ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Year: 2015

На трагу (пише: Дејан Црномарковић)

Тачка на – грешку

Na-tragu_4-300x169„Пролеће је чак и у децембру…“, написао је један од највећих рок песника из старе добре Југе, Бранимир Џони Штулић.

Запосленима у Општој болници „Стефан Високи“ у Смедеревској Паланци, након последњих дешавања у њиховој установи, свакако јесте.

Сунце им је грануло 9. децембра, а да ли ће и потрајати показаће се у данима који су пред нама.

Али, никада се није догодило да једна смена, као та шутка која је стигла „одозго“ директору паланачке Болнице, др Горану Богдановићу, буде подржана у јавности скоро консензусом.

На том случају усагласили су се чак и потпуно супротни полови на локалној политичкој сцени.

А то најупечатљивије говори о томе како је Богдановић обављао посао директора ове здравствене установе.

Свакако, то говори и о томе какве је „стручњаке“, имајући у виду и квалитете и досадашњи учинак посланика Нектаријевића, паланачки огранак Српске напредне странке у претходном периоду позиционирао на најзначајније функције.

Да је било озбиљног и одговорног приступа, код оних који су Богдановића кандидовали, никада се не би нашао на било ком значајном положају, јер заиста није тешко сагледати минули рад, односно радну биографију сваког појединца, па и овог о коме је реч.

Како кажу његове колеге, доктор Богдановић не важи за стручњака у својој професији, шта више, било је и раније мноштво конкретних притужби на његово лекарско умеће.

Познајући га више деценија не бих се „заклео“ у његову способност да руководи чак ни Планинарским друштвом у коме смо заједно провели силно време, а поверена му је веома озбиљна установа са шест стотина запослених!!!

Елем, скоро читав колектив паланачке Болнице је у стању катарзе после одлуке о смени, како кажу, најгорег и најнеспособнијег руководиоца у историји њихове куће.

После вишемесечне изразито „болесне“ ситуације, и тешке борбе да се истина о погубном деловању директора Болнице пробије до „оних који одлучују“, одахнули су запослени, али и пацијенти из две суседне општине.

Посебну тежину, односно, значај тој смени даје чињеница да ју је потписао његов партијски колега, коме је, изгледа, на крају заиста прекипело.

Нису више могле да помогну Богдановићу ни везе издалека, ни партијска струјања, ни лажи и обмане, ни вађење „код својих“ да га опањкавају потплаћени (демократски) новинари…

Једноставно, дошао је на силу, а отишао бедно.

Чак и на крају, у трену када је схватио да је готово, Богдановић се „хватао за сламку“ покушавајући да сакрије документ из Министарства здравља и да тако обезбеди себи још неколико сати на власти. Али, добар глас се далеко чује па су вест о приспелом „папиру са печатом“ дознали запослени који су га, буквално, натерали да им документ покаже.

Тако је стављена тачка на ту – грешку, са именом и презименом: Горан Богдановић.

Лично сматрам да то није довољно. Потребно је и да положи рачуне. Пословне, моралне, људске…

Јер, до пре само неколико недеља Горан Богдановић био је потпредседник Општинског одбора Српске напредне странке у Смедеревској Паланци, њихов кандидат за председника Општине и директор значајне здравствене установе.

Са својим саучесником, послаником Нектаријевићем, уз омамљујућа пића, маштао је о пословним и политичким „висинама“. Његов „пут“ до тих „врхова“ био је поплочан понижаваним и малтретираним радницима и пацијентима паланачке Болнице.

„Газио је по лешевима“, Богдановић, јер је умислио да се тако влада.

Будан је сањао – себе, и на одговорна директорска плећа примао и давао…, одлучивао, наређивао, пресељавао у подрум, уцењивао, захтевао да због њега лажу…

У слободно (партијско) време са својим политичким ортаком Нектаријевићем, одређивао је и коме треба посећи гуме на колима, а кога извређати у страначким отвореним писмима и саопштењима.

И сада би, ваљда, ако смо нормално друштво, требало ставити тачку на све то.

Али, нека остане записано, ко је све, искористивши повољан политички тренутак, манипулацију, подршку или разочарање одређеним политичким опцијама, успео да се „ушуња“ у фотељу.

Једном од таквих, срећом је одзвонило.

 

 

 

 

Култура

Наши ствараоци – Зоран Тодор: ЉУДСКА НЕСРЕЋА ЗВАНА ЉУБАВ ИЛИ МРЖЊА

Scan-151208-0003-Зоран Тодор, ретко оригиналан и креативан сликар, истанчаним духом и слухом, са пуно ентузијазма и дражи, ствара свој сликарски свет.  Тај свет је, често, испуњен ситним, минорним људима са периферије друштвеног живота, без којих свака уметност нема ни укус ни боје

 

Графика академског сликара Зорана Тодора „Жене и пси“, која илуструје наш текст, са још двадесетак, садржински истих одштампаних листова, пре нешто више од две деценије,  била је изложена пред пробирљивом и осетљивом паланачком ликовном публиком. Галерија Народног музеја (узгред речено, идуће, 2016. године године обележава пола века свог оснивања) била је тесна и претесна да прими све заинтересоване гледаоце који су дошли да виде стваралаштво овог младог и надабудног суграђанина, са дипломом  Академије примењених уметности у џепу,  на којој се мастило декановог потписа још није било осушило. Разумљиво, поред бројних  љубитеља уметности, затим, ауторових другова и пријатеља, наћи ће се и многи који по први пут, уопште, присуствују отварању једне сликарске изложбе. Најревноснији у томе били су његове комшије Колонијаши, са чијом је децом, заједно с братом, провео детињство и дечаштво. Готово, сви од реда,  знали су да је он тамо, на неком факултету у Београду, један од најбољих студената. (Успут: кућу Тодорових родитеља од суседног радничког насеља делиле су две њиве:  једна жута под сунцоликим сунцокретом, друга зелена од свиластог кукуруза).

Scan-151208-0002На изложби испред графике „Жене и пси“ неописива свађалачка гужва, која сваког трена може да прерасте у скандал. Помешана са циликавим смехом, шири се  несносна ларма. Крећу ситна пецкања и вређања, а уши појединих посетилаца почињу да парају речи: „фрајери“, „проститутке“, „уличари“, „дрогираши“. Прво тихо, па све јаче и јаче, излећу скарадне псовке, какве би се тешко пронашле и у најпрестижнијим енглеским енциклопедијама. Очито, тематика графике, као на свакој жестокој фудбалској утакмици, гледаоце је поделила на два навијачка табора:  једни су се њоме одушевљавали,  други згражавали. Атмосфера нетипична и непримерена културним приредбама.

Каква то сликарска контрапродуктивна сила исијава „инкриминисане“ графике?

