Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић
Свим читаоцима наших онлајн и штампаних издања желимо срећне празнике и успешну 2017. годину.
Користимо прилику да Вас обавестимо да смо, после седам месеци, а одмах по успостављању нове власти у Општини Смедеревска Паланка, почели да добијамо позиве за све догађаје у организацији локалне самоуправе и да ћемо Вас у наредном периоду професионално информисати и о тим активностима.
Редакција „Паланачких“
У просторијама свог Општинског одбора чланови Социјалистичке партије Србије у Смедеревској Паланци обележили су 26. рођендан.
У оквиру коктела, који је уприличен тим поводом, одржана је и конференција за медије на којој су о историјату ове партије и актуелном тренутку говорили председник Општинског одбора Петар Јелић и секретар Извршног одбора Славољуб Ђурић.
Драги суграђани пред нама су Нова година и божићни празници, нове наде и очекивања. Сви од наступајуће године очекујемо да буде успешнија и боља од претходне. Схватили смо да не можемо да живимо од прошлости, да не можемо сами без пријатеља, да морамо много више да радимо и решавамо нагомилане проблеме, једном речју да се окренемо будућности, јер то нове генерације од нас захтевају.
Поштовани грађани Општине Смедеревска Паланка, желим Вам да Нову годину дочекате срећни, здрави, весели, окружени породицом и блиским пријатељима.
Председник Општине Смедеревска Паланка
Топлица Пинторовић
Познати паланачки Деда Мраз, Драган Лазић, ове године обележава 40 година у тој, деци најдражој улози.
Можете га срести на уобичајном месту, у главној улици, испред „Фото Булета“.
Ове године Деда Мраз је направио новогодишњу журку у паланачком „Максију“, што је посебно обрадовало најмлађе Паланчане.
У холу испред Велике сале Скупштине општине Смедеревска Паланка одржан је традиционални празнични коктел за одборнике, чланове Већа, новинаре, госте и запослене у локалној самоуправи.
Пригодним поздравним говорима све присутне поздравили су прво Никола Вучен, председник Скупштине општине, а потом и први човек Општине Смедеревска Паланка, Топлица Пинторовић.
-Од 1. јануара ново повећање зарада; у 2016. години радници пете и шесте групе примали су и по 120.000 динара
„Гоша – Монтажа“ је у 2016. години радила са више од 600 запослених. Доста њих је било ангажовано на одређено време, са већим бројем подизвођача и успешно остварила све уговорне обавезе. На платном списку је 500 стално запослених, уз могућност да се уговорци приме у стални радни однос. Шансу имају најквалитетнији радници. Од укупног броја запослених 404 је у чланству Самосталног синдиката који се осведочио као непоколебљиви заштитних радника и њихових права.
-Бележимо позитиван помак на свим пољима – казао је на предновогодишњој свечаности у „Гоши“ председник Самосталног синдиката „Гоша-Монтаже“ и потпредседник Синдиката Металаца Србије, Славко Благојевић.- Просечна зарада у овој години достигла је 55.000 динара у нето износу. Исплата је сваког 5. и 20. у месецу. Ових дана смо завршили корекцију и усаглашавање основних зарада са новом основном ценом рада. Све је то резултат „притисака“ синдиката на извршни и надзорни менаџмент тако да смо у континуитету успели да остваримо циљ: увећање зараде од 1. јануара 2017. Повећање од 5 до 10 одсто, а има заваривача који ће имати увећање од 17 до 30 одсто. Циљне групе су врхунски бравари и заваривачи, затим инжењери и они који су показали одговарајући однос према фирми.
У години на измаку радило се доста и прековремено. То је пратио и одговарајући ниво зарада.
-Поносан сам због тога што радник са петом-шестом групом прима нето плату од 120 до 130 хиљада динара – истакао је Благојевић.- Кад причам с тим радницима, они ми кажу: „да примам толико, али с прековременим, радом“. Ја им на то кажем: имају и у другим фирмама прековремени, али немају новчану накнаду па ни здравствену књижицу као код нас у „Гоша-Монтажи“. Код нас је другачије, јер синдикат стално преговара с менаџментом и успева да се избори да се колико толико плати и редовни и прековремени рад. Понекад таман помислимо да смо се изборили за нешто, дође до тумбања, али не и до одустајања од наших захтева. Тако на неком нивоу одржавамо социјални и партнерски однос.
Благојевић је у наставку нагласио да Самостални синдикат има репрезентативност у „Гоша-Монтажи“, а самим тим носи и велику одговорност.
