октобар 2015. – ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Изборна Скупштина Демократске омладине у Смедеревској Паланци: ВИКТОРИЈА ИГЊАТОВИЋ НОВИ ПРЕДСЕДНИК

На Скупштини Демократске омладине Смедеревске Паланке, одржаној претпоследњег дана октобра у сали Градског позоришта, за новог председника изабрана је Викторија Игњатовић, двадесетједногодишња студенткиња из нашег града.

Досадашњи председник, Вишња Марић поднела је извештај о раду у протекле две године, а као илустрација послужио је и деветоминутни филм „Ми нисмо ботови“ који су реализовали чланови ДО.

Члановима ДО и гостима обратио се и шеф Изборног штаба Демократске странке и председник Општинског одбора ДС у нашем граду, Радослав Милојичић Кена.

– Пресрећан сам због пуне сале и због вашег активизма рекао је Милојичић. – Сигуран сам да сте најбоља омладина, не само Демократске странке, него и свих других странака у Србији. Са друге стране, ово је прва Скупштина ДО и прва година а да ја више нисам омладинац. Пред Викторијом је тежак период , јер ми немамо нормалну власт у овој земљи. Ваша генерација нема времена да расте нормално. Нема, јер ви нисте омладина неке партије у Норвешкој, Данској или некој другој европској земљи. Ви сте омладина у земљи у којој је, нажалост, премијер Александар Вучић. И зато ми морамо да мењамо ову земљу. Ни ви, као што ни ја на то нисам имао право када сам као двадесетчетворогодишњак постао председник ОО ДС, немате право на нормално одрастање. Јер, ово је земља која иде у лошем правцу, у привредном, економском, пољопривредном смислу… Ваши родитељи немају 200 динара да вам дају када кренете у школу, немају пара да вас упишу на факултет, док Синиша Мали краде 24 стана, а Јоргованка Табаковић нас задужује 370 милиона евра.

Милојичић је подвукао да само Демократска странка може да се супротстави даљем срозавању и пропадању Србије, које се догађа под вођством Српске напредне странке.

– Зато главе горе, избори су за три или четири месеца, и зато немамо право да спавамо док ово зло које влада Србијом не будемо отерали у пензију. Победили смо их 2000. године, победићемо их и сада. Зато што смо ми демократе и немамо права да ћутимо, немамо право на предају. Немамо то право због нас, због наших породица, немамо то право због др Зорана Ђунђића.

Скупштини Демократске омладине Смедеревске Паланке присуствовала је и председница Демократске омладине, народни посланик Јована Јовановић, као и представници Омладине из других крајева Србије.

31 октобар, 2015 Palanačke 136 Views 0 Comments 1 min read

Друштво Образовање

Свечана академија у Градском позоришту: 95 ГОДИНА ПАЛАНАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Паланачка гимназија постоји већ 95 година. Онована је краљевим Указом 1919. године да би прва генерација ову школу похађала од 1920. године. На Свечаној академији, уприличеној у сали Градског позоришта, која је својом концепцијом и квалитетом потврдила високи реноме ове школе, директор, професор Драган Јоковић, подвукао је да је Паланачка гимназија у правом смислу речи централна образовна и културна установа у нашој општини, и да је све што је у Паланци навредније и најдостојније поштовања укорењено под кровом Гимназије.

Програм Свечане академије био је посвећен великим јубилејима који се, као и деведесетпетогодишњица Гимназије, обележавају 2015. године – Првом светском рату, годишњици смрти сликарке Надежде Петровић, која је преминула од тифуса негујући оболеле у Ваљевској болници, и осамдесетогодишњици смрти Михајла Пупина.

Историја Паланачке гимназије сведочи колико је ова установа била значајна за нашу општину. Већ 1928. захваљујући добровољним прилозима грађана, сазидано је модерно гимназијско здање, приземље и спрат, који су и данас у употреби, иако су после Другог светског рата дозидана три анекса, чија је укупна површина мања од првобитне зграде Гимназије.

