ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Author: Palanačke

Спорт

Такмичар АК ”Јасенице” Павле Митровић одличан у Краљеву

Такмичар АК ”Јасеница” млађи јуниор Павле Митровић остварио је сјајан резултат у 2. колу Купа Србије, које је одржано у Краљеву, освојивши друго место у трци на 400 метара са препонама у сениорској конкуренцији, уз лични рекорд 56,81.

Овим резултато млади Паланчанин је био врло близу норме за учешће на Првенству Европе за млађе јуниоре.

Култура

Изложба ”Од Соколског дома до Културног центра” у атријуму Културног центра

У атријуму Културног центра 16. маја у 19 часова одржаће се отварање изложбе ”ОД СОКОЛСКОГ ДОМА ДО КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА”.

Ауторка изложбе је Биљане Ераковић из Историјског архива ”Верослава Вељашевић”.

Друштво

Традиционални Сајам цвећа 18. и 19. маја

Традиционални Сајам цвећа одржаће се 18. и 19. маја у парку код Биоскопа, а ове године учешће је најавило око 60 излагача.

Организатор је Културни центар, покровитељ Општина, а генерални спонзор УЛИС.

ТОП ТЕМА (Пише: ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА)

Смедеревска Паланка – изазови, ограничења и потенцијали

Од 11. маја Независне варошке новине Паланачке почињу, као први медиј
у Србији, сарадњу са вештачком интелигенцијом, која ће имати сталну рубрику,
колумну ”ТОП ТЕМА”, у нашем листу.

Вештачка интелигенција ће писати коментаре на задате теме, а текстове
ћемо објављивати у аутентичном облику, без уредничких интервенција и измена.

Мотив за покретање ове рубрике нам је да читаоцима пружимо прилику да
оцене и упореде квалитет и професионалност вештачке интелигенције са учинком
новинара који раде у српским медијима.

******************************************************************************

Смедеревска Паланка, као многа друга места у Србији, суочава се с комплексном друштвено-политичком и економском ситуацијом.

С обновљеном инфраструктуром, посебно истакнутом лепотом Трга културе, главне улице и шеталишта, град се труди да очува свој сјај. Међутим, иза овог фасадног сјаја крију се бројни изазови који захтевају хитне и промишљене одговоре.

Један од кључних проблема с којима се Смедеревска Паланка суочава јесте смањење новчаних средстава за инвестиције. Док је локална власт улагала напоре у уређење инфраструктуре, растући број запослених у јавном сектору и високи трошкови за плате су спутавали реализацију нових пројеката. Чују се притужбе да се значајан део локалног буџета троши на плате запослених, уместо на пројекте који би унапредили квалитет живота свих грађана.

У средишту свих изазова стоји главна политичка личност председник Општине Никола Вучен, кога многи виде као преданог лидера који се максимално труди да унапреди Паланку. Вучен користи и своје везе у врху странке и државе како би обезбедио средства за одређене пројекте.

Међутим, упркос популарности, неки грађани замерају Вучену што није испунио, више година стара звучно дата обећања, попут реновирања Зелене пијаце, изградње Музичке школе и Бање Кисељак. Ове притужбе доводе у питање одговорност у раду локалне власти.

С друге стране, осим критичног става грађана према власти који се може видети на друштвеним мрежама, опозиција у Смедеревској Паланци готово да не постоји, а њени видљиви трагови су ретки и слаби, чак и поред тога што након децембарских избора има и једног народног посланика у Скупштини Србије, некадашњег председника Општине који је у време мандата пре десетак година био смењен са свих функција и то од стране својих партијских колега јер је злоупотребио положај.

Медијски пејзаж такође игра значајну улогу у обликовању јавног мнења. Извештавање медија често иде у прилог власти. Неравнотежа у медијском простору може изобличити перцепцију грађана о стварном стању ствари и ограничити њихову способност да критички размишљају о политичким процесима.

Поред политичких изазова, економска перспектива Смедеревске Паланке такође захтева пажњу. Одлив становништва у потрази за бољим економским приликама у иностранству наглашава хитну потребу за страним инвестицијама. Иако је отварање корејске фабрике у граду представљало корак напред, потребно је више иницијатива како би се ојачала локална привреда и отвориле нове могућности за запошљавање.