По модрикастобелој цинканој плочи, формата 23 х 34,5 см., уметник је, зналачким мајсторством, челичном иглом, запарао и са ње на хартију отиснуо графику са пет фигура: две, двоноге, и три,  четвороноге, из људског и анималног света. Напред, у првом плану, смештене су две одрасле женске особе, изазовног, несвакидашњег става и облачења. Лева, седи у не баш симпатичној пози, док је десна заузела правилан стојећи положај. Лица,  једва наглашених очију, су им прекривена дугачком, црном, косом. Попут холивудских звезда са А листе, желећи све на себи да покажу, остале су без доњег веша. Једна обувена, друга изувена, изрониле из какве ноћне море, незаинтересоване и равнодушне према свему, загледане су у оно што се видети не може, налазећи у том погледу, можда, трагизам сопственог живота и егзистенције. У строгој средини слике, анфасом,  окренути гледаоцима, у чучећем положају, спратила су се два најобичнија  авлијанера, очекујући, ваљда, дежурног уличног фотографа да их услика за, само њима познат, какав кучећи брачни албум. Трећи, усукани џукац, вероватно  подстакнут кучећом љубомором, шмугнуо је из овог чудног друштва, и линијом која означава саму ивицу слике, запутио према месту, где га, наводно,  очекује Годо.

Преостали посетиоци изложбе, већ заморени и изнервирани огољеним еротизмом графике „Жене и пси“, гласно се питаше на којем се  простору драма ових необичних актера одигравала и шта је, појединачно, коначно са њима било. Јер, су они од стане аутора, упаковани на веома малом, уском простору беле хартије, без икакве амбијенталне  маркације (Напомињемо да ће одговор на постављено питање, сам по себи,  доћи у другом делу  приче.)

И на осталим радовима презентираним на изложби видеће се, готово, истоветне графике – слике. То су, опет,  људи и жене са својим  судбинама. Тодоровом перу се намећу: арлекини, старлете, стриптизете, циркуске певачице… Актови су му омиљена и прагнантна дисциплина, женски,  пре свих, мада за моделе узима и мушкарце. На његовим цртежима често се  јављају лица са периферије друштвеног живота. Без тих минорних  малих и ситних убогара време нема ни укус ни боју. Покаткад, као у најпрозрачнијим сновима, код њега ће се осетити  нека далека реминисценција на омиљене песнике и писце: Аретина, Вијона,  Превера. На Чарлса Буковског, представника америчке провокативне књижевности, особито.

У наступајућим, релативно добрим приликама, некадашње сликарске изложбе, као, уосталом, и сва друга културно-просветна дешавања, по традиционалној, лошој навици, брзо ће гутати мрак заборава. Сем, неког штурог податка у галеријској евиденционој свесци, биће заборављена и графика „Жене и пси“. Културни живот паланачке општине, у свим видовима делатности, све до деведесетих година прошлог века, биће у то доба у знаку великих делатности и резултата. Пара у каси имало је на претек. Лични дохоци запослених  (укључујући и новогодишњу, „тринаесту“ плату)  унапред су исплаћивани. Али, усред зиме, кад му време није, Република укида  СИЗ-ове. Многи у ту злокобну реч не повероваше. Шок, хаос! Кола стандарда кретоше низбрдо. Нема регреса за годишње одморе и топле оброке. Нема… Нема више стамбених кредита (додуше, неки су их, ако су добро „стајали“ с директорима, евентуално и њиховим секретарицама, узимали и за подизање викендица).

O tempora, o mores (О времена, о обичаји.)

Међутим, најгоре ће тек доћи по своје: Југа, земља и братства и јединства се распада; истовремено, амеронатовци бомбардују Србију; инфлација достиже кулминацију; стандард становништва рапидно опада; стиже инфлација, формирају се војне и паравојне јединице; ничу нови  политички покрети и странке, „рађају“ се бројни политички превртачи и веслачи; дивљају хартијани и електронски медији; полиција по школама чува ученике од „чика“, који, уместо свилених бомбона, нуде кокаин, крек и спид;  „сексплозивке“ јавно се показују; дилери раде и на црно и на бело; по систему „ти мени, ја теби“, тајкуни, без стида и зазора, демонстрирају преко ноћи опљачкано богатство; попови одликују „донаторе“, међу којима се налазе и многе превејане лопуже и преваранти. Ecetera, ecetera (што би се на лепом и мелодичном француском језику процвркутало)  до најновијиh емигрантских и терористичких криза.

Кад се све губи, морал и етика међу људима нема више шта да траже.

Видећи шта се све у овим поремећеним приликама, у општем, бунилу и лудилу, збило и догодило, неки се присетише и давно приређене сликарске изложбе Зорана Тодора и свега што се око ње одигравало. Да се види колико смо тада при првом сусрету са графиком „Жене и пси“ били у стању да осетимо и разумемо њену естетику, њен семантички садржај. Њен антрополошки и психолошки склоп. Изгледа, тог тренутка у томе се нисмо најбоље снашли. Да, све оно чему смо се до суза смејали, касније нам се жестоко лупило по глави, а данас, већ, постало и горка истина. Но, ако ми то нисмо знали, Тодор је знао и у томе лежи његова уметничка надареност, наслута и прогноза, да не кажемо, пророчанство. Зато, хтели или не хтели, његову изложбу, иако је се сећамо са огромне временске дистанце, морамо укључити, сасвим природно, у токове наше националне  и културне свести.

Скромним културним средствима и есејистичком егзалтацијом, наслутио је и предсказао читав један апокалиптични свет, којег до сада нисмо познавали. Свет туге, патње, безнађа, ружноће, изгубљености, усамљености, отуђености, проституције, шљама… (Штавише, оловком је устао и против нетрпељивости према животињама које су се нашле на плочнику туђом кривицом.) Социјално ангажован, запитаће се и ко је крив за људску несрећу: љубав или мржња.

Ево, сада и обећаног одговора на питање шта се десило са главним глумцима, односно актерима графике „Жене и пси“: 1) Простор, односно просценијум драме није идентификован. Типичан је, такорећи, за све српске вароши и градове: 2) Обнажено обучене женске персоне, под претпоставком да су у животу, старије за двадесетак година, самим тим, постале су  зимогрожљивије па су морали на себе да наталаре какав топлији  хаљетак. Можда су се помешале и са градском млађаријом женском и фирмираним мини-сукњицама (у жаргону: допичњацима) и постале невидљиве; 3) Заљубљени, симпатични лајатори увелико су упловили у брачне воде, напустили урбану средину и настанили се у нахерену сеоску, бостанџијску колибу. Ту су изродили бројну штенад са оштрим и уједљивим зубима, коју су, чим су мало одврклки, најурили у Смедеревску Паланку. Паланчани опаснију репату браћу дотле нису срели. У чопорима, кикишу и нападају све од реда. Нарочито децу и старије особе. На стотине ђачких родитеља поново посташе основци, свакодневно, доводећи и одводећи своје ђачиће до школских учионица. Незвани гости, поред напада на  невину чељад, нападоше и општински буџет. Сваки ујед пса (по закону константован од месних ветерана и лекара и оверен званичним државним штамбиљом)  ђаволски скупо кошта. Кружи виц како је један паланачки декинтирани несмајник, стојећи поред градске фонтане, смерно и смушено промрмљао: „Боже, молим ти се и десницом и левицом, пошаљи неког џукца на мене, сиротана!“; 4) Трећи наљућени пас није се срео с Годоом. Наводно, дотични тражени господин је изјавио: „Ја не чекам, мене чекају“. Рабле, де си?

