ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: фебруар 2018

Спорт

Каратисти „Гоше“ успешни и на Међународном турниру „Аранђеловац опен 2018.“

У Аранђеловцу је одржан Међународни карате турнир „Аранђеловац опен 2018.“ на коме је учествовало преко 600 такмичара из пет земаља Бугарске, Црне Горе, БиХ, Словачке и Србије.

Каратисти „Гоше“ су имали девет наступа са шест такмичара и освојили пет медаља: две златне Ана Нијемчевић, сребрне Душан Лазовић и Стефан Тодоровић и бронзану Александар Миловановић.

Друштво

Гради се 15 станова за избегла лица

Према уговору који је Општина Смедеревска Паланка потписала са Комесаријатом за избеглице на локацији Влајића брдо до 2020. године биће изграђено 15 стамбених јединица за избегла лица из Хрватска и БиХ.

Заинтересована лица за добијање ових станова могу да се пријаве до 19. марта у Повереништву за избеглице, канцеларијa број 213, у седишту Општинске управе у Смедеревској Паланци.

Култура

Књижевник и новинар Драгољуб Јанојлић објавио књигу „Сунце на мачу – Карађорђевићи у песмама“: „ВОСТАНИ СЕРБИЕ, ДАВНО СИ ЗАСПАЛА..“      

-Јанојлић сакупио и објавио 120 песама посвећених Карађорђу, краљу Петру и осталим Карађорђевићима

. Овај упорни истраживач објавио до сада 11 дела махом везаних за живот династије Карађорђевић

 

Карађорђев животни пут и устаничко дело има значајно место у грчкој књижевности и култури. Прва историја о српском устанку под Карађорђем написана је на грчком језику у стиховима, а њу је саставио земунски Грк Трандафило Духа. Александар Сергејевич Пушкин је прва фигура руске књижевности која је писала о Карађорђу. Пушкин је, чак, често посећивао удовицу и кћерку Карађорђеву, слушајући њихове приче о Вожду Првог српског устанка – што Пушкин претаче у стихове које посвећује Карађорђевој кћерки. Ти стихови, у којима је лик Карађорђа дат у строго романтичарском маниру, први су у руској књижевности у којима се спомиње славни српски Вожд. О Карађорђевићима су стихове писали бројни песници, а Драгољуб Јанојлић, врсни књижевник и дугогодишњи дописник „Експрес Политике“ из Смедеревске Паланке, сакупио је и у књизи под насловом „Сунце на мачу – Карађорђевићи у песмама“ објавио 120 песама посвећених Карађорђу, краљу Петру и осталим Карађорђевићима.

Он напомиње да су песме преузете из више часописа који су излазили између два рата, и књига које су се појавиле у првој половини 20. века и касније, па и у индивидуалним збиркама, специјалним издањима поводом важних историјских годишњица, затим у алманасима и календарима. У овој књизи заступљене су песме и савремених аутора, а Јанојлић напомиње да су своје песме за овај јединствени зборник приложили и бројни ствараоци који се данас налазе у плодним списатељским годинама. У збирци се налази и песма Милована Данојлића „Карађорђе и Бетовен“ из збирке „То је моја земља“, за коју је добио књижевну награду „Одзиви Филипу Вишњићу“. Као прва на овом импозантном списку од 120 песама је „Пјесна на инсурекцију Сербијанов“ Доситеја Обрадовића, нама добро позната, и мила – „Востани Сербије!“

