Month: септембар 2014

Окружени смо људима који су претерано склони критиковању других. Када се истакне особа са неком новом идејом, иницијативом, пословним подухватом, коју спроводи самостално, без потребе да се ослања на друге, она убрзо открива да много људи око ње о томе што она ради има неко мишљење. У највећем броју случајева то мишљење је негативно – критичко. Тежња да се гледају други, да се „забада нос” у туђе животе, који се подвргавају критици, у великој је супротности са истовременим потпуним недостатком самокритике истих тих који тако радо критикују друге.

Када неко критикује некога или нешто, он тада негативно говори о другима или свету. Ако занемаримо друге, можемо да се запитамо шта склоност ка критиковању других говори о особи која критикује. Шта особа која критикује жели да други мисле о њој? Како јој критика служи да се представи другима? Које су психолошке добити оних који критикују?

Често се критика доживљава као израз нечије памети и интелигенције. Тиме што неко доказује да други у нечему греши, он наизглед доказује да боље види, више зна. Зато критиковање других подразумева заузимање једне интелектуално супериорне позиције. Људи који критикују друге често упадају у логичку грешку да ће, ако докажу да други није у праву, доказати да они јесу у праву. Замислите, на пример, да особа која тврди да су два и два пет, победнички ликује када успе да докаже другоме да није у праву када тврди да су два и два три.

Претераној склоности критиковању доприноси и „моћ песимизма”: онај ко предвиђа негативан исход испада паметан било да је исход негативан било да је позитиван. У првом случају је у праву („Нису ме послушали, а рекао сам им”), а у другом је или заслужан („Видим да су ме послушали”) или задовољан („Драго ми је да нисам у праву”).

Људи који превише критикују често имају став да би њихово похваљивање других или одавање било каквог признања другима значило да признају да су други бољи од њих, а да су они гори од других. Зато је претерана склоност критици повезана са симболичким доказивањем друштвеног статуса. То је позната логика зависти: ако је он бољи, ја сам гори – а када докажем да је он гори, ја сам бољи.

Критиковање других је посебно друштвено негативно када није усмерено на оно што други раде или зашта се залажу, већ на друге као људска бића. Односи презира и мржње у друштвену динамику уносе непријатељство. Што је нечији „мрзитељ” страснији, већа је психолошка добит коју том мржњом остварује. Није свестан да доказивањем да је други губитник, он не постаје победник. Питање „Шта добијам тиме што доказујем да су други лоши?” може да буде увод у тако потребну самокритику.

Зоран Миливојевић

Европски викенд посматрања птица је манифестација која постоји већ 20 година и окупља око 40 земаља и више од милион учесника на преко 33.000 догађаја, на којима људи могу више да сазнају о чудесној сеоби птица. Манифестација има за циљ боље образовање људи о птицама и њиховој сеоби. Поред тога, идеја Европског викенда посматрања птица је да се људима укаже на потребу заштите све угроженијих птица и њихових станишта.

Наредног викенда, 4. и 5. октобра, ће цела Европа посматрати и бројати птице, а поједине државе ће се у томе и такмичити!

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије у сарадњи са партнером „Bird life internacional“ организује Европски викенд посматрања птица на простору целе Србије, од Суботице до Пирота. Позивамо све љубитеље природе да одаберу неки од 46 организованих излета и да се укључе.

Пошто се одлучите за излет, обратите се нашем водичу како би вам дао више информација о самом догађају, месту сакупљања, предвиђеном трајању шетње током које се посматрају и бележе птице, потребној одећи…

Контакт и списак свих излета објављен је на нашој интернет-страници: www.pticesrbije.rs

Гарантујемо вам занимљиво и корисно проведен дан у природи. Дођите да заједно испратимо

наше птице.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије

У Азањи је и ове године обележена годишњица Азањске битке, која се у овом  селу одиграла 28. септембра 1941. године. Од тог ратног догађаја, који је неоправдано заборављен, протекло је 73 године. Њега нема у календару ратних збивања иако по свом значају то заслужује јер су се борци Другог шумадијског одреда тог датума супротставили највећој оружаној сили у поробљеној Европи – немачком окупатору.

