ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: новембар 2015

/Из/Ванредни коментар (пише: Дејан Црномарковић)

Потпуно лудило актуелног режима

Print„Ово више није само параноја, ово је потпуно лудило актуелног режима. Вређа ме то што нас сматрају толиким будалама.“

То је, приближно, текст поруке коју сам објавио на свом твитер профилу (https://twitter.com/DejanCrn61) после театра који су направили премијер и његових „седам патуљака“ у вези са „нападом на државу“ и „покушајем државног удара“, а потом и глупирањем са полиграфом и, коначно, потпуним „врхом дна“ (што би рекао Антоније Пушић) – конференцијом за медије министра полиције који је иза себе постројио робокапове, под пуном ратном опремом.

Шта рећи, а не заплакати? Над сопственом судбином!

Како трагикомично, сада, одзвања наслов романа Миодрага Булатовића, „Рат је био бољи“.

Али есенцијално питање гласи: има ли у том друштву бар један храбар, или бар мало озбиљан…, ма макар будан…, да им каже колико су „застранили“?

Зар је толико почео да пада рејтинг да је време за најстрашније и најсрамније методе манипулације овим изможденим народом?

Где је граница слепе заљубљености у себе и фотеље?

Где је „deadline“ овог потопа разума и здраве памети?

Треба ли сви грађани Србије да пређу „на ону страну“ да би се уразумио господар?

Верујем да чак ни то не би решило проблеме у појединим главама, па би се нови непријатељи потражили у оближњим галаксијама.

Но да уозбиљим причу, значи, догодио се сукоб бивших сабораца, у коме једна страна није добила свој део плена, па се јавно успротивила – медијским нападом преко своје медијске империје.

Таблоиди у служби режима против таблоида који је иступио из службе режима, укрстили су рогове – у режији режима.

Кренула је „рафална паљба“ речима и сликом по главама грађана Србије.

Један од циљева те ујдурме је да нас навуку да се опредељујемо између „Курира“ и „Информера – Пинка“, као наводних супротности. Заправо, да подржимо и заштитимо режим од страшне претње.

Жао ми је, „нисам одавле“ и ту немам избора.

Али, кренуло је стадо ботова и чланова, брује друштвене мреже, куцају се саопштења…

Брани се режим – ниоткога.

Једноставно, нападача нема.

А та „ствар“, до које им је заправо стало, и коју параноично бране представници режима, решава се на изборима. Тамо се осваја или губи власт. Пре или касније.

Тај, кроз историју, тешко стечени облик владавине, зове се – демократија.

Лично, нисам фан те „творевине“ која обезбеђује доминацију већине над памећу, али и не супротстављам се устаљеним нормама и „правилима игре“.

Али, морам да се изјасним – срам вас било.

Стидите се због понижавања сопственог народа и своје заоставштине поколењима.

 

 

 

 

 

 

Спорт

Победа Преферанс клуба „Јасеница“ у Младеновцу

12309230_555601154608955_2138178272_nУ Младеновцу је у недељу одржано 4. коло Прве лиге Србије у преферансу.

Преферанс клуб „Јасеница“ је победио у мечу са екипама из Крагујевца и Беле Паланке и заузима 9. место на табели са 67 бодова.

Следеће коло се одиграва у Београду, 13. децембра, а наш клуб за противнике има ПК „Слога“ из Краљева и ПК „Млава треф“ из Петровца на Млави, са реалним шансама да поправи стање на табели.

Култура

Паланачки песник Мирослав Јозић први на конкурсу у Сврљигу

Dani-GordaneНа књижевни конкурс расписан поводом манифестације „Дани Гордане Тодоровић“ у Сврљигу 2015. године приспело је 39 рукописа, од којих је девет дисквалификовано због незадовољавања критеријума конкурса.

Жири у саставу: Злата Коцић (председник), Радослав Вучковић (члан) и Милица Миленковић (члан), од 30 рукописа поезије који су ушли у разматрање, у први круг издвојио је 10 рукописа изузетног квалитета, да би у други круг уврстио у избор за прву награду пет рукописа.

На последњем састанку одржаном 26. октобра жири је донео одлуку да награду SDC15900манифестације „Дани Гордане Тодоровић“ 2015. додели Мирославу Јозићу, за рукопис поезије „У олуји сламка“.

 

 

 

 

Друштво

Саопштење Удружења уједињених пензионера у Смедеревској Паланци

uvs150630-0031-300x189На позив Општинске организације пензионера из Пећинаца – Срем, делегација Уједињених пензионера из наше Општине предвођена својим председником професором Светом Петровићем посетиће 30. новембра пријатеље из овог симпатичног и економски веома јаког места и Општине из Срема.