– Поводом рођења престолонаследника Петра, – каже Драгољуб Јанојлић, – штампано је ванредно издање „Војничког гласника“. Ово гласило, објављујући велику радост југословенске војске, појавило се у свечаном руху и са државном тробојком, доневши на насловној страни песму једног од својих најбољих сарадника Б.Н. Ценића под насловом „Живео Престолонаследник“. „Пјесма њиховим светлостима…“ Јована Сундечића преузета је из првог броја „Орлића“ (штампан 1865. године), а „Женидба књаза Петра Карађорђевића са кнегињицом Љубицом – Зорком“  аутора Ђуре Петровића из „Споменице“ Друштва „Кнегиња Зорка“, која је издата 1934. године. Сундечићева „Чемер суза“ објављена је најпре у „Гласу Црногорца“, а „Тужбалица“ Филипа Ковачевића  у „Просвети“, 7. марта 1890. године. Алманах „Његош“ донео је песму Књаза Николе под насловом „Мојој Зорки“, а песма „Јуначки спомен Карађорђу и његовом војевању“ Сава Матова Мартиновића преузета је из зборника радова са научног скупа одржаног у Великој Плани 1998. године на тему: „Карађорђев устанак – настајање нове српске државе“.

У књизи „Сунце на мачу – Карађорђевићи у песмама“, налазе се и стихови десетак аутора које је 1923. године објавило „Српско Косово“. У домаћој библиотеци Рада М. Обрадовића у Великом Поповцу Јанојлић је, како напомиње, пронашао књижицу с подужом песмом Стаменка Ђурђевића „Витез на белом коњу“ коју је овај академски вајар и стихописац 24. јуна 1927. године поклонио Кочи Заху, правнику. Према Јанојлићевим речима песме Душана Живковића, посвећене сени витешког краља ујединитеља – „У Сплиту“, „У Загребу“, „У Београду“, објављене су први пут у његовој збирци „Витезу неуморном“ у Кнежеву 1935. године. Пушкинова „Песма о Црном Ђорђу“ објављена је код нас 1979. у књизи М.М. Пешића „Бесконачни Пушкин“.

Овај упрни истраживач, Драгољуб Јанојлић, који већ дуже од пет деценија одржава присне везе са Карађорђевићима, објавио је до сада 11 дела, махом везаних за династију Карађорђевић. „У српској поезији нема патриотског песника без понеког стиха о Карађорђу“, подсећа Драгољуб Јанојлић на дело „Карађорђе у књижевности“ аутора Петра Џаџића. По Џаџићевим речима, ако би требало издвојити највиши домет у нашој уметничкој поезији, поред Његошевих стихова то су две песме Васка Попе „Црни Ђорђе“ и „Смрт Црног Ђорђа“.

Занимљиво је да Драгољуб Јанојлић у опширном прилогу приређивача доста пажње посвећује Пушкину и – Његошу. Пушкиново интересовање за српство је инспирисано причама о Црном Ђорђу, о чему је с пажњом писао истакнути новосадски универзитетски професор Петар Милосављевић. Тек недавно пронађене друге Пушкинове песме о односу Карађорђа и Милоша, из 1836. године,  говоре да је интересовање за српске теме и људе пратило Пушкина кроз читав његов уметнички живот.

„Гранитни споменик Карађорђу“, цитира Драгољуб Јанојлић Петра Џаџића, подигао је Његош ‘Посветом праху оца Србије’. И кад стане цео на вагу времена са свим својим непорецивим манама и свим својим чудесним подвизима, Црни Ђорђе је за српски народ митски херој, а Србин који не схвата Карађорђа нема право да се назове Србином“. Јанојлић још напомиње да и др Малиша Стојановић у свом раду „Карађорђе у Горском вијенцу: историја, литература, традиција“, са научног скупа у Великој Плани, констатује да је Његош велики писац посвета и да скоро сва његова дела имају песму – посвету. „Посвета праху оца Србије“ дуго није била предмет расправе, јер су се тумачи и истраживачи Његошева дела већином бавили самим спевом.

И Митрополит Амфилохије вели да нико није тако опевао жртвену главу легендарног Вожда као Његош. Он не само што је посветио „Горски вијенац“ „Праху оца Србије2“ него је васкрсао и до неба уздигао косовску мисао, мисао о  о Косовском завету, подвлачи Митрополит Амфилохије за Његоша. „Његош је одлуком да најбоље своје дело посвети Карађорђу у њему видео великог Вожда и ‘оца Србије’, али се определио и за оштрију концепцију приказа пада и уздигнућа српства“, закључује Драгољуб Јанојлић.