Они су у раним јутарњим сатима, како је након полагања венаца на споменику у Васиљевића крају подсетио Миодраг Мода Лазић, дошли  у Азању где је тог 28. дана септембра био заказан збор   Паланачке, Орашке и Ресавске чете Другог шумадијског  одреда.

-Планирани збор није одржан, јер је неко јавио Немцима, стационираним у Паланци, шта се спрема у Азањи – додао је Лазић.- У селу се појавила немачка извидница на коњима, народ је почео да се разилази, али су их Немци враћали у црквену порту да буду таоци. У међувремену је ракетом обавештена немачка команда у  Паланци, па је штаб Другог шумадијског одреда одлучио да прихвати борбу. Она је трајала неколико сати, а кад је пао мрак партизани су одлучили да се повуку ка Селевцу. Истовремено су то учинили и Немци.

Венци и цвеће положени су и на споменик страдалим Азањцима у ослободилачким ратовима, који се налази у центру села. О стогодишњици Првог светског рата говорио је Зоран Ђурђевић, председник Месног одбора СУБНОР-а.

Д. Ј.

Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић изјавио је да ће подзаконски акт којим ће прецизније бити дефинисано суфинансирање медијских садржаја бити донет до половине новембра.

Мирковић је на трибини „Нови медијски закони шансе и изазови“ у Новом Саду рекао да локалне самоуправе немају разлога да снижавају износе које су до сада издвајали за јавно информисање, без обзира што у Закону о јавном информисању није прецизиран обавезни проценат који требају да издвајају за финансирање медијских садржаја.

Трибину је организовало Независно друштво новинара Војводине, у оквиру кампање за медијску писменост коју је подржао USAID.

У Смедеревској Паланци одржава се традиционални 180. Крстовдански вашар, један је од највећих у Србији.

Последњег викенда у септембру, а ако временски услови послуже и неколико дана дуже, Паланка ће бити место у које ће доћи бројни посетиоци из читаве Србије, па чак и из иностранства.

И ове године очекује се да у Крстовдански вашар посети преко 150.000 грађана.

Вашариште је пуно забавних  садржаја за децу и одрасле уз разне изложбе и штандове народне радиности, сувенира, хране, пића, шарених бомбона…

Сваког 26. септембра одржава се изложба пчелињих производа у градском парку код Културног центра.

Забрана дискриминације и једнакост саставни су део европских тековина, које је наша земља прихватила и битно је да се свету пошаље јасна порука да Влада Републике Србије поштује своје законе и Устав и да их спроводи у дело.

Узимајући у обзир Уставом загарантована права и слободе грађана (забрана дискриминације, неповредивост физичког и психичког интегритета,  право на слободу и безбедност, слобода окупљања и остало) а која су Законом о полицији одређена у делокругу рада као послови из надлежности МУП, обавеза је министарства да учесницима скупа  гарантује безбедност а грађанима да ће бити заштићена приватна, као и јавна имовина.

Полиција ће упркос недаћама и тешкоћама у којима се налазе њени службеници бити на висини задатка, те као и до сад професионално извршити обезбеђење учесника скупа и заштиту јавне и приватне имовине.

Сваки припадник МУП мора да се води начелом професионализма и да изврши текуће задатке у складу са методиком рада ма какав став лично имао према учесницима параде и скупу, јер је једна од особина професионалаца да је објективизам изнад субјективизма.

Струковно удружење полиције поздравља одлуку Владе Републике Србије да се одржи Парада поноса јер је то доказ зрелости, поштовања Устава и спремност ка европским интеграцијама и принципу једнакости која дугорочно може донети свеукупни просперитет.

