уторак, септембар 10, 2024
Latest:

ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: октобар 2016

Друштво

Коалиција новинарских и медијских удружења: МЛАДЕНОВАЦ ДА УСКЛАДИ КОНКУРС СА ЗАКОНОМ И ПРАВИЛНИКОМ

tekst_(461)_sport-mediji-i-propagandaКоалиција новинарских и медијских удружења (УНС, НУНС, НДНВ, АНЕМ и Локал прес) траже од општинских власти у Младеновцу да конкурс за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја ускладе са Законом о јавном информисању и медијима и Правилником о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.

Општина Младеновац расписала је 21. октобра Конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији градске општине Младеновац до краја 2016. године.

Иако Правилник о суфинансирању пројеката за  остваривање јавног интереса  у области јавног информисања у члану 9. изричито налаже да јавни позив за учешће у конкурсу мора да садржи најмањи и највећи износ средстава која се одобравају по једном пројекту, Општина Младеновац ове износе није својим конкурсом прецизирала.

Како ни након неколико обавештења о овом пропусту Општина Младеновац није ускладила конкурс са Законом, Коалиција је одлучила да не учествује у раду комисије за избор пројеката који ће се суфинансирати из буџета ове општине.

 

Београд- Нови Сад – Крагујевац

  1. октобар 2016. године

 

Коалиција новинарских и медијских удружења:

Удружење новинара Србије (УНС)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

ПУ “Локал прес” (ЛП)

 

Култура

Над књигом стихова Маре Ruegg Петровић: ПЕСМЕ СА ЛИСТА БРШЉАНА

mara-ruegg-petrovic-„Нигде нема ласта које су мојим небом летеле, али ни људи да проговоре пре смрти“ – суочава се с болном реалношћу песникиња

 

Издавачка продукција аранђеловачке „Стварности“ богатија је за јој једну књигу. У њеном издању изашла је из штампе збирка песама Маре Ruegg Петровић под насловом „Приближавањесеби“.

Објављене песме настале су у „младим годинама“ ауторке и представљају њен животно-песнички завет. Племенита душа и храбро срце омогућили су јој да се отисне у свет, пропутује свим континентима, и скраси се у Швајцарској. Последњих година чешће борави у завичају коме, испуњавајући свој завет, на уздарје приноси и ову књигу поезије.

Деценијски покушаји приближавања себи, исказани кроз оригиналне поетско-рефлексивне слике, као да су и данас актуелни и имају, може се рећи, универзални значај. Ауторка се у  једној песми зариче да ће „цео свет претрести док не пронађе себе“, а у другој горко констатује како нигде нема ласта које су њеним небом летеле, али ни људи да проговоре пре умирања.

scan-161031-0001Чини се да она кроз песму исписује животну исповест крају из кога је кренула у „бели свет“, остављајући у души дубоке трагове детињства и девојаштва, па зато читаоцу открива да јој је у срцу до суза порасла свака реч. „Ја сам песму на листу бршљана оставила“, стихом проговара, а онда из ње као вулканска лава избија мисао: „Хоћу да проговорим ћутањем“, да би у венац песме уплела и сопствени песимизам, рекавши како јој не треба нико више, јер „има тугу, птице и небо.“

Песникиња је рођена у Брајковцу код Лазаревца. Живи у Швајцарској, где је уз друге књиге, срочила и свој животопис, неку врсту биографског романа под насловом „Бабин благослов“, чији излазак из штампе очекује до краја године.

Д. Јанојлић

 

Спорт

Успешан викенд у Великој Плани за ПК „Јасеница: ТРИЈУМФ ПРОТИВ „РАДНИЧКОГ“ И „ТИМОКА“

20161030_125919У 8. колу Преферанс лиге Србије, које је одржано 30. октобра у Великој Плани, екипа Преферанс клуба „Јасеница“ победила је у мечу против екипа ПК „Раднички“ из Крагујевца и ПК „Тимок“ из Зајечара.

У појединачним мечевима победе су остварили Бранко Лазаревић (4,8 поена), Горан Миладиновић (4,8) и Небојша Влајић (4,5). Друго место (2,9 поена) је освојио Милутин Ресавац, а једини пораз је доживео Славољуб Васић (0,6).

