ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: мај 2015

Друштво

Обележена слава Општине Смедеревска Паланка

uvs150531-001Свечаним сечењем славског колача на уобичајном месту, испред зграде Општине Смедеревска Паланка, где су се окупили домаћини и гости, обележена је општинска слава Света Тројица.

Свим грађанима славу је честитао начелник Општинске управе Драган Милић.

Хит фото

Хит фото

11304479_10205712759371814_1635928088_n„Многи неспособни људи су далеко догурали.

Ко је неспособан може радити све.

Способни раде само оно што умеју.“

 

Душко Радовић

Спорт

Пионири ГФК „Јасеница 1911“ нису успели у баражу

jasenica_pioniri_150321_175456Пионири ГФК „Јасеница 1911“ играли су нерешено 0:0 у Горњем Милановцу, против вршњака из екипе „Металца“, у реванш утакмици за пласман у финале баража Пионирске лиге ФСР Западне Србије.

Одлучио је пораз Паланчана у првој утакмици, на домаћем терену, од 2:1, тако да „Металац“ иде даље.

Култура

Још једна лепа манифестација културе у Смедеревској Паланци: „МАЗИН ЦВЕТ“  ОКУПИО АМАТЕРЕ ИЗ 10  ГРАДОВА

IMG_0865Смедеревска Паланка  била је место још једног лепог догађања у области културног аматеризма. У организацији Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, које већ деценијама окупља поклонике лепе музике, песме и фолклора, одржана је  манифестација „Мазин цвет“. Позиву да учествују у разиграном и распеваном програму одазвала су се културно-уметничка друштва из десет градова и села. Позорницом Градског позоришта „продефиловала“ је скоро цела  Србија.

IMG_0863Ова манифестација, иначе, уприличена је у част Мирољуба Првуловића Мазе, вишегодишњег члана и солисте „Абрашевића“ . Он је, да подсетимо,  још за живота сву своју имовину завештао овом Културно-уметничког друштву. У знак сећања, поштовања и захвалности  према њему сваке године крајем  маја организује се „Мазин цвет“.

Вођство „Абрашевића“, укључујући и бројно чланство, одржава његов гроб на старом Градском гробљу, обележава његову крсну славу, али и на друге начине изражава захвалност овом некадашњем раднику „Електромораве“  који је неговао и изводио лепе изворне песме. Мазина песма, његовом смрћу је замукла, али ту су нови нараштаји да наставе тамо где га је смрт зауставила.

IMG_0864 IMG_0861

Д. Ј.

Хит слово

Хит слово

imagesПлатон: „…Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем…!“

(„Држава“)

ДРУГИ ПИШУ

Телепромптери

PetrovicБраћо и сестре, даме и господо, у нашој странци у последње време примећена је већа количина епохалних будалаштина и ноторних глупости у јавном дискурсу, те сам ја одлучио да за потребе сузбијања ноторних будалаштина и епохалних глупости прибавимо неколико најмодернијих идиота – рекао је лидер СНС на Главном одбору. То је изазвало бурну реакцију присутних – већина је сматрала да најмодернији идиоти неће допринети квалитетнијем раду странке, док су неки набавку најмодернијих идиота доживели као нелојалну конкуренцију.

 

– Јесам ли вам ја рекао да ће да буде реконструкција Главног одбора и да ће уместо нас старих доћи неки модернији – шапутао је Бабић Зоран, Вук Караџић Српске напредне странке, који је два века после Вука увео у српски језик и књижевност нове изразе, попут ваздуплохова. Ваљда је кандидат за место члана УО Ер Србије, па су му рекли да дође са новим идејама везаним за ваздухопловство.

Игор Бечић, потпредседник српског парламента, пак, препознао се у лидеровим речима: „Међу нама изгледа има Матијевићевих плаћеника“ – јер је неколико дана раније италијанског председника Матарелу назвао по дебелој округлој италијанској кобасици, познатијој као мортадела.

– Бечићу, кажи нам, колико си пара добио од Матијевића да му рекламираш ове нове мортаделе? – питао га је лидер.

– Председниче, ја понекад купим виршле код Матијевића, али ја човека ни не познајем… – правдао се Бечић, за кога се раније сумњало да је плаћеник Меркатора, када је тако назвао Меркелову, а и Орбита, када је тако назвао Виктора Орбана.

У динамичној расправи истакао се Марјан Ристичевић, који је подвукао да набавка најмодернијих идиота може изазвати побуну код нешто старијих примерака овог модела.

