Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић
У Галерији ДЛС „Вуксан“, у Смедеревској Паланци, љубитељи уметности имаће прилику да виде радове сликарке Љиљане Стевановић.
Свечано отварање њене самосталне изложбе „Касно сам видела светло“ заказано је за 7. октобар у 19 часова.
У оквиру манифестације „Враголасте позориштарије“, у фоајеу Градског аматерског позоришта отворена је Годишња изложба радова полазника Школе цртања Креативно образовног центра „Круг“.
Радове је изложило тридесетак младих аутора.
Током трајања манифестације „Дани пчеларства Доње Јасенице“, која је одржана у Смедеревској Паланци, чланови Пчеларског друштва „Јасеница“ и ПД „Межица“ из Словеније потписали су Повељу о братимљењу са циљем да још више развију сарадњу ради развоја и унапређења пчеларства и технологије пчеларења.
Том приликом приређен је свечани ручак којим је обележена и слава паланачких пчелара.
У Новом Саду је одржано Првенство Србије за млађе пионире (2006/07/08.) на коме је учествовала и женска екипа АК „Јасеница“.
Екипа, у којој су наступиле Ема Стајић у бацању кугле, Сандра Басарић у трци на 60 метара са препонама, Ива Семењук у скоку у даљ, Ружица Милосављевић у трци на 600 метара, Дуња Будимир у трци на 80 метара и Јелена Здравковић у трци штафета, заузела је девето место у укупном пласману.
У Чачку је одржано Првенство Србије за кадете и јуниоре у борбама и катама, екипно и појединачно, уз учешће четири такмичара КК „Гоша“ који су освојили две медаље, по једну златну и бронзану.
У кадетској конкуренцији златну медаљу освојила је Ана Нијемчевић у борбама +54 кг., док је у јуниорској конкуренцији бронзану медаљу освојио Драган Ђођевић у категорији +76 кг.
У Смедеревској Паланци одржава се, традиционални, Крстовдански вашар, једна од највећих манифетација те врсте у Србији.
У време вашара град на Јасеници посети неколико десетина хиљада људи из свих крајева земље, којима је на располагању робе, забаве, хране и пића у изобиљу.
На шестој „Учитељијади“ која је одржана у Охриду, у организацији Друштва учитеља из Ниша, међу 1056 учесника из 36 градова, такмичило се и 14 учитеља из Смедеревске Паланке.
Паланачка екипа учитеља такмичила се у шест дисциплина и већ традиционално постигла изузетан успех: одбојка – први, мали фудбал – други, пливање – трећи, баскет – четврти и пливање жене – пети.
М.М.
У Дому културе „Влада Марјановић“ у Старом Селу одржана је промоција романа „13 ноћи без сна“, Тање Радивојевић.
Други роман младе ауторке из Смедеревске Паланке, присутним љубитељима литературе, представиле су Звездана Крстић и Ана Миладиновић.
Ученици две средње школе из Смедеревске Паланке, Паланачка гимназија и „Жикица Дамњановић“ су партнери Удружења грађана „Свет речи“ и учествују у реализацији пројекта „Вршњачком медитацијом против насиља – кул је да знаш!“, Министарства омладине и спорта.
У овом пројекту учествују и ученици средњих школа из Деспотовца, Велике Плане, Кучева, Великог Градишта и Пожаревца.
У вртићу „Петар Пан“ уприличена је симпатична изложба дечијих креација, са симболичним називом „Вашаријада“.
У суботу 28. септембра, у 18 часова, у сали Градског аматерског позоришта одржаће се „Фестивал рекративаца и ветерана“, у организацији КУД „Абрашевић“.
Улаз на ову манифестацију је бесплатан.
Национално удружење родитеља деце оболеле од рака (НУРДОР) организује хуманитарну акцију под називом „Пружи корак“ коју, ове године реализују Тамара Кларић и Богдан Стевановић, који пешаче од Ниша до Београда.
Циљ акције је прикупљање новца за изградњу нове родитељске куће у Београду коју гради НУРДОР.
У ову акцију је укључен и огранак ове организације у Смедеревској Паланци, па је једна од станица за Тамару и Богдана био и наш град.
Српска вишестраначка политичка арена, која је често у прошлости била агресивна па и брутална – ако се сетимо крвавих обрачуна полиције са демонстрантима током деведесетих – претворила се последњих година у трагикомично позориште прозивки, увреда и наивних парола, чији је видљиви резултат све стабилнија позиција власти и све већа немоћ опозиције.
Тешко је закључити да ли је то само „затишје пред буру“ или очекивано стање, настало након вишедеценијског политичарења без резултата, разних актера на политичкој сцени.
Тек, стиче се утисак да нема масовне заинтересованости за политику, као раније.
Баш зато, помало збуњује податак да нико, у досадашњем вишестраначком надметању у Србији, није окупио толико власника партијских књижица, као актуелна владајућа странка, чији се број „врти“ око 700.000. Та чињеница делује још чудније ако знамо да је партија Слободана Милошевића, на врхунцу своје политичке моћи, имала 450.000 чланова.