За крај: Објектив Зорана Тодора, уметника из прве шарже савременог српског модерног сликарства, којим је посматрао наш живи живот, био је објективан. И више од тога.

 

Драгутин Паунић

 

12187650_934588809966964_3288630708390482485_nАУТЕНТИЧНИ СЛИКАР

 

Необично талентован и  и аутентични сликар, Зоран  Тодор је имао ретку срећу  да се већ од првих дана  бављења својом професијом, јави као зрео стваралац. Стога се никако не може говорити о некаквом његовом „фазном“ развоју, утолико пре, што је његово сликарство на самом старту оквалификовано као експресионистичко са примесама реализма. Успешно се бави графиком и сликарством и посебно му је стало да одржи будну пажњу гледалаца, јер му је то, изгледа,  најбољи начин да коренспондира са временом  у којем живи и  ради. Поред педагошког ангажмана, учесник  је бројних ликовних колонија. Повремено излаже по галеријама у земљи и иностранству и добитник је више значајних признања и награда, због чега је стекао лепу  наклоност публике и медијске критике. У раду га најчешће инспирише  друштвена стварност и често ће да каже како су живот и сликарство исто, спојени трајним и нераскидивим везама. Тако су му мотиви најчешће из завичаја.

Графичар по вокацији и опредељењу, последњих неколико година искључиво се бави сликарством образлажући тај свој поступак скупим штампањем графика. Графика, каже,нека чека свој тренутак. На жалост,  у очекивању бољих дана, дошли су гори.

У процесу израде слика изнашао је сопствени поступак, необичан и досада невиђен у свету. Наиме, кренуо је у потрагу за старим, одавно заборављеним и одбаченим металним предметима, плехом, лимом, шрафовима и др. Хемија их је одавно разложила а корозија нагризла и „обојила“ (У дворишту имам пуну просторију  старудије. У сировом, нађеном стању, оне су рђастожуте, црне, црвеномрке и сиве. И не заборавите: мој далеки ‘колега’ Холанђанин, Франц Халс из 17. века , један од највећих портретиста које је човечанство запамтило, користио је чак 27 нијанси црне боје“).

Необични материјал, Тодор челичним маказама и тестерицама сече, равња, глача и помоћу специјалног лепка, аплицира на дрвену подлогу, различитих димензија. Ритмички и хармонично склопљене и стопљене слике настале тим методом, носе заједничко име: „корозије“. Припадају правцу који се у ликовној уметности од  Другог светског рата назива  енформелом. Енформел означава оно апстрактно сликарство које се заснива на инстикту и гесту (Писац овог текста мишљења је да је новооткривено Тодорово сликарство много ближе италијанском ликовном покрету, под именом arte povora, што у преводу значи, сиромашна уметност).

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Друштво

Новости у раду Компаније „Porr Werner Weber“ у  Паланци и Плани: ОТВОРЕНА „ПРЕТОВАРНА СТАНИЦА“ ЗА КОМУНАЛНИ ОТПАД

porr_logo_claim_links_2015_rgb– Челници Компаније „PORR WERNER WEBER“ најавили су и изградњу „Трансфер станице“, која ће омогућити виши квалитет услуга које пружа ова Компанија

 

Компанија  „PORR WERNER WEBER“, која се стара о комуналним пословима у више градова и општина у Србији, ради на унапређењу својих услуга на територији општина Смедеревска Паланка и Велика Плана.

У том циљу отворена је „Претоварна станица“ за комунални отпад у Великој Плани, која ће покривати две суседне општине. Наредних дана почеће се и са превозом отпада на депонију у Јагодини.

У обраћању представницима медија челници Компаније „PORR WERNER WEBER“ најавили су и изградњу „Трансфер станице“, која ће омогућити виши квалитет услуга које пружа ова Компанија.

Политика

Српска напредна странка: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

default-image_6-300x225Српска напредна странка обавештава јавност да се настављају примитивни и простачки напади на нашу странку у Смедеревској Паланци. Након што су, за сада, непозната лица пре два дана исписали увредљиве графите на фасади тек реновираних страначких просторија, синоћ су разбијена и стакла.

Оба инцидента су пријављена полицији, и од надлежних државних органа очекујемо да што пре пронађу учиниоце ових срамних дела, санкционишу их, и о томе обавесте грађане.

Поручујемо Демократској странци, и њиховом шефу Радославу Милојчићу, да нас вандалски напади неће ни уплашити, ни зауставити да се боримо за пристојну и економски развијену Смедеревску Паланку, и да ћемо се сваким даном, заједно са грађанима, још јаче борити свим демократским средствима против најгоре власти у историји Смедеревске Паланке.

Онима који по сваку цену, и на сваки начин, покушавају да сачувају своје фотеље, грађани ће јасно поручити на изборима да је њиховој пљачкашкој политици дошао крај.

 

 

 

ДруштвоПолитика

„Паланачке“ представљају Покрет „Пет до дванаест“: ИНТЕРЕС НАМ ЈЕ НАШЕ ДВОРИШТЕ

pokret Нас ће Република да препозна, и ми ћемо да добијемо оно што нам законски припада, а издејствоваћемо и додатна средства на основу добрих пројеката – истиче проф. Др Бошко Војновић

 

Покрет „Пет до дванаест“, недавно основан у Смедеревској Паланци, разликује се од општинских одбора политичких странака и других политички оријентисаних удружења грађана по томе што нема лидера. Из тог разлога, разговор о разлозима за оснивање, циљевима и задацима овог покрета нисмо могли да обавимо са једним човеком, него са члановима тима, који руководи овом организацијом.

Паланачке: Шта су политички циљеви, због којих је основан покрет „Пет до дванаест“?

srdjan i boskoДр Срђан Савић: Сам назив нашег покрета говори нам да је дошло крајње време да се у нашој општини десе неке промене, које ће омогућити боље услове за живот. Чланови нашег покрета су часни и поштени људи, остварени у својим професијама, који не зависе од бављења политиком. Основни циљ је идеја да о нашим, локалним проблемима, треба да одлучују грађани ове општине, а не централе политичких партија из Београда. Лидери странака овде дођу током изборне кампање, и више се никада не појаве, а остајемо ми, са нашим дневним проблемима, Многе значајне инвестиције, које би допринеле оживљавању привреде у овом граду, стопирали су у Београду управо функционери неких политичких партија. Ми ћемо покушати да, насупрот томе, у овај град унесемо што више инвестиција. Желимо да се млади, када заврше студије,  враћају у ову средину, да раде и стварају своје породице.