– Мени су увек дражи стари добри идиоти него модерни идиоти. Ја сам традиционалиста – рекао је Ристичевић.

Онда су у салу ушла три човека носећи три кутије.

– У овим кутијама су, господо, телепромптери. Ко зна шта је то? – питао је лидер.

Одмах се јавио Гашић Братислав: „Знам ја, знам ја… То је оно када сам ја у Крушевцу, па се за минут појавим у Београду!“

– Гашићу, то је телепортовање. Ово су најмодернији телепромптери, у телевизијском жаргону звани идиоти, справице са којих можеш да читаш унапред написан текст, рецимо на телевизији – казао је лидер.

– Аааа, то је, сад схватам! – рекао је усхићено Братислав, коме никада није било јасно зашто у свим емисијама у којима он гостује редитељи кажу водитељкама да гледају у идиота.

Дошао је онда ред да се нова роба проба.

– Бабићу, ти ћеш први. Значи, пажљиво гледаш у идиота… – говорио му је лидер: „Бабићу, не у министра, ти си човек буквалиста, него у телепромптер! Е тако! Ајде сад прочитај текст“

-Вазду…хоп..лов…на…Ваздухопловна! – узвикнуо је Бабић.

– Браво, видиш како помаже. Дакле, ваздухопловна, јер плови по ваздуху. Шта, Бабићу, плови по ваздуху? – питао је лидер строго.

– Пааа, по ваздуху највише плове маце… Ја сам алергичан на њих, знате!

– Какве сад маце, црни Бабићу? И ја сам алергичан на тебе, да знаш – љутито је рекао лидер.

– Знам ја… Знам ја… – јавио се опет Братислав: „По ваздуху плови Маца Дискреција!“

– Е, има да се рокнем једног дана због вас, кеве ми. Какве маце, каква дискреција. По ваздуху плове авиони! – рекао је лидер, који понекад, окружен сарадницима, размишља да изврши самоатентат.

– Па јесте председниче. Реч ваздухопловна је по оној народној: прво скочи, па реци хоп. Отуд ваздуХОПлов! Прво полети па реци хоп… – поентирао је Бабић.

– С којим ја телемопромтерима радим! – ухватио се за главу председник, схвативши да у његовом окружењу има превише класичних телемпромптера. У телевизијском жаргону.

 

Драгољуб Петровић

(преузето: Данас)

Спорт

Медаље за АК „Јасеница“ и у Петровцу на Млави

11390217_833957573348864_5622475223307085996_nУ Петровцу на Млави одржана је 11. Меморијална улична трка „Драгутин Томашевић“ на којој је учествовало и пет такмичара из АК „Јасеница“, који су освојили две златне и једну бронзану медаљу.

Злато су освојили Ружица Милосављевић (2008.) у трци на 150 метра и Бранко Басарић (2005.) у трци на 350 метра.

У трци девојчица на 350 метара Мила Милосављевић (2005.) је освојила треће место.

11350556_833957583348863_7401759051369332036_nТијана Димић (2003.) је у трци на 450 метара заузела четврто место, док је Павле Митровић (2007.) у трци на 200 метара био осми.

Образовање

Интерактивне табле у ОШ „Вук“

IMG_2431У Основној школи „Вук Караџић“ у Смедеревској Паланци данас је уприличена свечаност поводом велике донације, интерактивних табли, које су овој школи поклонили Атлантик група (власник „Паланачког кисељака“) и Општина Смедеревска Паланка.

Према речима Ненада Милојичића, директора Школе, Атлантик група је, као друштвено одговорно предузеће, донирала једну велику интерактивну таблу, а затим је локална сампуправа набавила за потребе ове школе још три такве табле. Ради се о најсавременијем училу, какво не поседује ни једна школа у околини, а и у Србији су интерактивне табле реткост, изјавио је директор „Вука“.

IMG_2434-Атлантик група годинама на овај дан донира, не само школама него и другима који конкуришу. Ми смо конкурисали ове године, и добили једну интерактивну таблу. Људи из Општине су препознали добру идеју, и ми смо уз њихову помоћ набавили још три интерактивне табле, тако да их сада имамо четири – рекао је Ненад Милојичић.

Могућности интерактивне табле су толике, да их ограничава само машта наставника, речено је током презентације овог савременог учила. Представници и запослени у Атлантик групи, после свечаног представљања донације, одиграли су пријатељску фудбалску утакмицу са наставним кадром Школе, а дружење је завршено пригодним коктелом и приредбом у просторијама ОШ „Вук Караџић“

В.Ђ.

