Друштво ликовних стваралаца „Вуксан“ приредило је синоћ у својој галерији на Колонији изложбу сликарских остварења насталих током недавног Јесењег ликовног викенда. Изложбу је пригодним говором отворио председник Друштва Бранислав Радовановић – Раф. Истакао је да је за релативно кратко време настало више ликовних остварења.
У поставци су изложени радови Мирјане Радовановић, Бранислава Радовановића – Рафа, Бојана Столића, Биљане Миљковић, Бранкице Џигеровић, Зорана Пантића, Зорана Шекуларца, Ане Стојановић, Павла Павловића, Дарка Марковића – Баћка и Драгољуба Маринковића.
Паланчани су у приличном броју дошли да погледају изложбу Јесењег викенда на којој доминира пејзаж.
У ресторану ”Ђардино” у Смедеревској Паланци одржана је промоција првог соло албума ”На крају скитања”, Микија Радојевића, иначе фронтмена групе ”Six pack“.
Свечаном догађају су присуствовали бројни гости, издавачи и новинари, а у музичком делу програма Микију се придружио Паца Милекић.
У ОШ ”Лазар Станојевић”, у Ратарима, одржано је Школско општинско првенство у стоном тенису уз учешће појединаца и екипа из основних и средњих школа паланачке општине. Укупно 19 такмичара борило се за титулу најбољих стонотенисерки и стонотенисера наше општине у школском спорту, и уједно за пласман на окружно такмичење. РЕЗУЛТАТИ:
Средње школе екипно дечаци:
1.место СШ Жикица Дамњановић.
Средње школе појединачно дечаци:
1. Лука Савић, 2.место Огњен Максимовић Основне школе екипно девојчице:
1. ОШ Вук Караџић, 2. ОШ ХИМ. Основне школе појединачно девојчице:
1.Емилија Мијатовић (ОШ Вук Караџић), 2. Јована Исаиловић (ОШ ХИМ), 3.Ивона Станковић (ОШ Олга Милошевић). Основне школе екипно дечаци:
1. ОШ Вук Караџић, 2. ОШ ХРШ, 3. ОШ ХИМ. Основне школе појединачно дечаци:
Национална служба за запошљавање у сарадњи са Општинском управом Општине Смедеревска Паланка, у среду, 18. октобра у 10 часова организује Сајам запошљавања у свечаној сали (приземље) Nesam Crystal Hall, Главашева 70/3.
Учешће на Сајму потврдило је 18 послодаваца који су пријавили 336 слободних радних места за различите профиле занимања. Међу образовним профилима потребним послодавцима за понуђена радна места су: инжењери машинске и електро струке, бравари, заваривачи, хидрауличари, електричари, оператери у производњи, радници на преради воћа и поврћа, тесари, зидари, армирачи, магационери, шивачи, оператери, глодачи и стругари на ЦНЦ машинама, конобари, кувари, шанкери, лични пратиоци и персонални асистенти.
Директор Народног музеја у Смедеревској Паланци др Стеван Мартиновић изабран је за члана Управног одбора Музеја примењене уметности у Београду. Др Мартиновић ће представљати једног од три члана, у Управном одбору једне од најзначајнијих установа културе, које бира Влада Републике Србије.
У уторак 7. новембра 2023. године у Центру за физикалну терапију „Vitaphisio“, која се налази у Смедеревској Паланци у Главашевој 18, специјалистичке прегледе обављаће др Слађан Златковић, специјалиста неурологије. Др Слађан Златковић дипломирао је студије медицине на Медицинском факултету у Нишу 2010. године. Специјализацију је обавио на Клиници за неурологију КЦС у Београду, а специјалистички испит положио је 2021. године са одличном оценом.
Др Златковић је стално запослен у Општој болници у Смедереву, члан је Лекарске коморе Србије, Српског лекарског друштва, Друштва неуролога Србије, Српске лиге за борбу против епилепсије, Радне групе за МС Србије, Европске академије неуролога (ЕАН), Интернационалне лиге за борбу против епилепсије (ИЛАЕ), Друштва за поремећаје покрета (МДС) и Интернационалне асоцијације за главобоље (ИХС). Др Златковић је активни и поштовани члан медицинске заједнице као и редовни учесник домаћих и иностраних научних скупова. Преглед можете да закажете позивом броја 026-310-166 или 064-29-07-965.
Размишљам, шта се догодило готово читавом једном народу да се развија и обликује на инату и умишљеној мржњи остатка света према њему?
И какву енергију може да произведе агресивност и отуђеност, уз стално присутни осећај жртве?
Наравно да се не ради ниокаквим теоријима завере, већ дугогодишњем утицају политике – којој изгледа иде на руку одржавање стања квази-бунта и самосажаљења које ”буди” националну припадност и агресивност према другима, и медија – који често, не желећи да се баве правим темама, простор попуњавају веома опасним глупостима.
Овакви утицаји производе збуњеност, па заслепљеност, великог дела друштва, а потом и супротстављање.
Заправо, ми се куражимо наводном туђом мржњом према нама, које у реалности нема јер свет функционише у егзактним околностима и једнако је (не)праведан према већини човечанства, а инатимо се у недостатку логичног објашњења догађаја који нам не пријају, и проблема са којима се суочавамо и не решавамо их.
Ако је суштина отпора борба за квалитет и напредак, онда су и начини остваривања тог циља конкретне активности.
Али ми бисмо радије да се ”ствари” саме решавају и да благодети живота ”падају са неба”, јер смо то – заслужили.
Није то ништа ново, имам утисак да смо такви одавно.
Наравно, актуелна политичка елита вешто то користи и са прилично успеха вербално балансира – напољу и унутра, и без обзира што речи не производе конкретан резултат у круцијалним друштвено економским областима, она успева да остане у игри и опстане на врху.
То је ”привилегија” недоречених друштава и квази-демократских политичких система.
Да преведем, једно се говори у иностранству, а друго на домаћем терену, и такав политички стил функционише.
Баш као у спорту, различите су тактике на гостовању и код куће, али за пролаз даље битан је коначни скор – а њега нема на видику.
Забрињавајуће је и што највећи број медија усклађује своју уређивачку политику са званичном, а остали често претерују у супротности по сваку цену, тако да нормално информисање скоро да не постоји.
Једни објављују ”да нам је много добро и никад боље”, а други ”да смо најгори у свему”.
Ради се о тенденциозно пласираним лажима, у оба случаја.
Између та два чекића, налази се бар две трећине грађана Србије – оних који на све гледају ”очима” средстава информисања.
Остатак можемо поделити на незаинтересоване за друштвене токове и оне који се непрестано, и узалудно, боре за нормалност.
Велика подељеност друштва није произвела квалитет који доноси супротстављање мишљења, него је продубила различитости – пре свега у интересима.
Упоредо са тим, потпуно је разорен темељ вредносног система.
Док се у старим народним причама истичу суштинске вредности и схватања нашег народа, да је ”најоштрија истина, најјача љубав, а најлепша слобода”, ми срљамо у себичност, искључивост и мржњу према другима, али и између себе.
Јаловимо – између ината и самосажаљења.
Ретке добре идеје замагљујемо ”популарним” паролама.
(Одломак из недовршене монографије Драгољуба Јанојлића о развоју дечје заштите у Смедеревској Паланци)
Школски надзорник Воја Качавенда седи за катедром у беспрекорно уређеној учионици, лагано окреће странице уписника и у отворену бележницу приљежно уноси своја запажања. Забавиља Милева Вуксан довршава на табли великог белог лептира и нежним, мајчинским гласом, прича песмицу о том маленом несташку. Девојчице и дечаци радознало прате сваки њен покрет кредом и у хору понављају стихове:
… А рој лептира бистро шири лет,
пчелице траже препун сласти цвет…
С поља, кроз отворен прозор, допире мирис липе.
Надзорник склапа уписник, дискретно поправља лептир – машну, а онда дуго, као да их пребројава, посматра малишане. Поглед зауставља на црноокој цурици с кикицама и наранџастим машницама. Чека да забавиља заврши песмицу о лептиру.
Онда устаде, и готово нечујним кораком, приђе првој клупици до свеже окреченог зида. Благо помилова девојчицу с кикицама, па је упита:
-Како ти се допала песмица?
-Лепа је, господине. Наша забавиља зна много дивних песмица и причица. Сваког дана научимо по једну нову.
-Хајде да чујемо тебе, обрати се надзорник малишану до ње. – Испричај нам песмицу која ти се највише свидела.
-Знам да декламујем о пролећу, испрси се дечачић и крете песма:
Снегови се топе, нема зиме више,
сад топао ветар место хладног брише.
И развија лишће, мами лепо цвеће
из дна дугог сна буди траву и дрвеће.
А зраци се рујни провлаче кроз грање
и чује се мало тичије певање.
Надзорних очито задовољан, помилова дечака по коси, врати се до катедре узе своју бележницу и ташну, учини благи наклон забавиљи, махну руком малишанима и крете ка вратима. Са „довиђења“ испрати га хор од 46 дечака и 43 девојчице.
У канцеларији пажљиво сређује утиске. Покушава да се присети неких важнијих детаља из педагошке прошлости Србије. Зна да се Школа за малу децу спомиње још 1867. Имао је у рукама књижицу с програмом Татомира Маловука. Тај програм је кратко био на снази. Школа за малу децу престала је с радом у години у којој је отворена.
-Може ли се то правдати само историјским приликама и ниским нивоом просвећености? – пита се – загледан у хрпу новина и књига на свом радном столу.
Узе чист бели папир, примаче мастионицу, дубоко се замисли, па крете да пише свој службени извештај о посети првом забавишту у Паланци.
Перо оставља траг:
„Настава је извршена тачно по наставном план и програму. Деца су здрава, весела, врло лепог изгледа, чиста и веома уљудна…“
Одложи на тренутак перо и приђе прозору. Калдрмисаном улицом одјекују коњска копита. У Крошњама липа, ројеви пчела. Сети се девојчице с кикицама и забавиљиног гласа о лептиру. Враћа се за сто и наставља извештај:
„…Одговарају правилно. И дух и тело се код деце хармонично развијају. Наставница је стручна забавиља. У вршењу своје наставничке дужности, она је тачна, савесна и веома марљива. Рад јој је правилан, дечје знање поуздано. Ред и чистоћа у школи нађени су примерни. Стога је оцењујем оценом ОДЛИЧАН. Испод извештаја траг о времену: 9. јун 1927.
Свакодневно тежимо образовању и стицању знања и вештина које су у складу са способностима и потенцијалима ученика, усмеравамо их ка активностима које су у складу са њиховим жељама и афинитетима, а у оквиру професионалне оријентације настојимо и да их усмеримо ка избору одговарајућег будућег занимања.
С тим у вези, директор школе, Дарко Димитријевић, присуствовао је догађају приређеном за представнике основних и средњих школа из више округа на коме су представљене услуге каријерног вођења и саветовања (КВиС) које се спроводе у оквиру пројекта „Знањем до посла“.
Услуге КВиС-а намењене су младима како би се унапредиле њихове вештине управљања каријером и створили повољнији услови за бржи радни ангажман. Пројекат се реализује у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарством просвете односно Канцеларијом за дуално образовање и Национални оквир квалификација. Овај пројекат на иновативан и занимљив начин, омогућава брже запошљавање младих и повећава њихову шансу да дођу до жељеног посла уз унапређење инклузивног друштва и једнаким условима за запошљавање за све категорије друштва.
