Ivica i pet gospodara

Ivica je slika i prilika višestranačke Srbije.

Ivica je dodatak svakoj srpskoj političkoj čorbi u poslednjih 30 godina.

U tom periodu služio je pet gospodara, ali mu to nije smetalo da se oseća veoma komforno u svojoj koži.

Sa prvim je vladao iz ideoloških razloga, drugom je bio neophodan za prelaznu Vladu, kod trećeg i četvrtog je dobrojavao za većinu, a peti ga verovatno drži u timu zbog ”malera” (jer potrebnu većinu ima i bez njega).

Jednostavno, u srpskoj politici Ivica ima neograničeni rok trajanja, tokom koga Srbiji nije dao ništa dobro, a lični imetak je, prema rečima nekih njegovih bivših drugara, umnogostručio.

U javnom životu pokazao se kao prosečan u svemu, diskutabilnog vokabulara, sklon alkoholu, novokomponovanom melosu i tupavim komentarima. Biće upamćen i kao čovek koji ne drži datu reč, jer je na beogradskim izborima 2008. potpisao podršku za gradonačelnika – Radikalu i prevario ga podržavši – Demokratu, da bi isto postupio i na predsedničkim izborima 2012. kada se obećao Demokrati pa podržao Naprednjaka.

U zvaničnoj biografiji mu piše da je bio ”dečko koji obećava” i da je sa tri godine naučio da čita i piše. Naravno, predstavljen je kao vunderkind.

U prestonicu je došao iz neke vukojebine, odmah ukapirao (ili dobio topli roditeljski savet) da politika nudi lagodniji život i počeo da pravi karijeru, prvo u Savezu komunista, a potom i Socijalističkoj partiji Srbije.

Brzo je shvatio da je Mama glavna i ekspresno joj se ušlihtao, a sve ostalo se događalo samo od sebe: žurnalistiku je završio sa prosečnom ocenom 10, a u partiji se ubrzano peo ka vrhu.

Naravno, svoje političke roditelje zgazio je, bez pardona, kada mu je to bilo potrebno da bi se upoltronisao novom gospodaru.

Tokom minulih tridesetak godina, Ivica je bio predsednik Skupštine, premijer i ministar svega i svačega, a uskoro će obeležiti i dve decenije na čelu svoje stranke.

U decenijama njegovog uspona, izrazito u prvoj, Srbija je tragično propadala.

Ratovi, grobovi, galopirajuća inflacija, sankcije, bombardovanje i siromaštvo rezultat su politike koju je sprovodila njegova partija do 2000. godine.

Da smo normalna država bila bi mu oduzeta imovina i tucao bi kamen u nekom kamenolomu bar deset godina.

I u ovakvoj kakva smo, bar vaspitni ”đuloš” je zaslužio, svakoga dana – doživotno.

Međutim…

Umesto toga, on je u vlasti.

U Srbiji kažu, ”nije kome je namenjeno, nego kome je suđeno”.

A ovome je, izgleda, suđeno da vlada.

”Ako smo pali, bili smo padu skloni”, napisao je pesnik.