Политика

Покрет социјалиста у Смедеревској Паланци колективно приступио Демократској странци

IMG_2527У просторијама Општинског одбора Демократске странке у Смедеревској Паланци, одржана је конференција за медије, поводом колективног приступања Општинског одбора Покрета социјалиста паланачким Демократама.

Медијима су се обратили сада већ бивши председник Покрета социјалиста у Смедеревској Паланаци, Слободан Ескић, и функционер Демократске странке, председник ОО ДС и председник Општине Смедеревска Паланка, Радослав Милојичић Кена.

Слободан Ескић је одлуку да пређе у ДС образложио одређеним поступцима највишег руководства Покрета социјалистa, ултиматумима и немогућношћу успостављања добре комуникације са врхом те странке. Осим тога, према Ескићевим речима,  сваки покушај да се уз помоћ врха странке и њеног председника, Александра Вулина помогне угроженим социјалним групама, према Ескићевим речима, завршавао се ћутањем,односно  одсуством било какве реакције министра Вулина и највиших страначких органа.

– Ми смо се одлучили да колективно иступимо из чланства у Покрету Социјалиста и да приступимо Демократској странци зато што ни до сада нисмо у ДС видели непријеља, а ни Демократска странка се према нама није понашала као према непријатељу. Зато што смо увек били за то да овом граду буде боље – рекао је између осталог Ескић и објаснио да су сви чланови Општинског одбора приступили ДС-у, и да ће то ускоро учинити и други чланови ове Странке, нарочито млади.

Представницима медија обратио се и Радослав Милојичић Кена:

– После Јагодине, после Петровца на Млави, наставља се тренд колективног приступања Демократској странци – нагласио је Милојичић. – То није случај само са Покретом социјалиста, јер нам приступају и из СДС-а, и из осталих странка, које виде да је Демократска странка једини бескомпромисни борац за демократију, да је Демократска странка једина алтернатива овој неспособној власти коју предводи Александар Вучић, који је буквално уништио привреду, пољопривреду, целу земљу.

IMG_2479Председник паланачких Демократа је додао како је јасно да ниједан коалициони партнер не може да са СНС-ом изгради било какав другачији однос осим послушничког, да се са Александром Вучићем не може успоставити никакав дијалог, и да то потврђује Вучићев однос према медијима.

– Ја бих пожелео добродошлицу новим члановима. У Демократској странци је супротстављање мишљења негована традиција – рекао је Милојичић.

На крају, он је позвао све оне који слободно мисле да се Демократској странци придруже у борби, јер Напредњаке нико не може да победи, осим Демократа.

ДРУГИ ПИШУ

Филип Давид: ФИЛОЗОФИЈА БЕДЕ

790x450filip-david-2-Зато су на цени разбојници, паликуће и обичне убице. Филозофија беде производи ниткове у великим количинама, а ништавност оглашава својом вером

 

Наше доба познаје различите облике беде. Беда може бити материјална и духовна. Беда обухвата поједине слојеве становништва, или читаве народе и континенте. Материјална беда понегде и каткад постаје разлог отпору и побунама, рушењу постојећег начина живота, док духовна беда слаби сваки отпор и живот претвара у баруштину и кал.

У овом нашем делу света где је кроз историју сила кројила земљописне мапе и судбине народа, сачувано је страхопоштовање према физичкој сили, а презир и омаловажавање за духовне вредности. Ту постоје разна лица беде: допуњују се, једна из другог произлазе. Тирани и тиранија омеђивали су његове границе. На безобзирном угњетавању заснивана су царства. Безобзирност је претворена у стил живота. Мали, једва видљиви пламичци били су довољни да распире велике, несагледиве, пустошне пожаре. Кап мржње претварала се у океан мржње. Личне нетрпељивости у нетрпељивости међу народима, сукоби међу браћом у ратове најљућих, непомирљивих и крвно завађених непријатеља.

Беда је заправо овде трајно стање. Беда ствара ропске карактере тако пожељне у свим облицима деспотија. Беда не произлази само из материјалне неимаштине, она се најуспешније производи у људским главама. Патња ствара самилост, али беда не. Из сиромаштва може да произиђе солидарност, али из беде једино мржња. Јад и несрећа могу да створе поносите и одважне људе, беда ствара ниске и понизне. Сви облици беде су понижавајући.

Страхота беде продире до суштине људскога, квари неискварено, замрачује невиност, уништава поноситост. Беда је и болест људског ума: храбре претвара у кукавице, часне у доушнике, мудре у сумануте. Филозофија беде гласи: сви се изједначујемо у ништавности и подлости.