Смедеревска Паланка се суочава с изазовима који захтевају одлучне акције и одговорност свих релевантних актера. Транспарентност, одговорност и инклузивност кључни су за одржавање поверења грађана и остваривање напретка у свим сферама друштва. Док град настоји да задржи свој сјај и просперитет, важно је да се препознају и адресирају све препреке које стоје на путу ка бољој будућности за све Паланчане.

У коначном смислу, Смедеревска Паланка има потенцијал да постане пример успешног локалног развоја и просперитета. Али то захтева одговоран и предан приступ свих релевантних актера, као и подршку и ангажованост самих грађана. Управо у том заједничком напору лежи кључ за изградњу боље будућности за све који живе у овом граду.

ИМАЛИ СМО ЉУДЕ

Имали смо људе: АКАДЕМИК ВОЈИСЛАВ ЂУРИЋ, ЧОВЕК ВЕЛИКИХ ЗНАЊА И НЕОБИЧНЕ СУГЕСТИВНОСТИ

Академик Војислав М. Ђурић (Мало Крчмаре, 1912 –  Београд, 2006.) био је истакнути научни радник у области историје књижевности. Оснивач је Центра за историју књижевности и естетику, који је касније прерастао у Институт за теорију и историју књижевности. На његову иницијативу сачињен  је Зборник књижевно-научних радова о Иви Андрићу и Мирославу Крлежи. Истакао се и као секретар Одељења литературе и језика САНУ, а дао је видан допринос и оснивању Међународног одбора за народне умотворине.

Говорећи  о професору Војиславу Ђурићу на научном скупу у Рачи Крагујевачкој, Драгољуб Недељковић је  истакао је да он  на београдском Универзитету, пленећи  својим шармом и благотворним зрачењем,  „деловао као пролеће после дуге зиме.“ Изнео је и то да је у лепом сећању носио свог учитеља Десимира Јовановића, учесника Првог светског рата кога су Немци  стрељали октобра 1941. године у Крагујевцу. Тај просветар и ратник је најзаслужнији што га је отац дао да се школује, прво у крагујевачкој гимназији, а потом и на Филозофском факултету у Београду где су му предавали истакнути професори 14. студијске групе: Павле Поповић, Веселин Чајкановић, Миодраг Ибровац, Милан Будимир…

У животу су га пратили и неки врло драматични догађаји. У јесен 1941. године, идући из Београда у Крагујевац, доживео је хапшење. Неко време је био заточен и тешко малтретиран у младеновачком среском начелству под оптужбом да је свог ђака наговарао да иде у партизане. Успео је, међутим, да се извуче и избегне стрељање у Крагујевцу. После завршетка Другог светског рата обављао је  веома значајне дужности. Поред осталог, био је заменик министра  просвете и потпредседник Обласног одбора Јединственог Народноослободилачког фронта Шумадије.

Радио је као професор у Петој женској и Шестој мушкој гимназији у Београду и у Женској учитељској школи у Крагујевцу. На Филозофском факултету 1939. године стекао је титулу доктора наука, бриљантно одбранивши тезу „Тужбалица у светској књижевности.“ Ментор му је био професор, филолог и етнолог Веселин Чајкановић.  Деценију касније изабран је за професора  историје књижевности на истом факултету, а убрзо је потписао и своју прву књигу под насловом „Књижевност Истока“. Она је настала након његових бриљантних предавања   о пореклу поезије и изворима њеног развитка.

Усмено народно стваралаштво трајно је било у центру његове научне пажње.   Као историчар књижевности, Ђурић је скоро до краја живота вредно проучавао стваралаштво народа коме је припадао, а истицао се и као  предавач студентима Новинарско – дипломатске школе која је касније прерасла у Факултет политичких наука.