 

Светислав Тијанић

Култура

Нова изложба у Галерији модерне уметности

У четвртак, 1. марта у 19 часова, у Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отвара се изложба слика и цртежа Петра Мошића, академског сликара из Београда.

Својим сликама и цртежима којима доминирају јасно испољене емоције зебње, страха, напетости, бола, Петар Мошић указује на „важност учествовања породице у васпитању своје деце“, јер управо та данашња деца одрастају уз помешана осећања не сналазећи се у наметнутим им ситуацијама. Чиста, искрена лепота на његовим платнима, супротставља се ерозији друштвених норми, поремећеним системима вредности, као и глобалном глорификовању ружног као пожељног модела понашања и размишљања, како у свим сегментима друштва, тако и у уметности.
/Из/Ванредни коментар (пише: Дејан Црномарковић)

Оружје пропуштених прилика

Мржња лако постаје оружје пропуштених прилика. За њом посежу губитници, а посебно они који су лично допринели свом губитку и зато остaли ускраћени за све оно што су мислили да им припада. Тада, у таквим ситуацијама, мржња достиже врхунац.

Тако је у свакодневном животу обичних људи. Са пуно страсти мрзе се бивши пријатељи, љубавници, саборци на многим животним фронтовима. У политици, на пример…

Нарочито у политици.

Просто је несхватљиво колико се мрзе и међусобно нападају бивши супартијаши и истомишљеници када, због сопствених животних потреба, такозваних „личних интереса“, промене „политичко одело“.

Иако сматрам да је демократија погубан систем (посебно у економски мање развијеним државама) јер афирмише ПРОСЕЧНОСТ, односно интелектуално-образовно-културно-васпитни ниво гласачке већине, и није огледало елите која би морала да има водећу улогу у сваком друштву, подржавам мишљење да народ никада није крив за свој избор јер „исто се истом радује“ и „свако верује у оно што разуме“, па тако и највећи број бирача гласа за сличне себи.

И увек се тужно насмешим када са „новим“ поверењем заокружују „тазе прелетача“, у исто време критикујући и оцењујући као апокалиптично оно што су радили његови дојучерашњи партијски другари, чему је баш он здушно доприносио.

Да заиста, биће то кампања најагресивније мржње – прво је што сам помислио имајући у виду предстојеће ванредне локалне изборе у Смедеревској Паланци, граду који је и бог заборавио, а врховна власт га се сетила тек када је „пала“ демократија и уведена „Принудна управа“.

Биће то надметање у правоверности и поштењу бивших ОНИХ који су у међувремену постали ОВИ, и обрнуто, који много знају једни о другима и снажно се мрзе.

Биће то препуцавање „лопова“, „будала“, „алкоса“, „глупана“, „неспособних“… како називају једни друге, али и осуђиваних криминалаца, коцкара, ђилкоша, лезилебовића, простака и ни по чему значајних грађана малог града на Јасеници.

Свакако, међу свима њима наћи ће се и један број образованих, вредних и способних људи са искреним намерама да покушају да допринесу напретку средине у којој живе – после много година, од којих је свака наредна била лошија од претходне.

Скоро све те године обележили су локални политичари, различитих страначких боја, окупљени под плаштом демократских институција, перманентно потврђујући да не знају шта ће са градом у коме су се, тако погубно по његове житеље, бахатили и играли властодржаца.

У актуелној паланачкој политичкој реалности, увођење „Принудне управе“, тог својеврсног нокаута демократије, показало је пут којим се може у бољи живот. Неопходно је да што мање политичара учествује у вршењу власти (да буде близу буџета), па тако данас овом општином – уместо 49 одборника, 11 чланова Општинског већа и партијских лидера – управља ПЕТ чланова „Принудне управе“, заправо ТРИ, или најтачније ЈЕДАН уз потпуну подршку „више силе“ која се у овом случају зове „координација из врха“.

