НЕИМАЊЕ ПОЈМА НИ О ЧЕМУ И НИКО КРИВ ЗА ТО! (Досије: Прљанковил)
(ЦИТАТ: „Атамане, да их видиш само како удружено седе и ови из опозиције, а и смењени и најурени ови из власти, и кроз стакло гледају тужним очима према општинској згради. Они бр’е виде ту зграду као огромну касу којој немају приступ и ‘ће да цркну због тога!“)
Данима ме већ неколицина пријатеља из разних опција или без опције моле да срочим текст којим бих бар колико-толико усмерио људе у којем правцу би требало да размишљају и чиме да се воде приликом избора својих фаворита на локалним изборима.
Не иде ми.
И овог пута, као анти-системац, не могу ни да размишљам о опредељивању, а камоли да некаквом анализом укажем другима шта је за њих добро. Знам, већина ће одмах помислити да је онда најбоље да се свако води личним интересима, пошто су већ све идеологије пропале и кад већ нема некомпромитовних појединаца због којих би мирне савести могли да заокруже ову или ону листу.
Не замерам им.
И за тако нешто је неопходна одлучност, а и време је да се раскрсти више са поделама по идеолошком кључу када су у питању комуналне услуге, инфраструктурни приоритети или избор оних који би евентуално привукли неку инвестицију.
Но, оно што могу да раздвојим можда ће многима помоћи.
– ОПОЗИЦИОНИ УГАО –
Одувек сам сматрао да је смењивост власти основни и јако битан квалитет сваког друштва. Једноставно, власт не стигне ни да се опусти, а и под константним је притиском, јер следећи убрзо долази. Наравно, у то би требало укалкулисати и то, да ће се онај који је на власти трудити да се што више накраде за тај период, а да ће му свако следећи контролисати и најситније детаље владавине. И не заборавите: свака власт је лоповска из угла опозиције.
Делује ли вам ово прихватљиво?
Помаже ли?
– УГАО ВЛАСТИ –
Свако друштво које жели прогрес мора бити политички стабилно; без турбуленција, афера и сличног. Стабилност је прва ствар на коју обраћају пажњу и инвеститори. Власт компатибилна са републичким институцијама такође са собом носи и извесне привилегије, нарочито у домену додељивања и коришћења средстава из текуће буџетске резерве, отписа дугова, па и других врста помоћи, које се тичу финансирања већих инфраструктурних пројеката које локалне самоуправе не могу саме да финансирају.
Је л’ сад и ово прихватљиво?
Да, и мени је чудно.
Ето, покушао сам да искључим на кратко анимозитет према данашњим властодршцима, сагледао све реално и из неутралног угла, али ми опет нешто ту недостаје. Видим предности и мане и једних и других, а сплетом јако чудних околности, буквално смо приморани да убрзо о њима одлучујемо, иако знамо какве све афере оптерећују локалне властодршце и зашто су чак 3 пута за годину и по дана падали са власти, па препакивањем, уценама, чак и насиљем се опет некако одржали до скоро.
С друге стране многи још нису заборавили, а ни опростили претходним властодршцима, тј. данашњој опозицији, све оно где су они грешили; неко ће рећи чак и више од ових данашњих. Лично сам и ту подељен.
И како сад?
Је л’ ме и даље не разумете зашто сам анти-системац и зашто сам против оваквог накарадног изборног закона са листама?
– МОЈ УГАО –
Себи могу да дозволим луксуз да и на ове изборе не изађем. Свекупна ситуација ми је само учврстила тај став. Знам да ће власт предизборним радовима многима навући шарене наочаре на очи, а да ће опозиција имати шта да критикује и да им спочитава све до једне афере које их оптерећују, а све у жару борбе за тај јадни и несрећни буџет. Партијски запослени ће из захвалности према оној опцији која их је запослила (власт или опозиција) гласати свакако, па чак и ако им није нимало идеолошки блиска. Опет, неки други се надају да ће их неко касније наградити за све активности око избора, а ко зна шта је некима већ и обећано. И наравно, сви они мисле да су Богом дани, сви мисле да нико то не уме боље од њих и сујетни су до зла Бога у томе. Мисле они да знају и са буџетом; мисле да су јако стручни у трошењу новца пореских обвезника.
Е па… нису! Проверено немају појма, доказано и недвосмислено!
Ни једни, ни други, а о трећима је тек бесмислено и размишљати.
ЧЕТИРИ БУЏЕТА МИНУСА И НИКО КРИВ!?
Неспособни су и они који су толики минус направили, а и они који нису умели да за такву девастацију општине икога оптуже, процесуирају и утамниче.
НАПОМЕНА: Када напишем „ЧЕТИРИ БУЏЕТА МИНУСА“, мислим на 2,2 милијарде минуса које је оставио #жутаћ – Кенан, а ЈАВНО објавио за скупштинском говорницом #наПРДњак – Петар Милић, као и на додатних 2 милијарде минуса (сада вероватно и више) које су укупно направили #наПРДњаци.
Дакле, да идемо на изборе да изаберемо оне који ПРОВЕРЕНО немају појма ни о чему, сем да праве буџетски минус!?
Не, хвала.
Не желим одговорност, нити да дајем легитимитет онима који немају појма.
Ви им дајте глас, кад већ „морате“ и „запиње“ вам, да жмурите над НЕИМАЊЕМ ПОЈМА.
И да; јавите ми кад НЕКО буде крив за ЧЕТИРИ БУЏЕТА МИНУСА, тад ћу можда да гласам.