Курс за вариоце у Институту „Гоша“ (ТВ прилог)
„Паланачка телевизија“ – кликните на линк:
ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине
Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић
Month: јануар 2015
Одржана Изборна скупштина Савеза самосталног синдиката С. Паланке и В. Плане (ТВ прилог)
„Паланачка телевизија“ – кликните на линк:
Светосавска академија ученика ОШ „Херој Радмила Шишковић“ (ТВ прилог)
„Паланачка телевизија“ – кликните на линк:
У Грчцу парастос страдалима у ратовима од 1912. – 1918.
У цркви Светог Симеона Мироточивог у Грчцу у недељу, 1. фебруара, ће бити служен помен и парастос страдалима у ратовима од 1912. до 1918. године.
Том приликом, биће представљена и књига „Мирис Тамјана“, аутора Жарка Талијана из Азање.
Национални Дан без дуванског дима: СВАКА ЦИГАРЕТА СМЕТА
Национални дан без дуванског дима обележава се 31. јануара под слоганом „Свака цигарета смета“.
Активности спроведене током обележавања Националног дана без дуванског дима 2015. године треба да укажу стручној и широј јавности на потребу доследне примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму и његовог унапређења како би се увела потпуна забрана пушења без изузетака укључујући све угоститељске објекте. У оквиру обележавања Националног дана без дуванског дима потребно је скренути и пажњу јавности на употребу електронских цигарета које представљају нов изазов у контроли дувана.
Употреба дувана је један од водећих појединачних фактора ризика за развој најчешћих хроничних масовних незаразних обољења (малигне болести, болести срца и крвних судова, хронична опструктивна болест плућа и многе друге).
Дуван убија скоро 6.000.000 људи сваке године. Ако се нешто у међувремену не предузме, до 2030. године због дувана ће умрети 8.000.000 особа, 80 одсто умрлих биће из неразвијених и средње развијених држава.
Употреба дувана има негативан утицај на развој и здравље новорођенчади, деце и младих, као и настанак инвалидности, преране смрти и загађења радног и јавног простора.
Никотин, без обзира на начин како се уноси у организам, изазива зависност и штетно утиче на развој мозга.
Изложеност дувану и код непушача може да изазове рак, болести срца и болести плућа.
Деца су под посебним ризиком од изложености дуванском диму.
Често се, од стране произвођача или продаваца, као помоћ одвикавању од пушења или зрдравија алтернатива пушењу рекламирају електронске цигарете и слични уређаји за ослобађање никотина.
Не постоје довољно добри докази који би потврдили да су електронске цигарете добро средство за одвикавање од пушења.
Јуниори КК „Младост“ поражени од екипе „Борца“
Кошаркаши „Младости“ наставили су, гостовањем у Чачку, првенствену сезону у Јуниорској лиги Србије.
Паланчани су, у 10. колу, поражени од екипе „Борца“ резултатом 100:54, по четвртинама 28:11, 24:7, 23:19 и 25:17.
Најзапаженији у редовима „Младости“ били су Симеон Симић са 15 поена и 7 скокова, Лазар Сарковић са 13 поена и 5 скокова и Ђорђе Топаловић са 9 поена.
Јуниори „Младости“ имају учинак од 2 победе и 8 пораза.
Теофил Панчић: СПАДАЊЕ ПИЛЕЋИХ СИСА
Пуне су ових дана новине и портали „широм региона“ дирљивих некролога и опроштаја од Кемала Монтена, тог чистог гласа и чисте душе Сарајева, Босне и једне давне, сада већ снолике Југославије у којој смо одрастали и постајали људима – осим оних који су успели да постану нељуди, што исто није мало постигнуће, на свој начин. Шта је то што нас толико растужује и разнежује, мимо музике за коју јесмо или нисмо марили, и мимо тог кристалног гласа, шифре једне дубоке људске нежности која не може остати без одјека у вашем срцу, па таман да иначе слушате само хардцоре пунк или деатх трасх метал? Јесте то, наравно, и факат да је Кемица – како су га звали знани и незнани, не само у Сарајеву – био једна од ходајућих метафора нашег сентименталног васпитања у заједничкој нам домовини коју нам злотвори не могу истерати из оних предела у нама до којих њихово зло не допире, него и то што је Кемал Монтено напросто исијавао једну људску незлобивост, коју ни за милиметар није померило из дубоко укорењеног лежишта ни преживљавање певачево у ратном, опкољеном Сарајеву под гранатама, ни сва та бестијалност и халакање мржње коју је канибалски рат за племенске међе породио. Кроз све то је он прошао као пас кроз росу, баш као и његов ништа мање велики суграђанин и сабрат Даворин Поповић, зван Пимпек.