Владајућој армији чланова супротстављена је идеолошки шаренолика опозиција која је, као и више пута у прошлости, подељена, самозадовољна, жељна власти, али, за сада, без праве енергије и политичког квалитета да до ње и дође.
Између та два сукобљена блока, владајућих и опозиционих партијаша, налази се најбројнији „ешалон“, који не учествује директно у политичком надметању, а то су грађани који, најчешће, „гледају своја посла“. Неки од њих излазе на изборе и гласају за ове или оне, многи уопште не користе своје гласачко право, а све је више оних који су привремено или трајно напустили земљу.
Реалност живота у данашњој Србији, која није држава пристојног животног стандарда, оправдава, како постојање политички активних, тако и разочараних и незаинтересованих грађана.
У сваком случају улоге у друштвено политичком животу су подељене, а интересовања актера су углавном на позицијама задовољавања личних потреба.
Чланови владајућих партија очекују корист од своје присутности и подршке, док се опозиционари надају да ће кад-тад „постати калифи уместо калифа“ и остварити своје амбиције.
Највећи број оних који „са трибина“ посматрају дешавања у политичкој арени, разочарани су неуспехом неколико ранијих покушаја да у Србији, променом власти, дође до бољег живота.
Заправо, било је промена, али само у материјалном положају политички утицајних појединаца, на свим нивоима.
Круцијално болна, али на чињеницама заснована истина је да је, током безмало три деценије вишестраначког система у Србији, свака наредна власт више „профитирала“ од претходне.
То се лако може утврдити кроз број богаташа које је, свака од тих владајућих гарнитура, произвела.
Током деведесетих, у време националне политике и ратова, бројна екипа око „Вође“ баш се обогатила, а тај пример су следили и поједини локални моћници.
Прва промена власти ’97. донела је и крађу грандиозних размера, нарочито у Београду, али и у многим општинама у унутрашњости у којима је у фотеље засела нова гарнитура.
Наредни атак на народне паре и имовину догодио се после 5. октобра, када су политички плен почели да расподељују заслужни револуционари, којих је било на сваком кораку, имајући у виду да је на власт дошло 18 странака.
Аналогно томе, нема основа да очекујемо да ће актуелни властодршци бити другачији.
Осим, ако се не догоди неко чудо, а чуда се никада, или баш ретко дешавају.
Јер, и у овој власти већ су виђени бахати и вулгарни локални шерифи који су градске и општинске буџете третирали као личне новчанике, а праву слику о имовинском стању истакнутих државних функционера имаћемо тек када сиђу са власти.
Тек тада ће се, без нагађања и шпекулација, јасно видети ко је на какав начин обављао посао који му је био поверен.
Поштење, исто као и лоповлук, не могу се сакрити.
Временом, посебно уочљиви постају они који су „покупили кајмак“, јер воле да се хвале покраденим, па смо тако, током минулих тридесетак година, могли да их „препознамо“ у ликовима разних Божовића, Карића, Милошевића, Матковића, Марковића, Дачића, Колесара, Јовановића, Крунића, Драшковића, Јанушевића, Динкића, Шешеља, Тодоровића, Николића, Митровића, Бека…, и многих других.
Све њих повезује то што су, кроз политички ангажман, злоупотребом положаја и крађом народне имовине стекли огромна богатства.
Али, повезује их и чињеница да због тога нико од њих није завршио на робији.
Данас су слободни, имућни и моћни људи.
Такозвана, „друштвена елита“.
И управо то је ужасна порука коју остављамо поколењима.
То је „школа“ у коју смо уписали своју децу.
У Крагујевцу је одржано Првенство Атлетског савеза Централне Србије у дечијој атлетици на коме су учествовали „Раднички“, „Нови Пазар“, „Крушевац“, „Чачак“, „Краљево“ и „Јасеница“.
Паланчани су наступили са две екипе, 2008. годиште у саставу Дуња Будимир, Ружица Милосављевић, Анђела Митровић, Павле Вујић, Филип Радосављевић Милена Михајловић, Лена Билановић, Милан Стевановић, Андреја Радисављевић и Нина Стајић и 2010. годиште у саставу Михајло Михаиловић, Марко Стевановић, Наталија Радисављевић, Тијана Симић, Петар Ђорђевић, Ања Радосављевић, Нина Ћертић, Никола Антуновић, Вељко Стојадиновић и Немања Стојановић.
Обе екипе победиле су у својим категоријама и освојиле златне медаље.
У оквиру обележавања вредног јубилеја, „70 година кошарке у Паланци“, одржан је и турнир на коме је учествовало четири екипе, а победник је „Дунав“ из Старих Бановаца, који је у финалу савладао „Раднички“ из Крагујевца резултатом 88:68, док је у мечу за треће место „Младост“ била боља од ОКК „Београда“ 71:65.
Организатори ове манифестације били су КК „Младост“ и Општина Смедеревска Паланка.