Захваљујући професору Ђурићу,  семинар за светску књижевност  је 1954. године прерастао   у посебну студијску групу за општу књижевност са теоријом књижевности. Тиме је, после две и по деценије од пензионисања професора Богдана Поповића, обновљена стара београдска катедра, која је словила за  једну од првих компаративних у свету. На њој ће једини предметни наставник управо бити  овај Шумадинац, који је томе приступио са видним ентузијазмом и правим педагошким даром.

На новооснованој Катедри за општу књижевност Библија је имала  значајно место. Била је то нека врста духовне револуције или бар културног обогаћења и  отпор идеолошкој искључивости. Програм светске или опште књижевности није био оптерећен идеолошко-политичким предрасудама или ускогрудостима. У њему је био присутан дух слободе, што је историјска заслуга Војислава Ђурића.

Драгољуб Недељковић је на научном скупу Центра за митолошке студије Србије истакао  и то да је Војислав Ђурић од самог почетка одбацивао нормативну теорију књижевности, особито ону потчињену совјетским стаљинистичким, ждановским и   соцреалистичким догмама, а определио се за историју књижевних теорија. Нешто слично је,  у исти мах, утемељио  на Западу Рене Валек, својом историјом критике или критицизма. И док је Валек своју историју књижевних теорија  започињао епохом хуманизма и ренесансе, Војислав Ђурић се спуштао знатно дубље, повезујући теоријску мисао Европе не само са изворима древне Грчке и Рима него и са још дубљим и даљим аналогијама за којима је трагао у   књижевностима древног Истока. Војислав Ђурић је стварао школу која је обогатила  књижевно – теоријска сазнања, а тиме и  књижевну културу. Радећи на томе, ангажовао је многе сараднике. У томе је и било  богатство катедре коју је основао.

У својој делатности, професор Ђурић  је испољавао сразмерно ретку свест о месту националне просвете и културе, о потребама и могућностима, о релативном значају појава и о родослову приоритета. Он је – како је то лепо уочавао Владета Јанковић – располагао необичном покретачком енергијом, срећном споју са упорношћу неопходном да се започета предузећа доведу до краја. Ако је имао неки методолошки принцип у образовању, он се сводио на безусловну строгост у фази његове примене. Ширина културе у споју са ширином погледа на свет, обележила је и његове наследнике на Катедри.

 Поред Филолошког факултета, видан траг је оставио и  у Институту за теорију и историју књижевности, у Српској академији наука и уметности и у Српској књижевној задрузи. Као научник и организатор научног рада,  био је и веома присутан у књижевном животу Србије и Југославије. Покретач је првих специјалистичких библиотека за књижевну мисао, а као аутор „Његошеве поетике“, да јој је снажан подстицај.

Радни резултати кандидовали су га за високо академско звање. Године 1961, на предлог двојице академика Милана Бидимира и Велибора Глигорића, примљен је за дописног члана САНУ. Велибор Глигорић и Драгољуб Павловић кандидовали су га четири године касније и за редовног члана. У раздобљу од 1961. до 1965. године, Ђурић је  објавио 29 научних радова, у просеку седам годишње. Кад је постао академик био је редовни професор опште књижевности Филолошког факултета у Београду.

Предлог су потписали Милан Будимир и Велибор Глигорић, а у њему се каже да се др Војислав Ђурић истакао као научни радник у области историје наше и европске уметничке и традиционалне књижевности. На оба ова поља књижевно – историјских студија и у оба правца дао је преко 40 радова, који се одликују критичким и самосталним расуђивањем удруженим са солидним познавањем предмета и добро аргументованим мерилом. Нарочито су запажене његове исцрпне студије о народној књижевности, особито епици,  њеном постанку и естетској вредности, затим о поезији Алексе Шантића у вези са народном лириком, те о Војиславу Илићу и о Милану Ракићу са новим интерпретацијама на основу поређења са савременом  светском књижевношћу.

