradnja domova za smeštaj školske omladine, kreće se u obnovu porušenog.

***

Škole su zauzete ili oštećene, školska godina ne počinje na vreme. Kreće se sa analfabetskim tečajevima. Čine se prvi koraci na kulturnom preobražaju najširih masa uz svesrdnu pomoć Narodno oslobodilačkog odbora i Komande mesta, formiranih 10. oktobra. Novembra 1944. izabran je Sreski narodno-oslobodilački odbor. Jedan od prvih zadataka nove vlasti, koja se u mnogome razlikuje od prethodne, bio je oživljavanje pozorišnog života u gradu i Srezu jaseničkom (ustanovljen za vreme Knjaza Miloša, 1837. godine a ukinut posle 120 godina postojanja od nove vlasti).

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *