ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: мај 2014

Друштво

Фото прича: У ПАЛАНЦИ ОДРЖАН САЈАМ ЦВЕЋА

2014-05-31-1607На тргу код фонтане, у главној улици у Смедеревској Паланци, одржан је традиционални Сајам цвећа. И поред лошег времена окупио се велики број излагача и грађана који су уживали у шареноликости изложених биљака.

И овога пута одлични организатори ове манифестације која улива оптимизам били су Тања и Аца из Расадника „Старчевић“ и Општинска туристичка организација.

2014-05-31-1605 2014-05-31-1612 2014-05-31-1619 2014-05-31-1615

 

Друштво

Представник арапских амбасада за инвестиције у Смедеревској Паланци: ХОЋЕ ДА УЛАЖУ У ТУРИЗАМ И ЗДРАВСТВО

IMG_0080Председник Скупштине општине Смедеревскла Паланка Славољуб Ђурић примио је у посету представника амбасада арапског света за инвестиције. Ово је његова друга посета Смедеревској Паланци, а први пут је био са амбасадором Палестине. Циљ је био да се на „ лицу места“ види где се све може постићи заједнички интерес кроз одређена улагањима. За тако нешто нарочито су заинтересовани, пре свега, из земаља Арапског залива, као што су Катар, Кувајт, Бахреин, Саудијска Арабија…

Улагања би се првенствено усмерила у оне области где се може постићи обострана корист и где би се у неком временском раздобљу могла враћати уложена средства и остваривати профит. Арапски свет је као перспективне области препознао здравство и туризам. Потенцијални инвеститори могли би доћи већ у августу, међу њима и један од 50 најбогатијих људи на свету. Дотле би требало припремити неку врсту понуде шта је то што би партнере из арапског света евентуално могло да привуче да улажу свој новац.
Представник арапског света за инвестиције изразио је мишљење да би требало уложити и у путеве који су, по његовој оцени, у јако лошем стању, а што је један од услова за страна улагања и оживљавање туристичких и других потенцијала. Пре доласка потенцијалних инвеститора из арапских земаља требало би обавити одређене припреме, како би се кандидовале конкретне теме за разговоре. Дотле би требало разрадити и модалитете улагања. Гост је инсистирао и на одређеној медијској промоцији улагања.
IMG_0079Захваљујући госту на издвојеном времену за ову посету, председник Скупштине општине Славољуб Ђурић је подвукао да су земље арапског света показале најозбиљније интересовање за улагање у овој средини и то од свих који су до сада долазили овде по том питању. Изнео је да је још прошле године на ту тему вођен разговор с представником палестинске амбасаде и да је импресиониран с коликом се озбиљношћу ушло у активности да се повуку и неки конкретни потези. Посебно радује сазнање да је арапски свет спреман да помогне и у решавању неких инфраструктурних потреба, затим у области школства, и што је најбитније, у развоју одређених привредних грана, посебно туризма за шта Смедеревска Паланка са околином има добре потенцијале. Очекује се и успостављање контаката у области пољопривреде.

Д. Јанојлић

 

 

 

 

 

Култура

Изложба „Милан Јовановић Стојимировић, колекционар и књижевник“ у Народном музеју у Смедеревској Паланци: ЈЕДИНИ  СМЕДЕРЕВАЦ ПРЕД ШТАФЕЛАЈЕМ МАРКА ЧЕЛЕБОНОВИЋА

IMG_0071„Милан Јовановић Стојимировић колекционар и књижевник“ –  назив је занимљиве изложбе у склопу које је смедеревски Музеј ставио  ликовној публици Смедеревске Паланке  на увид  део своје уметничке збирке. Овај културни догађај требало је да буде уприличен у „Ноћи музеја“, али је изостао због тога што је Смедеревску Паланку задесила поплава великих размера. Подсећајући на разлоге привременог одлагања, директорка Народног музеја Биљана Живковић је захвалила на лепој сарадњи директорки смедеревског музеја Татјани Гачпар, ауторки ове изложбе мр Снежани Цветковић, као и мр Ани Милошевић на ентузијазму и труду да, ипак, дође до реализације једне овакве изложбе.

Пре него што је препустила реч колегиници Снежани Цветковић, мр Ана Милошевић је дала мали увод у овај догађај, акцентујући како је дошло до ове изложбе. Подсетила је да је овогодишња тема  „Светске недеље музеја“ била: „Музејске збирке стварају везе“ и при том указала на дугогодишњу плодну сарадњу паланачког и смедеревског музеја на многим нивоима, тако да су уметничке збирке створиле и лепе колегијалне везе. У наставку је говорила о карактеристикама уметничких збирки два музеја.

-Има сличности, али и много више разлога – истакла је мр Ана Милошевић.- Основна је разлика управо она која се тиче формирања тих збирки. Ликовна збирка као и Народни музеј у Смедеревској Паланци настали су такорећи ни из чега. Није постојала ни једна наслеђена збирка из ранијег периода, нити је од некога одузето, нити је ико нешто поклонио. Поклони су уследили касније. Постојала је само идеја да се формира музеј и ликовна збирка. Наш музеј је скоро све куповао по тржишној цени, али уз велико разумевање политичких и свих других структура да се формира музеј као једна важна институција. Збирка је амбициозно замишљена да буде конкурентна збиркама највећих југословенских музеја. Смедеревски музеј имао је нешто сасвим супротно. Окосницу његове збирке управо чини заоставштина Милана Јовановића Стојимировића. Он је имао намеру да формира галерију породичних портрета.

Милан Јовановић Стојимировић је рођен крајем 19. Века. Са образовањем правника које је стекао на универзитетима у Београду и Берну, и одговорним дужностима новинара као основном вокацијом, у суштини је био уметничка природа, песник, сакупљач старина, мецена, прозни писац, мемоарист, архивист, путник, колекционар… У Уметничком одељењу Музеја у Смедереву готово половину чини његова оставштина.

Међу изабраним делима, која су представљена на изложби у паланачком Народном музеју издвајају се портрети колекционара и његове породице. Мр Снежана Цветковић, говорећи на отварању, подвукла је да је Милан  Јовановић Стојимировић био једини Смедеревац који је седео пред штафелајима цењених  уметника какви су били Марко Челебоновић и Лазар Личеноски, да је његову баку Катарину Стојимировић вајао у бронзи чувени Ђорђе Јовановић, да је Миланов ујак био чувени београдски неуропсихијатар Душан Стојимировић, чије је презиме из захвалности додао свом презимену по оцу, портрет мајке сликао је Лазар Личеноски.

IMG_0073Посебан део ове изложбе чине дела пионира македонске модерне уметности, Лазара Личеноског и Николе Мартионоског, с којима се  Стојимировић дружио током живота  и рада у Скопљу, где је био дописник Централног прес-бироа и уредник листа „Вардар“.

-Са овим уметницима имао је неку врсту меценатског односа – предлочила је мр Снежана Цветковић.- У свом надалеко познатом делу „Силуете старог Београда“, заправо његовом трећем издању из 2008. године  једна од силуета посвећена је сликару Лазару Личеноском. Поменула бих још радове Јарослава Кратине који је у то време био професор цртања  у скопској гимназији, као и цртеже Љубомира Ивановића. Издвојили смо укупно 33 дела уметника који  су стварали на простору Србије, односно Југославије у деценијама пре Другог светског рата и који су у многоме обојили уметнички дух свог времена.

Мр Снежана Цветковић је потом подсетила да је Милан Јовановић Стојимировић током читавог живота писао песме, приче и романе које је објављивао у многим књижевним часописима и додала:

-Уопште, имао је романескни поглед  на живот. Чезнуо је да живи у Смедереву и да пише романе. Ипак, највише је написао у затвору у Сремској Митровици. Међу првим и најпознатијим постхумним делима публиковане су  „Силуете старог Београда“ 1971. године, затим Матица српска објављује књигу  „Портрети према живим  моделима“ 1998., следи његов Дневник од 1936 -1941. објављен 2000. да би последњих година Народна библиотека у Смедереву постала веома активан издавач романа из његове заоставштине, као  што су „Ланче Смедеревац“, „Сува  чесма“, „Шарпланинска љубав“.

Д. Јанојлић

МУЗЕЈ У МИЛАНОВОЈ КУЋИ

Милан Јовановић Стојимировић, због  уредништва и писања  у листу „Обнова“ владе Милана Недића током 1941. године, по завршетку Другог светског рата осуђен је на робију, проглашен за народног непријатеља, а његова имовина је конфискована. Смедеревски музеј, основан 1950. године, почео је са радом у његовој кући, а основу свих збирки чинили су предмети из његових  колекција.