Иначе, сарадња између ова два Удружења траје већ неколико година и постаје све приснија и пријатељскија а већ је размењена међусобна посета.

Овога пута велика група наших Уједињених пензионера поред разговора о будућој сарадњи имаће са својим великим пријатељима и целовечерње дружење уз музику и забаву.

Иницираће се и разговори о проширењу сарадње и између две Општине на привредном плану јер за то постоје велики потенцијали и са једне и друге стране. Ово ће за то бити права прилика јер ће нас на дружењу удостојити и представници тамошње локалне власти.

Разговаће се и о наставку сарадње између две културно етнолошке манифестације Ашањске гибаницијаде и Азањске погаче. Да подсетимо, ова сарадња је отпочела пре две године када смо са Азањском погачом веома успешно присуствовали њиховој манифестацији.

 

Друштво

Политизација крви: КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ШТАМПУ О ДОГАЂАЈУ О КОМЕ БРУЈИ ЦЕЛА СРБИЈА

BOLNICA1-540x304

-Ја сада питам: да ли крв познаје страначке боје и страначку припадност? У овом случају политика не треба да игра никакву улогу. Јер крв је крв, ма чија она билакаже Викторија Игњатовић, председница Клуба демократске омладине

Реакције из Болнице

Конференција за штампу у Општој болници „Стефан Високи“ најављена је нешто више од једног сата пре заказаног почетка. Осим директора и шефа Кабинета за трансфузију крви, уз др Богдановића су били чланови његовог најужег тима. Тема конференције за штампу, очекивано, тицала се саопштења Демократске странке, које је у међувремену „усијало“ интернет и постало тема многих новина, радија и телевизија са националном фреквенцијом.

Одговарајући на оптужбе да је забранио реализацију акције добровољног давања крви, коју је организовала Демократска омладина, Богдановић је између осталог рекао:

– Акција је отказана због техничког проблема о коме сам ја информисан 24. новембра у 13 и 45. Нисам био обавештен ни о извођењу акције. Доктор Јанковић се од куће вратио и обавестио Странку личним уручењем и факсом, са молбом да нам се обрате да то одрадимо у неком другом термину. Ја ни једну званичну информацију од Демократске странке нисам добио, ни пре ни после. Нисам био информисан ни о чему, осим да постоји технички проблем – изјавио је Богдановић, наглашавајући да је све објашњено у изјави коју је шеф Кабинета за трансфузију крви дао медијима.

У овој изјави, коју је потписао др Зоран Јанковић, између осталог, стоји да је постојао „технички проблем који се није могао решити у тако кратком временском периоду“. Такође, др Јанковић у овом тексту признаје: „Мој пропуст и пропуст Кабинета за трансфузију крви је што о договору са госпођом Викторијом, као и акцији (излазак на терен) нисмо обавестили директора Болнице, јер смо имали техничких потешкоћа у раду Кабинета за трансфузију крви задњих месец дана“ – стоји у Јанковићевој изјави, уз потврду да је директор о свему био обавештен у 13 сати и 45 минута.

Наведене чињенице, међутим, упућују на питања:

  1. Уколико су постојали технички проблеми у раду Кабинета за трансфузију крви „задњих месец дана“, зашто је акција Демократске омладине договорена пре седам дана?
  2. Исто тако, ако је директор обавештен у 13 и 45, а доктор Јанковић се, према Богдановићевим речима, вратио од куће да састави допис за Демократску омладину – поставља се питање ко је директора болнице обавестио о постојању техничких проблема?
  3. А цела прича се додатно компликује уколико имамо у виду да је народни посланик СНС, Дејан Нектаријевић, у изјави за „Курир“ рекао: – Целу акцију координисао је трансфузиолог болнице, у чију страначку опредељеност нећу да улазим. Богдановић је стављен пред свршен чин, јер изношење опреме из болнице треба он да одобри. Нема овде ни „п“ од политике, само закон, па хајде да га поштујемо. (http://www.kurir.rs/vesti/politika/skandal-direktor-iz-sns-zabranio-demokratama-da-daju-krv-clanak-2035073, 26.11.2015.)

У наставку конференције, директор Болнице је између осталог рекао следеће:

– Усијани телефони си ме нагнали да данас буде тема ово нешто што је вероватно политизација, али из угла оних који да су заиста своју хуманост хтели да покажу, били би овде као и наши добровољни даваоци, и свакако би тај племенит посао урадили, а не користили за неке друге сврхе. А ја сам убеђен, са својим сарадницима, да овде практично спровођење било какве политике, било какво подвајање, било ког пацијента, даваоца, или по било ком питању не постоји – изјавио је Богдановић, наглашавајући, још једном, да се не ради о забрани, него о техничким проблемима који су налагали одлагање акције.

