Month: април 2016

Сусрет музејских радника и новинара у Смедеревској Паланци протекао је у знаку 50. годишњег трајања ове значајне установе културе кроз чију историју их је на занимљив начин провео етнолог Петар Декић. Прича о оснивању и полувековном развоју  кренула је од самих почетака и завршила се обележавањем великог јубилеја – пола века плодног рада.

У делу Музеја, где је све почело, изложен је радни сто са столицом, која је припадала првом његовом раднику и директору Радету Милошевићу. На столу је изложена писаћа машина и комплет „Наше комуне“ из 1973. године, која је из броја у број пратила успон и резултате музејских активности. Велики број написа у овом локалном гласилу потписао је изузетно вредни музејски радник Воја Новаковић.

-Ово је простор у коме нема ни једног предмета, ничега што је на било који начин заштићено – започео је „шетњу“ кроз историју Народног музеја Петар Декић.- Зашто сам баш вас, новинаре, звао да дођете овде? Зато што је цела ова изложба рађена из новина,наслањајући се на књигу „Папирни музеј“. Хоћу, наиме, да вас проведем кроз причу новина о Музеју. Најпре, шта јесте а шта није Музеј?Музеј је на самом свом почетку имао један сто и  једну столицу. Њих је од Општине позајмио Радован Милошевић да би започео рад Музеја. Било је ту још четири-пет предмета,али они суштински нису чинили Музеј. Кад имамо једну такву празнину, све што је Музеј јесте тај сто, столица и папир на  коме пише да се оснива Народни музеј у Смедеревској Паланци.

Декић је показао давни почетак рада Музеја. Почетак рада Музеја је у новинама. Посебно се задржао на мапи коју је урадио Воја Новаковић, истакавши да све што се о томе прича данас јесте конструкција приче. Дакле, почетак историје. Музеј сваки пут симболички представља нешто, а изложени цртежи и фотографије, само су његов  одраз. Ту су и оригинални планови за једну изложбу из 1969. Године, када је први пут и започела историја Музеја.

-Зашто тек тада, а не 1966. ? – упитао се Декић и одговорио да је то због тога што је баш тада у Музеј ушла публика. У томе је суштинска разлика између музеја који је жив и Музеја који постоји као једна идеја.Тек кад је публика ушла, нека сећања су почела да се сеју у нашем граду, да се стварају. И одмах је изашао текст који о томе говори. А  говорим о 1969. о једном човеку који је заједно са Радованом Милошевићем радио на самом почетку Музеја, премда није био у њему запослен све до те године, а реч је о Воји Новаковићу. Он је парадигма ове изложбе. Коликогод ми покушавали да истакнемо све друге људе, парадигма једне изложбе је човек који је симбол. Као што би за једну изложбу, која би причала историју Музеја,  то био свакако Радован Милошевић, тако кад говоримо о одразима Музеја, то био Воја Новаковић.

На изложби се налази текст Воје Новаковића под насловом „Три људска лика“. На малом простору, од неколико квадрата,  сабрала се суштина Музеја. И тако је на сваком кораку. „Шетња“ кроз историју Музеја, можда, и не би била тако занимљива да је није на један зналачки начин представио Петар Декић. Штета је, међутим, што се позиву музејских радника није одазвао већи број новинара. Јер, вредело је све ово виде и чути.

Д. Ј.

Основна школа „Радомир Лазић“, која обележава 165 година постојања, и Народни музеј у Смедеревској Паланци, који обележава 50 година постојања, организовали су концерт ученика МШ „Коста Манојловић“ из Земуна.

На концерту су наступили Јелена Кељаћ, ученица II разреда,  и Алекса Мирковић, ученик IV разреда, који чине и дуо „Аструм“. Ово двоје талентованих хармоникаша, освајачи многобројних признања на домаћим и међународним фестивалима, су у класи мр Данијеле Ракић.

На почетку концерта многобројној публици су се, испред организатора, обратили Стеван Мартиновић, директор Народног музеја, и Дамир С. Живковић, испред ОШ „Радомир Лазић“. На репертоару су била дела претежно руских композитора: Свиридова, Рибалкина, Малигина и Прибилова, али и дела Ј.С. Баха и Скарлатија.

Јелена и Алекса се припремају за међународно бијенале у руском граду Белгороду, који ће бити одржан у другој половини маја месеца. Музеј и Школа и сви присутни су им пожелели срећан пут и успех на такмичењу уз обећање организације још једног концерта када се буду вратили из Русије.

Д. Ж.