По изласку из затвора у Сремској Митровици, тестаментом је  смедеревском музеју завештао 34 предмета,  Народној библиотеци у Смедереву близу 5.000 књига, а Матици српској у Новом Саду целокупну рукописну заоставштину.

Умро је 1966. године, а 2012. покренут је поступак његове рехабилитације.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Култура

Изложба слика и графика Милице Антонијевић у Смедеревској Паланци: ВОДА КАО ТЕМА

IMG_0076Ликовној публици Смедеревске Паланке пружила се лепа прилика да ужива у уметничким остварењима Милице Антонијевић, доцента на предметима цртање и сликање на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Изложба њених радова отворена је у Галерији модерне уметности овдашњег Народног музеја и већ на старту изазвала је велико интересовање.

Вода се као тема провлачи у свим  видовима ликовног израза ове уметнице и могло би се рећи да је једнако заступљена како у сликарству тако и у графици и цртежу. Кустос Галерије модерне уметности Славенка  Чишић Урошевић, отварајући ову изложбу под насловом „У и око воде“, истакла је да је Милица Антонијевић, тражећи одговоре на вечито питање ко смо, шта смо и одакле смо, на себи својствен начин  пружила могућност спознаје изгубљених сећања.

-Стилизованим приказима биолошког микро света и силуета ронилаца, уметница на симболичан начин указује на везу  примарне материје и савременог човека – нагласила је Славенка Чишић Урошевић.- Пажљиво уобличена композициона решења слика са вешто уклопљеним  симболичким представама  подводне флоре и фауне,  уобичајени су за Миличину структуралну грађу уметничког дела. Делењем слике на  сегменте који и појединачно могу да чине засебне целине, постигнута је изузетна динамика, насупрот које нас спефицични тонови плаве, смеђе и црвене боје уводе у мистичне пределе подводног света.

IMG_0077Милица Антонијевић је рођена у Краљеву. Дипломирала је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду. На истом  факултету је и магистрирала , а члан УЛУС-а је постала 1998. године. Приредила је више самосталних изложби и добила бројне награде. Вреди поменути награду из фонда „Бранко Шотра“. Њу је стекла као најуспешнији дипломирани студент ФЛУД у Београду. Добитник је и Гранд Приx за графику на Другом новембарском салону у Краљеву. У наградни скор улази и откупна награда Министарства културе Србије. Ту су и многе друге, али не и мање важне  нараде.

Д. Јанојлић

Друштво

У слици и речи: ДЕО ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ ЗАВРШИО ЈЕ НА ТРИБИНАМА ГРАДСКОГ СТАДИОНА

2014-05-30-1602На трибинама Градског стадиона налази се велика количина гардеробе, за коју претпостављамо да је део хуманитарне помоћи која је стигла у Смедеревску Паланку.

Изгледа да се ради о гардероби која није одговарала потенцијалним корисницима, па је бачена на трибине.

Слика коју видимо узнемирава…

2014-05-30-1603

Друштво

Брука Црвеног крста у Смедеревској Паланци: НЕЗАДОВОЉНИ САДРЖАЈЕМ ОДБИЛИ ПОМОЋ ИЗ  ШВАЈЦАРСКЕ

13b4d5542f053f077279fd7f5bb01bebВелика брука, и озбиљан пропуст у раду због кога би неко од запослених у Црвеном крсту у Смедеревској Паланци морао да буде позван на одговорност, догодили су се када је због незадовољства садржајем одбијена помоћ коју је за грађане угрожене поплавом сакупила дијаспора у Швајцарској.

Катастрофална поплава у отаџбини дигла је дијаспору на ноге и одмах су кренуле акције прикупљања помоћи, али једна од хуманитарних пошиљки, која је стигла од добрих људи из Швајцарске у Смедеревску Паланку силом прилика морала је да промени адресу.

Незадовољани садржајем пакета у којима су се налазили вода за пиће, храна, лекови, пелене за децу и одрасле и гумене чизме запослени у Црвеном крсту непримерено су реаговали па је пошиљка отишла у Петровац на Млави.

– Крајем прошле недеље смо довезли хуманитарну помоћ припремљену за угрожене људе из Смедеревске Паланке. Радило се о неколико тона најпотребнијих животних ствари, али у Црвеном крсту,  почели су незаинтересовано да избацују робу из комбија и бахато брљају по пакетима, што је мене и моју сапутницу, која је и организовала прикупљање помоћи у Монтереу, у Швајцарској, Нену Симић и те како повредило. Због тога смо одлучили да помоћ не дамо онима за које је прикупљана, већ онима који према нашем хуманом гесту покажу поштовање – каже огорчени Ланче Мутољовић.