Паланачке: Рекли сте да се од политичких партија разликујете по томе што нисте у обавези да слушате централе у Београду. Како креирате свој програм, односно на који начин долазите до сазнања шта је житељима наше општине најпотребније?

Dragan NikodijevicДраган Никодијевић: Ми смо са грађанима у свакодневном контакту. Преко послова које обављамо, али и у директним контактима. Ми немамо хијерахију, и зато не морамо никога да слушамо, осим људе који овде живе, и који имају сличне проблеме као и ми. Не морамо, дакле, да извршавамо налоге за које и сами знамо да нису у интересу локалне заједнице.

Паланачке: Имате ли програм када је у питању борба за женска права?

Мирослава Петровић: Ми смо били недавно на једном састанку са грађанима, у Баничини, коме је присуствовало и  доста припадница лепшег пола. Наравно да ћемо да оснујемо актив жена.

Паланачке: Шта су највећи проблеми становништва које живи на селу?

Мирослава Петровић: Проблеми житеља Баничине, са којима смо разговарали, највише се тичу здравства. Али има тамо и других проблема. У ствари, свако село је специфично, и ми желимо да се информишемо шта ћемо сутра, када дођемо на власт, да учинимо, како би развој наше општине био равномеран.

Драган Никодијевић: Не треба губити из вида да су села окосница Смедеревске Паланке, да тамо живи више од половине становништва. Ми смо се овде консензусом договорили да кренемо од села, да се најпре непосредно упознамо са проблемима које имају  њихови житељи. Били смо у Баничини, Кусатку, Голобоку, ускоро идемо у Азању и Селевац, и тако редом.

Паланачке: Реализација сваког програма подразумева обезбеђивање финансијских средстава. Знамо да наша општина већ годинама има проблем за финансијама. Како је могуће остваривање ваших амбициозних програмских циљева у таквим условима?

Prof. dr Bosko Vojnovic (1)Проф. др Бошко Војновић: Пре свега треба да дођемо до стварних чињеница. Уназад неколико година добијали смо контрадикторне извештаје о задужености општине. Имали смо податак да је то 650 милиона, па 950 милиона, па милијарду и шесто педесет, тако да на крају више не знамо износ ових дугова. Што се тиче пуњена буџета, наш буџет уопште није мали. Само је потребно њиме лепо рапослагати. Треба радити на најбољи начин, и он може да покрије трошкове. Проблем су, наравно, створени дугови. Рецидиви прошлости. Проблем је и број запослених. Ево, сада кажу да нема вишка. Па то је просто невероватно. Исто тако, познат је податак да у нашој општини нема ни једног правног субјекта, корисника буџета, коме рачун није у блокади. А и сама општина је око 1.000 дана у блокади. Сад се наравно поставља питање – како доћи до пара? Треба направити репрограме. Истовремено, стање инфраструктуре у граду је веома лоше. Погледајте какве су улице. Ми имамо сиже економског програма, и он се углавном односи на развој пољопривреде. Ангажоваћемо и пољопривредне стручњаке, да испитају на терену, на пример, шта је најбоље да се узгаја на неком подручју, да се покрене производња, и да покушамо да се организује пласман наших пољопривредних производа. Пољопривредницима је пласман потребнији од донација и субвенција. Исто тако, осим побољшања здравствених услуга, у домену онога што је у ингеренцији општине, треба да радимо и на развоју образовања. Нарочито када је реч о високошколској установи у области пољопривреде, која је у Паланци однедавно присутна. У претходне три године обезбеђено је око 120 буџетских места за децу из нашег окружења која студирају у тој високој пољопривредној школи. Уштеда је око 10 милиона динара. Ја не знам да ли је ико донео такву донацију у нашу општину. Захваљујући сарадњи са високошколским установама, обезбеђено је стотину школских столица и клупа за Паланачку гимназију, у којој се одвија настава поменуте високе школе.

Паланачке: Другим речима, могуће је ревитализовати буџет и независно од такозване партијске вертикале, партијског саображавања локалног руководства централној републичкој власти?

Проф. др Бошко Војновић: Наравно да је могуће. Али једно не искључује друго. Ако ми, као покрет,  не припадамо ни једној партији, то не значи да морамо да имамо лош однос са Републиком. Нас ће Република да препозна, и ми ћемо да добијемо оно што нам законски припада, а издејствоваћемо и додатна средства на основу добрих пројеката. Исто Prof. dr Bosko Vojnovic (2)тако, домаћинским и рационалним пословањем, овде у локалној самоуправи, може много да се уштеди, Могао бих да наведем примере да су десетине, ако не и стотине милона динара – бачене, али то остављам за неку другу прилику.

Мирослава Петровић: Да допуним Бошка. Не значи да локална власт мора да буде истих партијских боја као и власт у Републици. Могу се добити донације и помоћ, а донације Дому здравља у Паланци у висини од 120 хиљада евра о томе најбоље сведоче. Важно је ко са локала у Београду бије битку за донације.

Паланачке: У вашем покрету има некадашњих чланова СНС-а. Какав је ваш однос са том странком?

Ђорђе Мајсторовић: Све што се десило СНС-у у Паланци, Бошко Војиновић и ја смо предвиђали да ће да се догоди. Знали смо да тадем Богдановић-Нектаријевић води локални СНС у пропаст. Али није сада ствар у томе што су њих двојица отишли, већ што тамо и даље седе људи који су кројили капу, заједно са Нектаријевићем и Богдановићем. Нама су Djordje Majstorovicнудили да се вратимо у Општински одбор, али ми смо то одбили. Разлика између нас и ових људи је у томе што се ми залажемо за интерес наше општине, док је њима у првом плану лични интерес. Када су ми нудили да се вратим рекао сам – када оде 95 посто из тог Општинског одбора, могу да размислим. Има ту људи који су 2012. одмах ушли у власт, и одмах запоставили своје чланство. Њима је било важно да заузму по две-три функције. Хватају се везе са кординаторима и врхом странке, а не иде се на то да база бира своје представнике, кога народ хоће, а не кога они горе поставе. Ево, пример нашег посланика. Зар је поштено то што је он за четири месеца добио место посланика. Нека каже шта је урадио за Паланку. А знамо и каква нам је власт у протеклих осам година. Ми нећемо да у нашем покрету радимо на квантитету, него на квалитету. Да народ препозна да су овде људи који хоће нешто да ураде. Ово је последњи трзај да се окупимо,  јер ако и ми изиграмо народ, следеће групе грађана више неће проћи. Народ више не зна где ће, али ми ћемо да молимо да изађу на изборе. Људи су огорчени, на све странке. Свака част Вучићу, он ће највише да допринесе броју гласова Напредњака у Паланци. Ја ћу на републичким изборима да гласам за Вучића и СНС, а овде ћу да радим против њих.

Паланачке: После избора, са ким ћете да склапате постизборне савезе и коалиције?