На овај начин елиминисано је задовољавање „и курте и мурте“ зарад опстанка власти.

Коначно, паланачки нож и погача нашли су се на једном столу и успостављен је систем у коме је сама власт много јефтинија, а то је у протеклих неколико месеци донело много већа улагања у инфраструктуру и примарне потребе грађана.

Али „Принудна управа“, као казна самозаљубљеним политичарима и најбоља опција за грађане, на жалост ограниченог је рока трајања. Веома брзо Паланчани ће поново бити под окупацијом демократски изабране власти, а разни пратећи паразити сешће у фотеље и фотељице.

Да, одлучиће тако гласачи који ће и овога пута, уместо за опште добро, гласати за себе – за мрву нечега што мисле да ће добити ако победи „њихов човек“.

Атамански коментар (Пише: Атаман Заглибљански)

НЕИМАЊЕ ПОЈМА НИ О ЧЕМУ И НИКО КРИВ ЗА ТО! (Досије: Прљанковил)

(ЦИТАТ: „Атамане, да их видиш само како удружено седе и ови из опозиције, а и смењени и најурени ови из власти, и кроз стакло гледају тужним очима према општинској згради. Они бр’е виде ту зграду као огромну касу којој немају приступ и ‘ће да цркну због тога!“)

Данима ме већ неколицина пријатеља из разних опција или без опције моле да срочим текст којим бих бар колико-толико усмерио људе у којем правцу би требало да размишљају и чиме да се воде приликом избора својих фаворита на локалним изборима.

Не иде ми.

И овог пута, као анти-системац, не могу ни да размишљам о опредељивању, а камоли да некаквом анализом укажем другима шта је за њих добро. Знам, већина ће одмах помислити да је онда најбоље да се свако води личним интересима, пошто су већ све идеологије пропале и кад већ нема некомпромитовних појединаца због којих би мирне савести могли да заокруже ову или ону листу.

Не замерам им.

И за тако нешто је неопходна одлучност, а и време је да се раскрсти више са поделама по идеолошком кључу када су у питању комуналне услуге, инфраструктурни приоритети или избор оних који би евентуално привукли неку инвестицију.

Но, оно што могу да раздвојим можда ће многима помоћи.

– ОПОЗИЦИОНИ УГАО –

Одувек сам сматрао да је смењивост власти основни и јако битан квалитет сваког друштва. Једноставно, власт не стигне ни да се опусти, а и под константним је притиском, јер следећи убрзо долази. Наравно, у то би требало укалкулисати и то, да ће се онај који је на власти трудити да се што више накраде за тај период, а да ће му свако следећи контролисати и најситније детаље владавине. И не заборавите: свака власт је лоповска из угла опозиције.

Делује ли вам ово прихватљиво?

Помаже ли?

– УГАО ВЛАСТИ –

Свако друштво које жели прогрес мора бити политички стабилно; без турбуленција, афера и сличног. Стабилност је прва ствар на коју обраћају пажњу и инвеститори. Власт компатибилна са републичким институцијама такође са собом носи и извесне привилегије, нарочито у домену додељивања и коришћења средстава из текуће буџетске резерве, отписа дугова, па и других врста помоћи, које се тичу финансирања већих инфраструктурних пројеката које локалне самоуправе не могу саме да финансирају.

Је л’ сад и ово прихватљиво?

Да, и мени је чудно.

Ето, покушао сам да искључим на кратко анимозитет према данашњим властодршцима, сагледао све реално и из неутралног угла, али ми опет нешто ту недостаје. Видим предности и мане и једних и других, а сплетом јако чудних околности, буквално смо приморани да убрзо о њима одлучујемо, иако знамо какве све афере оптерећују локалне властодршце и зашто су чак 3 пута за годину и по дана падали са власти, па препакивањем, уценама, чак и насиљем се опет некако одржали до скоро.

С друге стране многи још нису заборавили, а ни опростили претходним властодршцима, тј. данашњој опозицији, све оно где су они грешили; неко ће рећи чак и више од ових данашњих. Лично сам и ту подељен.

