Month: фебруар 2016

Хуманитарна акција под називом „Чеп за хендикеп“ коју је покренуло Удружење параплегичара „Банат“ траје већ неколико година и у њој активно учестувују многе београдске општине и градови широм Војводине.

Циљ акције је да се скупљају пластични чепови од: сокова, воде, јогурта и сличних производа који имају чеп од тврде пластике. Новцем од рециклаже тих чепова купују се колица и остала помагала за особе са инвалидитетом.

Неопходно је да се што више грађана укључи и подржи акцију тако што ће своје чепове скупљати и однети сваки пут у оближњу основну, средњу школу, болницу или предшколску установу, у којима се налазе кутије за одлагање чепова.

Представница Удружења, наша суграђанка Маја Николић, је проширила ову хуманитарну акцију и у Смедеревској Паланци. Основне школе: „Херој Иван Мукер“, „Вук Стефановић Караџић“, „Херој Радмила Шишковић“; Средње школе: „МЕШ Гоша“, „Паланачка гимназија“, „Жикица Дамњановић“; Нижа музичка школа „Божидар Трудић“ и Општа болница „Стефан Високи“, на челу са својим руководствима су срдачно подржали акцију и потписали формалан уговор којим су се обавезали на сарадњу са Удружењем параплегичара „Банат“.

Посебну захвалност Удружење је  упутило Основној школи „Олга Милошевић“ која је још пре неколико месеци почела са скупљањем чепова, као и већем броју радника предузећа „Гоша монтажа“.

На овакав начин је до сада донирано преко тридесет колица и осталих помагала деци и одраслима широм Републике Србије.

Једна од тих особа је и девојчица из наше општине за коју је документацију слала наша суграђанка Мирјана Павловић.

Покажимо овим хуманим гестом да наша Паланка има своју светлу страну, јер ова акција не захтева  никакву жртву, а некоме може у знатној мери олакшати живот.

„Будимо људи и помозимо онима којима је помоћ потребна!!!“, апелују из Удружења.

М.Н.

Ценовник за оглашавање у штампаном издању „Паланачке“ и дневном интернет издању „Паланачка хроника“ можете погледати на нашем сајту www.palanacke.com.

Паланачке On-Line

Нови број „Паланачких“, који ће се у продаји наћи 1. марта, можете прочитати одмах.

У паланачком Центру за социјални рад одржан је семинар под називом „Основни тренинг за бављење превенцијом занемаривања, насиља, злостављања и злоупотребе деце путем интернета“.

Организатори семинара су Центар за социјални рад и Удружење грађана „Либеро“, које је ангажовано од стране УНИЦЕФ-а на развоју и реализацији основног програма обуке о злоупотреби деце путем интернета а намењен је  стручњацима из центара за социјални рад и локалним међусекторским тимовима за заштиту деце од занемаривања, насиља, злостављања и злоупотребе.

Пројекат је резултат сарадње Владе Републике Србије у УНИЦЕФ-а, а програм развоја капацитета система за борбу против насиља, злостављања и злоупотребе деце путем интернета спроводи се уз финансијску подршку Владе Велике Британије.

– Већ смо кренули у преговоре о откупу млека, стоке, пшенице, воћарско-повртарских и виноградарских производа , а креће и извоз наших пољопривредних производа на руско тржиште – истакао је Родољуб Станимировић, директор ЗЗ „Азања“

На Свечаној седници Скупштине задругара Земљорадничке задруге Азања, сазваној поводом усвајања Плана и програма реорганизације најстарије земљорадничке задруге у Србији (основане пре 122 године), у присуству чланова и угледних гостију, прочитан је извештај о корацима који су предизимани у циљу њеног опстанка.

Поздрављајући угледне госте, међу којима су били председник Задружног савеза Србије, Никола Михајловић, заменик председника СО, Живко Петровић, начелник Центра Безбедоносно-информативне агенције у Нишу, Драган Марковић Маркони, директор Издавачке куће „Хеспериа“, Зорица Стабловић Булајић, и многи други – Радољуб Станимировић, директор Задруге, изнео је хронологију догађаја, од тренутка када је прихватио дужност руковођења Задругом.