Тако је помоћ намењена потопљеним Паланчанима завршила, после консултација са људима из Швајцарске, у Петровцу на Млави.

(преузето из „Вести“)

 

Друштво

Комисије процениле штету од поплава на подручју Општине Смедеревска Паланка: УКУПНО 900 МИЛИОНА ДИНАРА  

Baletova kucaНа основу процена комисија, које је образовао Општински штаб за ванредне ситуације, укупна штета од поплава на подручју Општине Смедеревска Паланка износи 900 милиона динара, и то:

-500 милиона динара у области пољопривреде

-87 милиона динара на путној инфраструктури

-270 милиона динара на стамбеним објектима

-43 милиона динара на привредним објектима

Интервју

Ненад Војчевски вођа паланачких волонтера: СПРЕЧИЛИ СМО ХУМАНИТАРНУ КАТАСТРОФУ  

DSC06165Постоји уверење да се у екстремним ситуацијама јасно покаже ко је ко. Кризе и ванредна стања обелодане од каквој је материјала неко направљен, колико напора може да издржи, да ли се руководи неким универзалним начелима, или остаје само у кругу својих интереса. Дани поплаве изнедрили су, зато, своје хероје. Осим људи који су, радећи свој посао, допринели да заштита грађана буде спроведена на најефикаснији могући начин, значајан допринос пружили су волонтери.

Ненад Војчевски, наш суграђанин, већ првих дана ванредне ситуације у Паланци постао је незванични вођа волонтера. Био је дословно свеприсутан, од јутра до мрака. Радио је, заједно са осталима, уз то координисао, организовао, распоређивао – како би истовар робе и њена дистрибуција били обављени што брже и ефикасније.

Паланачке: Како је дошло до окупљања и ангажовања волонтера?

Војчевски: У четвртак, 15. маја, гледао сам набујалу реку. Видео сам да ће ту да буде белаја. У међувремену, чуо сам да је и председник Општине, Кена, позвао све људе који желе да помогну. Ја сам се пријавио, овде у општини, и већ око пола четири поподне су ме звали да дођем, да истоварамо кревете у Основној школи „Олга Милошевић“. Отишао сам, и тако је кренула ова прича. То вече смо били негде до три ујутру, паковали смо кревете из Опште биолнице „Стефан Високи“ у фискултурну салу, која је постала прихватни центар за евакуисане из поплављеног подручја. Затим смо то исто радили у сали школе „Вук Караџић“. Било нас је петоро-шесторо старијих. Пошто смо видели да се недовољно људи одазива на апеле надлежних, ја сам почео да позивам људе преко друштвене мреже „Фејсбук“, и тако се један број одраслих одазвао том мом позиву-апелу. Већ од петка имали смо солидну екипу. Када смо паковали кревете у школи „Херој Радмила Шишковић“, прикључила нам се и једна група ученика те школе…

Паланачке: И тако је то постајало све масовније?

Nenad VojcevskiВојчевски: Управо тако. Из дана у дан било нас је све више и више, како деце, тако и одраслих. И тако је у једном тренуитку, негде у среду-четвртак, то постала једна велика група, са много волонтера.

Паланачке: Долазили су и људи из других градова.

Војчевски: Знам да је једна екипа дошла из Младеновца, долазили су из Велике Плане. Момци су долазили и помагали су у чишћењу града, не у овим пословима које смо ми радили. Ми смо били ангажовани на пружању помоћи грађанима Паланке. У школи „ХРШ“ отворен је пункт за примање хуманитарне помоћи која је стизала са свих страна. Вода, храна, гардероба, средства за хигијену. После се то дистрибуирало према Црвеном крсту и према пункту у Насељу, у Фудбалском савезу, где су радили волонтери, делећи храну и воду људима угроженим од поплаве.

Паланачке: Такође, екипе су ишле градом, делећи људима пакете флаширане воде.