И како сад?

Је л’ ме и даље не разумете зашто сам анти-системац и зашто сам против оваквог накарадног изборног закона са листама?

– МОЈ УГАО –

Себи могу да дозволим луксуз да и на ове изборе не изађем. Свекупна ситуација ми је само учврстила тај став. Знам да ће власт предизборним радовима многима навући шарене наочаре на очи, а да ће опозиција имати шта да критикује и да им спочитава све до једне афере које их оптерећују, а све у жару борбе за тај јадни и несрећни буџет. Партијски запослени ће из захвалности према оној опцији која их је запослила (власт или опозиција) гласати свакако, па чак и ако им није нимало идеолошки блиска. Опет, неки други се надају да ће их неко касније наградити за све активности око избора, а ко зна шта је некима већ и обећано. И наравно, сви они мисле да су Богом дани, сви мисле да нико то не уме боље од њих и сујетни су до зла Бога у томе. Мисле они да знају и са буџетом; мисле да су јако стручни у трошењу новца пореских обвезника.

Е па… нису! Проверено немају појма, доказано и недвосмислено!

Ни једни, ни други, а о трећима је тек бесмислено и размишљати.

ЧЕТИРИ БУЏЕТА МИНУСА И НИКО КРИВ!?

Неспособни су и они који су толики минус направили, а и они који нису умели да за такву девастацију општине икога оптуже, процесуирају и утамниче.

НАПОМЕНА: Када напишем „ЧЕТИРИ БУЏЕТА МИНУСА“, мислим на 2,2 милијарде минуса које је оставио #жутаћ – Кенан, а ЈАВНО објавио за скупштинском говорницом #наПРДњак – Петар Милић, као и на додатних 2 милијарде минуса (сада вероватно и више) које су укупно направили #наПРДњаци.

Дакле, да идемо на изборе да изаберемо оне који ПРОВЕРЕНО немају појма ни о чему, сем да праве буџетски минус!?

Не, хвала.

Не желим одговорност, нити да дајем легитимитет онима који немају појма.

Ви им дајте глас, кад већ „морате“ и „запиње“ вам, да жмурите над НЕИМАЊЕМ ПОЈМА.

И да; јавите ми кад НЕКО буде крив за ЧЕТИРИ БУЏЕТА МИНУСА, тад ћу можда да гласам.

Образовање

Донатори обезбедили још једну интерактивну таблу за ОШ „Олга Милошевић“

Свима је јасно од колике је важности улагање у образовање. То, наравно, одлично разумеју и одговорни у Основној школи „Олга Милошевић“ који реализују организовано и планско улагање у образовање и нове технологије.

Уз помоћ донатора ученици ове школе добили су још једну интерактивну таблу.

  • – Овом приликом захваљујемо следећим предузећима: Дунав осигурање, Срђан колор, Мењачнице „Пига“, Нискоградња и Арматфер. Још једна учионица је опремљена интерактивном или паметном таблом, које наставу чине интерактивном, мултимедијалном, динамичном и занимљивом. Остале учионице опремљене су пројекторима који су повезани са рачунарима и на тај начин омогућено је коришћење презентација или било којих других едукативних садржаја са интернета. Савремена школа поставља нове трендове у образовању и зато су наше учионице прави пример примене информационих технологија у образовању. Да би образовање било савремено оно мора пратити иновације у савременим технологијама и користити их како би се олакшало учење и учинило га што занимљивијим и динамичнијим. ОШ „Олга Милошевић“ је у том погледу лидер у нашој општини. Ученици наше школе раде и проводе време у модерно опремљеним учионицама и прави су пример коришћења и примене новије технологије у образовању. Свака учионица је опремљена тако да обезбеђује једноставно и успешно учење. Овакав вид наставе, коришћењем модерних технологија, утиче на развијање кључних компетенција ученика, јача мотивацију и унапређује способност учења.
    Наша школа користи и еДневник чији је циљ подизање нивоа дигиталне зрелости школа и успешне дигиталне трансформације образовања – наведено је у саопштењу које је руководство ОШ „Олга Милошевић“ упутило медијима.
Култура

Песник из Смедеревске Паланке доживео звездане тренутке на Међународном фестивалу уметности у Сарајеву

Песник из Смедеревске Паланке, Зоран Радосављевић, учествовао је на Међународном фестивалу уметности у Сарајеву и доживео заиста звездане тренутке.