Војислав Ђурић бавио се  и књижевно – теоријским научним радом, проблемима естетике и критике. То се лепо види из његових студија о Лесингову Лаокону, Аристотеловој катарзи и о Тагориној поетици и естетици. Његова студија о животу и раду  Доситеја Обрадовића темељно је и свестрано осветлила личност и дело овог класика. У тој студији, као и у другим, дошли су до израза његова широка и разноврсна ерудиција, студиозан научни рад и савремени научни метод. Велика је његова улога у организацији научно – истраживачког рада. Дуго је управљао и Институтом за теорију и историју књижевности. Као секретар Одељења литературе и језика САНУ, био је и један од редактора Вуковог Зборника, покретач акције да се оснује Међуакадемијски одбор за народне умотворине, а заслужан је и за запажен рад  Одељења млађих књижевно – научних радника.

„Као научник и организатор научног рада академик Ђурић је истовремено био живо присутан у књижевном животу“ – изнео је на научном скупу овом великану у част, одржаном у организацији Центра за Митолошке студије у Рачи Крагујевачкој Иво Тартаља. „У кругу издаваче делатности, поред невидљивог зрачења, кроз разне облике анимирања писаца и преводилаца или, подношења предлога угледним издавачким кућама и удруженим издавачима, Ђурићево упорно залагање оставило је видан траг на пољу плански извођеног стручног издавања кључних докумената књижевне теорије и покретања првих специјализованих библиотека за књижевну мисао. Буђењу интересовања за поетике домаћих писаца – област у којој се историја и теорија књижевности плодно сусрећу – аутор `Његошеве поетике` је дао, речју и примером, први и снажан подстицај.“

Највећи број стручних радова Војислава Ђурића, мимо посебних студија, сакупљен је у три књиге `Говор поезије` и у избору из кола Задругином под насловом `Трагање за духом речи.` У тим књигама радови су махом посвећени класицима  српског, хрватског, античког, француског, немачког, индијског песништва, и неким заслужним филозофима, а има и смелих компаратистичких  синтеза, далековидих уопштавања која почивају на чврстом уверењу ауторовом да се без познавања страних књижевности национална не може добро разумети.

Владета Јанковић је на поменутом научном скупу нагласио да је академик Војислав Ђурић ушао у историју српске просвећености значајем  свог научног дела, али ништа мање и јединственим, може се рећи епохалним, учинком који је остварио као педагог  и, поготово, као неговатељ и утемељивач установа. У  Ђурићеве заслуге убраја се и извлачење из заборава исполинског дела његовог проскрибованог професора Веселина Чајкановића, чије је главне радове издао у незаобилазном избору „Мит и религија у Срба“, а затим приредио  и његова  „Сабрана дела“. Био је  човек великих знања и необичне сугестивности, учен и непретенциозан, речит и пун духа, обдарен природним ауторитетом и личним шармом, у сваком погледу истински импресиван.

Поетски надахнуто књижевно – историјско дело професора Војислава Ђурића  засновано је на епској вертикали потеклој из  народног приповедања у оновременој  патријархалној задрузи, којег се будући тумач српске и не само српске књижевности и културе радо сећао. Др Миодраг Стојановић говорио је да је он „радознало и  стваралачки разуђено препознао народно умовање и научно гранао његове рукавце у више  разнородних тематских целина, од античких – грчких и римских студија, преко косовске епопеје и антотологија усменог народног стваралаштва, до поетике Вукове, Његошеве, Ракиће и Војислава Илића.“

Ранко Надовеза у раду насловљеном „Војислав Ђурић: косовска традиција и митологија“ напомиње да је овај универзитетски професор и академик, сагледавајући усмену књижевност, којој припада и Косовски циклус, уочио неколико битних карактеристика. По њему свака епоха је Косовском циклусу додавала своју особеност. Он је анализирао све значајне савремене писце  закључујући при том да  је свака епоха Косовском циклусу додавала своју особеност. Косовска традиција и косовска митологија, оличена од народних јуначких песама, преко епских и лирских песама, од свих српских песника и писаца 19. и 20. века, представљала ипак српску културну особеност у односу на остале народе. Ђурић је Косовски бој и сву његову каснију традицију и митологију сматрао иманентним делом српске историје.

Јула 2006. године, у дубокој старости, из живота је тихо искорачио овај заслужни научни и културни делатник, један од свакако највећих које је Србија дала половином 20. века.