10313798_695470507180682_6478008482125628447_nВојчевски: Тако је. Људи су се организоивали. Ја сам лично својим аутомобилом правио кругове по граду. Од суботе послеподне, када су почеле да пристижу веће количине флаширане воде, ми смо се организовали. Ко је хтео и ко је могао, тај је возио робу у разноразне делове града, и тако су људи добијали воду. Могу да кажем да је група волонтера која је била стационирана у у школи „ХРШ“, допринела да се спречи хуманитарна катастрофа. Да није било тих дечака који су тамо истоваривали робу, наставника те школе и још неколико мојих пријатеља, то не би функционисало. Није имао ко други да ради тај тежак посао. Свака част људима који су доле чистили. Свака част полицији, ватрогасцима, људима у општини. Они су радили неке друге послове, и помагали људима у неком другом смислу, али овај животно значај посао радили смо ми у школи „Херој Радмила Шишковић“.

Паланачке: Како си ти постао незваничи вођа волонтера? Тебе су сви слушали.

Војчевски: Јесу, зато што сам најстарији. Имам 42 године живота и био сам најстарији у тој групи. Имам неко искуство из војске. Мене су слушали, иако ја нисам био никакав званични шеф. Било је ту и инцидентних ситуација, и ја сам стао на страну мојих волонтера. У месној заједници „Стара Чаршија“ била је смештена гардероба за све угрожене становнике насеља. У понедељак смо три пута звали полицију да интервенише, да наше људе, волонтере не би нападали и омаловажавали, и да неко некога, случајно не би ударио…

Паланачке: У овој тешкој ситуацији показало се да солидарност није изумрла.

10382146_695471070513959_2683491014960618767_nВојчевски: Јесте. А тако је било и раније. За време бомбардовања, па поплаве 1999., после бомбардовања… Људи су једни другима помагали. Али, то се веома брзо заборави. Највећи проблем код нас је оно што је и председник Општине поменуо на Скупштини: код нас системи не функционишу већ двадесет и више година. Укинута је цивилна заштита, друге институције, волонтера нема, нема више доборовољних радних акција, нема ангажовања за опште добро. Ја сам се пријавио да бих паковао џакове са песком, али то је отишло у неку другу страну. Видело се да ту недостаје виша организација. Није за то крив председник Општине, такав је систем у друштву. Систем не функционише. Имамо жандармерију, полицију и војску, и више никог иза тога. А они не могу да обављају све послове. Треба да постоје још неке службе, да организују људе, да пруже помоћ. Црвени крст је веома слабо одреаговао у овој ситуацији. Да није било нас, они не би могли све да постигну. Ја сам возио дечаке горе да помогну приликом истоварања шлепера. У свим порама је шкрипело. Ови дечаци, ватрогасци, полиција, локална самоуправа, они су урадили огроман посао.

В.Ж.Ђ.

 

Друштво

Конференција за медије у Дому здравља: У ТОКУ ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ РАДИЛИ ПУНИМ КАПАЦИТЕТОМ

DSC06168У паланачком Дому здравља одржана је конференција за штампу на којој је руководство ове здравствене установе сумирало резултате рада током ванредне ситуације.

-Након проглашења ванредне ситуације од стране Општинског штаба за ванредне ситуације, у Дому зравља је одржан састанак кризног штаба, на коме је договорено да се одмах крене у формирање ванредних екипа хитне помоћи које ће све време бити на терену – изјавила је на почетку конференције за штампу др Стојковић, нагласивши да су одмах по окончању поменутог састанка све екипе кренуле на терен, и да су у току евакуације све време биле на лицу места. – Од тог момента, па све до завршетка ванредне ситуације, становници насеља који су били евакуисани, и смештени у основним школама „Олга Милошевић“ и „Вук Караџић“, били су под двадесетчетворочасовним надзором медицинског особља Дома здравља. Осим екипе хитне помоћи, у којој је био лекар за одрасло становништво, имали смо и педијатријску екипу, која је свакога дана обилазила пунктове и водила рачуна о здравственом стању деце у прихватним центрима.

Директорка Дома здравља истакла је да се ова установа добро снашла у ванредним околностима, упркос томе што у почетку није располагала никаквим залихама лекова и санитетског материјала.

-Морали  смо да се снађемо, па смо у договору са директорком апотеке, која нам је изашла у сусрет, превазишли ову ситуацију рекла је др Стојковић. – Све време док је трајала ванредна ситуација, Дом здравља је радио пуним капацитетом, односно све службе су радиле, и поред тога што је неколико дана ван функције била Медицина рада, односно Амбуланта „Гоша“, због поплављеног прилаза амбуланти. Лекари и особље ових служби у то су време били смештени у централној згради Дома здравља. На срећу, тај проблем је брзо саниран, тако да смо вратили у функцију амбуланте у „Гоши“. Једино током ванредне ситуације није радила биохемијска лабораторија, због недостатка воде.