Гимназија остаје четвороразредна све до школске 1933./34. године, када ондашње Министарство просвете допушта да се сваке године отвара по једно одељење виших разреда, тако да је од школске 1938/39. Гимназија у Паланци – осморазредна, што ће остати све до реформе школства из педесетих година прошлог века.

Ново опремање школе датира из првих година после ослобођења од окупатора, када Гимназија добија име «Света Ђорђевић», по бившем ученику који је погинуо на страни партизана 1942. године негде у Црној Гори. Ово име школа ће носити све до „демократских промена“, после којих, 2001. поново добија име „Паланачка гимназија“.

Оно што обележава рад Гимназије свакако је квалитетан наставни кадар, благодарећи чему ученици ове школе стичу одличну припрему за студије, како природних и математичких, тако и друштвених наука и језика, као и подстицање ангажовања ученика у ваннаставним активностима, литерарном, ликовном и позоришном стваралаштву.

В. Ђ.

31 октобар, 2015 Palanačke 114 Views 0 Comments 1 min read

Друштво Политика

Одржана 85. седница Општинског већа: О РЕБАЛАНСУ БУЏЕТА И УЛАГАЊУ У ИНФРАСТРУКТУРНЕ ПРОЈЕКТЕ

Најважније тачке 85. седнице Општинског већа биле су Разматрање извештаја о извршењу буџета за претходни деветомесечни период, и Утврђивање предлога ребаланса буџета за 2015. годину.

Михајло Гаговић, начелник Одељења за финансије Општине, поднео је исцрпан извештај о извршењу буџета за период јануар-септембар текуће године. Према овом извештају, у протеклих девет месеци, остварени су буџетски приходи у износу од 724.143.667,72 динара, што у односу на целокупне планиране приходе за 2015. годину представља 55,7 процената, односно 74,2 процента планираних прихода за период од првог септембра до тридесетог октобра ове године. У истом периоду забележени су расходи, у једнаком износу као и приходи, по разним буџетским ставкама. Коришћена је и текућа буџетска резерва, за реализацију Уговора о коришћењу средстава за уређење (ревитализацију) пољских путева, за санацију рукометног и кошаркашког терена и изградњу трибина у оквиру Основне школе „Радомир Лазић“ у Азањи, као и за санацију оштећене носеће конструкције „ТМ 3 таваница“, у Основној школи „Херој Радмила Шишковић“ у Смедеревској Паланци.

– Није баш сјајно, али није ни лоше, ако имамо у виду у каквим се условима налазимо – прокоментарисао је после завршетка седнице, извршење буџета у протеклом деветомесечном периоду председник Општине Радослав Милојичић Кена. – Имамо умањени трансфер из Републике, а неке приходе нисмо успели да остваримо. Али, то је реалност. Видимо да је свуда тешка ситуација и да све институције, локална самоуправа, а пре свега грађани тешко живе . Наравно, сви сем Синише Малог и Српске девичанске странке. Заиста је тешка финансијска ситуација, а ми ћемо се трудити колико год будемо могли да је побољшамо.

Пошто су чланови Већа прихватили Извештај о извршењу буџета, који ће се наћи пред одборницима Скупштине општине већ у четвртак, 5. новембра, Гаговић је образложио Нацрт ребаланса буџета Општине Смедеревска Паланка за 2015. годину.

Сагледавајући досадашње извршење буџета, Нацрт ребаланса подразумева усклађивање и повећање дела прихода како би се приступило реализацији планираних капиталних инвестиција које су неопходне локалној самоуправи, а предлог је да се неопходне инвестиције спроведу са позиција текућих прихода.

– Обезбедили смо из буџета општине 60 милиона динара за инфраструктурне радове – изјавио је новинарима председник Општине.