Зашто се свега тога присећам баш сада и баш на овом месту? Зато што сам, ето, јавно злопамтило, па не могу да се не сетим шта се о овим људима писало у ратно доба по овдашњим режимским говноидима, а што се у међувремену некако заборавило, па отуд лакше пролази гнусна организована лаж како су таблоидне потернице за живим људима, а богме и организовано шутирање лешева, ексклузивни производ новог века и какве-такве „демократије“: не, ни најодурнији и најкрволочнији таблоиди данашњице нису ни принети крви, слузи и говнима која су се сливала са страница „патриотске“ нам штампе с почетка и средине деведесетих.
Али има ту још нешто, ваљда и важније, чега сам се сетио размишљајући о Кемалу и о целој тој Крлежиној „љепљивој смјеси упитника“ у коју су се претворили наши животи. Сетио сам се, наиме, како је извесна инфамна особа, која стицајем особито срамних околности за које је већина нас директно или индиректно саодговорна тренутно обавља дужност председника Републике Србије, дакле, грађанин Николић Томислав, неком пригодом, Кемала Монтена јавно, пред телевизијским камерама, назвала „оно муслиманско ђубре“. Не сећам се тачно повода и контекста – а нису ни важни, пошто је немогуће досетити се било којег и каквог повода и контекста који би ово фашистичко вербално иживљавање учинили достојним човека – али се добро сећам да сам тај телевизијски инсерт лично видео и чуо, није ми га неко препричавао па да будем сумњичав око веродостојности, него сам директно чуо што се имало чути: да Кемал Монтено, наиме, јесте „оно муслиманско ђубре“.
Особа која је то изрекла није из еколошких разлога екскомуницирана из јавности, није ни послата на стручну опсервацију у институцију одговарајућег типа, није чак ни трајно маргинализована као каква сеоска бена која лапрда своје а да је нико не слуша, што би био минимум јавне друштвене хигијене – не, та је особа на непосредним изборима изабрана за председника Републике Србије (и многи наводно нормални људи с тим нису имали никакав проблем, јер им је било много важније да не буде изабрана нека друга особа).
Усред тих ламентација изазваних прераном смрћу једног доброг човека и сећањем на трагове канибалских зубекања једног радикалског крвавог пајаца по његовим табанима, налетео сам на најновије препуцавање напредњака и демократа, и на „извињење“ Бојану Пајтићу које је упутио Игор Мировић, јер га је претходно назвао „психопатом и умоболником“. Каже тако Пајтићу Мировић Игор да му се, ето, „извињава што је изјавама на тренутак почео да личи на њега, што му није била намера“. Бива, Мировић заличио на Пајтића… Е сад, о Пајтићу можете мислити шта хоћете, али он такав ни сличан речник никада није користио – чак ни онда када би такав речник чињенично био сасвим оправдан, с обзиром на то о коме се ради. Другим речима, Мировићево псеудоизвињење суштински је горе, циничније, дрскије и лажљивије од његовог изворног вербалног излива. Оно, наиме, потврђује тај излив, цементира га, чини га аутентичним и беспрекорно извајаним портретом; додуше, не особе на коју се односи, него особе која га је била у стању изговорити.
Па опет, не бих се смео заклети да Мировић у међувремену и сам није поверовао у то што прича, не у то да је Пајтић психопата, него да такав речник и оно што он симболизује – а то је чисто, дивљачко, фашистоидно насиље, не само вербално – није стварно политичка и цивилизацијска тековина демократа и осталих противника националистчког дивљања деведесетих, а не саме радикалштине, којој је онај исти бесрамни Николић Томислав био при самом врху, а Мировић Игор још од раних деведеетих био међу водећим војвођанским гаулајтерима, одмах уз Гојковић Мају, још једну особу која се сад прави да је Новорођена, након што је своју трансформацију од радикалке до напредњакиње пропрала транзитом кроз неких седам-осам бесмислених странака и коалиција. Можда је, кажем, он већ и сам поверовао у преправљену, лажну историју, како своју и својих, тако и оних који су увек били на другој страни од њих; а ако и јесте поверовао, ми смо му то омогућили и олакшали, својим нехајем и заборавом. Лаж се заборавом најслађе храни.
Шта, дакле, желим рећи? Када Николићи, Мировићи и остали Вучићи изгубе живце – што је врло честа и све чешћа појава – па почну да говоре и понашају се баш онако како су двадесетак година чинили јавно и на наше очи и уши, не личе они тада ни на каквог „Пајтића“ или било кога другог ко нису они сами, него личе само, једино и искључиво на – себе. И добро им пристаје то, кад са њих спадну све те пилеће сисе, све вештачки накалемљено, лоше научено и површно увежбано, па се опусте и распиштоље у улогама које далеко најбоље играју, као и сви натуршчици: у улогама самих себе.