Dr Milan BrkicДр Милан Бркић: Сврха бављења политиком је улазак у власт. У том смислу, Покрет „Пет до дванаест“ нема никакве предиспозиције. Свако ко буде расположен да макар део идеја које ми промовишемо спроведе у дело је добродошао као партнер. Наравно да је наш циљ да на наредним изборима освојимо што већи број мандата, јер ће то значити да имамо довољно снаге да све наше идеје преточимо у дело. Уколико то не буде тако, урадићемо све што буде било могуће, и што нам буде дозвољавао број мандата које освојимо, да ово о чему су моји претходници говорили реализујемо. Ја чак мислим да људи који су тренутно у власти схватају да се дошло у ситуацију из које је тешко наћи излаз. Да схватају да ово што је до сада рађено није добро. И тренутно владајућа коалиција у овој општини је свесна чињенице да нешто мора да се промени у раду локалне самоуправе. Светска економска криза је са добраном задршком стигла и у Србију, и мислим да је већ свима јасно да уколико се не узмемо у памет, да се не може даље. И још нешто. Ја сам и даље члан Српске напредне странке. Ја сам се у СНС учланио пре две и по године. Тада сам изјавио да је Српска напредна странка прерасла страначке оквире и да је постала покрет. И она је то заиста била у неком тренутку, једина нада да нешто може да се промени у држави Србији. На жалост, када је у питању локал, СНС није оправдала та очекивања, и ја сам те две и по године посматрао унутрашња превирања, и борбу општинског одбора са самим собом. На републичком нивоу је једна, а на локалном друга прича. А то истовремено значи да и чланови других странака, који сматрају да на локалу немају адекватно руководство, или подршку за идеје које имају, могу да се прикључе Покрету „Пет до дванаест“, јер немамо Prof. dr Bosko Vojnovic i dr Srdjan Savicаверзију према члановима било које партије. Ми хоћемо да окупимо људе којима је интерес локална самоуправа, наше двориште.

Др Срђан Савић: Само да допуним колегу Бркића, поједини одборници из разних партија су приступили Одборничкој групи „Пет до дванаест“ која је формирана у Скупштини општине, зато што су постали свесни потребе промене курса. Житељи наше општине преко наше Одборничке групе могу да изнесу своје проблеме и постављају питања. Наша Одборничка група ће да изнесе све те проблеме и постави одборничка питања, на која грађани очекују одговоре. А могу и да дођу у нашу канцеларију, која се налази у улици 10. октобра, у бившим проторијама Ауто-школе.

 

В.Ђ.

 

Djordje MajstorovicЂОРЂЕ МАЈСТОРОВИЋ О „СЛУЧАЈУ БОГДАНОВИЋ“

 

Својевремeно,  Мирослава Петровић, Бошко Војиновић и ја, тада чланови Општинског одбора СНС, нисмо подржали кандидатуру Богдановића за директора Болнице. Ми смо желели да се овај предлог врати на Савет за здравство, да 15 лекара и 20 сестара изаберу ко ће да им буде директор. А не да о томе одлучујемо ми у Општинском одбору, који не знамо ништа о Болници. Али, извршен је притисак, од господина Симића на чланове Општинског одбора, који се сада кају. Један од њих је и Ђурђевић из Азање. Први је Симић рекао да човек ван Болнице треба да буде директор. Знао сам их добро, и знао сам шта нам се спрема. Знао сам Богдановићев квалитет. Да је то пропаст за Паланку. У Болници имамо шест стотина запослених, пута три, то је 1.800. Е, толико је гласова због њега изгубила Српска напредна странка у Паланци. То је огледало, по томе видимо како ће ови следећи ако дођу на власт да се понашају. Исто као Богдановић. Ови који су сада у врху СНС провели су са Богдановићем грдне вечери, и с њим и Нектаријевићем су разрађивали ту политику.

Имали смо одличне људе да их кандидујемо за важна места, али нисмо могли јер је Нектаријевић довео своје људе из Београда. Као што је довео саветника у Болницу, који је махер за финансије тако што када три пута премести паре, нико не може да им уђе у траг. Ако је он стварно стручњак, зашто је дошао у Паланку да ради за 100 хиљада, зашто није остао у Београду и нашао посао за 150 хиљада динара? То је огледало Српске напредне странке у Смедеревској Паланци.

 

 

DIGITAL NEWS (приредио Лука Никола)

Збогом телефону

siri_ultimate_guide_iphone_5s_heroИзвештај, који је обухватио анкетирање 100.000 људи у Шведској и 39 других земаља, је открио да већина људи верује да паметни телефони постају ствар прошлости. Сада се пажња усмерава на вештачку интелигенцију, односно на помагаче без екрана.

Многи ИТ стручњаци предвиђају да ће носиве направе попут Apple Watcha полако почети да замењују паметне телефоне.

-Смартфон у руци и није толико практичан – изјавила је Ребека Цедеринг Ангсторм из Ериксона. – На пример, док кувамо или возимо кола. Постоји и велики број других ситуација у којима се уређаји са екранима нису показали толико практичним. Због тога се сматра да ће у року од пет година паметни телефони постати и остати ствар прошлости.

Политика

Акција Демократске странке у центру града: ДЕЉЕНИ ФЛАЈЕРИ СА ПРОГРАМОМ  ГРАЂАНИМА

IMG_7163Општински одбор Демократске странке у Смедеревској Паланци, организовао је  акцију током које су, дељењем флајера, грађани били у прилици да се упознају са програмом Демократа.

– Данас су наши активисти изашли на улицу да бисмо представили свој програм који се односи на ниво целе Републике, али неке од кључних тачака примењују се и у локалној самоуправи – како би бирачи знали за шта да гласају, односно кога да бирају – изјавила је др Снежана Павићевић. – Постоји неколико кључних области у животу свакога од нас, а једна од тих области је здравство. Једна од тачака нашег програма је помоћ брачним паровима који се суочавају са проблемом стерилитета. Овај програм предвиђа да свим тим паровима, до 44 године старости, буде финансирана вештачка оплодња, и морам да нагласим да су општинским буџетом за наредну годину средства за то већ планирана. Такође, када је реч о запошљавању, мора се радити на томе да млади људи дођу до посла, а нарочито особе које су завршиле више или високе школе, мастери, магистри и доктори наука. Овим програмом је предвиђено да сви они, након завршетка школовања, буду запослени. То је веома важно, зато што велики број младих напушта нашу земљу, и ово је један од начина да се ова миграција заустави.

IMG_7151На питање новинара, др Снежана Павићевић говорила је и о мањку запослених у здравственим установама, у ситуацији када је на снази забрана запошљавања.

– Постоји мањак медицинског особља, зато је важна ставка овог програма, а имајући у виду да је укупна здравствена ситуација становништва због лоших материјалних услова живота погоршана, посветити посебну пажњу здравственој заштити – рекла је др Павићевић.