На питање о расписивању тендера за уређење путних праваца на подручју општине и других инфраструктурних објеката, Милојичић је одговорио:

– Тендер је расписан на 85 милиона, али нећемо успети свих 85 милиона да обездедимо, већ ћемо поменутих 60 милиона утрошити пре свега за асфалтирање путева у сеоским и градским месним заједницама. Урадићемо и одређене деонице водоводне и канализационе мреже, тротоаре у ужем центру града, јер су заиста одређени тротоари у лошем стању. Ту ће бити утрошено тих 60 милиона, а ја још једном напомињем да то нису средства из муниципалних обвезница, већ да су то наша, „локална“ средства, средства грађана Смедеревске Паланке. Тендер је већ расписан и очекујемо да за месец дана почну радови.

Председник је додао да су значајна средства (око три милиона динара, као и средства за израду пројектне документације) уложена у реконструкцију школе у Селевцу, за шта је, такође, обезбеђена и помоћ Европске инвестиционе банке у износу од 30 милона динара.

– Аплицирали смо и за друге пројекте код Европске уније нагласио је Милојичић. – Сада идем на састанак са људима из UNDP, који ће финансирати још два додатна бунара на извориштима у Смедеревској Паланци и Трновчу, што ће побољшати капацитет воде. Да смо та средства добили у мају, не бисмо ни имали рестрикције, али морали смо да испоштујемо процедуре и тендере Европске уније. Ја не бих да помињем за које смо све школе аплицирали у Европској инвестиционој банци, и европским фондовима, зато што у нашој општини имамо посла са људима који нису утемељени у реалности и који ће покушати да покваре све што могу. Као да ће то неко од нас из руководства општине да носи кући. Па нико школу у Селвцу, или ХРШ, или комасацију, не може понети кући. Та средства не обезбеђујемо за нас, него за грађане Смедеревске Паланке. Питам се шта би ти људи радили када би дошли на власт, што се никада неће десити у Општини Смедеревска Паланка.

Пошто су чланови Већа гласањем утврдили Предлог ребаланса буџета за текућу годину, у оквиру треће тачке дневног реда утврђен је и Предлог Одлуке о изменама и допунама Плана детаљне регулације Бање „Паланачки Кисељак“ – целина III, Бања 2.

Чланови већа утврдили су и предлог о ангажовању ревизора, у циљу екстерне ревизије Завршног рачуна Општине за протеклу, 2014. годину.

На седници Већа утврђен је и Предлог одлуке о изменама и допунама Одлуке о држању животиња на подручју Општине Смедеревска Паланка, према коме ће у првој градској зони граћани моћи да поседују само једног расног или ловачког пса, а овом одлуком се, такође, у централној градској зони забрањује формирање одгајивачница животиња.

Веће је утврдило предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о општинским и некатегорисаним путевима на територији Општине Смедеревска Паланка, а

на основу предлога Месне заједнице Влашки До, чланови Већа су утврдили Предог о промени назива улице у овом селу, која уместо досадашњег назива – Шулејићева, треба да добије име – Др Радмила Милентијевић.

Одговарајући на питања новинара, после седнице Општинског већа, Радослав Милојичић је још једном поновио да општинско руководство Смедеревске Паланке, у настојању да обезбеди боље услове за живот и рад становника наше општине, непрестано ометају одређене политичке интересне групације.

– Директор једног ресора у Министарству пољопривреде је смењен због тога што није хтео да заустави реализацију програма Комасације у Општини Смедеревска Паланка – рекао је Милојичић. – Морам да напоменем да смо једина општина јужно д Саве и Дунава која је успела да конкурише на време и која је за то имала већ припремљену документацију. А тај човек је због притисака из Српске девичанске странке, тачније од стране њиховог шефа, чувеног Ђавола из Азање, смењен.

Милојичић је навео и да ћа седници Скупштине општине да наведе име и презиме човека који није хтео да заустави оно што је добро за житеље Смедеревске Паланке због чега је санкционисан.