Богдановић је такође изјавио да му је засметало то што је изјаву која се појавила у медијима потписао председник Изборног штаба Демократске странке, а да се екипа која је са др Јанковићем уговарала добровољно давање крви нигде не помиње

Хронологија догађаја

DSCN0424

Конференцијом за штампу данас се огласила и Демократска омладина. Викторија Игњатовић, председница ДО у Смедеревској Паланци, описала је хронологију овог догађаја.

–  Прошле недеље отишла сам у Кабинет за трансфузију крви да бих се договорила о овој акцији. Тамо су ми рекли да она без проблема може да се организује. Рекла сам и оквиран број људи који ће дати крв и остало је само да у понедељак одем и потврдим термин и број добровољних давалаца. У међувремену, ми смо обавестили не само чланове наше странке, већ и остале грађане, јер смо залепили и плакате у граду. Обезбедили смо тридесетак не само наших чланова, већ и грађана који су хтели да покажу своју хуманост.  У понедељак сам отишла у Кабинет, рекла колико ће људи да да крв. Они су ми рекли да је то у реду, да ће припремити сендвиче и мајце, и једним руковањем запечаћен је овај договор. Акција је требало да се одржи у среду, 25. новембра, од 9 до 13 часова, у просторијама Странке, као што је то и претходних година био случај. Међутим, дан пред акцију, мање од 20 сати пре почетка, на моју кућну адресу стиже обавештење следеће садржине: «Поштована, обавештавам Вас да из техничких разлога нисмо у могућности да изведемо акцију давања крви дана 25.11.2015. године. Молимо Вас да се у наредном периоду обратите писаним предлогом (иницијативом) ради договора новог термина за извођење акције добровољног давања крви».

DSCN0423

Викторија је додала да су јој, приликом договора у Кабинету за трансфузију, потврдили да нису потребни никакви папири, већ да је усмени договор довољан, као и претходних седам година, колико Демократска омладина организује добровољно давање крви: – Никаква писана иницијатива мени није тражена, нагласила је Викторија Игњатовић, и додала да би техничке тешкоће, да су постојале, биле саопштене пре недељу дана, када је акција договарана, или барем у понедељак, два дана пре заказаног термина, када је Кабинету за трансфузију потврђено бројно стање давалаца. Викторија је истакла да би отишла и код директора Болнице и затражила да акцију одобри, да јој је речено да то мора да уради.

Према председници ДО,  отказивање акције указује на непрофесионализам и кршење Хипократове заклетве.

– Имајући у виду да претходних година нисмо имали никаквих проблема у организовању ове акције, сматрамо да овога пута уопште није разлог техничке, него политичке природе. Ја сада питам: да ли крв познаје страначке боје и страначку припадност? У овом случају политика не треба да игра никакву улогу. Јер крв је крв, ма чија она била.

С. Илић

Друштво

Мића Загорчић предао Захвалницу ЗТУ „Видовача“ породици Бранислава Милановића – Рафа: „ГОША“ МУ ЈЕ БИЛА ПРВА КУЋА

IMG_1723Породици Бранислава Милановића – Рафа, некадашњег народног посланика СРЈ и председника ХК „Гоша“ у Смедеревској  Паланци, предата је Захвалница коју му је постхумно доделило Завичајно-туристичко удружење „Видовача“ из Водица. Признање је  уручено његовој супрузи Дафини, просветном раднику и вишегодишњем директору Основне школе „Херој Иван Мукер“.

-Ову Захвалницу је Бранислав веома заслужио, јер је за Водице учинио јако пуно – казао је, приликом предаје Мића Загорчић, председник ЗТУ „Видовача“.- Кад смо 1993. године покренули акцију да се на Јасеници подигне мост, многи  нису поверовали у тај подухват, говорећи „пиши –пропало“. Међутим, Бранислав је био одлучан да се мост направи и често је наглашавао како се у овом случају не ради о изборној кампањи него о потреби да Водичани, премошћавањем Јасенице,  добију нови „излаз у свет“, односно краћи пут до општинског средишта.

Захваљујући на додељеном признању, Милановићева супруга Дафина се захвалила ЗТУ „Видовача“ и посебно Мићи Загорчићу што су се сетили њеног супруга, кога многи памте као доброг и предузимљивог човека коме је Индустрија „Гоша“ била прва кућа, а Шах клуб место где је често навраћао и подржавао.

