Иако смо на прошлој конференцији похвалили искреност и храброст општинара, због њиховог признавања одговорности и кривице што су општинске шуме доведене до готово потпуног уништења, ми се ипак не можемо задовољити само том констатацијом – изговором да „није било капацитета“!? Поготово ако знамо да се сваке године у општински буџет слије од 11 до 15 милиона динара – само од тзв. еколошке таксе.
Како је могуће да нису могли да организују и плате службу чувара шуме?
Подсетићемо вас да је у току попис штете над Микуљом, до сада је урађена само једне трећина шуме, а пописано је 10 хиљада пањева. То су пањеви старости до пет година, ако би се урачунали и старији пањеви, цифра би била за бар 20 одсто већа. Не можемо да прихватимо изговор да није било капацитета ни пуку констатацију, у стилу „ето догодило се…пуј пике не важи…углавном, нико неће одговарати“.
ЕУЛ тражи да Општински правобранилац подигне тужбе против НН лица и да не замајава грађане намером да то планира да учини и изговорима да „ето само што није…“ и „управо се спрема…“. Сеча јесте стала и то великим доприносом нас волонтера из Удружења, а не напорима лица која седе и раде у овој општини а плаћена су да о томе воде рачуна.
Инсистирамо да се процесуирају лица одговорна за овај масакр, и то не толико извршиоци који су како је већ познато само радили наручени посао и то за трећину накнаде, већ хоћемо да одговарају она лица која су узимала приходе од сече општинских шума, лица из власти, која су ово допустила, јер су далеко одговорнији од самих дрвосеча. Уосталом имена дрвосеча су већ позната, непознати су налогодавци из органа власти. Можда би дрвосечама требало понудити неки вид компензације и урачунати као олакшавајућу околност, уколико би сарађивали са истражним органима и открили имена појединаца из органа локалне самоуправе са којима су сарађивали али то је на надлежним органима да одлуче.
Узгред, најслабија карика у овом ланцу корупције јесу несумњиво локални органи Министарства правде, Јавни тужилац али и само Министарство. У најслабије карике укључујемо и општинске правобраниоце, који штету начињену општинском јавном добру, у висини од ПАР МИЛИОНА ЕВРА, сматрају недовољним разлогом за покретање озбиљних кривичних пријава!!! Из свега наведеног одговори се сами намећу…
Због тога планирамо да поново замолимо Европску комисију, да овога пута изврши притисак на Министарство правде и да затражимо одговоре од надлежних.
***
У плану су радови у улици Трга хероја, израда тротоара и замена стабала са леве стране гледано од Максија према центру. Та стабла су углавном у јако лошем стању и то није спорно. Ми тражимо писмене гаранције да ће стабла бити замењена, као и то да се (како је и самим законом уређено) свако здраво и одрасло стабло има надокнадити трима младим садницама. Тако није урађено како стоји у решењу по пројекту у улици Вука Караџића, јер се говорило да није било средстава – па сада није јасно одакле средства за замену ових стабала, и да поновимо питање: где би требало да одлази еколошки динар, тачније тих 11 до 15 милиона динара, ако не за овакве послове? Наше удружење жели да се евидентирају сва стабла, за почетак барем у ужем центру, да се сва која представљају опасност за грађане или која су пропала замене, јер наравно да је безбедност људи најважнија. Али смо исто тако против сече здравих липа или било којих других стабала која би могла под надзором струке уз мали труд и стручну обраду да буду сачувана. Подсетићемо: ако се Беч поноси стаблима липа која су стара и по неколико стотина година и ако их љубоморно и поносно чува, како то да паланачким општинарима представљају сметњу стабла од пар деценија старости. Улица Вука Караџића би била неупоредиво лепша да су тротоар и коловоз урађени као сада, а да су филцована и сачувана стабла старих липа. Узгред где су завршила посечена стабла то не знамо, па молимо овом приликом да нас информишу и о томе. Све је дакле у стилу оне народне : „кад иде јуне нек иде и уже“ – ако су неодговорно допустили да буде посечено преко 50 хиљада стабала општинских шума, шта је проблем да се посече још 20 или 50 стабала у самом центру града.. Ми смо добили обећање од госпође Ружице Јовановић која је више деценија провела у служби Зеленила Београда на месту директора овог предузећа, да хоће да укаже стручну помоћ око очувања и филцовања стабала липа у Француској улици, а то је по њеном огромном искуству било веома лако извести и у улици Вука Караџића.
***
У шуми се тренутно налази и око 100 кубних метара посечене грађе коју шумокрадице нису успеле да изнесу из шуме. Понуђено је општини да тим дрветом, као огревним, снабдева јавне установе и школе које евентуално користе ову врсту горива, али општина каже да они немају могућности да им то транспортују, већ да би школе и деца требало да сама дођу и дрва преузму. Захтевамо још једном од општинске управе, да пронађе решење у вези са овим питањем.
Желимо да скренемо пажњу јавности и на то да су нам појединци из државног врха, и поједине државне установе са којима смо имали састанке, затим Европска комисија, као и државне телевизије, понудиле сваку врсту подршке и помоћи, и да ће за сваку евентуалну претњу или непријатност коју би имао било који члан Еколошког удружења Липар, сва кривица и одговорност ићи на адресате овог саопштења.
У Галерији модерне уметности паланачког Народног музеја, у четвртак. 28. децембра, пред неуобичајено великим бројем посетилаца, отворена је изложба радова Небојше Јовановића, ликовног уметника из Смедеревске Паланке.