Докторка Стојковић је захвалила Министарству здравља на помоћи у снабдевању лековима и санитетским материјалом, као и свим донаторима, а посебно донаторима из Цириха који су Дому здравља поклонили агрегат, људима који су набавили нови фрижидер за Дечији диспанзер и породици Илијашик, која је поклонила теренско возило, које ће знатно олакшати долазак до пацијената у ванредним околностима.

-По нашем мишљењу, Дом здравља је у ванредним околностима одлично функционисао – рекла је помоћник директора, др Слађана Бркушанин, и додала да је све чињено по правилнику о раду у оваквим и сличним ситуацијама.

Да подсетимо, било је преко 800 евакуисаних људи, од којих је 420 боравило у прихватним центрима, и сви они имали су сталну медицинску негу.

Др Бркушанин се захвалила и свим здравственим радницима на пожртвованом раду у време ванредне ситуације.

Образовање

Субота 7. јун радни дан у паланачким школама

5832933_origПосле састанка Актива директора паланачких школа одлучено је да се ученици распусте по планираној динамици, а да се наставни програм убрзано реализује, да би ученици прешли комплетно градиво.

Према речима Марие Станић, председнице Актива директора такав предлог је послат надлежном министарству и очекује се брз одговор.

У суботу 7. јуна биће радни дан у свим школама, и тада ће бити надокнађен део изгубљене наставе.

Ученици ОШ „Вук Караџић“, који су протекле недеље наставу похађали у „Паланачкој гимназији“ због тога што је у њиховој школи био прихватни центар за грађане евакуисане из поплављеног подручја, од понедељка се враћају у своје учионице.

 

Фото вест

Фото вест: РОДЕ У АЗАЊИ

10336705_856270554400384_1220915545335696280_nОд нашег читаоца из Азање добили смо информацију да две роде већ неколико дана бораве у Азањи. Уз вест стигла је и фотографија. Захваљујемо читаоцу-репортеру на сарадњи.

Култура

Саопштење за јавност Народног музеја у Смедеревској Паланци поводом отварања изложби: МИЛАН ЈОВАНОВИЋ, КОЛЕКЦИОНАР И КЊИЖЕВНИК и „У И ОКО ВОДЕ“ МИЛИЦЕ АНТОНИЈЕВИЋ

nmspУ петак 30. маја 2014. године Народни музеј у Смедеревској Паланци приређује две изложбе.

У централној згради Музеја, у приземљу, с почетком у 19 часова биће отворена изложба Милан Јовановић Стојимировић, колекционар и књижевник – гостовање Уметничке збирке Музеја у Смедереву.Међу изабраним делима ликовне уметности из оставштине Милана Јовановића Стојимировића издвајају се портрети колекционара и његове породице, као и дела ликовних уметника који су живели и стварали у Скопљу тридесетих година прошлог века. Ту су дела Марка Челебоновића и Лазара Личеноског, Љубомира Ивановића, Николе Мартиноског, Ђорђа Јовановића, Јарослава Кратине, Антона Хутера и других. Биће изложена и књижевна дела овог аутора, рукописи, лични предмети и фотографије.

У 20 часова, у Галерији модерне уметности НМСП, представиће се изложбом „У и око воде“ уметница из Крагујевца Милица Антонијевић. Том приликом ауторка ће изложити радове рађене акрилом на платну и комбинованом техником и графике. Милица Антонијевић студирала је на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду и магистрирала на истом факултету на предмету графика. Доцент је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

Обе изложбе биле су планиране за Ноћ музеја, али су због ванредног стања померене за петак 30. мај.

 

 

Друштво

Jош један семинар за волонтерке УЖ „Фемина“: ПОВЕЋАН БРОЈ УСЛУГА

Seminar_Poverenik za informacijeСеминар на тему Заступање жена пред независном институцијом Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности одржан је 12. априла 2014. године. Семинар је био намењен волонтеркама Удружења жена „Фемина“ како би се боље упознале са надлежностима и овлашћењима ове институције.