IMG_1724-Мој супруг је имао здравствене тегобе, али је нерадо ишао лекару – казала је његова супруга Дафина.- Он се сам одвезао до ординације др Богдана Станојевића, који је проценио да мора у болницу, па  му је чак тамо обезбедио и место. Бранислав није хтео  да иде у Београд, јер је сматрао  да ће му и у нашој болници бити пружена адекватна лекарска пажња. Последњи пут кад смо били у посети, интересовао се да ли смо спремили све што треба да се понесе кад се иде родбини на славу. На жалост током ноћи, између петка и суботе је умро у два сата иза поноћи.

Дирнута лепим гестом  Водичана, Дафина Милановић је с тугом у гласу рекла да се од „гошинаца“ за Рафову породицу најчешће још интересује дипломирани економиста Селимир Глишић.

Ипак, срећна је што је њена и Рафова унука Јана завршила факултет и сада, после специјализације у САД, приводи крају и мастер студије.

Д. Ј.

Друштво

Људи и њихови дани: ВЕКОВИ НА ДЛАНУ, ИСТОРИЈА У ГЛАВИ

IMG_1713-Милорад Миле Војиновић је жива енциклопедија Селевца, вредан хроничар тог села и личност која ужива дивљење и поштовање свих који су имали прилику да га упознају и с њим разговарају

 

Љубитељ историје, радио и ТВ механичар, електричар по потреби, радио – аматер,  истраживач прошлости села, фотограф, сниматељ, ратар, воћар,  виноградар, књигољубац,  случајни археолог и етнолог  – све је то Милорад Миле Војиновић из Селевца. Нема области за коју овај 79-годишњак, узорни родитељ двоје одрасле деце и нежни муж, не показује интересовање. Један је од ретких својих вршњака, који помно прати издавачку продукцију и редовно наручује нове књиге из IMG_1707области технике, публицистике и белетристике. У евиденцији својих верних муштерија имају га и неке издавачке куће из иностранства, „Младинска књига“ из Љубљане, на пример.

Рођен је у Бадљевици 1936. године, а одрастао и формирао се као личност у Селевцу, где  данас живи са супругом Бранком и сином Микицом. Његов отац, Драгољуб Гоша Војиновић, грађевински лимар, био је отишао у кућу Вукосави Вуки  Бојић, али се из тазбине вратио на очевину и до краја живота бавио  својим занатом. Сина јединца уписао је у  селевачку основну школу при  којој је међу првима у овом делу Шумадије прорадила Нижа гимназија. С дубоким епитетом сећа се својих учитеља и наставника, посебно разредног старешине, свештеника Тихомира Пантића, који је предавао руски језик и историју.

IMG_1708-Након основне школе, пошто нисам волео занат мог оца, отишао  сам у Пожаревац и уписао се у Клуб радио-аматера и тамо завршио А течај – прича нам Милорад Миле Војиновић.- У ЈНА,  у Марибору, био сам на радио-механичарском курсу. Ту сам оспособљен да обављам мајсторске послове за потребе војске. У Гарнизону у Словенској Бистрици, где сам 1956. године и упућен на одслужење војног рока, примио сам се послова и задатака у радионици у којој је вршена поправка телефона, телепринтера, радио-станица и других уређаја.

После повратка из војске 1958. године, размишљао је о отварању радио-механичарске радње у Селевцу. Ту шансу је искористио 1961. кад је Селевац изгубио статус општине, а њене ингеренције преузела  Азања. Радња се налазила у Дому културе, а посла је било и IMG_1710превише – поправљао је радио-апарате, електричне пегле, решое, млинове за кафу, шпорете, једном речју све што је радило на струју. Из дана у дан водио је дневник рада у који је уписивао шта је и коме поправио, какав је квар био у питању, које резервне делове је употребио… Ту евиденцију чува и данас. У то време није било много мајстора радио-механичарске струке; он у Селевцу и Аца Радовановић у Азањи. Лепо су сарађивали.

Радњу је држао до 1975. године, а затворио силом прилика после једне провале и пљачке. Занат је наставио да ради код своје куће, успут бавећи се и електричарским послом. Према његовој евиденцији, електричну инсталацију урадио је у 500 кућа и других објеката. Где год је уводио струју, цртао је комплетну шему електричне инсталације и то још чува. Са IMG_1712колегом Ранком  Камарићем и Томом Лазићем инсталирао је струју у приземљу парохијског дома  цркве-брвнаре и новом храму код Ладне воде, који је посвећен Светом Атанасију и то без икакве накнаде.