(Преузето са портала: Аутономија)
Паланка домаћин Лиге млађих категорија у мини рукомету
Рукометни клуб „Паланка“ биће домаћин редовног кола Лиге млађих категорија у мини рукомету, групе „Запад“. То је трећи циклус за девојчице 2003., и дечаке 2003., 2004. и 2005. годиште.
Поред клуба из Смедеревске Паланке учествоваће и екипе из Смедерева, Лапова, Аранђеловца, Горњег Милановца, Тополе и Крагујевца.
Овај спортски догађај ће се одржати у Спортској хали ОШ „Вук Караџић“ у недељу, 1. фебруара, са почетком у 8,40 часова.
Изборна скупштина Већа Савеза самосталних синдиката Смедеревске Паланке и Велике Плане: ЈЕДНОГЛАСНО ПОВЕРЕЊЕ БОЖИДАРУ ТОДОРОВИЋУ
Изборна скупштина Већа Самосталних синдиката Смедеревске Паланке једногласно се изјаснила да Божидар Тодоровић буде председник и у наредном мандату. Даринка Бајкић добила је апсолутно поверење за место секретара Већа, а подржан је предлог да Живорад Марјановић буде члан Већа Савеза самосталних синдиката Србије. Он ће и надаље бити повереник Већа за Велику Плану. Милош Поповић из Смедеревске Паланке и Милена Арсић из Велике Плане изабрани су за делегате на предстојећем конгресу Савеза самосталних синдиката Србије. Изборна скупштина подржала је кандидатуру Љубисава Орбовића за председника Самосталних синдиката Србије.
Седницом је председавао Светомир Тирнанић из Велике Плане, а Божидар Тодоровић је на самом почетку подсетио да два већа (Смедеревска Паланка и Велика Плана) раде као једно на територији две суседне општине и да се то у досадашњој пракси показало као добра одлука, која се потврдила и кроз досадашњу активност. Тодоровић је изразио задовољство што изборној скупштини присуствује и др Живорад Јовановић, председник Синдиката здравствених радника Опште болнице „Стефан Високи“, изразивши притом жаљење што запослени у информисању још нису смогли снаге да се синдикално организују.
Подносећи извештај о раду (о том документу смо известили раније), Божидар Тодоровић је нагласио да је у минулом петогодишту дошло до осетног пада животног стандарда, великог отпуштања, пре свега у привреди и јавним службама. Смедеревска Паланка је – истакао је – до 1990. године имала 17.000 запослених, а данас свега пет-шест хиљада. Само „Гоша“ у свом седишту имала је 6.400 радника, а након ступања на снагу Закона о приватизацији, та бројка се свела на свега 1.760. Да би се потписао грански колективни уговор преговарало се две, а усаглашавало скоро четири године. Искрсао је проблем финансирања у јавним предузећима, бар у Смедеревској Паланци, а проблем је и са исплатом зарада у јавним службама. Навео је пример основних и средњих школа чији су рачуни блокирани. У протеклом периоду синдикат је био пред сталним тестом, а у „Гоши“ је забележен штрајк који је трајао сто дана. Завршен је, како је навео Тодоровић, синдикалном победом пошто се у решавање проблема Фабрике шинских возила укључила и држава.
Живорад Марјановић, повереник Самосталних синдиката за Велику Плану, казао је да је у том месту некада радну књижицу имало 10.500 радника. Велики колективи, који су били окосница и локомотива развоја Велике Плане, као што су ИПК „Србија – 10. октобар“, ГИК „Света Младеновић“, „Перкон“ и други више не постоје.
-„Петооктобарци“ су нас најурили из просторија Општинског суда говорећи да смо државни синдикат и формирали свој – Независни – обелоданио је Марјановић. – Ипак, нашли смо решење за проблем „крова“ у чему су нам помогле неке хуманитарне организације. Као представници Самосталних синдиката били смо против доношења Закона о раду на штету запослених.
Оцењено је да се у протеклом периоду пословало домаћински. Председник Божидар Тодоровић је изразио бојазан да ће се у овој години јавити проблем са приходима, јер су најављена масовнија отпуштања, чиме ће се смањити и број чланова синдиката. Сваки члан синдиката мање, значи и мање пара у синдикалној каси. Стога се морају наћи начини да се због помањкања средстава озбиљно не угрози оштрица синдикалне борбе.