Г-ђа Станојла Мандић, заменица Повереника, говорила је о надлежностима Повереника у области слободног приступа информацијама од јавног значаја, о праву на слободан приступ информацијама и начину остваривања права, док је Славољупка Павловић говорила о надлежностима Повереника у области заштите података о личности, начелима, условима за обраду, правима лица и заштити права лица. Притом су наводиле бројне примере из вишегодишње праксе ове институције. Ове теме су за волонтерке „Фемине“ од посебног значаја с обзиром на услуге СОС телефона и правног саветовалишта које УЖ „Фемина“ пружа женама.

Представнице Повереника су одговарале на бројна питања упознајући присутне детаљније са законском регулативом у доменима Повереника, ко све подлеже овим законима, о начинима на које се могу тражити информације од јавног значаја и од кога, процедурама и роковима за добијање одговора на жалбе.

Семинару је испред Мреже „Жене против насиља“ присуствовала Ведрана Лацмановић. Она је говорила о искуствима Мреже у заступање жена пред Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, наводећи примере из праксе.

У практичном делу семинара група је вежбала писање захтева за остваривање права лица по Закону о заштити података о личности и писање жалби.

Семинар је одржан у оквиру пројекта „Новим знањима до побољшања социјалних услуга за жене“ који се реализује захваљујући подршци Министарства рада, запошљавања и социјалне политике.

Овим семинаром заокружен је циклус семинара о независним институцијама. Претходна два била су посвећена Поверенику за заштиту равноправности и Заштитнику грађана. То практично значи да је захваљујући овим семинарима Удружење проширило услуге за које жене могу да се обрате „Фемини“.

Новина је да од сада Удружење може подршку да пружи женама да се обрате Поверенику за заштиту равноправности у случајевима дискриминације по било ком основу, Заштитнику грађана у случају да су жене исрцпеле све могућности да остваре своје право у некој институцији или су незадовољне поступањем институција, и Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у случају повреде права на приватност.

Политика

Одржана 25. седница Скупштине општине: ЗА МИЛОЈИЧИЋЕВ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ ШТАБА ГЛАСАЛИ СВИ ОДБОРНИЦИ

DSC06160На самом почетку 25. седнице Скупштине општине, на предлог председавајућег, Славољуба Ђурића, минутом ћутања одата је пошта свим жртвама поплава у Србији.

Пре него што се приступило  раду по предложеном дневном реду, у оквиру допунске тачке, најпре се одборницима обратио председник Општине Смедеревска Паланка, који је поднео  извештај о раду Општинског штаба за ванредне ситуације.

Извештај Радослава Милојичића Кене је једногласно усвојен, односно за прихватање поменутог извештаја гласали су како одборници коалиције која води локалну самоуправу, тако и одборници опозиције.

Председник Општине је најпре захвалио свима који су помогли током ванредне ситуације, а посебно волонтерима, који су без материјалне надокнаде обавили велики део посла.

-У Смедеревској Паланци је 15. маја проглашена ванредна ситуација, и спроведена евакуација становништва -истакао је Милојичић,додавши да је у великој поплави потопљено и шест и по хиљада хектара обрадивог пољопривредног земљишта, и да је угрожено тридесет предузећа, приватних и државних. – Захваљујем полицији и ватрогасној јединици које су нам много помогле у томе. Велики проблем био је што много становника није хтело да послуша апел Штаба за ванредне ситуације и изађе из својих домова, из разумљивих разлога, плашећи се крађа. Нажалост, поплављено је 1.100 домаћинстава, угрожено је три и по хиљаде становника. Осамстотина људи смо збринули, а 400 људи је било у прихватним центрима, до данас.Првог дана располагали смо само двема цистернама, да бисмо после, уз захвалност свима који су нам помогли, добили 14 цистерни, којима смо снабдевали пре свега Болницу „Стефан Високи“. Могу са поносом да кажем да ни један једини дан није обустављена хемодијализа.Грађани су пијаћом водом снабдевани  цистернама и пакетима флаширане воде, која је дељена на више пунктова у свим деловима града.

Председник је нагласио да је Штаб за само четири дана успео да евакуише воду из поплављених подручја.

-Остало је десетак одсто домаћинстава из којих смо петог или шестог дана евакуисали воду, а то смо радили пумпама, захваљујући нашим предузећима „Водопривреда“ и  „Нискоградња“  и човеку без кога сигурно ово не бисмо могли да урадимо како треба, а то је Душко Милићевић. Просекли смо Даму на три места, како бисмо воду што пре избацили из кућа и дворишта, направили  смо четири „шлица“ на регионалном путу Паланка-Топола, а све нам је то од виших инстанци из Републике било забрањено –  објаснио је Милојичић, захваљујући становницима Насеља који су својим потписима подржали обе одлуке.