Занимљиво је да је „археолог“ постао пуком случајношћу. Орући трактором своју њиву у потесу Бубањац (Слатина) откривао је делове разног посуђа из далеке прошлости. Знајући вредност свега тога, скупљао је те ископине и „лагеровао“ у својој колиби. Присећа се да је разорао и прастаро огњиште, па чак и „радионицу“ за израду грнчарије. Плуг је, нажалост, оштетио локалитет, али је он имао прилику да векове држи на свом длану. Поручивао је музејским радницима да дођу и све то погледају и стручно оцене, али га још нико није посетио. Ископине се још налазе у IMG_1701дотрајалој колиби, која је склона паду. Нада се да ће некога све то, ипак, заинтересовати, поготово што је читав предео према Брдњаку археолошки неистражен, а сељаци су, рецимо у Дугачким њивама, наилазили на некрополе док су вадили  белу земљу да праве циглу и цреп.

-Ја сам велики љубитељ књига – износи наш саговорник. – Прво сам био заинтересован за оне које су се у основи бавиле мотористиком. Године 1953. купио сам шест књига из те области. Чувам их  и данас. Како није било  могућности да савладам градиво о бензинским моторима, отишао сам у Пожаревац на курс за радио-аматере. Тако сам  временом заволео радио-технику, набављао стручну литературу и тиме се  интензивно занимао све до одласка у Армију. Што се књига тиче, имам их о сатовима, алатима, из разних области… Годинама IMG_1715сам био претплаћен на загребачко издање часописа „Уради сам“. Двадесет година сам примао на кућну адресу „Техничке новине“ и  „Радио аматер“. Из стручне литературе имам преко 200 наслова. Нарочито волим лепу књижевност и књиге историјске тематике. Волим и литературу о географији. За географију сам, да се тако изразим, задунут до краја. У школи сам из тог предмета имао петицу, а и данас могу напамет да нацртам карту било које земље или континента.

У његовој породичној библиотеци налази се између 500 и 1.000 наслова, углавном су у питању романи, односно приповедачка проза. Тренутно сређује евиденцију, а до нових књига долази тако што их поручује директно од издавача. Неке је набавио и на Сајму књига. За нове наслове сазнаје и из медија. Поседује и многе речнике светских језика. IMG_1720Књигама га је снабдевао, или о њиховом изласку из штампе обавештавао Београђанин Воја Ђурђевић. Поседује и скоро 1.500 касета са видео записима о којима сада брине његов син Микица, који ради у смедеревској Железари. Он је „задужен“ и за скоро 1.500 дискова.

Војиновић већ година, и поред великих обавеза на имању и у кући, камером снима важније догађаје у свом селу и другим местима. Тако је овековечио светосавске свечаности, прославе Васкрса, Видовдана и других великих празника. Редовно је радио видео записе са  обележавања значајних историјских датума, међу њима и окупљање бораца и њихових симпатизера код споменика у Ранђића забрану (Брдњак) где је формирана Космајска народноослободилачка ударна бригада. Велики је љубитељ природе, која је и најчешћи  мотив на преко 2.000 фотографија.

-За све ово што радим дугујем велику захвалност супрузи Бранки, која је увек показивала  искрено  разумевање – напомиње  наш саговорник Милорад Миле Војиновић.- Подршку сам имао, а имам је и данас, од ћерке Милице која живи и ради у Бечу. Доста времена сам проводио ван куће док сам сарађивао са пуковником ЈНА Момом Маџићем док је радио на књизи „Наше село Селевац“. Био сам истрајан у сакупљању грађе за ту хронику. Изузетну захвалност дугујем и мојим земљацима с којима сам разговарао, а неке и убеђивао како је корисно да се појави књига о нашем селу.

Војиновић је, нема сумње, жива енциклопедија Селевца и околине. Лично је заслужан за много тога што се дешавало у култури села. Кад су се некад суботом и недељом увече приказивали филмови, увек би се нашао близу кинооператера да прискочи у помоћ кад затреба. Често је поправљао кинопројектор, а данас док сабира лични учинак у култури и другим активностима села, не заборавља да спомене људе који су професионално или као аматери у томе учествовали. Тако подсећа да је више година филмове приказивао Тома Бранковић кога је касније наследио Љубиша Маџић. Филмске представе гледало је најмање сто, а некад је у сали било и 500 људи. Лично је урадио огласну таблу, која је била извор најразличитијих информација. Преко ње су мештани обавештавани и о филмском репертоару.