Инфо служба

ВЛАДА  РЕПУБЛИКЕ  СРБИЈЕ  ПРЕМИЈЕРУ – ПРВОМ  МИНИСТРУ  Г . АЛЕКСАНДРУ ВУЧИЋУ

НЕМАЊИНА 11

11000 БЕОГРАД

Поштовани  господине  Вучићу,

имајући  у  виду  чињеницу  да  сте  као  Први  министар  најодговорнија  особа  за  укупне  ефекте  рада  Владе   Републике  Србије,  а  да  Министар  правде,  који  ужива  Baшe  велико  поверење,  није  ни  желео  ни  хтео  да  предупреди  узроке  због  којих  је  дошло  до  обуставе  рада  адвоката., а  након  почетка  обуставе  рада  адвоката  није  ни  желео  ни  хтеo  да  отклони  узроке  који  су довели  до  обуставе  рада.

Питања  због  којих  је  дошло  до  обуставе  рада  адвоката  у  Републици Србији  cv  усвајања  и  примена  Закона  о  јавном  бележништву  и  других  пратећих  закона,  те  нерешавања  питања  пореске  политике  према  адвокатима.  Сматрамо  за  своју  обавезу  да  се  Вама  лично  обратимо  и  дамо  виђење  адвокатуре  у  вези  са  проблемима  који  су  довели до  обуставе  рада  адвоката  и  предложимо  могућа  решења.

Незадовољство  адвокатуре  већ  дуже  траје,  а ли  првенствено  Министарство  правде  али  и  Министарство  финансија  нису  ништа  конкретно  до  данас  урадили  да  би  се  узроци  и  последице  отклонили.  Посебно,  до  ултимативног  писма  Министра  правде  ниједно  од  та  два  министарства  није  огласило  поводом  одлуке  Скупштине  Адвокатске  коморе  Србије  од  13. 09.  2014.  која  је  достављена  свим  министарствима,  судовима,  тужилаштвима  и  другим  државним  органима  и  јавно  објављена  (уз  ово писмо  Вам  достављамо  примерак  наведене  одлуке).

Адвокати  желе  разговоре  и  преговоре,  али  је  Министар  правде  одбио  да  на  било  који  начин  разговора  о  изменама  Закона  о  јавном  бележништву  и  другим  пратећим  законима  у з ултимативан  захтев  да  се  одмах  прекине  протест.

Дакле,  Министар  правде  се  поводом  протеста  адвоката  једино  огласио  ултимативним  дописом  Адвокатској  комори  Србије,  чија  Вам  је  садржина  вероватно  позната.  Писмо  је,  осим  директне  увреде  упућене  професији,  пуно  некомпетентности  и  непознавања  основних  принципа  на  којима  адвокатура  почива  у  свим  демократским  земљама,  па  и  у  Републици  Србији  од  1862.  године  до  данас.  По  нама,  наведено  писмо  представља  демонстрацију  незнања  која  не  може  да  буде  допуштена  првом  човеку  Министарства  правде.

У  вези  са  тим  указујемо  Вам  на  три  озбиљна  пропуста  у  писму  Министра  правде.

Први  пропуст  је  да  се  Министар  у  највећем  делу  свог  ултимативног  дописа  позива  на  одредбе  Закона  о  штрајку.  Вама  је  као  правнику  и  једном  од  најбољих  студената  Правног  факултета  Универзитета  у  Београду,  познато  да  се  Закон  о  штрајку  примењује  само  на  запослене,  а  не  и  на  лица  која  обављају  самосталну  делатност,  а  то  зна чи  не  и  на  адвокате.

Други  пропуст  је  да  Министар  правде  закључује  да  се  на  адвокатуру  могу  применити  одредбе  Закона  о  државној  управи.  То  је  потпуно  неразумевање  уставног  положаја  адвокатуре  из  члана  67.  Устава  Републике  Србије  и  њеног  статуса  самосталне,  независне  и  саморегулирајуће  професије.

Трећи  пропуст  је,  невероватна  чињеница  да  Министар  правде  тражи  интервенцију  Владе  Републике  Србије  у  погледу  упутства  које  је  донето  на  основу  одлуке  Скупштине  Адвокатске  коморе  Србије  од  13. 09. 2014.  Упутство  не  представља  акт  који  би  могао  бити  предмет  за  интервенцију  Владе  Републике  Србије,  нити  такав  акт  може  бити  предмет  оцене  уставност и  и  законитости.