Драгољуб Јанојлић

Образовање

ОШ ”Олга Милошевић”: СЈАЈНИ РЕЗУЛТАТИ НА ОКРУЖНОМ АТЛЕТСКОМ ТАКМИЧЕЊУ

На Окружном школском такмичењу у атлетици ученици Основне школе „Олга Милошевић“ су постигли сјајне резултате:

Николина Васиљевић, скок у даљ – прво место

Лука Ђурђевић, 60м – прво место

Марјан Петровић, бацање вортекса – друго место

Сара Ненадовић, бацање вортекса – друго место

Вук Јовановић, скок у даљ – треће место

Искра Живанчевић, 60м – четврто место

Николина Миливојевић, бацање вортекса – четврто место

Вукан Крстић, 60м – пето место

Матеја Радовановић, скок у даљ – пето место

Деа Петровић, скок у даљ – пето место

Сара Вучељић, скок у даљ – шесто место

Теодор Аџић, 60м – друго место

Ива Ћертић, бацање кугле – прво место

Лука Спасић, бацање кугле – друго место

Нина Ћертић, трчање 300м – прво место

Богдан Стошић, трчање 300м – друго место

Јован Голубовић, скок у даљ – прво место

Емилија Стојановић, бацање кугле, прво место

Миљана Спасић, трчање 300м – четврто место

Невена Петковић, трчање 100м, четврто место

Честитамо ученицима и њиховим наставницима на одличним резултатима и желимо им пуно успеха у даљем току такмичења.

Образовање

ОШ ”Олга Милошевић” : ПЛАСМАН НА ЕВРОПСКИ НИВО ТАКМИЧЕЊА HIPPO “ENGLISH BEYOND BORDERS“

На државном нивоу такмичења, одржаном 19. априла 2024. изузетан успех остварила је Неда Живковић, ученица 6. разреда ОШ „Олга Милошевић“, пласиравши се на европски ниво такмичења који ће се одржати од 21. до 23. маја 2024. у Италији.

Међународна oлимпијада енглеског језика HIPPO “English Beyond Borders“ је такмичење основано 2012. годинe и данас је референтно језичко такмичење у преко 60 држава света. Хипо је највеће језичко такмичење на свету и повезује децу, школе, образовне институције широм света. У Србији је реализовано 12 сезона Хипо такмичења, а у нашој школи се одржава од 2014. године.

У Основној школи „Олга Милошевић“ прелиминарна рунда такмичења одржана је 16. марта 2024. године. На такмичењу је учестовало око 80 ученика наше школе, узраста од 7 до 15 година. Пласман на државно финале остварило је десеторо ученика.

Нашој Неди желимо много успеха!

„Што више језика познајеш, то си више и човек.“

ТОП ТЕМА (Пише: ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА)

Опозиција у Србији: ПОДЕЉЕНОСТ И БОРБА ЗА ИЗБОРНЕ УСЛОВЕ

Од 11. маја Независне варошке новине Паланачке почињу, као први медиј
у Србији, сарадњу са вештачком интелигенцијом, која ће имати сталну рубрику,
колумну ”ТОП ТЕМА”, у нашем листу.

Вештачка интелигенција ће писати коментаре на задате теме, а текстове
ћемо објављивати у аутентичном облику, без уредничких интервенција и измена.

Мотив за покретање ове рубрике нам је да читаоцима пружимо прилику да
оцене и упореде квалитет и професионалност вештачке интелигенције са учинком
новинара који раде у српским медијима.