После ове победе и освојених 27,6 поена, екипа ПК „Јасеница“ је и даље на 11. месту на табели, али је смањила заостатак на неколико поена у односу на екипе „Смедерева“ и „Крагујевца“.

20161030_125906Следеће коло игра се у Смедереву, 6. Новембра, а противници наше екипе су ПК „Адут“ из Смедерева и ПК „Тимок“ из Зајечара.

Екипа Преферанс клуба Јасеница може да се похвали да у својим редовима има најстаријег регистрованог такмичара у Смедеревској Паланци, а вероватно и у Србији, 81-годишњег Милутина-Мику Ресавца који са успехом наступа за екипу у републичком рангу такмичења и на свим турнирима на општинском нивоу.

20161030_125825 20161030_125831

Друштво

Пожутеле странице некадашњег омладинског листа „Треће око“ (1988.)

scan-161030-0001Далеке 1988. године група младих покренула је прве омладинске новине у Смедеревској Паланци, под називом „Треће око“.

Изашло је само пет бројева.

Ових дана, из неког подрума, у нашу редакцију су стигле две пожутеле странице тог листа.

Успомене неких генерација.

scan-161030-0002scan-161030-0002

Писма читалаца

Како ће млади инжењери да се запосле?

safe-work-2-800x500Сретох пре неколико дана једног познаника, дипломираног економисту, помало замишљеног и забринутог.

-Где си, шта радиш…?

-Поново тражим посао.

-Опет!? Што?

Човек ми исприча да је пре 10-ак година, када је такође по н-ти пут остао на улици, чуо да се променио „Закон о безбедности и здрављу на раду“ и да је омогућено да се, осим инжењера заштите на раду, тим пословима могу бавити и друга лица.

Чак више није била неопходна ни ВШ или ВСС, могао је и трећи степен средње школе. Уз положен стручни испит пред комисијом у Министарству за рад и социјалну политику.

Да би се пре годину дана опет променио Закон: сад изнова не могу многи, него само неки. Не баш само инжењери ЗНР, али не могу друштвене и многе друге науке, већ само: технички факултети, неки смерови на ПМФ-у и здравствени радници. Чак не могу ни правници, иако је трећина стручног испита право (закони, уредбе, директиве, правилници итд), а у пракси и више од 40 одсто посла је везано за правну струку.

Али могу стоматолози и лекари!!!

Можете ли да замислите лекара, који уместо слушалица носи шлем, и на градилишту проверава техничку исправност радних машина. Или зубара, који уместо. ”Отворите уста!” говори ”Оградите ископ!”.

Али, ето – тако је.

Ко није из наведених струка, а од раније има сертификат за обављање ових послова и вишегодишње искуство, на даље ће моћи да седи у канцеларији или да буде лице за безбедност неког СТР-а, школе или кафане. Ако неком газди тако нешто треба. Градилишта, пумпе, индустрија – ћао, нема више.

Међутим, чак није у томе највећи проблем. Ни први ни последњи којима се вечна транзиција у Србији обија о главу. Већи проблем је што нови Закон о БиЗНР крши Устав! Наиме, од тренутка доношења прошле јесени овај Закон има одложен почетак примене на две године. Ко се 1. децембра 2018. затекне да ради наведене послове имаће рок од 5 година да се дошколује. Ако у том периоду не успе – неће више моћи да остане на том радном месту. То важи за све, осим за запослене у агенцијама које пружају услуге безбедности и здравља на раду. Оне морају да прилагоде своје пословање у року од годину дана од доношења Закона! А то је 1. децембар ове године. Што значи да су запослени у овим агенцијама грађани другог реда у односу на запослене у свим осталим фирмама, тј: имају седам пута краћи рок да задрже свој посао. У преводу: – суспендована су им уставом гарантована права на рад под једнаким условима у односу на остале грађане ове земље.

А најзанимљивије је што се и даље дозвољава да они који по новом Закону не испуњавају услове и даље полажу  и добијају сертификате за посао којим ускоро неће моћи да се баве. Али, ко те пита. Испити се плаћају, семинари, уџбеници, котизације. Неко ту лепо тезгари, неко добије право да обавља посао на неко време. А после – како буде. У Србији је ионако углавном све стихија, и живот од данас до сутра.

 

П.С. По новом Закону, у Агенцијама ће моћи да раде превасходно дипломирани инжењери ЗНР и људи наведених струка са најмање три године радног искуства у струци. Поставља се питање: како ће млади инжењери да се запосле?

Где ће стицати искуства, ако је услов за запослење да претходно раде три године у струци?

 

(име аутора текста познато редакцији)

 

 

 

 

Друштво

Обележен Дан ослобођења Азање у Првом светском рату: СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ ЗА СЛОБОДУ

img_2667-Списак изгинулих Азањаца још се допуњује именима палих за слободу

 

У Азањи је обележена 98. годишњица ослобођења у Првом светском рату. Представници локалне самоуправе, борачке и организације пензионера положили су венце на споменик палим Азањцима у ослободилачким ратовима. Говорио је директор Основне школе „Радомир Лазић“ Дамир Живковић. Он је подсетио да су се управо 28. октобра први Азањци вратили из рата и при том захвалио свима који су дошли да својим присуством одају почаст изгинулим ратницима и храбрим ослободиоцима.

Живковић је посебно нагласио да је у Првом светском рату живот изгубили преко 800 img_2666Азањаца. Пре него што је, истражујући ратну прошлост,  до ове бројке дошао Жарко Талијан, знало се за упола мање жртава чија су имена уклесана у мермерним плочама.

-То није коначан број – предочио је Живковић.- Ових дана добијали смо информације на  основу којих смо употпунили списак с новим именима изгинулих мештана нашег места.

После полагања венаца одржан је помен палима. Служио је прота Драгиша Јелић. У пригодној беседи казао је да се никада не сме заборавити многострадални народ и жртве које је дао за ослобођење земље од мрског непријатеља.

-У својој дугој и многотрпној историји наш народ је довођен у ситуацију да ратује и брани отаџбину – додао је.- И као што се свети српски кнез Лазар на Косову жртвовао са цветом српске војске, тако је, инспирисан његовом жртвом, img_2672Карађорђе дигао Први српски устанак и смакао свом народу петовековни турски јарам. Године 1914. српски народ поново је био у прилици да животом брани земљу и слободу. Велики  допринос томе дали су и Азањци.

Д. Ј.

Култура

Одржана промоција књига Дејана Црномарковића на Сајму књига у Београду

img_0141На Сајму књига у Београду, на штанду и у организацији ПУ „Локал прес“, одржана је промоција две књиге песама аутора Дејана Црномарковића, „Део немира“ (Библиотека „Милутин Срећковић“, Смедеревска Паланка) и „О изгубљеним данима“ („Direct publishing“, Атина), које су објављене између две сајамске манифестације.

Промоцију је отворила Снежана Милошевић, генерална секретарка ПУ „Локал прес“, која је истакла задовољство што се промоција одржава на штанду удружења локалних медија, чији су члан и Независне варошке новине „Паланачке“ у којима ради аутор, а потом је са пуно уважавања говорила о књигама које се представљају публици.

img_0124Аутор је, уз захвалност организатору на сјајном уводном говору, нагласио да му је ово прва самостална промоција на тако значајној манифестацији као што је Сајам књига у Београду, на који се враћа после 26 година и неких ранијих групних представљања.

-Посебно бих захвалио мојој суграђанки Татјани Симоновић, која ће песме читати на грчком језику јер желим да публика чује како то звучи, а онда ћемо прочитати и на нашем. Интересантно је да је на промоцији у Атини тражено од мене да прочитам бар једну песму на српском јер су они желели да и то чују – рекао је, између осталог аутор.

У оквиру овог догађаја уприличена је и продаја Црномарковићевих књига, као део Хуманитарне акције коју реализује ПУ „Локал прес“, за помоћ оболелом дечаку.

img_0131 img_0122 img_0125img_0119

 

 

Д. Јанојлић