Сретох пре неколико дана једног познаника, дипломираног економисту, помало замишљеног и забринутог.
-Где си, шта радиш…?
-Поново тражим посао.
-Опет!? Што?
Човек ми исприча да је пре 10-ак година, када је такође по н-ти пут остао на улици, чуо да се променио „Закон о безбедности и здрављу на раду“ и да је омогућено да се, осим инжењера заштите на раду, тим пословима могу бавити и друга лица.
Чак више није била неопходна ни ВШ или ВСС, могао је и трећи степен средње школе. Уз положен стручни испит пред комисијом у Министарству за рад и социјалну политику.
Да би се пре годину дана опет променио Закон: сад изнова не могу многи, него само неки. Не баш само инжењери ЗНР, али не могу друштвене и многе друге науке, већ само: технички факултети, неки смерови на ПМФ-у и здравствени радници. Чак не могу ни правници, иако је трећина стручног испита право (закони, уредбе, директиве, правилници итд), а у пракси и више од 40 одсто посла је везано за правну струку.
Али могу стоматолози и лекари!!!
Можете ли да замислите лекара, који уместо слушалица носи шлем, и на градилишту проверава техничку исправност радних машина. Или зубара, који уместо. ”Отворите уста!” говори ”Оградите ископ!”.
Али, ето – тако је.
Ко није из наведених струка, а од раније има сертификат за обављање ових послова и вишегодишње искуство, на даље ће моћи да седи у канцеларији или да буде лице за безбедност неког СТР-а, школе или кафане. Ако неком газди тако нешто треба. Градилишта, пумпе, индустрија – ћао, нема више.
Међутим, чак није у томе највећи проблем. Ни први ни последњи којима се вечна транзиција у Србији обија о главу. Већи проблем је што нови Закон о БиЗНР крши Устав! Наиме, од тренутка доношења прошле јесени овај Закон има одложен почетак примене на две године. Ко се 1. децембра 2018. затекне да ради наведене послове имаће рок од 5 година да се дошколује. Ако у том периоду не успе – неће више моћи да остане на том радном месту. То важи за све, осим за запослене у агенцијама које пружају услуге безбедности и здравља на раду. Оне морају да прилагоде своје пословање у року од годину дана од доношења Закона! А то је 1. децембар ове године. Што значи да су запослени у овим агенцијама грађани другог реда у односу на запослене у свим осталим фирмама, тј: имају седам пута краћи рок да задрже свој посао. У преводу: – суспендована су им уставом гарантована права на рад под једнаким условима у односу на остале грађане ове земље.
А најзанимљивије је што се и даље дозвољава да они који по новом Закону не испуњавају услове и даље полажу и добијају сертификате за посао којим ускоро неће моћи да се баве. Али, ко те пита. Испити се плаћају, семинари, уџбеници, котизације. Неко ту лепо тезгари, неко добије право да обавља посао на неко време. А после – како буде. У Србији је ионако углавном све стихија, и живот од данас до сутра.
П.С. По новом Закону, у Агенцијама ће моћи да раде превасходно дипломирани инжењери ЗНР и људи наведених струка са најмање три године радног искуства у струци. Поставља се питање: како ће млади инжењери да се запосле?
Где ће стицати искуства, ако је услов за запослење да претходно раде три године у струци?
(име аутора текста познато редакцији)