Управо то: суштаствена беда гора је од сваке оскудице, неимаштине, убожништва и беспарице. Она означава онај степен људске ништавности у којем све вредности постају обезвређене, а смисао изгубљен. То је стање моралне закржљалости, глупости и тупости. Бедастоћа је најтежи облик људског духа. Друго име за бедника је ништарија, људска рђа, а најгори облик духовне беде назива се нитковлуком. Материјална, морална и духовна беда рађају обилато тај сој ништарија.

Око нас видимо плодове беде: наопаки редослед вредности, уништавање културне традиције, депресију, корумпираност, брисање разлика између узвишеног и ниског. Кријумчари, лопови и злочинци заузимају важна места у друштвеној хијерархији. „Не мисли својом главом, него главом онога од кога зависиш! Може се и преко лешева, ако то доноси некакву корист!“ – то су животне девизе које елеминишу и понос и част, и стид и срам.

Дуг живот у беди, прихватање немоћи као животног усуда и понизности као животног става, створили су посебан менталитет који се преноси са генерације на генерацију. Изузеци се претварају у правило, мане добијају привид врлина, изопачености се цене као примери за углед, нискост и грабеж проглашавају се за статусне симболе. Трулост и поквареност диктирају владајући стил живота. На једној страни цвета невиђена раскош, на другој најдубље сиромаштво. Памет се мери златом и маркама. Филозофија беде је наука друштва у дуготрајној духовној агонији.

Филозофију беде финансирају они који су сва материјална добра приграбили за себе, објашњавајући како угодан и пријатан живот квари човека, омекшава и слаби његову отпорност. Из својих златних двораца поручују народу да је ово још добро у односу на оно што може бити. Беда је по филозофима овога стања педуслов за здравље. Из ње се рађају виталност и отпорност. Сит стомак ствара лењивце, а обиље производи мекушце. Од много културе се луди, од читања постаје замлата и занесењак, док превише моралних скрупула квари бизнис. Све то знају из сопственог искуства.

Тупост и морална закржљалост проглашавају се у цивилизацији беде достигнућима те цивилизације, а насиље се представља као лековито ослобађање вишка снаге. Зато су на цени разбојници, паликуће и обичне убице. Филозофија беде производи ниткове у великим количинама, а ништавност оглашава својом вером.

У својој крањој последици филозофија беде претвара се филозофију зла. Етичке норме се расплињавају, а потом сасвим ишчезавају. Људским поступцима управљају нагони самоодржања или проста начела силе. Постаје дозвољено све што је под заштитом и окриљем моћника. Живот се одвија у сенци идеологије баналности, под владавином свакодневног кича, у уметности, науци, култури. Кич је постао замена за етичке категорије, кроз кич се изражавају битне особине политичког система и владајуће вредности друштва у целини.

На овим нашим балканским просторима никада се не смањује него само умножава количина беде. Овдашњи народи, без обзира на веру и порекло, умеју само да трпе. Беде и не покушавају да се ослободе јер је она некако природно стање. Утеху налазе у болу, а не у радости. Живот схватају као мукотрпан егзодус из једне несреће у другу. Скучени део света у којем живе за њих је слика човечанства. Препуштају да о њима и њиховом животу мисле други, моћнији, силнији, безобзирнији, јер никада нису у потпуности располагали својим животом. Верују демагогији властодржаца више него рођеним очима и сопственој памети. Све лоше што се догоди подразумева се, а кратки периоди мирног живота стижу као чисти дар са неба. По количини беде у сопственој историји, народи са овог подручја веома су блиски.

Беда, она целовита, потпуна и дуготрајна, уграђена у систем мишљења, понашања, у систем владавине и целокупног живота не долази без најаве. Испрва се обзнањује у једва приметним наговештајима, знацима и симболима. Али упорношћу испрва слабашног воденог млаза који је нашао једва приметан отвор на устави, она тај отвор шири док једног дана не нахрупи као поплава. А тада под њом све нестаје, људи, њихова материјална и духовна добра, нестају села, градови, потопљена је читава држава.

Под водом, зна се, могуће је једно време задржати дах, или дисати на сламку. На крају, ни то више не помаже. Филозофија беде, преображена у филозофију зла, у диктат над животом, гуши сваки живот. Њен коначни исход је пустош: духовна и физичка.

 

Филип Давид

„Јесмо ли чудовишта“, Босанска књига, Сарајево 1997.