Изражавање  протеста  са  обуставом  рада  адвоката,  по  одредбама  Закона  о  адвокатури,  не  представља   вршење  јавних  овлашћења,  јер  и  Адвокатска  комора  Србије  и  адвокатске  коморе  у  њеном  саставу,  ниједног  тренутка  нису  престале  да  врше  поверена  јавна  овлашћења  од  стране  државе  на  начин  како  је   то  предвиђено  Законом  о  адвокатури.

Оваквим  односом  Министра  правде  према  адвокатској  професији,  Републици  Србији  се  наноси  велика   штета  како  код  грађана  Републике  Србије  тако  и  на  међународном  плану.

У  првих  двадесет  дана   примене  Закона  о  јавним  бележницима  у  Србији  је дошло  до  колапса  правног   промета  јер  се  сачињавање  и  овера  јавно  бележничких  записа  одлаже  за  наредну  годину.  Ово  је  логичан   след  јер  94  јавна  бележника  не  могу  да  замене  8.500  адвоката.  Зато  је  адвокатура  и  тражила,  не да  се  укину  јавни  бележници,  него  да  она  писмена  које  сачине  адвокати  и  ставе  свој  печат,  јавни  бележници   могу  само да  оверавају.

Такође,  недопустиво  је  да  јавни  бележници  преузимају  ингеренције  и  овлашћења  суда  и да  се  супротно   Уставу  Републике  Србије  на  њих  преносе  надлежности  суда,  нити  да  заступају  странке  пред  судовима  у  случајевима  када  буде  оспорен  јавно бележнички  запис,  јер  је  у  супротности  са  гарантованим правима  грађана  на  слободе  воље  уговарања и слободе  избора  ко  ће их  заступати  у  поступцима  пред  судом.

Посебно  указујемо  да  накнаде  за  овере  које  су  некада  директно  уплаћиване  у  Буџет  Републике  Србије  сада  се  само  делимично  уплаћују  у  Буџет  Републике  Србије,  а  све  због  примене  оваквог  Закона  о  јавним  бележницима.

Зато  сматрамо  да  једино  разговор  са  Вама  може  бити  конструктиван  и  довести  до  решавања  проблема   који  су  проузроковали  протест  и  обуставу  рада  адвоката.

С поштовањем,

председник Адвокатске  коморе  Србије

Драгољуб  Ђорђевић,  адвокат

Оно што је свима, па и врапцима на грани јасно, то је да се Србија налази у тешкој економској ситуацији и да је дефинитивно потребно предузети одређене мере да се из ње изађе.

Оно што никоме од грађана није јасно, је зашто се нешто конкретно не уради по том питању. Са становишта туристичког водича, морам се запитати да ли можемо урадити нешто по питању туризма у Србији? Колико је, заправо, развијен туризам у Србији?

Очигледно недовољно, али да видимо шта каже статистика.

Према статистичким подацима, туристички промет Републике Србије 2013. је био пет одсто већи у односу на 2012. годину. У нашој земљи боравило је 921.768 иностраних туриста, од којих је Београд посетило 523.493. Следе Нови Сад, бањска места, планине и остала туристичка места. Нажалост, Смедеревску Паланку можемо сврстати једино у категорију осталих места, а када погледамо да је број иностраних посетилаца у њима био 29.345, схватамо  да је број оних који су посетили Паланку поражавајући, тачније питање је да ли је уопште било регистрованих посета.

Због чега странцима нудимо стално једну нашминкану и углађену верзију Србије, сјајну престоницу која треба да докаже да је наша земља вредна Европе? Сама Европа је пуна престоница које засењују својим сјајем, тако да за људе који су путовали,  Београд не представља никакав новитет, већ само још један град у низу.

Зашто ми не покушамо да Европу доведемо да упозна једну другачију Србију, тачније праву Србију без маске? Да ли се ми то стидимо своје домовине? Зашто не понудимо наша села, мање познате планине, језера, римске градове, Шумадију, па на крају зашто да не понудимо и Смедеревску Паланку?