– На почетку, 2011. и 2012. ишли  смо узлазном путањом. Са много више запослених, него што их је сада, измиривали смо обавезе, плате, доприносе, рачуне за електричну енергију и телефоне, а измиривали смо и обавезе из претходног периода. Наравно, и тада су постојале неизмирене обавезе из претходног периода, дуг Пореској управи, стари дуг за електричну енергију, који је увећан три пута, због камате. Најтежи проблем за Задругу настаје када је Живомир Степић, један од радника који су уживали све привилегије, покренуо блокаду, а након тога су то учинили и највећи повериоци , Електропривреда и Пореска управа – објаснио је Станимировић.

Према његовим речима, после упознавања чланова Скупштине Задруге са тренутним стањем, и прихватања предлога да се крене у процес реорганизације, за чије је спровођење он био задужен – тај је задатак у потпуности спроведен. Захваљујући ангажовању Станимировића, његових сарадника, а посебно економисте Жељка Мијушковића, план реорганизације је усвојен, и тако је од стечаја и пропасти спасена најстарија Земљорадничка задруга у Србији.

– Већ смо кренули у преговоре о откупу млека, стоке, пшенице, воћарско-повртарских и виноградарских производа , а креће и извоз наших пољопривредних производа на руско тржиште – истакао је Станимировић, и на крају позвао све који то желе, који имају одређене пословне идеје, да постану сарадници Земљорадничке задруге „Азања“.

–  Деведесетих година прошлог века све задруге у Србији биле су у великом проблему, јер је превладавало мишљење да те творевине треба да буду уништене. Још увек немамо ни закон о задругарству. Ја сам био у прилици да господину Станимировићу својевремено помогнем да се изврше неке промене у Земљорадничкој задрузи у Азањи. Мислим да смо тада урадили добру ствар, и ја захваљујем господину Станимировићу на труду, на томе што смо сачували ту задругу од сигурног стечаја, који јој је

претио још пре три или четири године – рекао је окупљенима Живко Петровић, помоћник председника Скупштине општине Смедеревска Паланка.

Скупу се обратила и Зорица Стабловић Булајић, директор Издавачке куће „Хеспериа“, која је штампала монографију о задругарству у Србији.

– Ми смо се у овој књизи потрудили да изаберемо баш оно што је порука, што може не само да нас врати историји, него и да нас подстакне да мало више ценимо једни друге, да више поштујемо традицију и да се више ослонимо на сопствене снаге.

Скупштини задругара, на крају, обратио се и председник Задружног савеза Србије, Никола Михајловић, који је обећао подршку Савеза у будућим активности, и честитао члановима  Скупштине на успешно завршеном процесу реорганизције, који је недавно окончан пред Привредним судом у Пожаревцу. Михајловић је истакао да су задруге, потврђено, идеалан систем организовања пољопривредне производње, који је прихваћен и у земљама Запада, а да Земљорадничка задруга „Азања“ својим стодваедестдвогодишњим трајањем показује да се на темељима традиције може организовати модеран приступ пољопривреди.

-Трипатитни дијалог социјалних партнера је неопходан – сматра председник Божидар Тодоровић

Избори, па формирање Социјално-економског савета – став је Самосталног синдиката металаца „Гоше“. Председник Божидар Тодоровић подсећа да више од једне деценије постоји Закон о Социјално-економском савету, који дефинише међусобна права и обавезе трипатитних социјалних партнера, а то су локална самоуправа, синдикати и послодавачке организације. На територији паланачке општине још се није успело да се формира један такав Савет. Постоји неколико разлога за то, иако су синдикати покушавали да иницирају и подстакну једну такву активност, сматрајући да је постојање Социјално-економског савета јако важно, пре свега, за запослене.

Тај савет, наиме, подразумева усаглашавање веома битних права из радног односа и права која запослени треба да имају у локалној заједници. Иако је Самостални синдикат металаца „Гоше“ у више наврата иницирао тако нешто, није се успелом са формирањем Социјално-економског савета. Први је што не постоји релевантна послодавачка организација, која би представља сва предузећа на локалном нивоу.