-Ми јесмо својевремено направили конзорцијум, али то се сада прилично расплинуло, па долази до све оштријег односа и сукоба интереса капитала и интереса запослених – додао је Благојевић.- И тај спој није увек миран. Не можемо увек очекивати да ћемо ми управљати фирмом, јер она има обавеза и према другима у ланцу пословања, на пример према држави, акционарима… Део зараде, наравно, треба да откинемо, па сада преговарамо о повећању теренског, па и других ствари као што је регрес. Све су то питања која у континуитету решавамо да би на крају резултат био и неко повећање.
Благојевић је подвукао да појединци често на седници Одбора постављају питање повећања зарада и других принадлежности. Неки су –казао је – врло директни: „Кад ће да буде повећање?“
-Па неће то бити у априлу и мају кад смо обично у минусу, а примали смо зараде апосулутно „у фулу“- предочио је Благојевић.- Мора се показати и стрпљење па да се стекну услови за корекцију плата. Онда кад је фирма у плусу, нормално је да се тада и може рачунати на веће зараде. Покушавамо ми и са премијама и бонусима, што лепо звучи, али није увек близу конкретизације. На нама је да се боримо за статус радника. Наш синдикат је будан и стално у тренингу. Колективним уговором ми смо јасно дефинисали позицију синдиката. То је пристојно у односу на оштре законе који су синдикат, да тако кажем, пустили низ воду.
Благојевић је напоменуо да према ономе што закон нуди, човек треба да буде мозохиста да би био повереник синдиката и додао:
-Све је жешће и све окрутније. У Фабрици борбених возила у Великој Плани, не можемо да формирамо синдикалну организацију. Успоставим контакт с пословодстом, а онда доживим да директор избегава контакт. Тамо сматрају, из разлога што раде за војску, да им синдикат није потребан. Од тога нећемо одустати. Покушаћемо и уз помоћ Социјалног савета да то питање померимо „с мртве тачке.“ Треба да се уђе у причу, а онда да се конкретизују потези тако да се на један безболан начин дође до резултата. Наш циљ је да стигнемо до ефикасног синдикалног деловања, а достизање тог циља није ни мало лако.
Д. Јанојлић
Руководство Општине Смедеревска Паланка, на челу са председником Топлицом Пинторовићем, обилази месне заједнице и разговара са грађанима.
После Азање и Кусатка, на ред је дошао Селевац. Поред Месне заједнице, представници локалне самоуправе обишли су ОШ „Ђорђе Јовановић“ и вртић „Бамби“ где су малишанима уручили новогодишње пакетиће.
-Наставићемо са праксом обиласка месних заједница у нашој општини и на тај начин ћемо се најбоље упознати са ситуацијом и проблемима у којима се налазе, па ће и решавање тих проблема бити извесније – рекао је Пинторовић.
Традиционални Божићни турнир у преферансу одржаће се 3. јануара у ресторану „Краљ“, са почетком у 9,30 часова.
Организатор турнира је ПК „Јасеница“, а главни спонзор компанија „ВИНЕТ“. Најбоље пласираним такмичарима припашће пехари и дипломе.
У ОБ „Стефан Високи“ отворено је ново Гинеколошко акушерско одељење које се простире на 400 квадратних метара.
Највећи део пројекта, око пет милиона динара, је финансирала Република Србија, односно ресорно министарство, док су по милион динара обезбедили Болница и донатори из Смедеревске Паланке и Велике Плане.
Овом догађају присуствовали су и челници две суседне општине.
Ученици МЕШ ,,Гоша“ Милош Савић и Никола Јоцковић освојили су похвале на Међународном конкурсу фотографије ,,Путовање железницом: Путеви, лица, хоризонти“ који је расписао ,,RŽD Internacional“ у сарадњи са Међународним фондом јединства православних народа и часописом за децу ,,Светосавско Звонце“.
Награђени ученици позвани су да заједно са ментором професорком Наташом Миљевић присуствују додели награда у Руском Дому у Београду.
Циљ конкурса, на који је пристигло 527 радова, је био духовно, морално и патриотско васпитање деце и омладине, очување и поштовање духовности и културно-историјског наслеђа Србије и Русије.
– Треће место освојила је наша суграђанка Ања Живковић
Ова година протекла је у обележавању значајних књижевних годишњица: 400 година од смрти Вилијама Шекспира, 140 година од рођења Борисава Станковића, 100 година од смрти Петра Кочића и 210 година од рођења и 160 година од смрти Јована Стерије Поповића.