Стратегија развоја туризма Србије, као стратешке предности за постизање конкуретности у туризму наводи, између осталог, велики потенцијал подземних и надземних вода, термалних извора, бања, очуване шумске комплексе, рурална подручја која пружају могућност развоја једног новог вида туризма, затим богато архитектонско наслеђе, посебно манастире, као и прегршт манифестација и фестивала…

Смедеревска Паланка поседује све те предности, али нажалост нема развијен туризам.

Да кренемо редом…

У Паланци се налази извор природне минералне воде, за коју се верује да поседује лековита дејства, као и бања Паланачки Кисељак у којој се лече различите врсте обољења. Извор, који носи назив познатог академика и хемичара Марка Т. Лека, изграђен је 1934. године, а налази се у уређеном парку, у чијем саставу су такође и објекат за рехабилитацију и физикалну медицину, као и хотел Кисељак. Парк је испуњен зеленилом, клупама, ограђеним простором за дечију игру и као такав често је домаћин различитим манифестацијама попут првомајског уранка, моторијаде или изложбе паса. Лековитост воде овог извора откривена је за време Римљана, који су први користили њена дејства за лечење својих ратника, а први писмени доказ потиче из пера турског писца Елвије Челебије који је о њему писао давне 1719. Кнез Милош Обреновић се изузетно залагао за спровођење анализа ове воде, тако да су 1836. године у Бечу доказана њена лековита дејства. Вода са извора се фабрички флашира и доступна је широм Србије под називом „Карађорђе“.

Поред Паланачког Кисељака, велики потенцијали су и језера Кудреч 1 и 2. Кудреч 1 се налази на свега два километра од града, и представља прави рај за опуштање и уживање у природи. Изоловано је од градске вреве, окружено шумом, уређено за купаче… На једној страни језера налази се Хотел „Језеро“, док су на другој мањи угоститељски објекти, који нуде широки спектар укусних јела по веома повољним ценама. Језеро је богато различитим врстама рибе, попут штуке, сома, смуђа, тостолобика…, тако да пружа могућност за развој спортског риболова и риболовног туризма. Језеро Кудреч 2 налази се мало даље, али нажалост још увек није потпуно уређено.

Такође, треба споменути и шуму „Микуљу“, која се налази у близини града. Овај комплекс од 130 хектара је заправо највећи уређени шумски комплекс. Налази се на узвишењу надморске висине од око 200 м, тако да се одликује веома чистим ваздухом. Парк и пешачке стазе пружају могућност бављења рекреативним туризмом.

Затим, у непосредној близини Паланке, на 10 километара од центра града, налази се и манастир Копорин. То је задужбина деспота Стефана Лазаревића, који је недалеко од њега, подигао и извор воде, за коју се такође верује да је лековита. Манастирски комплекс чине црква Светог Стефана, простор за продају свећа, конаци за смештај гостију, башта, виногради, шуме… Мошти деспота Стефана се и даље налазе у Копорину.

И за крај фестивали… Паланка их заиста има доста од којих је највећи Крстовдански вашар. Ту су затим и Дани Станоја Главаша, Јасеничко прело, Дани Азањске погаче, Водичко прело, Видовдан, Дани Милоја Ђака, Дани комбајнера…

Дакле природних потенцијала дефинитивно има, а има и смештајних јединица. Коначиште „Као код куће“ нуди смештај у 15 смештајних јединица. У његовом склопу је и ресторан са летњом баштом. Објекат је изузетно уређен и одржаван, башта је пуна цвећа, особље је пријатно и љубазно, тако да је гостима растанак са коначиштем увек тежак, јер се у њему заиста осећају као код куће. Поред овог, постоји још неколико објеката за смештај: већ поменуто „Језеро“, собе „Несам“, конак „Колиба Ђорђевић“…

Можемо закључити да Паланка има потенцијала за развој туризма… Али потенцијал је једно, а производ нешто сасвим друго.

