ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

ПРЕЛИСТАВАЊЕ

ПРЕЛИСТАВАЊЕ

Подсећање на текст у ”Паланачким новинама” из 2008. године: ДОМ ВОЈСКЕ ПРИПАДА ОПШТИНИ

Недавно је на друштвеним мрежама објављена фотографија некадашњег Дома ЈНА, што је, нормално изазвало бројне носталгичне, али и оштре реакције Паланчана.

Тим поводом, подсећамо на текст објављен у ”Паланачким новинама” у августу 2008. године, на тему тог објекта који је у том тренутку већ десет и више година био ван употребе.

Каснији догађаји и одлуке општинске власти довели су до рушења Дома ЈНА и изградње продавнице ”Макси”.

(РАДИ ЛАКШЕГ ЧИТАЊА ТЕКСТ ПРЕНОСИМО И У ВОРДУ.)

Дом војске припада Општини

Ове године, 17. новембра, биће тачно 20 година од отварања легендарног Клуба младих  „64“, популарног КМ-а, који се, за оне који не знају, налазио у приземљу зграде Шах клуба.

Узгред, по договорима који су у току, тај вредан јубилеј биће обележен управо онако како доликује Клубу који је крајем осамдесетих битно утицао на васпитање и развој више генерација младих Паланчана и многих других који су волели да га посећују.

Веровали или не, долазили су тада у Паланку да се лепо проведу и забаве, млади из Београда, Новог Сада, Ваљева…, а о комшијама Крагујевчанима или Плањанима, да не причамо.

Не би било лепо да не поменем да је КМ „64“ званично проглашен трећим Омладинским клубом у старој Југославији.

За њим су тада остали и далеко познатији београдски клубови „Академија“, КСТ, Машинац…

Какву је то „магију“ имао КМ?

Чиме је „заслужио“ памћење и често препричавање разних догађаја који су се ту збили, сада већ давних, ’88., ’89. и ’90., колико је и трајао?

Једноставно, једна група људи која је осмислила тај „пројекат“, успела је за три године да организује око 250 концерата разних музичких група из свих република тадашње Југославије, али и из Америке, Енглеске и Холандије, неколико значајних књижевних вечери и небројено ДЈ програма и видео пројекција.

Све ово иницирало је настанак великог броја „бендова“ који су свирали у Клубу или на бини у Главној улици.

Паланачки бенд „Six Pack“, чији су чланови, свирајући у разним саставима (Прљава пертла, Погибија, Хроничари), прве наступе имали у Клубу, данас је једна од највећих панк-рок атракција у већини држава насталих после распада СФРЈ.

Од затварања КМ-а у Паланци није било континуираног, осмишљеног, културно забавног програма за младе. Било је, додуше, успешних догађања зими у дискотеци „Mash“ (захваљујући ентузијазму власника) и лети на Градском базену, али и то се последњих година, из егзистенцијалних разлога, проредило, и свело на комерцијалу.

Елем, разлог за ово кратко потсећање је потреба да одговорим на позив који је свима нама упутио председник општине Ненад Милојичић, очекујући од својих суграђана помоћ у идејама које могу да поправе живот у Паланци.

Оно што ћу открити у наставку овог текста је више од идеје.

Можда је чак и  путоказ који ће помоћи да се реши, и то бесплатно, вишедеценијски проблем паланачке омладине, која једина у ширем окружењу нема Омладински културни центар.

Наиме, пре скоро две деценије, налазећи се на функцији председника паланачке омладине (последњег пре увођења вишестраначког система) тражио сам могуће локације или објекте за Омладински културни центар или Дом омладине, и посебно сам се заинтересовао за тадашњи Дом ЈНА, као идеалан простор који има довољну квадратуру и изванредну башту. „Копајући“ по историјату настанка овог објекта дошао сам до веома занимљивих сазнања како је и под којим условима направљен.

Дакле, Дом ЈНА изграђен је 1961. године тако што је Општина дала плац, а Војска се обавезала да на њему изгради објекат за своје потребе, који би, потом, користила 30 година, значи до 1991. године. По истеку тих 30 година комплетан објекат је требало да буде враћен општини – без надокнаде.

Време и околности ми нису ишле „на руку“, па нисам могао још тада да завршим тај, за паланачку омладину, изузетно важан посао, јер ово моје „истраживање“ дешавало се 1990. године, уговор Војске и Општине још је важио, а убрзо је дошло до увођења вишестраначја, самим тим и до укидања функције која ми је омогућавала да се бавим овим стварима.

Тада је било потребно још само годину дана и Паланка би, верујем, имала Омладински културни центар, а, ето, неповратно је изгубљено 18 година.

Да ли је куцнуо час да се „активира“ давно започета иницијатива и да паланачка омладина добије свој „кутак“?

Треба само пажљиво претражити општинску архиву и пронаћи документа из 1961. године.

Уколико папири нису „нестали“, ова прича могла би да завреди око пола милиона евра општинских пара, које би, у том случају, остале у каси.

Вреди ли потрудити се, за те паре?

(Дејан Црномарковић, август 2008.)