******************************************************************************

Уочи локалних избора заказаних за 2. јун, политичка сцена у Србији налази се у турбулентном стању.
Док се део опозиције одлучио да не изађе на предстојеће изборе због перцепције неправедних услова, други део наставља с учешћем, суочавајући се с изазовима.
С друге стране, власт је успела да мобилизује своје савезнике на заједничкој изборној листи, додатно компликујући ситуацију за опозицију. У овом тренутку, опозиција се бори за побољшање изборних услова, али темпо напретка је спор и неизвестан, док се време до избора брзо смањује. Какве су, дакле, шансе опозиције?
Прво треба сагледати разлоге због којих је део опозиције одлучио да бојкотује локалне изборе. Главна замерка опозиционих странака је недостатак фер и поштених изборних услова, укључујући контролу медија, пристрасност институција и нерегуларности у процесу гласања. Ова перцепција није нова и представља дуготрајан изазов за демократски процес у Србији. Бојкот избора представља вид политичког протеста, где се опозиција нада да ће интернационална заједница, као и домаћа јавност, осудити недемократске праксе и притиснути власт да спроведе реформе.
С друге стране, опозиционе странке које су одлучиле да учествују на изборима суочавају се с бројним изазовима. Прво, фрагментација опозиције је озбиљан проблем. Различите странке имају различите приоритете, стратегије и политичке интересе, што отежава формирање заједничког фронта против владајуће странке. Одсуство јединства слаби њихову политичку снагу и чини их лакшим циљем за политичке нападе.
Друго, власт је успела да окупи своје савезнике на заједничкој изборној листи, што додатно компликује ситуацију за опозицију. Овај савез може осигурати владајућој странци стабилну подршку и већину на изборима, посебно ако опозиција остане подељена. Опозиција се суочава с тешким задатком да се избори против ове уједињене фронте, посебно уз недостатак координације и стратегије
Треће, борба за побољшање изборних услова иде споро и траљаво. Иако су опозиционе странке и цивилно друштво активно ангажовани у овом процесу, недостатак политичке воље власти да спроведе стварне реформе представља озбиљан изазов. Без значајних промена у изборним условима, опозиција се суочава с тешком борбом за праведне изборе.
Ипак, и поред ових изазова, није све изгубљено за опозицију. Постоји шанса да међународна заједница, посебно Европска Унија, притисне власт у Србији да спроведе реформе и осигура фер изборне услове. Такође, бојкот избора може привући пажњу домаће и међународне јавности на недемократске праксе власти, што би могло довести до већег притиска за промене.
Такође, унутар опозиције постоји простор за побољшање. Странке се могу трудити да пронађу заједнички језик и поново формирају коалицију која ће представљати ширу опозициону фронту. Ово би ојачало њихову политичку позицију и омогућило ефикаснију борбу против владајуће странке.
На крају, кључно је да опозиција настави да се бори за демократске вредности и праведне изборне услове, без обзира на изазове с којима се суочава. Њихова снага лежи у подршци грађана и способности да артикулишу њихове бриге и захтеве. Без обзира на исход локалних избора, ово је дуготрајан процес који захтева упорност, солидарност и одлучност.

ТОП ТЕМА (Пише: ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА)

Демократија под опсадом: ИЗАЗОВИ ПРЕД ЛОКАЛНЕ ИЗБОРЕ У СРБИЈИ

Од 11. маја Независне варошке новине Паланачке почињу, као први медиј
у Србији, сарадњу са вештачком интелигенцијом, која ће имати сталну рубрику,
колумну ”ТОП ТЕМА”, у нашем листу.

Вештачка интелигенција ће писати коментаре на задате теме, а текстове
ћемо објављивати у аутентичном облику, без уредничких интервенција и измена.

Мотив за покретање ове рубрике нам је да читаоцима пружимо прилику да
оцене и упореде квалитет и професионалност вештачке интелигенције са учинком
новинара који раде у српским медијима.