Покушајмо да од тог потенцијала направимо адекватан туристички производ и на тај начин представимо једну нову слику Србије, а истовремено унесемо мало девизног прилива и у мање општине, не би ли на тај начин изашли из кризе у којој се налазимо већ дуже време.

Кристина Филиповић

Поводом писма Министарства правде потписаног од стране министра правде г. Николе Селаковића које је достављено Адвокатској комори Србије 23.09.2014. прво са датумом на писму 25.07.2014. и накнадном исправком датума на 23.09.2014. одржана је заједничка седница Савета Адвокатске коморе Србије, председника свих адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и Управног одбора Адвокатске коморе Србије.

Сви присутни на овој заједничкој седници оценили су ово писмо као повреду одредбе члана 67. став 2 Устава Републике Србије и Закона о адвокатури по којима је адвокатура самостална и независна служба која пружа правну помоћ. Из таквог положаја адвокатуре никако не произилази оно што је написано у писму министра правде да су адвокати запослени и да имају свог послодавца и да су адвокати државни службеници. Наводи у допису министра правде су оцењени као недопустиви и УЛТИМАТУМ СА ПОЗИЦИЈА СИЛЕ извршне власти уз позивање на законе који се никако не могу применити на адвокатску професију.

Адвокатура је чувар демократског друштва, правне државе и људских права и ове вредности се нарушавају и укидају ако се напада на независност адвокатуре од стране извршне власти.

Одлука о протесту адвоката донета је због кршења и усвајања неуставних закона (Закона о јавном бележништву, Закона о промету непокретности, Закона о изменама и допунама Закона о ванпарничном поступку, Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа), а ради одбране уставног положаја адвокатуре који је угрожен успостављањем монопола јавних бележника њиховог ексклузивног права да сачињавају одређене уговоре и исправе чиме је у ствари ограничена слобода уговарања и право грађана на правну помоћ, коју им по Уставу, односно одредби члана 67. Устава, може пружити само адвокатура и јединице локалне самоуправе, али не јавни бележници.

Адвокатура никад није била, нити је данас против увођења јавних бележника, шта више, поздравља њихов повратак у правни систем Србије. Увођење јавних бележника треба да буде корак напред и за адвокатуру је споран обим и врста њихових овлашћења која су дата на противуставан и противзаконит начин који је допринео већ сада после само 15 дана примене Закона отежаном промету на тржишту, спорости и последично неквалитету у састављању исправа које су основ послова. Адвокатура јесте за заштиту људских пpaвa, јесте за Владавину пpaвa, за правну сигурност, заштиту права грађана на слободу уговарања, права на избор начина закључења уговора, ефикасност у остваривању тих права и да материјалне обавезе грађана у остваривању тих права морају бити сразмерне њиховој економској моћи.

Адвокатура писмо Министра правде види као најаву нечега што се није догодило од 1862. године током целе историји српске адвокатуре (ни за време Кнеза, ни за време Краља,

ни за време Броза, а ни после), а то је могуће одузимање јавних овлашћења које би свакако било и противзаконито и противуставно и постављање губернатора адвокатури у Србији, јер адвокатура оно што по закону представља јавна овлашћења и за време протеста редовно обавља. Овакав тон оправдано производи сумњу у намеру да се проблем реши лишењем слободе „најодговорнијих“ и да се струка тако заплаши.

Замена теза око уништења адвокатуре у Србији је очигледна. Одузимањем посла адвокатима у корист јавних бележника и јавног правобранилаштва и неразумни порези јасно говоре о томе ко жели да девастира професију. У складу са тим, скуп је схватио да нема сврхе куцати на затворена врата, јер је порука Министра и приликом јучерашњег сусрета са представницима адвокатуре и порука послата путем писма, јасно ставила до знања ДА ПРЕГОВОРА НЕМА.

Зато је скуп донео одлуку да се изабрани представници адвокатуре Србије обрате Влади и Премијеру Републике Србије и међународним организацијама ради заштите интереса грађана и професије.

Председник Адвокатске коморе Србије

Драгољуб Ђорђевић, адвокат