Замољена да прокоментарише постављење лекара из Смедерева за вршиоца дужности директора Болнице „Стефан Високи“, др Павићевић се сагласила са оценом председника Општине, Радослава Милојичића Кене, да је на то место требало да дође лекар из нашег града.

IMG_7170– У нашој Болници има стручних људи, признатих имена, не само у локалној средини, него и на вишим нивоима, који познају проблематику, принципе, правила рада, тако да неко од њих сигурно заслужује место директора Болнице, али то је на нивоу државе, и ми као локална самоуправа на то не можемо да утичемо- истакла је др Павићевић.

Она је додала и да је, осим финансирања вештачке оплодње из буџета наше општине, локална самоуправа којом руководи Демократска странка са својим коалиционим партнерима, донела одлуку и да се деци из породица које то себи не могу да приуште обезбеди бесплатна ужина.

Друштво

Продужен рок за исплату разлике војним пензионерима

vojni penzioneri 1 nnКако би се омогућило и оним корисницима војних пензија који нису могли да у предвиђеном року поднесу захтев за исплату разлике по основу ванредног усклађивања пензија (уз закључивање уговора о вансудском поравнању), донета је одлука да се рок за подношење захтева продужи до 25. децембра 2015.

Свим војним пензионерима и њиховим законским наследницима који имају право на исплату ове разлике, а који поднесу захтев до назначеног рока, утврђени износ дуга биће исплаћен једнократно у јануару 2016. године. Ову погодност могу да користе и они пензионери који су судским путем затражили исплату разлике, уколико одустану од тужбеног захтева.

Детаљније информације, као и образац захтевa и списак потребне документације, могу се преузети у Филијали Смедерево (Трг Републике број 4) или са званичног сајта Фонда (www.pio.rs)

 

 

 

Друштво

Делегација Општине Смедеревска Паланка посетила Русију: КОРАК КА КОНКРЕТНОЈ ПРИВРЕДНОЈ САРАДЊИ

1Посета помоћника председника Општине Смедеревска Паланка Родољуба Станимировића Русији, односно Солнечногорском рејону, Зеленграду и Москви, представља значајан корак у развоју односа братских општина, Смедеревске Паланке и Солнечногорског.

Главна тема разговора које је Родољуб Станимировић водио са домаћинима била је економско-привредна сарадња наших и руских привредника. Посебно се разговорало о пласману пољопривредних производа из Србије на руском тржишту. Постигнут је конкретан договор да у нашу општину ускоро дође привредник, који је задужен за снабдевање руског тржишта 2воћем и поврћем.

Такође, разговори су вођени о обостраним инвестиционим улагањима, пре свега у прерађивачке капацитете.

Треба нагласити да посета наше делегације Русији није финансирана из буџета Општине Смедеревска Паланка.

 

ДруштвоОбразовање

Вредна донација Паланачкој гимназији: НОВИ КАБИНЕТ ЗА ФИЗИКУ

IMG_3867-Донатори су Фондација „Новак Ђоковић“, НИС и „Гаспром“

 

У Паланачкој гимназији данас је отворен нови кабинет за физику, који је реновирала Фондација „Новак Ђоковић“ у сарадњи са Нафтном индустријом Србије и Компанијом „Гаспром“.

Према речима Горана Ивковића, професора физике у Паланачкој гимназији, ради се о веома вредној донацији, која ће унапредити наставу физике.

IMG_3822– Добили смо наставна средства која нам пружају могућност извођења експерименталних вежби и демонстрационих огледа за све области које покрива наставни програм Гимназије – рекао је Ивковић. – Имали смо могућност да сами одаберемо оно што нам недостаје, пошто смо већ поседовали нека наставна средства, и сада смо ову збирку допунили. Такође, сам кабинет физике је потпуно реновиран, односно изнова су урађени подови, зидови, ту су и нове клупе, прозори, столарија и нова опрема.

Свечаном отварању кабинета за физику присуствовали су представници донатора, а присутне је поздравио и председник Друштва физичара Србије, Иван Дојчиновић.

ДруштвоПолитика

87. седница Општинског већа: УЖИНА ЗА СИРОМАШНЕ ЂАКЕ И ФИНАНСИРАЊЕ ВАНТЕЛЕСНЕ ОПЛОДЊЕ УБУДУЋЕ ИЗ ОПШТИНСКОГ БУЏЕТА  

1Људи једва састављају крај са крајем и ја сигурно, као председник Општине, никоме не бих потпипсао отказ. Али, за оне неверне Томе, и оне који причају како смо ми запослили не знам колико људи, како је свуда вишак, треба поновити да Општина Смедеревска Паланка, има 19 радника мање, него што је максималан број по критеријуму Министарства за локалну самоуправу – изјавио је председник Општине, Радослав Милојичић Кена

 

Утврђивање предлога Одлуке о буџету Општине Смедеревска Паланка за 2016. била је најзначајнија тачка 87. седнице Општинског већа.

Начелник за финансије, Михајло Гаговић, образложио је овај предлог, према коме су планирани укупни буџетски приходи у износу од 1.357.840.162,20 динара, колико износе и планирани расходи.

– Овај буџет је пре свега социјални – нагласио је председник Општине, Радослав Милојичић Кена, непосредно по завршетку седнице. – Водимо рачуна, као и до сада, о људима који су на ивици егзистенције, који немају довољно средстава да саставе крај са крајем. Има две ствари којима можемо да се похвалимо. Најпре, по први пут ће у буџету Општине Смедеревска Паланка постојати ставка да локална самоуправа дневно плаћа ужину свој деци чији родитељи немају финансијских средстава да им такав оброк приуште. Свим родитељима који се налазе у бази Центра са социјални рад, у породицама у којима не раде ни отац ни мајка, локална самоуправа ће помоћи на поменути начин. Упутићемо допис свим школама да доставе податак о томе колико деце треба да буде обухваћено овом врстом помоћи. Ми можемо да градимо фабрике, путеве, инфраструктурне објекте, али не смемо да дозволимо да нам деца буду гладна. Зато не треба да се бавимо другим стварима, док те социјалне проблеме не решимо. Друга ствар тиче се наталитета. Ми смо као држава познати по ниском наталитету. Сваке године нестане по једана општина величине Смедеревске Паланке, сваке година има 60.000 житеља Србије мање. Локална самоуправа ће, зато, од 2016. године,  финансирати вантелесну оплодњу за све брачне парове који не могу да имају децу, старости до 44 године. То су две ставке у буџету којима се ово општинско руководство поноси.

Председник Општине је поновио да ће буџетом за наредну годину, који ће се 17. децембра наћи пред одборницима Скупштине општине, бити обезбеђена и средства за повећање плата запосленима у предшколској установи, у износу од четири одсто.

Чланови Већа усвојили су, такође, Предлог програма уређивања грађевинског земљишта, изградње и одржавања комуналне инфраструктуре у Општини, са финансијским планом за 2016. годину.