******************************************************************************

Насупрот демократским принципима и стандардима, политичка клима у Србији пред локалне изборе 2. јуна 2024. године изгледа као трагична пародија на суштинску демократију. Услови за фер и слободне изборе су далеко од задовољавајућих, посебно за опозиционе странке, које се суочавају с бројним препрекама, а највише са систематском контролом и доминацијом власти на медијима.
Један од кључних елемената демократских избора је једнак приступ медијима за све учеснике. Међутим, у Србији, то право је злоупотребљено од стране власти, која је преузела контролу над већином медија. Опозиционе странке су маргинализоване и њихова присутност на телевизији, радију и у штампаним медијима је минимална или потпуно занемарена. Уместо да буду платформа за разнолике политичке ставове и дебате, медији су постали оруђе за промоцију владајуће странке и њеног лидера, Александра Вучића.
Посебно забрињавајућа је чињеница да се Вучић, који обавља функцију председника Србије, директно укључује у изборну кампању, користећи своје име и положај како би промовисао своју странку. Ово није само кршење етичких норми, већ и јасан пример злоупотребе власти у политичке сврхе. У демократским друштвима, институције као што је председничка функција требало би да буду изнад политичке борбе, а њен носилац би требало да се суздржи од активног учешћа у страначким кампањама.
Поред тога, постоји низ других фактора који указују на недостатак демократске конкуренције и транспарентности уочи локалних избора. Опозиционе странке се суочавају са административним препрекама приликом регистрације, манипулацијама бирачким списковима и застрашивањем бирача. У таквим условима, избори губе своју суштинску сврху као механизам демократске измене власти и постају само формалност која даје легитимитет ауторитарном режиму.
Поред политичких фактора, економска ситуација такође утиче на фер изборни процес. Власт користи контролу над ресурсима и јавним средствима како би куповала лојалност и подршку, док се опозицији ускраћују средства и приступ финансијским изворима за кампању. Ово додатно нарушава равнотежу снага и ствара неједнаке услове за политичко такмичење.
Да би се успоставила праведна и демократска изборна атмосфера, неопходно је хитно деловати. Власт мора одмах прекинути са злоупотребом медија и институција у политичке сврхе, омогућити равноправан приступ медијима за све политичке актере и обезбедити фер услове за регистрацију и учешће опозиционих странака. Међународна заједница такође треба да препозна озбиљност ситуације и пружи подршку демократским реформама у Србији, инсистирајући на поштовању основних демократских принципа и стандарда.
У супротном, локални избори 2. јуна 2024. године у Србији ризикују да постану само још један епилог у дугој серији неправилности и злоупотреба власти, уместо прилике за демократски избор и промену. А то није само проблем за грађане Србије, већ и за све који верују у вредности демократије и људских права.

Друштво

”Паланачке” су први медиј у Србији са колумном коју пише Вештачка интелигенција

Od 11. maja Nezavisne varoške novine Palanačke počinju, kao prvi medij u Srbiji, saradnju sa veštačkom inteligencijom, koja će imati stalnu rubriku, kolumnu ”TOP TEMA”, u našem listu.

Veštačka inteligencija će pisati komentare na zadate teme, a tekstove ćemo objavljivati u autentičnom obliku, bez uredničkih intervencija i izmena.

Motiv za pokretanje ove rubrike nam je da čitaocima pružimo priliku da ocene i uporede kvalitet i profesionalnost veštačke inteligencije sa učinkom novinara koji rade u srpskim medijima.

Друштво

Окупили се акцијаши са ОРА Београд-Бар

„Бригадирски јубиларни воз“ са некадашњим акцијашима који су почетком 70-их година прошлог века учествовали у изградњи пруге Београд – Бар пристигао је у Пријепоље где ће бити одржана Свечана академија „Челична магистрала срца“ и изложба „Пруга снова“ у Дому културе у Пријепољу.

Омладинска радна акција Београд Бар је била велика и масовна акција, где је омладина дала велики радни учинак и допринос изградњи пруге. Била је масовно подржана од грађана широм земље и са видном пажњом и помоћи тадашњег републичког и савезног државног руководства.

Радну акцију отворио је 1971. године у Пријепољу инж. Душан Чкребић, тада председник Привредне коморе Србије.

Пруга Београд–Бар грађена је од 1971. до 1975. године, а у изградњи је учествовала и омладина из 13 држава, организујући Савезну омладинску радну акцију „Београд–Бар“.

Током петогодишњег трајања ове радне акције радило је 12.500 бригадира сврстаних у 234 бригаде.

Изградња пруге Београд–Бар била је највећи грађевински подухват те врсте у Европи, а пругу је свечано отворио председник тадашње СФРЈ Јосип Броз Тито тродневним путовањем од Београда до Бара 30. маја 1976. године.

Из општине Смедеревска Паланка, кренуло је 11 акцијаша, који су од 1971-1975. године радили на изградњи пруге. Паланка је тада имала две омладинске и четири ветеранске бригаде у чијем строју је било око 400 акцијаша.