Аутору из Србије припала је част да први наступи и отвори Фестивал и то пред бројним посетиоцима и представницима „седме силе“.

Ова значајна манифестација одржана је у чувеној Галерији Collegium artisticum у Скендерији.

Зоран је ексклузивно за читаоце „Паланачких“ и портала „Шумадијске вести“ , пренео утиске из престонице БиХ, где је, судећи по пријему и интересовању медија, засијао на уметничком небу.

-Не знам како бих почео, и све што бих рекао не може да се опише шта сам доживео и како сам прелепо примљен у Сарајеву – рекао је Радосављевић. – Указана ми је та част да отворим Фестивал и тај први дан је био само мој. Поред многобројних новинара и сниматеља и посетилаца част ми је указао познати Требињац Шуки Плањанин који је дошао да ме прати на гитари. Он је, иначе аутор бројних хитова,добитник Оскара популарности за животно дело и за једног од највећих хуманиста са тих простора. Неизмерно сам захвалан и господину Ибрахиму Спахићу кантоналном министру културе и организатору овог већ чувеног Фестивала, а јако ме је изненадило што зна неке моје песме боље од мене. Обишао сам доста школа међу њима и Прву сарајевску гимназију, у коју су ишли Иво Андрић, Гаврло Принцип и пола Младе Босне. У Центру за хуманитарне делтности било је преко сто људи који су ме одушевљено примили. Изашли смо и у шетњу Сарајевом, дан је био прелеп, доста људи ме препознало јер су телевизије тих дана пренослиле догађања на Фестивалу, прилазили су да се сликамо и проћаскамо се самном. Захвалан сам свим тим људима, наравно и организаторима на позиву и сигурно ћу увек ићи у Сарајево кад ме позову. Да и то наведем, предложен сам и за Фаграду фестивала „Сребрна пахуља“, која се додељује сваке године за нека од најбољих остварења из уметности приказаних на Фестивалу.

 

Дејан Црномарковић

 

Спорт

Паланчанин Сава Лазић освојио три медаље на Првенству Медитерана у оријентирингу

Наш суграђанин Сава Лазић, као члан репрезентације Србије, освојио је три медаље у главној сениорској трци на Првенству Медитерана које је одржано у Египту.

У генералном пласману такмичар репрезентације Србије освојио је друго место и сребрну медаљу, док је у спринту био трећи а на средњој дистанци други.

Сава Лазић је каријеру почео у ОК „Јасеница“, а наставља је ОК Ртањ.

Друштво

Орао крсташ: САМО НА ГРБУ ИЛИ И У ПРИРОДИ?

Орао крсташ, птица која се налази на грбу наше државе, дошао је до ивице опстанка у Србији.
Лакше је орла крсташа видети у музеју, приватној галерији или неком ресторану (у препарираном стању), него у гнезду или на небу. Зато је судбина ове строго заштићене врсте, коју директно угрожава човек, у рукама волонтера и орнитолога Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, који у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе и девет организација из Мађарске, Словачке, Чешке и Аустрије, спроводе пројекат под називом „PannonEagle LIFE“.
Милица Мишковић, координаторка пројекта – „PannonEagleLIFE“, Никола Стојнић, из Покрајинског завода за заштиту природе и Милан Ружић, из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије говориће на поводом ситуације у којој се нашао орао крсташ и како се као нација опходимо према природном наслеђу.
Шта је довело до тога да орао крсташ буде најугроженија врста птице код нас? Какви се напори улажу у заштиту ове строго заштићене врсте? Какво је стање са крсташем у суседним државама? Каква га будућност очекује?
Одговоре на ова и бројна друга питања можете добити на панел дискусији „Орао крсташ – Само на грбу или и у природи?“ у среду, 7. фебруара 2018. у 17 часова у ЕУ инфо центру (Краља Милана 7, Београд).