Тим поводом Народна библиотека Смедерево и Подружница Друштва за српски језик и књижевност Србије за Подунавски округ организовали су литерарни конкурс за ученике основних и средњих школа Подунавског округа „Траговима великана“ за најбољу приповетку или драмски текст.
У категорији ученика од петог до осмог разреда, прва и трећа награда припале су нашим младим Паланчанима.
Прво место освојио је Вук Паунић, ученик шестог разреда Основне школе „Вук Караџић“ за приповетку „Стамен“ (ментор Нада Вулићевић, проф. српског језика). Треће место освојила је Ања Живковић, ученица шестог разреда Основне школе „Вук Караџић“ за приповетку „Велико срце“ (ментор Нада Вулићевић). У категорији ученика средњих школа похваљена је Александра Радојковић, ученица друге године Средње школе „Жикица Дамњановић“ (ментор Биљана Стевановић, проф. српског језика).
Ученици су награђени књигама и техничким уређајима, а свечана додела награда одржана је 28. децембра у Народној библиотеци у Смедереву.
-„Рузмарине, моје росно цвеће“ је само део ширег пројекта о осветљавању српске голготе
У Народном музеју у Смедеревској Паланци представљена је књига Срђана Срећковића „Рузмарине моје росно цвеће – сага од 1.300 каплара“. Аутора и публику поздравио је директор ове установе културе Стеван Мартиновић. Срећковић, који је сликар, одлучио је да Музеју, у име захвалности, поклони једно своје уметничко дело.
-Мени је част што своју књигу представљам у овом Музеју – нагласио је Срећковић. – Долазим из Тополе и драго ми је што се од вечерас у ликовном фонду овог музеја налази и једна моја слика. Ово је, надам, се тек почетак наше сарадње.
Тема ове књиге су 1.300 каплара и Ђачки батаљон. Уз њих евидентан је још један феномен, а реч је о трећепозивцима, старцима – ратницима. Постојале су и жене ратници.
-Апсолутни феномен у историји ратовања је Скопски ђачки батаљон – казао је Срећковић.- Зато је ова књига, позоришним речником казано, завршетак само првог чина. Радећи на овој књизи, преузео сам велику одговорност према овој теми, али највећу према јунацима ове књиге. После деценију напорног истраживања, пошто сам сакупио велики број фотографија, писама и других докумената, био сам приморан да све то сажмем на стотинак страна ове књиге мада материјала има и за целих 1.000.
Срећковић је на овој промоцији изразио жаљење што није објавио имена свих 1.300 каплара Скопског ђачког батаљона. Нада се да ће се то десети у другом, допуњеном издању, које ће бити штампано и на руском и француском језику. Казао је још да „Рузмарине, моје росно цвеће – сага о 1.300 каплара“ није само ова књига, већ и део пројекта који обухвата изложбе, предавања, маршеве…
-Реализација тог пројекта је почела, али ова тема надлежним институцијама Србије, за коју су каплари жртвовали своју младост и живот, није интересантна – с горчином у гласу казао је Срећковић.
Он је ову књигу посветио српској младости, жртвованој на олтару отаџбине, данашњим генерацијама и онима које ће тек доћи на позорницу живота.
Д. Јанојлић
-Прилика да се упознају са приликама у фабрици чијем развоју су и сами дали допринос
Самостални синдикат окупио је на предновогодишњој свечаности некадашње и актуелне синдикалне руководиоце „Гоше“. Онима који су некада били на челу највеће синдикалне организације у Општини Смедеревска Паланка, добродошлицу је пожелео садашњи председник Божидар Тодоровић. Он је на самом почетку изнео охрабрујуће резултате на пољу упошљавања производних и других капацитета, посебно у Фабрици машина и опреме, Фабрици шинских возила и „Гоша-Монтажи“.
Истакао је да „Гоша ФОМ“ има уговорене послове за наступајућу 2017. годину. Зараде нису на нивоу којима би синдикат, укључујући и раднике био задовољан, али је јако битно да је ова фабрика из некадашњег пословног система запошљавала скоро 850 људи и да прима махом млађе раднике. Охрабрује и то што су новопримљени углавном деца „Гошиних“ радника, али радује и сазнање да су врата фабрике отворена и за друге. Фабрика полако али сигурно стаје на своје ноге.