31 октобар, 2015 Palanačke 124 Views 0 Comments 4 min read

Друштво

Саопштење „Електромораве“

Због радова на далеководу „Голобок“, у понедељак, 2. новембра у периоду од 8,30 до 15 часова, без напајања електричном енергијом биће:

-Део Азање (Стублина)

-Грчац

-Голобок

-део Доброг Дола (од Цркве према Голобоку)

30 октобар, 2015 Palanačke 133 Views 0 Comments 0 min read

Политика

Конференција за медије Општинског одбора Српске радикалне странке: БОЖУРЊА СПАСАВА ПАЛАНКУ

-Изградња бране у Божурњи једино трајно решење за одбрану од поплава – сматра потпредседник Антоније Недељковић

Потпредседник Општинског одбора Српске радикалне странке у Смедеревској Паланци Антоније Недељковић одржао је конференцију за медије на којој је говорио о неодговарајућем управљању водотоковима и транспарентношћу финансијких токова. У краћем излагању на ове теме, подсетио је да је пре пола века на периферији града урађена брана и формирана акумулациона језера Кудреч I и Кудреч II. Овај велики подухват учињен је с циљем да се спрече поплаве и заштити имовина, рачунајући и обрадиве површине у сливу Кубршнице и Јасенице.

Он је нарочито подвукао да се у разговорима с хидроинжењерима дошло до закључка да се Смедеревска Паланка са ближом околином трајно може спасити поплава ако се у Божурњи, селу које припада општини Топола, подигне акумулациона брана, која би могла да прими 40 милиона кубних метара воде, односно 40 пута више од оба кудречка језера. Тиме би се, осим заштите од бујичних вода, сматра Недељковић, трајно решио и проблем водоснабдевања Смедеревске Паланке, а било би могуће и наводњавање пољопривредних усева.

Недељковић је казао да је линијска одбрана од поплава сврсисходна, али не и довољно ефикасна као акумулацијска. Зато се и залаже за изградњу акумулације у Божурњи, која ће се финансирати средствима Светске банке. Међутим, у тај подухват се неће ући пре пролећа 2016. године.

Потпредседник Општинског одбора СРС се потом упитао зашто су последње три Владе смањиле буџет за одбрану од поплава, кад се зна колико је само Смедеревска Паланка страдала у мају 2014. године.

Поставио је, такође, питање зашто су странцима на 99 година дати сви извори минералне воде на подручју Oпштине Смедеревска Паланке.

Д. Ј.

30 октобар, 2015 Palanačke 325 Views 0 Comments 1 min read

Култура

Премијера у Градском позоришту: УРБАНА ПРЕДСТАВА ЗА ДЕЦУ

-Слободно пошаљите своје дете на ову представу. Једина опасност крије се у сасвим изгледној могућности да ће и само пожелети да се укључи у позоришну игру и постане глумац, или, када порасте – драмски писац

На представу „Желим све да видим“, редитељски првенац Владице Танасијевића Таксија, слободно можете послати своје дете, без бојазни да ће бити изложено вулгарностима, неукусним шалама, кичу и шунду, који се у последње време ушетао и у стваралаштво за децу. Речју, то је урбана представа, у најпозитивнијем смислу те речи.

Радмила и Владица Танасијевић, дугогодишњи позоришни активисти, написали су оригиналан текст, по идеји Тоде Николетића. На срећу, текст увелико превазилази Николетићеве „идеје“, па у причи нема нимало извештачености, квази-дечијих шала и скарабуџеног расплета – што је особина већине текстова које је написао сам Тоде. Овде су дијалози уверљиви, а бајковита прича маштовито постављена на сцену.

Да би протагонистима оставио већи простор за игру, а публици да измашта егзотична места на која главног јунака води у девојчицу инкарнирана добра вила – редитељ Танасијевић се одлучио на смео потез, да представу постави готово без икакве сценографије. Оваква решења су добра само уколико је мизансцен прецизно постављен, а ансамбл уигран. У случлају представе „Желим све да видим“ и једно и друго добро функционише, и зато ово остварење одудара од шљаштећом сценографијом забашурених позоришних промашаја, у којима сценски декор представља Потемкиново село за редитељску неинвентивност.