Председник Општине потврдио је у разговору са новинарима наког седнице, да се не очекују никакви проблеми ни када је реч о раду зимске службе.

– Службе су спремне, а обезбеђене су и залихе соли – истакао је.

3Милојичић је говорио и о броју запослених у локалној самоуправи, који је мањи од максималног броја радника, према упутствима Министарства државне управе и локалне самоуправе.

–  Задовољан сам критеријумима –рекао је Милојичић. – Друга опција не би ни постојала у Општини Смедеревска Паланка, јер ми у буџету нисмо планирали средства за отпуштање радника. И да имамо запослених преко дозвољеног броја, никога не бисмо отпустили. Људи једва састављају крај са крајем и ја сигурно, као председник Општине, никоме не бих потписао отказ. Али, за оне неверне Томе, и оне који причају како смо ми запослили не знам колико људи, како је свуда вишак, треба поновити да је Општина Смедеревска Паланка, уз још две општине у Србији – а једна од тих општина је Параћин где је на челу Демократа, у коалицији са СПС-ом и где нема Напредњака, који су уништили све око нас – има 19 радника мање, него што је максималан број по критеријуму Министарства за локалну самоуправу. Тако да ми можемо да запослимо још 19 људи. Видећемо да ли ћемо добити дозволу за то. Тако да те приче о запошљавању, рођачким везама, које три жалосне сове из СНС-а импутирају овом руководству, видимо, нису тачне, а то је потврдило и Министарство, јер ми имамо 19 радника мање него што је по критеријуму министарства дозвољено.

Председник Општине Радослав Милојичић Кена је прокоментарисао и долазак новог директора у Општу болницу „Стефан Високи“.

– СНС нема дно, и никада не можете да кажете – сад су најгори – рекао је Милојичић. – Они увек могу горе од онога што раде. Тако уместо смењеног директора, који није хтео да прими људе који су желели да дају крв, добили смо директора који није из Смедеревске Паланке. Нисмо ни за какву дискриминацију, немамо ништа против грађана Смедерева, нити против било ког другог града, али ја постављам питање: зар је могуће да ниједан доктор од 200 лекара у Болници, не успуњава услове да буде директор? То је срамна одлука Српске напредне странке.

Чланови већа, између осталог, разматрали су и предлоге програма рада установа чији је оснивач Општина, као и захтеве правних субјеката и приватних лица, о стварима из надлежности локалне самоуправе.

 

Коментар

Смене и новинари

vladimir-300x241-520x245После смене министра Бате Гашића, и директора Болнице, Горана Богдановића, многи су помислили да је у нашој земљи коначно „прорадила јавност“.

То би значило да је наступила извесна „демократизација“, која гарантује смењивост са функција због огрешења о јавни интерес, и да у свему томе битну улогу играју новинари, који оно што је обавијено велом непрозирности откривају пред народом, као јединим истинским сувереном.

Не делимо такав оптимизам.

Ако Гашић  уопште буде смењен, то ће, верујемо, бити још један показатељ демагогије српског премијера. Да није тако, био би отеран са места министра много раније. Сви знамо зашто.

Што се тиче Богдановића, уверен сам да је некоме у Министарству досадило да прима притужбе и пријаве. А и у медијима је било и коментара и пошалица, нарочито после забране акције добровољног давања крви. Све у свему, Богдановић, према нашем мишљењу, није отишао због онога што му медији, синдикати, његове колеге и пацијенти стављају на терет. Вероватније је да су његови заштитници одлучили да га пусте низ воду штитећи себе, из страха да ће захваљујући Богдановићу и сами добити нежељени публицитет уочи избора.

Све то, у ствари, није ништа ново. Ни неочекивано. Баш као и хорске осуде Гашића које на интернету просипају неки напредњачки ботови, који су се, следећи „линију“, можда мало заиграли. Ускоро ћемо на мрежи читати и прекоре Богдановићевог директоровања. А аутори ће бити они који се нису усуђивали ни да „лајкују“ неки критички осврт на догађаје у паланачкој Болници.

Srdic-POLTRONДа се одмах разумемо: немамо никакве симпатије према бившем директору наше болнице; први критички текст о Богдановићевим „реформама“ потписао је, уосталом, управо аутор ових редова, и због тога остао без једног пријатеља, лекара. Исто тако, међутим, не можемо да са симпатијама гледамо на његове данашње и будуће критичаре, који су својевремено прелазили на другу стране улице, да их неко не би ухватио у истом кадру са нама, који зломислимо против уваженог доктора.

Некима су бушили гуме, као директору „Паланачких“, некима су слате претеће поруке, а други су ћутањем и удвориштвом стварали позиције и уживали бенефиције. Сетите се оне конференције за штампу на којој је Ивана Рашковић, уредник „Недељника“ проказана као клеветник, због текста у коме описује како је дежурни гинеколог одбио да је прими, иако је била „хитан случај“, зато што није имала оверену књижицу. Уосталом, погледајте снимак…

Хоћемо да кажемо: ако после Гашића не буду протерани гашићевски манири, уколико Богдановићев дух остане у ходницима паланачке Болнице и после његове смене – ништа се у ствари неће променити. И даље ће бити лицемера, апологета, плашљиваца, и оних који се увек нађу да досоле, онда када је дојучерашњи моћник већ разоружан и понижен. Тај посао не могу да обаве новинари. Потребно је да и други посегну за својим достојанством, да начела и принципе претпоставе конформизму.

Иначе, џаба смо кречили.

 

Владимир Ђурђевић

Ка култури... (пише: Стеван Мартиновић - директор Народног музеја у Смедеревској Паланци)

Без музеја смо сиромашни, духовно и финансијски

naslovnaМузеји европских престоница вишеструко су значајни на полу идентитета једног народа, али и као институције чији годишњи приходи премашују и стотине милионе евра. Наши музеји, на жалост, спавају дубоким сном из којег никако да се пробуде

 

У Србији се често расправља о музејима и њиховој активности. Једни их виде као неопходне институције културе, док их поједини, као што је и држава између осталог, посматрају и као „буџетске рупе“, где новац одлази без повратка. Да није тако, показују нам готово све земље Европе које већ деценијама у назад праве велике помаке у овој својеврсној туристичкој индустрији. Иако је потпуно бесмислено аргументовати битисање ових институција културе, можда није на одмет указати и на друге сегменте ове полемике, те самим тим и предности успешног рада бројних музеја.