-Добро је, гледајући друге фирме у Србији, да људи у „Гоши“ раде и зарађују колико толико – констатовао је Тодоровић.- Угашени су, готово више да и не постоји гиганти, попут „14. октобра“, „Каблова“, ИМТ, ИМР, „Прве петољетке“… Кад негде поменемо „Гошу“, обично питају: „Јесте ли још живи?“ Сва је срећа да данас можемо рећи да се ради и напредује у погледу упошљавања. Фабрика шинских возила, захваљујући синдикату, је опстала и запослила 80 нових радника. Та фабрика сада купује погоне Фабрике друмских возила и тако шири капацитете. Има пуну упосленост за 2017. годину. Ту су зараде нешто и веће него у „Гоша ФОМ“. Током идуће године запослиће још 150 нових радника. Сада је на платном списку 435 људи. Очекујемо да ће тамо догурати и до 600 радника.
Тодоровић је, говорећи о „Гоша – Монтажи“, истакао да је то стабилна фирма у којој зараде надмашују републички просек. Синдикат је тамо веома јак. Добро је да тај „трио“ опстаје и да запошљава више од 2.000 људи. Заштитна СОЛКО има седамдесетак запослених. Успели су да уговоре значајне послове за 2017. Радиће контејнере за Крагујевац. Радили су за потребе Аеродрома „Никола Тесла“.
-У „Заштитној СОЛКО“ је проблем што су радници тужили фабрику и то по наговору оног другог синдиката, који је у великој мањини у односу на наш – предочио је Тодоровић.- Радници – инвалиди су тамо добили одређену надокнаду, заправо фирма је добијала надокнаду од стране државе за запошљавање инвалида рада. Кад је промењен закон и кад су све фабрике постале дужне да запошљавају своје инвалиде рада, „Заштитна СОЛКО“ је остала дужна тим радницима, јер је рефундација ишла фабрици, а не радницима. Радници су, наиме, тужили уз нагласак да та накнада припада њима. То је оптеретило фабрику и неизвесно је како ће даље ићи тај поступак. Држава сада тражи решење како да се приватизују те организације; тешко је поверовати да ће приватник да држи инвалиде, јер је то социјална категорија.
Тодоровић се осврнуо и на Службу безбедности у „Гоши“. Славко Благојевић, председник синдиката у „Гоша Монтажи“ и потпредседник Синдиката металаца Србије, отворио је то значајно питање на вишем нивоу с обзиром да се мења Закон о запошљавању лица која се баве пословима обезбеђења. Радници у тој служби се сада доводе у незавидан положај, јер морају да имају силне лиценце, провере.
-То је тешко, јер ми смо по некој пракси, раднике кад дођу у неке године, пребацивали у службу безбедности, чак су и инвалиди распоређивани на места портира, дакле на лакши посао, а сада морају да имају лиценце, да савлађују борилачке вештине, гађање… а биће тешко да све то савладају – закључио је Тодоровић.- У том сектору је у Србији запослено близу 30.000 људи.
Славко Благојевић је, појашњавајући ову тему, казао да ће проблем бити у „Гоша Монтажи“ у Железари и другим фирмама које имају свој систем самозаштите, где запослени на пословима обезбеђења раде искључиво за фирму у којој су настали и не пружају услугу трећим лицима. Из тог разлога је затражена измена закона и одговарајуће мере да се од његовог дејства изузму оне фирме које имају свој систем самозаштите. То је дато на Социјално-економски савет и управо се чека одговарајуће решење.
Тодоровић се заложио да се службе безбедности очувају, јер се оне баве и противпожарном заштитном, у супротном фабрике би дошле у ситуацију да издвајају значајна средства за набавку опреме и запошљавање ватрогасаца.
Д. Ј.
У Новом Саду је одржан традиционални „Новогодишњи митинг“ на коме је чествовало преко 400 атлетичара из двадесетак клубова из земље и иностранства.
Атлетски клуб „Јасеница“ је представљало 12 такмичара који су освојили шест златних, једну сребрну и три бронзане медаље.
Златне медаље су освојили Дуња Будимир (2008.) у скоку у даљ са личним рекордом од 3.80. и у трци на 60 метара, Маја Вићентијевић, Павле Давидовић (2005.), Лука Ђорђевић (2006.) у тркама 50 метара са препонама и Бранко Басарић на 600 метара.
Сребрну медаљу је освојила Тамара Ивковић (2006.) у бацању вортекса, а бронзана одличја су освојили Павле Давидовић (2005.) на 60 метара, Лука Ђорђевић у бацању вортекса (2006.) и Маја Вићентијевић у скоку у даљ (2005.)