-Кад год се повело питање једне такве организације, наилазили смо на незаинтересованост великих фирми, или на мали број запослених у приватном сектору, тако да ни они нису били заинтересовани да учествују у формирању једне такве послодавачке организације – наводи Божидар Тодоровић.- Сматрали смо да у једној таквој послодавачкој организацији треба да седе представници „Гоше“, „Паланачког кисељака“, јавних и других предузећа, али једноставно нису се стекли услови за тако нешто. Разлог што још нисмо формирали Социјално-економски савет лежи и у томе  што мора да постоји репрезентативно удружење запослених, односно репрезентативни синдикат. То је сада само Самостални синдикат, јер на нашој територији нема организованих других синдиката по територијалном облику. И то је разлог што локална самоуправа није хтела да прихвати само један релевантан синдикат, рачунајући да треба да буду укључени и други синдикати.

Из Самосталног синдиката, међутим, сматрали су да треба да се поштује Закон и оно што он предвиђа – дакле репрезентативност оних који учествују у Социјално-економском савету. Постоји још један очигледан разлог што није дошло до формирања Савета, а то је што локална самоуправа, како тврди Тодоровић, није сасвим разумела институцију Социјално-економског савета.

-Кад год смо ми ту иницијативу покретали, сматрало се да ту нема шта да се пита Самостални синдикат, кад је у питању шта на локалу треба радити кад је реч о правима запослених, већ да је то само ствар предузећа – додаје Тодоровић.- Примера ради, питање запослених јесте и висина трошкова јавног превоза. Јер сваком запосленом се у оквиру његове зараде утврђује висина накнаде за јавни превоз. За нас је јако важно да знамо колика ће бити висина јавног превоза на територији локалне заједнице, да бисмо ту цену могли наметнути послодавцима. То је само један пример шта би тај Социјално-економски савет требало да решава. Много је, наравно и других разлога због којих он треба да постоји. Осим наше, других иницијатива није било.

Ових дана се, од стране неких републичких институција, покреће питање покретања трипатитног социјалног партнерства. Синдикат, међутим, сматра да треба сачекати завршетак избора, па тек да се уђе у тај посао. Важно је да се види ко ће у локалној самоуправи бити задужен за овако нешто. Тодоровић предочава да нема много средина у Србији у којима су формирани Социјално-економски савети. Тамо где већ постоје, према сазнањима нашег саговорника, функционишу веома добро. За синдикат „Гоше“ је то важно питање, али ако већ до сад није формиран Социјално-економски савет, треба сачекати завршетак избора – залаже се Тодоровић.

Д. Јанојлић

Утврђивање предлога Одлуке о условима и начину остваривања права на накнаду за вантелесну оплодњу, на терет буџета општине – најзначајнија је тачка дневног реда 95.  седнице Општинског већа.

Према поменутом предлогу, који ће се наћи пред одборницима Скупштине општине на наредном заседању, право на накнаду трошкова за вантелесну оплодњу могу да остваре парови који имају репродуктивне проблеме на основу следећих критеријума:

1. Парови који су, до тренутка подношења захтева, без успеха имали два покушаја вантелесне оплодње на терет средстава обавезног здравственог осигурања;
2. Парови којима због других болести до сада није омогућен овај захват средствима Завода за здравствену заштиту, моћи ће да буду увршћени у поменути програм, о трошку општинског буџета, уколико стручна комисија процени да би то било целисходно, с обзиром на друге релевантне здравствене проблеме;
3. Парови имају право и на надокнаду трошкова припреме за вантелесну оплодњу – анализе, тестови, путни трошкови – уколико су већ имали један безуспешан покушај вантелесне оплодње на терет средстава социјалног здравственог осигурања, а испуњавају услове за још један покушај о трошку Републичког завода за здравствену заштиту;
4. У случају да пацијенткиња није била упућивана на вантелесну оплодњу о трошку Завода, а да је, према медицинском налазу, то једини начин да до жељене трудноће дође.

Право на надокнаду трошкова, у поменутим случајевима, имаће парови који најмање три године живе на подручју Општине Смедеревска Паланка.

На данашњој седници, између осталог, утврђени су Предлог Одлуке о допуни Програма обнове објеката јавне намене у надлежности Општине Смедеревска Паланка, као и Предлог Одлуке о приступању изради Локалног акционог плана за младе за период до 2020. године.

На овој седници усвојен је Финансијски план Предшколске установе „Чика Јова Змај“ за текућу годину, а разматрани су и приговори на рад Одељења за имовинско-правне, стамбено-комуналне, грађевинске и урбанистичке послове, саобраћајне и комуналне инспекције, као и Одељења за утврђивање и наплату јавних прихода.