IMG_1721-Информисању је у нашем селу одувек посвећивана велика пажња – наглашава Војиновић.- После рата, на пример, на електричним стубовима било је инсталирано 15 великих звучника преко којих је ишао програм разгласне станице, смештене на спрату Дома културе, а њом је руководио Гојко Лазић. Наше село често је угошћавало радио-певаче и глумце. У Дому културе наступали су Радојка и Тине Живковић, Миодраг Тодоровић – Крњевац, фрулаш Сава Јеремић,  многи певачи, глумци  Мија Алексић и Чкаља. Долазили су нам гости из целог света, међу њима и председник Танзаније Џулијус Њерере, затим званичници Србије и Југославије, народни хероји као што је била Божидарка Дамњановић – Кика. О култури је бринуо просветни радник Раја Ђурић, а касније и Љубиша Маџић. Имали смо и велику библиотеку коју је водила Оливера Новаковић. Фудбалски клуб „Задругар“ био је на добром гласу, а старији мештани се још живо сећају двојице његових ватрених навијача: учитеља Милоша Микана Јанојлића и проте Раке Милановића.

Још штошта би имао да каже Милорад Миле Војиновић. Можда ће једног дана своја сећања сместити међу корице књиге о свом и животу Селевца уопште. У њој ће свакако бити места и за Драгољуба Гошу Лазића, вишегодишњег  директора Земљорадничке задруге, чија се реч поштовала и ван граница места у коме је живео и радио.

Драгољуб Јанојлић

 

ДРОТАР

Милорад Миле Војиновић не пропушта да каже и коју реч о надимку свог оца Драгољуба. Још док је са женом и сином живео у тазбини добио је надимак Дротар. Наиме, као добар мајстор, успешно је правио дротове (мутилице за торте ) које су углавном наручивале жене.

-Љубоморни мужеви су хтели да му се освете па су га прозвали Дротар – открива његов син Милорад.- Он на то није  давао две паре, већ је поруџбине Бадљевчанки извршавао са задовољством. Свака жена, кад би се прихватила мутилице, морала би да се сети његових златних, мајсторских руку.

Драгољуб Гоша Војиновић је до краја живота с поносом носио надимак који су му наденули љубоморни Бадљевчани.

 

ДруштвоКултура

Трибина у Народном музеју о захтеву Косова за пријем у UNESCO: ДА ЛИ ВЕЋИНА ГЛАСОВА МОЖЕ ДА МЕЊА ИСТОРИЈУ?

tribina_unesco_151124_124637 И ову трибину зачинила су бројна питања публике, која је била вољна да остане у сали и после два и по сата трајања ове тематске вечери

 

Већ смо навикли на добро осмишљене тематске вечери, које се организују у паланачком Народном музеју. Агилни директор ове установе, Стеван Мартиновић, уприличио је 26. новембра још једну научну трибину, посвећену настојањима Косова да постане члан „United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization.

Под називом „UNESCO: историју мења већина гласова“, о овом проблему говорили су ђакон Ненад Илић, познати филмски и телевизијски редитељ, проф. др Слободан Антонић, социолог и политички аналитичар, и проф. др Иван Стевовић, историчар византијске архитектуре.

Одговарајући на добро конципирана питања самог Мартиновића, који је потврдио своје и од раније познато модераторско умеће, гости трибине су, пред дословно препуним салама у приземљу зграде Музеја, прегнантно и јасно говорили, не само о проблему пријема Косова у Организацију Уједињених нација за образовање, науку и културу, него и о знатно ширем историјском и друштвеном контексту овог питања.

Слободан Антонић подсетио је да је 2004. године на Косову уништено 36 манастира и цркава, а да нико до данас није осуђен због тога. Насупрот томе, у Београду су осуђена лица која су запалила Бајракли џамију, иако су, према Антонићу, кажњени преблагим казнама.

Покушај пријема у UNESCO је, сматра Антонић, само први корак, после кога следи успостављање Косовске православне цркве, и присвајање српске културне баштине. Наша дипломатија се, истакао је Антонић, пробудила исувише касно. Тек последњих месец до два учињени су неки конкретни кораци, док се Косово за гласање о пријему припремало више од 10 месеци. Такође, после гласања, које је на две године одложило захтев за пријем у UNESCO, косовски научници и дипломате одмах су направили анализу због чега њихова иницијатива није добила довољну подршку, док се у Србији опет ништа не ради, па је врло изгледно, нарочито ако се види листа оних који су подржали Србију, да Косово за две године постане члан ове организације Уједињених нација.

Одговарајући на питања директора Музеја, Антонић је подсетио да су на Косову Албанци постали већинско становништво тек на преласку XIX у XX век, док су данас у демографској експанзији, за разлику од негативног природног прираштаја становништва српске националности. Све наведено, према Антонићу, показује да је потребна нова национална хомогенизација, која подразумева и просветитељски patos, образовање младих у духу  другачије парадигме од доминантног истицања вредности либералног капитализма.