Као дугогодишњи мајстор светла у паланачком позоришту, Танасијевић је промену места радње дочарао светлосним штимунзима, што посебно добро функционише у сцени на Дивљем западу, где суптилни жути тонови предочавају гаму прерије. Нажалост, у представи нема оригиналних сонгова, какве је Танасијевић писао и компоновао за дечије представе других аутора, али је зналачки искоришћена музика Дејана Цукића, Викторије и „Сунцокрета“. То је већ само по себи едукативно, јер је аутор овог текста био у прилици да гледа и представе неких других аутора, у којима музичку кулису чине најогавнији шундови са естраде.

Иако је многим глумцима ово тек прво појављивање на сцени, нису приметне почетничке грешке. Сви се, пре свега, веома добор чују, ниједна реплика није „пала у бунар“, а Танасијевић је успео да анулира и склоност младих глумцима ка такозваном „школском“ мизансцену – „корак напред, два корака назад“, па на сцени нема бесмисленог клаћења и климања. Колико је то тешко, знају само они који су се упустили у позоришни рад са децом. Примера ради, са тим се никада до краја није изборио један познати дечији аутор у Градском позоришту, иако има вишедеценијско искуство.

Када се праве прикази дечијих представа, упутно је поменути све актере. Овде то чинимо чисте савести, јер у представи „Желим све да знам“ нема лоше улоге. Више него добри су – Даница Миленковић, Јован П. Илић, Александра Марковић, Јасна Младеновић, Видак Младеновић, Јован Д. Илић. Посебно истичемо Петра Вуковића, коме је ово шеста премијера, и Оливеру Радисављевић, право мало позоришно чудо, чији је таленат више него приметан, иако јој је ово прво појављивање пред публиком.

Да завршимо, на исти начин као што смо и почели. Слободно пошаљите своје дете на ову представу. Једина опасност крије се у сасвим изгледној могућности да ће и само пожелети да се укључи у позоришну игру и постане глумац, или, када порасте – драмски писац. А такву „опасност“ смело треба прихватитити, иако су тренутно у моди неке друге, мање маштовите ствари.

Владимир Ђурђевић

30 октобар, 2015 Palanačke 88 Views 0 Comments 2 min read

Култура

Изложба графика Биљане Миљковић у Пироту: СЛИКАРСТВО НАЈСМЕЛИЈИХ ОБРТА

-Црпећи снагу из бајковите маште, успомена, носталгије и тла, ова уметничка пракса има елементе ренесансне непоновљивости – каже историчарка уметности Радмила Влатковић

У Галерији „Чедомир Крстић“ у Пироту отворена је самостална изложба графика Биљане Миљковић. У поставци, коју је урадила Радмила Влатковић, историчарка уметности и директорка Галерије, налазе се 32 рада из циклуса „Трагови“, „Кругови“ и „Речи“. Графике су изведене у више техника као што су: сува игла, бакропис, акватинта, ресерваш, линорез, линогравура и суви жиг, а заступљена је и комбинована техника.

-Својим графикама ова уметница нас позива да учествујемо у отменим и непомућеним емоцијама – каже у предговору ове изложбе Радмила Влатковић.- Њени експресионистички облици су једноставни, а дух којим зраче, специфични. Можда је тешко схватити њену уметност због начина на који усредсређује своју моћ на чисто визуелне компоненте – линију, боју, светлост, на суптилне променљиве односе које постиже разним засићењима и градацијама ритма линија и боја. Њено стваралаштво је сликарство најсмелијих обрта неочекиваних односа,зрело и осећајно. Црпећи снагу из бајковите маште, успомена, носталгије и тла, ова уметничка пракса има елемената ренесансне непоновљивости у којој су здружени монументалност, меланхолија, бес и страст са најфинијим порукама људског срца при чему је узбудљивост и драматичност израза примарна.

Биљана Миљковић комбинује графичке технике показујући изванредно познавање самог процеса израде, који у споју са личном инвентивношћу, резултира у особен креативни стил. Компоновањем префињених тонских површина и линеарних елемената ствара складне, хармоничне целине са загаситим, окер-браон колоритом и спиритуалном атмосфером са утиском патинираности тражећи, можда, метафоре у нашем средњевековном фреско сликарству.У свом графичком изразу отворила је неслућене могућности, користећи многе елементе најразличитије природе и све то довела до савршеног склада.

