У једном престоничком културном простору

Синоћ је у организацији Библиотеке града Београда и Центра за Србе у расејању „Свети Сава“ у библиотеци „Петар Кочић“ на Врачару приређена промоција књига поезије песника Дејана Црномарковића, а у оквиру књижевног циклуса „Сезона књиге“.

Дејан Црномарковић је песник из Смедеревске Паланке који пише одличну поезију већ тридесет година, али је у години која је за нама његова поезија изашла из локалног и регионалног простора и пронашла пут до љубитеља поезије у Грчкој, у колевци европског песништва, књижевности и културе. Велики је успех и знак уважавања за сваког песника, и оног највећег, најпознатијег, најпопуларнијег, када се његова поезија преведе на страни језик и доживи да буде прихваћена и похваљена међу читаоцима који је читају на другом језику. Поезија је најсавршенији облик изражавања и тешко је преводива. Потребна су два услова да преведена поезија доживи успех, један је да је песник изузетно талентован и да његова поезија поседује универзалну лепоту, а други да је и преводилац изузетно талентован, да би препознао ту лепоту и да би јој пронашао адекватан израз на другом језику, а да је не уништи. Читаоце није могуће преварити, ако не препознају лепоту песме они закључе да нешто није у реду, или песник није добар или преводилац није добро превео песму. Зато се поезија највише чита у оригиналу, а уважавање и место у европским и светским антологијама поезија доживљавају песници који пишу на најпознатијим и најраспрострањенијим језицима. Многи одлични песници који пишу на мање познатом језику остају заувек неоткривени. Само је пука срећа да неко ко познаје њихов језик негде прочита њихове стихове, препозна лепоту која је универзална и успе да је преведе. А када преведена поезија дође до читалаца и доживи успех и позитивну оцену стручне критике, то је сигуран знак да је песник изузетно талентован и да је преводилац добро превео његову поезију.

Управо је тај елемент пуке среће одиграо пресудну улогу да поезија песника Дејана Црномарковића буде преведена са српског на грчки језек и да песник у Атини доживи већи успех него што га је као песник доживео на локалном простору на коме живи и на матерњем језику на коме пише. Како то да објаснимо? Поново се морамо сетити да поезија тражи широк простор, бројну публику да би у том пространству могла бити препозната њена лепота, а песнику признат таленат.

Атина, колевка европског песништва, препознала је песника Дејана Црномарковића, а један од најпрестижнијих издавача у Атини штампао је његову збирку песама „О изгубљеним данима“, коју је на грчки превела његова пријатељица Нора. То је тај елемент среће који је довео до успеха. Тек након успеха у Атини, песника препознаје и његова престоница, Београд. На последњем Сајму књига у Београду представљена је Црномарковићева збирка песама „О изгубљеним данима“, на српском језику, као и грчко издање ове збирке.

Синоћ су у библиотеци „Петар Кочић“, одељењу Библиотеке града Београда на Врачару, представљене две Црномарковићеве збирке, „Део немира“ и „О изгубљеним данима“, а такође и издање ове збирке на грчком језику. Говорило се и о трећој тј. по години издања другој збирци „Игре руком, речи и слике“, чији су аутори песник Црномарковић и сликар Зоран Тодор. На промоцији, поред Дејана Црномарковића, о песмама, песничком и уметничком стваралаштву, о уметности превођења поезије, као и о значају налажења песничког пута изван локалног простора и изван матерњег језика, говорили су Марија Поповић, професор књижевности у Паланачкој гимназији и рецензент српског издања збирке песама „О изгубљеним данима“, Зоран Тодоровић – Тодор, академски сликар, који је својим уметничким изразом илустровао све Црномарковићеве збирке песама и Радмила Кунчер, професор књижевности и председница Центра за Србе у расејању. Поезију на српском језику читала је Слађана Црномарковић. А присутни љубитељи поезије могли су чути и како Црномарковићеве песаме звуче на грчком језику. Поезију на грчком читала је Јелена Торбица. Програм осмислила и водила моја маленкост.

Данас сабирамо утиске и очекујемо реакцију београдске читалачке публике и критике. Песник Дејан Црномарковић захвалио се Библиотеци града Београда на гостопримству поклонивши неколико примерака својих збирки библиотеци „Петар Кочић“ на Врачару. То је значајна информација за оне који жели да читају и упознају поезију овог сада већ и српског и европског песника…

Остаје нам да Црномарковићу пожелимо да настави да пише поезију, јер она, као што видимо, кад тад може пронаћи пут и једног дана заузети место које јој припада како у антологији српске поезије, тако и у антологији европске поезије, раме уз раме са песницима који пишу на најзначајнијим и најпознатијим језицима.

Хвала свима који су присуствовали овој књижевној вечери, а посебна захвалност песнику Црномарковићу и пријатељима из Смедеревске Паланке који су се одазвали позиву и на најлепши начин представили себе и свој град у једном престоничком културном простору.

Снежана Јањић