Ђакон Ненад Илић истакао је потребу враћања Косовском миту. Митско језгро је у темељу националног идентитета, а Косовски мит није тек приповест о безглавом јуришању на моћног непријатеља, него доказ суштинске „борбе за признање“, односно самоуспостављања нације у борби за слободу. Према томе, сматра ђакон Илић, ми смо утемељени косовским идентитетом, па је одузимање културне баштине на Косову непосредни напад на то национално утемељење.

Професор Иван Стевовић, историчар византијске архитектуре, говорио је, најпре, о погрешној терминологији: цркве на Косову нису само „споменици културе“, односно оне се на то не могу сводити. Стевовић је истакао да  UNESCO не гарантује чување културних вредности, и да је инертност ове организације видљива у одсуству ангажовања на спасавању Палмире, коју су уништавали исламски екстремисти. Стевовић је указао и на лоше вођену културно-дипломатску пропаганду, као и на немоћ домаћих стручњака да утичу на штуре и шкрте описе вредости Српске православне цркве на Косову у званичним документима и сајту  „ОрганизацијеУједињених нација за образовање, науку и културу“.

И ову трибину зачинила су бројна питања публике, која је била вољна да остане у сали и после два и по сата трајања ове тематске вечери.

Политика

Конференција за медије у Српској напредној странци

uvs151126-002У просторијама које користи Општински одбор Српске напредне странке у Смедеревској Паланци одржана је још једна конференција за медије на којој су се јавности обратили повереници Милић, Симић и Гајић и шеф Одборничке групе у СО, Симић.

Овога пута теме су биле на који начин се користе средства из општинског буџета, о чему је свој критички став изнео одборник Симић, и алармантна ситуација у шуми Микуља о чему је говорио повереник Гајић.

Друштво

Панични потези директора ОБ „Стефан Високи“ да би заташкао скандал: НАТЕРАО ЗАПОСЛЕНЕ ДА ПОТПИШУ ЛАЖНЕ ИЗЈАВЕ   

IMG_5001После нашег текста о скандалу у паланачкој ОБ „Стефан Високи“, заправо о томе да је директор др Горан Богдановић забранио хуманитарну акцију добровољног давања крви у организацији Клуба демократске омладине, тензије расту, како у јавности, тако и у овој здравственој установи.

Интересовање за овај случај је огромно, регионална телевизија Н1 објавила је вест о овом догађају, а долазак у Смедеревску Паланку најавиле су екипе РТС-а, Б92 и Блиц-а.

У току дана из ОБ „Стефан Високи“ стизале су нам информације да је директор под претњом натерао троје запослених на Одељењу трансфузије да напишу и потпишу изјаве да текст објављен у „Паланачким“ није тачан. Измишљен је баналан разлог зашто је акција добровољног давања крви Клуба демократске омладине, која се иначе већ годинама реализује у ово време, забрањена – јер, наводно, није било потребне опреме.

„Паланачке“ подсећају директора др Богдановића да су чак и сендвичи и сокови, као и радна теренска торба за ову активност били спремни, али је он лично пред сам полазак екипе на терен – забранио акцију.

Према томе, никакве претње и лажи или потписане изјаве не могу да промене његову скандалозну одлуку да забрани једну хуманитарну акцију, што је случај незабележен у историји паланачког, а вероватно и српског здравства.

Никакве паничне претње и лажи неће моћи да га ослободе одговорности за то.

 

 

 

 

Друштво

Невиђени скандал у паланачкој Болници: ДИРЕКТОР ЗАБРАНИО АКЦИЈУ ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЊА КРВИ

2014-09-02-1782Невиђени скандал, који ће шокирати  ширу српску јавност, догодио се у Општој болници „Стефан Високи“ у Смедеревској Паланци, када је директор ове здравствене установе, др Горан Богдановић, забранио акцију добровољног давања крви коју традиционално у ово доба, већ више година, реализује Клуб демократске омладине.

Наиме, како сазнајемо, чланови Омладине паланачког огранка Демократске странке, који већ годинама у ово време организују акцију давања крви својих чланова и свих заинтересованих грађана и сада су на Одељењу за трансфузију паланачке Болнице најавили акцију, која би, као и увек до сада била реализована у просторијама њихове странке, и уследио је договор са руководиоцима ове службе.

Међутим, када је чуо за то, директор Болнице др Горан Богдановић је затражио да се акција забрани јер су иницијатори и организатори акције из Демократске странке.