Он се и посебно захвалио Општини Велика Плана на помоћи, приликом премошћавања поплављеног трансформатора и када је реч о водоснабдевању, и Општини Младеновац.

-Обезбедили смо свим становницима који живе у поплављеним подручјима, а морам да кажем да то није само Насеље, по десет хиљада динара помоћи од локалне самоуправе – рекао је Милојичић. – У рекордном времену направљена је комисија за попис поплављеног пољопривредног земљишта, састављена је и комисија за попис грађевинских објеката који су претрпели штету, и очекујемо да већ сутра ова комисија заврши свој посао. У другим општинама сличне комисије нису ни почеле да раде. Урађена је деконтаминација и асанација целокупног поплављеног подручја. То је пре свега радила војска, и ја се захваљујем министру Гашићу који нам је, можда једини из Владе Републике Србије, помогао.

У поплављеним подручјима урађено је запрашивање против инсеката, дезинсекција и дератизација.

-Захваљујем свим волонтерима, који су несебично свих ових дана били са нама, људима који су радили по двадесет сати дневно, а за то нису имали ни један једини динар надокнаде – нагласио је Милојичић.

asasУ његовом извештају речено је и да је из Насеља изнесено 14 тона животињског отпада, и да је то  обављено у сарадњи са стручним ветеринарским службама. Извезено је и преко стотину камиона и педесет тракторских приколица другог отпада . У извештају је наглашено да су у прихватним центрима грађанима евакуисаним из поплављених подручја обезбеђени добри услови, одећа, храна и стални лекарски надзор.

-Лично сам свакога дана обилазио људе у прихватилишту да видим да ли им је нешто потребно – рекао је председник Општине.

Он се, потом, захвалио и председнику Републике на посети и помоћи.

-Желим да захвалим и председнику Републике који нам је помогао, и премијеру Владе Војводине који нам је упутио десет пумпи, без којих сигурно не бисмо могли да избацимо воду из Насеља у овако рекордном року – изјавио је пред одборницима Милојичић, истичући да не жели да овом приликом истиче било чију политичку припадност. Он је захвалио и шефу кабинета председника Владе Републике Србије, Ивици Којићу.

Председник Општине је одборнике и присутне медије обавестио да ће Општина Смедеревска Паланка поднети тужбу против „Србијавода“, које су запоставиле објекте за одбрану од поплава који су у њиховој ингеренцији, иако им је поменута делатност плаћена. Да су одржаване црпне станице, и чишћени водотокови, штета би била вишеструко мања. Председник је најавио да ће бити поднети захтеви за финансирање пројеката за довршетак заштитног система за одбрану од поплава на Јасеници.

-Нама је тај пројекат био одобрен, обезбеђена су средства, а онда је пројекат повучен. Да је то урађено, штета би сигурно била много мања – нагласио је председник Општине.

Милојичић је изнео и своје разочарање у улогу државе.

-Јавно кажем да овде после Тита ништа не ваља – истакао је. – Од Вучића, Тадића, Дачића, Ђиласа… Сваки регион у Србији има један чамац за спасавање. То није проблем само ове Владе, то је проблем свих влада од деведесете године па наовамо, и сви су криви за то. Цивилна заштита не постоји, ниједан сегмент нашег друштва који нас је чинио јаким не постоји. Ја се надам да ћемо после овогада се ујединимо око тих кључних проблема, како би наша земља кренула напред. Поносим се као командант Штаба, јер ниједан живот није чак ни угрожен. То је највећа награда за све нас који смо радили у том Штабу.

Председник Општине се поименце захвалио Дејану Јовичићу, који је готово непрекидно боравио у поплављеном подручју за време ванредне ситуације, и предложио да се закаже свечана седница СО, на коју би били позвани сви који су помогли, од државних и покрајинских функционера, до волонтера и представника локалних фирми и предузећа.

Свих 46 одборника, присутних у сали СО, гласали су за прихватање овог извештаја.

У даљем току седнице одборници су разматрали остале тачке дневног реда, било је уобичајног политичког препуцавања, оштрих критика од стране опозиције…, а владајућа већина обавила је свој посао, и по плану завршила и ову седницу, која се, додуше, одужила и трајала је скоро четири часа.