 

Друштво

Промена на челу Општинског одбора Подружнице потомака старих ратника: ПРЕДСЕДНИЧКИ МАНДАТ МИЛАНУ ТОДОРОВИЋУ

-Обележавање  важних историјских догађаја и омасовљење – кључни задаци у наредном периоду

 

Милан Тодоровић, учитељ из Водица, нови је председник  Општинског одбора Подружнице потомака ратника ослободилачких ратова Србије од 1912 – 1920. године. На скупу одржаном у Водицама одлучено је да се у рад ове организације укључе и сва села са подручја Општине Смедеревска Паланка. Циљ је да се одржи традиција неговања успомене на оне који су пали за слободу у балканским и Првом светском рату.

Ново руководство Општинског одбора сачиниће програм активности у наредном периоду, ослањајући се на већ актуелни  програм Републичког одбора Савеза потомака старих ратника. Већ на првом договору евидентиране су неке теме, односно активности, па ће се тако порадити на томе да се у Селевцу обележи велико страдање цивила октобра 1915. године  када је окупаторска војска стрељала преко 90 мештана, међу којима су углавном биле жене.

Наговештена је и могућност да се у Смедеревској Паланци подигне одговарајући споменик палима у ратовима од 1912 до 1920. године. Одговарајућа спомен-обележја имају скоро сва околна села, али у Смедеревској Паланци, и поред више иницијатива, није подигнут споменик страдалима у балканским и Великом  рату.

Став је да се у Општински одбор бирају млађи људи, заправо они који осећају потребу да подстичу и реализују његове активности и на тај нај начин продуже сећање на страдале претке. Преовладало је мишљење да треба успоставити сарадњу са сродним удружењима, укључујући и општинску борачку организацију.

У наредним данима, сходно договору, обавиће се и неопходне  административне радње и појачати активности на омасовљењу ове организације.

Д.Ј.

Спорт

Добар старт каратиста „Гоше“ на турниру „Сретење 2018.“ у Аранђеловцу

У Аранђеловцу је одржан Међународни карате турнир „Сретење 2018.“, уз учешће 550 такмичара из 42 клуба из Румуније, Црне Горе, Словеније, БиХ и Србије.

На овом такмичењу каратисти „Гоше“ имали су 15 наступа и освојили 12 медаља, шест златних, две сребрне и четири бронзане.

Златне медаље освојили су Матеја Миловановић две, Ана Нијемчевић две, Душан Лазовић и Александар Миловановић. Сребро су заслужили Душан Лазовић и Софија Ристић, док су бронзани полетарци кате екипно у саставу Марко Савић, Светислав Јевремовић и Владимир Савић и појединачно Светислав Јевремовић, Стефан Тодоровић и Александар Савић.

Образовање

Фото прича: ШКОЛСКА СЛАВА У ОШ „МИЛИЈА РАКИЋ“

ОШ „Милија Ракић“ у Церовцу и у подручним одељењима у Башину и у Мраморцу је прославила школску славу Свети Сава, уз пригодан програм.  Приредбу је пропратила бројна публика коју су чинили ученици, родитељи, учитељи, наставници и гости школе.

После приредбе обављен је славски обред, уз свечано дељење славског колача и жита. Након тога програм је завршен химном Светом Сави.

 

А.Ж.

Образовање

Одржани „Зимски сусрети учитеља“

Десети „Зимски сусрети учитеља“ одржани су у Смедеревској Паланци првог дана зимског распуста.

Овога пута домаћин је била Основна школа „ХИМ“, а програм је реализован у ОШ „Вук Караџић“.

Уз стручна предавања и радионице, и овога пута простор у Спортској сали „Вук“  заузели су представници издавачких кућа.