– Ви ми радите о глави – урлао је директор др Богдановић и забранио акцију.

Овакав случај је незабележен у српском здравству, јер се добровољно давање крви сматра хуманитарном акцијом и животи пацијената често зависе од резерви крви у здравственим установама, па смо и сведоци сталних позива на добровољно давање ове животно важне течности.

Судећи по ономе што је учинио, изгледа да директору паланачке Болнице то није важно.

 

Друштво

Удружење „Родитељ“ конкурише са пројектом „Корак напред“

uvs151125-003Потписан је споразум о сарадњи између Удружења „Родитељ“ и основних школа са територије Општине Смедеревска Паланка чији је циљ учешће на конкурсу  Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања са пројектом „Корак напред“.

Циљ овог пројекта је побољшање услова за учење деце са инвалидитетом.

Друштво

Тукао коња у центру Јагодине – добио шест месеци затвора

009Зато што је на улици у Јагодини претукао коња, С. М. из села Добра Вода код Јагодине осуђен је на шест месеци затвора, условно на три године. Случај се десио 17. децембра прошле године у главној улици у Јагодини. С. М. је претукао свог коња јер је вукући кола посрнуо, пао и није могао да устане. Он је покушао да подигне коња тукући га и шутирајући, што је изазвало колапс саобраћаја у граду. На интервенцију полиције коњ је збринут у Ветеринарској станици и после неколико дана враћен власнику из Кончарева.

Случај је имао велики одјек у јавности.

Пресуду је изрекла судија Основног суда у Јагодини Јасмина Ташковић.

– С. М. је оглашен кривим за кривично дело убијање и злостављање животиња – рекла је судија Ташковић. – Истрагом је утврђено да је он и раније малтретирао, злостављао и убијао животиње.

ДруштвоКултура

Трибина у Народном музеју: „UNESCO – ИСТОРИЈУ МЕЊА ВЕЋИНА ГЛАСОВА“

tribina unescoУ четвртак, 26. новембра у 18 часова Народни музеј у Смедеревској Паланци организује трибину под називом „UNESCO: историју мења већина гласова“.

Биће то идеална прилика да се након гласања у овој организацији анализирају бројне теме: Чије је наше Косово, да ли „за“ гласају пријатељи а „против“ непријатељи, на чијим темељима су саграђени наши манастири, како се политизује културно наслеђе…

На трибини ће говорити: проф. др Слободан Антонић, социолог и (политички) аналитичар, проф. др Иван Стевовић, историчар византијске архитектуре и ђакон Ненад Илић, режисер. Улаз је слободан.

Друштво

Обраћање председника Милојичића грађанима због шпекулација у вези са рестрикцијама у водоснабдевању

KENAAAA_151120_144405-Извињавам се грађанима због рестрикција и искључења воде, али разлози су објективни, не зависе од нас и односе се на радове на завршетку изградње Фабрике воде у Трновчу

 

Поводом бројних шпекулација у вези са рестрикцијама у водоснабдевању, грађанима се посредством локалне телевизије обратио председник Општине, Радослав Милојичић Кена, и објаснио разлоге за то:

-Извињавам се грађанима због рестрикција и искључења воде, али разлози су објективни, не зависе од нас и односе се на радове на завршетку изградње Фабрике воде у Трновчу, која би требало да буде завршена у фебруару и која ће трајно решити проблем водоснабдевања у Паланци – нагласио је Милојичић. – Европска унија је уложила 20 милиона динара у ревитализацију бунара на изворишту у Паланци и сви бунари раде нормално.  Сада је проблем, што се на нову Фабрику воде у Трновчу, прикључује стари цевовод, који се користи за водоснабдевање. Ту има много тешкоћа, разликује се положај цеви на терену од онога што пише у пројектима, губи се време док се све не заврши. Али, ми немамо никакав утицај на извођача радова, то је регулисано уговорима са Европском унијом и морам да нагласим да су бесмислице и инсинуације да ми намерно искључујемо воду. Видео сам да „три жалосне сове“, које воде СНС у Паланци, тврде како је реч о некој крађи, како смо украли паре… То су глупости и грађанима Паланке, којима полажем рачуне, морам да кажем да немамо никакав утицај, ни новац, ни од Фабрике воде, ни од ревитализације бунара. Европска унија расписује тендер, бира Комисију и извођача радова. Ни ми, ни Општина Велика Плана немамо ниједног члана Комисије. Морам да одговорим на те лажи и да се још једном извиним грађанима, што због радова, немају воде, али вреди имати још мало стрпљења, јер је ово капитални пројекат, који решава вишедеценијски проблем. Очекујем да се брзо ситуација нормализује.