У светлу нових глобално-економских превирања и клацкања између Запада и Истока, Азије и Америке и бројних тржишта, појављују се помало потцењујућа али не тако нереална виђења појединих аналитичара да Европа, задужена и нејака, полако постаје један велики Музеј. Не улазећи у исправност ових тврдњи, треба приметити да чак и да је тако, она то користи као своју велику предност.

sl. 1Бројне престонице Европе у својим туристичким понудама као најинтересантније локације истичу управо своје музеје, веће или мање. Понекад је за њих препорука непотребна, имајући у виду популарност којом њихова имена одјекују (Лувр, Ван Гогов музеј у Амстердаму…), а некада је најмоћније „оружје“ данашњице – маркетинг, довољно да се испред неког музеја створе редови који трају данима. Те слике заиста знају да оставе без даха. Било да је сунце или киша, ветар или снег, људи ће неуморно чекати у реду, спремни да за то задовољство плате карту која је не мања од десет евра. Подаци кажу да кроз Топкапи сарај у Истанбулу прође и по неколико десетина хиљада људи у једном дану. Приходи се наравно, увећавају унутар музеја где се купују сувенири, електронски водичи, руча се у ресторанима итд…

Изложба византијске уметности одржана у Лондону 2004. године зарадила је преко четири милиона евра само на продаји каталога са поменутог догађаја. Разуме се, на аеродрому су се делили рекламни материјали изложбе, а град је био облепљен билбордима и рекламама о овом несвакидашњем догађају. Било је незамисливо да се у том тренутку налазите у Лондону а да притом не знате за изложбу византијске уметности. Након што је затворена у Лондону, она је, уз велику новчану накнаду, отпутовала у Метрополитен у Њујорк, и даље. Готово истоветна ситуација је и у Риму, Амстердаму, Бечу, Берлину… Градске и државне касе остварују велике приходе управо захваљујући овим институцијама.

Ово су само неки од бројних примера који илуструју и духовну и практичну улогу музеја. Речју, промовишући своју културу и традицију, они зарађују милионске цифре и представљају један од главних прихода града у коме се налазе. За то време ми не чинимо ни једно, ни друго. И док Мадрид и Париз приходују десетине и стотине милиона евра од улазница и продатих сувенира, наши музеји муче муку са зараслом травом на новобеоградској страни кеја или скелама у центру града. Док Амстрдам и Берлин промовишу своју културу, традицију, свој идентитет, дотле музеји у Београду воде спорове са разним фирмама, туже се и чекају пресуде.

sl. 2Закључак нас води на сам почетак. Шта су музеји? Институције културе од изузетног значаја за један град, државу, друштво. Њихова нематеријална вредност немерљива је новцем, али је наплатива. У нашем друштву оваква свест не постоји и како год да је, резултати су погубни, иако формално сви наши музеји раде!? Сваким даном смо све сиромашнији за насладу уметности и богате српске традиције и културе, као и за милионe евра, колико год то звучало апестрактно.

 

 

 

 

 

 

Култура

Несвакидашња изложба у Галерији модерне уметности у Смедеревској Паланци: РАСКОШАН СВЕТ ЛИШАЈЕВА

IMG_1773-Милица Петровић лепоту својих акварела ниже на осетљивом кинеском папиру

 

У Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворена је изложба Милице Петровић, академског сликара-графичара из Београда, под називом „Цвет живота“. Радови (акварел и туш) урађени су на пиринчаном папиру, а њену пажњу заокупио је чудесан свет лишаја. Из тог „хаоса природе“, како се још зову због својих необичних особина, расцветао се букет најлепших боја. Милица, из оправданих разлога, није присуствовала отварању изложбе, па ју је паланачкој ликовној публици представила историчар уметности Славенка Чишић-Урошевић. Изнела је да је завршила Факултет IMG_1772примењених уметности, постала члан УЛУС-а и као самостални уметник излагала на преко 150 групних изложби у земљи и иностранству.

-СИМБОЛИЧНО лишаје сам доживела као нашу свакидашњицу у суровим животним условима, а ЛИКОВНО кроз црно-беле односе акцентоване местимично богатим колоритом – наводи уметница у каталошком тексту, напомињући да су као ПОЛАЗИШТЕ послужиле фотографије снимљене у кршевитим пределима Лике.

Историчар уметности Весна Тодоровић, која је на овој изложби требало да говори о сликарству Милице Петровић, али је и она изостала па је њену реч публици предочила Славенка Чишић Урошевић, исправно запажа да веома кратке биографије уметника, какве се обично објављују у каталозима, не дају одговарајуће информације о  нечијем IMG_1775стваралаштву, посебно када неко, као што је  то случај са овом уметницом, има иза себе деценије озбиљног истраживачког деловања.

-Пред нама је једна по много чему несвакидашња изложба – наглашава Весна Тодоровић у припремљеном говору за отварање изложбе Милице Петровић.- Несвакидашња је и тематика. Наиме, уметница је запазила и заволела микросвет лишајева, који је скроман само на први поглед. У њега се унела изузетном снагом љубави, осетљивошћу свог перцептивног апарата, преносећи на папир непрегледно богатство облика и комбинација вештином великог мајстора. Несвакидашња је и подлога на којој ниже лепоту својих акварела – преосетљиви кинески пиринчани папир.

Милица Петровић живи и ствара у Београду. Ово је њена шеснаеста самостална изложба.

Д. Ј.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Политика

Саопштење Информативне службе Општинског одбора у повереништву Српске напредне странке у Смедеревској Паланци

default-image_6Као и пре неколико месеци када су, непримереним деловањем неколицине вандала, уништене фасаде већег дела зграда, стамбених објеката, локала, културних институција, школа и вртића у ширем центру града, и ноћас су вандали извршили акцију уништавања имовине, исписујући погрдне графите на фасади нових страначких просторија ОО Српске напредне странке у Смедеревској Паланци.

Подсећања ради, 00 СНС Смедеревска Паланка закупио је нове страначке просторије пре нешто мање од десет дана, а ускоро се очекује и званични почетак рада и функционисања паланачких напредњака на новој адреси.

Након овог инцидента, и оправданих сумњи да појединци из странака владајуће већине у паланачкој општини директно учествују у организовању оваквих акција већ други пут за шест месеци, страхује се шта би могло још да се деси. Навике појединаца, као што су туче у угоститељским објектима, изазивање нереда, масовна окупљања и упади у просторије органа реда и закона, изазивају страх и неверицу код свих наших суграђана. Овим саопштењем, апелујемо на починитеље да, у духу демократских, европских вредности, на пристојан начин изражавају неслагање са политиком Владе Републике Србије и са г. Александром Вучићем, њеним председником. Такође, поручујемо да чланови ОО СНС у повереништву неће стати са објављивањем критика на рачун недомаћинског управљања Смедеревском Паланком, нити ће се уплашити вандализма појединаца.

Полиција је реаговала брзо и извршила увиђај. Након утврђених чињеница на лицу места, очекује се детаљна истрага. Докази против починилаца ускоро ће бити доступни јавности.

Оно на шта вандали не рачунају у оваквим случајевима, јесте прегршт пропуста које праве. Води их мржња, а заслепљени њоме, бивају разоткривени врло брзо. Тако је било и у случају вандализма током мартовских избора прошле године, када је активиста 00 Демократске странке, такође снимљен сигурносном камером, приликом цепања плаката и уништавања билборда испред Изборног штаба СНС.