Д. Јанојлић
Празник Светог Саве у Азањи
Празник Светог Саве је и у Азањи свечано прослављен. Прослављање је започело у азањском храму Светом литургијом, коју су служили Драгиша Јелић, протојереј-ставрофор и Дејан Ненадовић, јереј. На Св. Богослужењу је певао Дечији црквени хор „Св. Врачеви“, предвођен вероучитељем. Храм је био испуњен децом и њиховим родитељима. Након, прочитане посланице, Његовог преосвештенства епископа шумадијског Господина Јована и Св. 
причешћа, свештеници су пререзали славски колач са најмлађом децом, односно са азањским предшколцима и њиховим васпитачицама. Потом су подељени светосавски пакетићи свој присутној деци, дар Црквене општине Азања.
Прослављање је настављено у просторијама азањске школе где је, такође, пререзан славски колач. Присутнима се са неколико бираних речи обратио отац Дејан честитајући празник, 
нагласивши значај и величину Св. Саве за све ђаке, наставнике и православне вернике.
Уследила је свечана Светосавска академија коју су припремили ученици Основне школе „Радомир Лазић“ са својим вероучитељем. У самој академији је учествовало око 30 ученика свих разреда.
Д. Ж.
Пионири „Јасенице“ играли 1:1 са „Радом“
Пионири ГФК „Јасеница 1911“ су одиграли пријатељски меч са екипом „Рада“ са Бањице и били достојан противник, што је показао нерешен резултат на крају меча 1:1. Гол за Паланчане је постигао Јован Маричић.
Пионири „Јасенице“, иначе прваци јесењег дела шампионата у лиги Западне Србије, након овог меча настављају са одигравањем припремних утакмица и то прво са екипом из Велике Плане, а за викенд ће одиграти утакмицу са екипом ОФК „Београда“.
Светосавска свечаност у Водицама: ВЕРНИ ТРАДИЦИЈИ
Основна школа у Водицама, која делује у саставу ОШ „Олга Милошевић“ у Смедеревској Паланци, на леп начин обележила је Светог Саву. Њени учитељи и васпитачица приредили су богат пратећи програм у чијој реализацији су учествовали ђаци и деца из вртића. Централној свечаности у самој школи претходио је одлазак ученика у цркву са учитељем Миланом Тодоровићем. Овај угледни просветни 
радник је и зачетник Светосавске свечаности, која је у школи први пут одржана 1991. године. Од тада сваке године се на импозантан начин обележава школска слава.
Домаћин овогодишње свечаности био је лекар Опште болнице „Стефан Високи“ др Горан Божић, који већ деценију и по с породицом живи у Водицама. Једна учионица под кровом сеоске школа била је тесна за све они који су дошли да присуствују сечењу славског колача и програму водичких малишана. Овога пута у Водице су дошли и малишани 
из Дечјег села из Сремске Каменице са својим васпитачима на челу са Здравком Крунићем. Домаћини су се посебно побринули да им обезбеде лепе поклоне и пакетиће. Учитељ Милан Тодоровић који је и започео сарадњу са Дечјим селом поздравио их је дирљивим речима заливеним и по неком сузом.
Колачар др Божић, у емотивном и надахнутом говору, подсетио је да су Косово и Метохија српска колевка изразивши наду да ће 
се потомци прогнаних кад тад вратити тамо где су остала њихова имања и огњишта.
-Ја то знам – додао је др Божић – јер тако хоће Бог.
Он је мештане Водица позвао на слогу и да се сви до једног заложе да и сами нешто ураде за своје село.
Учеснике ове свечаности поздравио је и председник Скупштине општине Смедеревска Паланка Славољуб Ђурић, одајући признање просветарима и другим структурама овог места на истрајавању у обележавању Светог Саве – школске славе.
Пригодну реч имао је и гост Здравко Крунић који је изнео да Дечје село построји већ 40 година и да је оно настало на иницијативу једног новосадског лекара.
-Ова деца имају своју кућу, расту као браћа и сестре, јер живе заједно – нагласио је Крунић. – Имају 12 својих станова, ни један од њих није купила држава, већ људи добре воље и широког срца.
Др Горан Божић предао је славу колачару за наредну годину. То је Водичанин Никола Станковић. Познат је и домаћин славе за 2017. годину. Он ће пола свеће и славског колача, како то традиција налаже, примити од Николе Станковића.
Д. Ј.
Одржан семинар за васпитачице (ТВ прилог)
„Паланачка телевизија“ – кликните на линк:
Кошаркашице се припремају за наредну сезону (ТВ прилог)
„Паланачка телевизија“ – кликните на линк:
Зимско саветовање за пчеларе (ТВ прилог)
„Паланачка телевизија“ – кликните на линк: