Над књигом стихова Маре Ruegg Петровић: ПЕСМЕ СА ЛИСТА БРШЉАНА

-„Нигде нема ласта које су мојим небом летеле, али ни људи да проговоре пре смрти“ – суочава се с болном реалношћу песникиња

Издавачка продукција аранђеловачке „Стварности“ богатија је за јој једну књигу. У њеном издању изашла је из штампе збирка песама Маре Ruegg Петровић под насловом „Приближавањесеби“.

Објављене песме настале су у „младим годинама“ ауторке и представљају њен животно-песнички завет. Племенита душа и храбро срце омогућили су јој да се отисне у свет, пропутује свим континентима, и скраси се у Швајцарској. Последњих година чешће борави у завичају коме, испуњавајући свој завет, на уздарје приноси и ову књигу поезије.

Деценијски покушаји приближавања себи, исказани кроз оригиналне поетско-рефлексивне слике, као да су и данас актуелни и имају, може се рећи, универзални значај. Ауторка се у  једној песми зариче да ће „цео свет претрести док не пронађе себе“, а у другој горко констатује како нигде нема ласта које су њеним небом летеле, али ни људи да проговоре пре умирања.

Чини се да она кроз песму исписује животну исповест крају из кога је кренула у „бели свет“, остављајући у души дубоке трагове детињства и девојаштва, па зато читаоцу открива да јој је у срцу до суза порасла свака реч. „Ја сам песму на листу бршљана оставила“, стихом проговара, а онда из ње као вулканска лава избија мисао: „Хоћу да проговорим ћутањем“, да би у венац песме уплела и сопствени песимизам, рекавши како јој не треба нико више, јер „има тугу, птице и небо.“

Песникиња је рођена у Брајковцу код Лазаревца. Живи у Швајцарској, где је уз друге књиге, срочила и свој животопис, неку врсту биографског романа под насловом „Бабин благослов“, чији излазак из штампе очекује до краја године.

Д. Јанојлић