Биљана Миљковић дипломирала је 1996. године на Академији уметности у Новом Саду на одсеку за графику у класи проф. Милана Станојева и Халила Тиквеше. Четири године касније магистрирала је на Факултету ликовних уметности у Београду на одсеку за графику у класи професора Велизара Крстића. Члан је УЛУС-а од 1997. године. Као самостални уметник излагала је на 316 групних изложби, од којих су 93 међународне.

Носилац је многих награда, поред осталих, награде Универзитета у Новом Саду за постигнут успех у школској 1995./96. години, награде за графику на 23. Пролећној изложби чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а у Крагујевцу, Велике награде Земунског салона за графику, Откупне награде за графику Министарства културе на 4. Међународном бијеналу малог формата у Лесковцу, награде за графику на 25. Пролећној изложби чланица УЛУС-а и УЛУПУДС-а, у Крагујевцу, Награде на IX изложби малог формата у Шапцу, награде за графику на Годишњој изложби УЛУС-а, Подружница Крагујевац шумадијска регија, Награде за графику III Бијенала ликовних и примењених уметности у Смедереву, Малог печата нишког графичког круга на Међународној изложби мале графике, Награде Учитељског факултета на VIII Међународном бијеналу суве игле у Ужицу и награде Телевизије Београд за Еx Либрис поводом пола века те медијске куће.

Самостално је излагала у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Врњачкој Бањи, Нишу, Ужицу, Крагујевцу, Врању, Земуну, Смедеревској Паланци и Пироту. Њене графике видела је и ликовна публика у Шпанији, Пољској, Хрватској, Македонији, Румунији, Чешкој, Бугарској, Украјини, Јапану, Француској, Белгији, Египту, Италији, Јужној Кореји, САД, Грчкој, Бурми, Пољској, Литванији, Шведској, Канади и Швајцарској.

Њене графике налазе се у многим приватним колекцијама и колекцијама галерија у земљи и иностранству.

Д. Јанојлић

30 октобар, 2015 Palanačke 117 Views 0 Comments 2 min read

Друштво

Апел Струковног удружења полиције министру др Небојши Стефановићу

Струковно удружење полиције апелује на министра унутрашњих послова др Небојшу Стефановића да обезбеди адекватне услове рада и смештаја полицијским службеницима који дужност обављају у Прешеву где су ангажовани поводом повећаног прилива имиграната.

Такође, желимо да укажемо јавном мњењу на тешке услове рада и радног окружења а посебно смештаја полицијских службеника у заједничким просторијама који не испуњавају услове у погледу антропометријског, ергономског и микроклиматског аспекта.

Не сме се испустити из вида да су ти полицијски службеници нечији родитељи, супружници и деца, да и овако тежак, одговоран и стресан посао обављају са застарелом, неодговарајућом и непотпуном безбедносном и радном опремом а сад су додатно деградирани групним смештајем у нехигијенским, влажним, хладним и недовољно осветљеним просторијама.

Законом о раду прописана је обавеза послодавца да обезбеди адекватне услове рада, а Законом о безбедности и здрављу на раду послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту и у радној околини у којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду.

Узимајући у обзир горе наведене императивне легислативне норме, те да радна околина не испуњава норматизацију неопходна је хитна модификација радног простора, у циљу поштовања права радника и позитивно правних законских и подзаконских аката који регулишу безбедност на раду, права запослених, као и у циљу повећања продуктивности рада, ефикасног и ефективног обављања послова безбедности

Са аспекта војно безбедносне и полицијске доктрине и методике рада дуже ангажовање на таквим пословима је недопустиво јер се умањује продуктивност, ефективност и ефикасност рада а са аспекта човека као чиниоца у процесу рада долази до замарања, монотоније и синдрома „изгарања“ те постоји објективна могућност професионалне трауматологије.

На крају, слика говори боље од хиљаду речи па просудите сами!

ИНФО СУП

29 октобар, 2015 Palanačke 98 Views 0 Comments 1 min read

Култура

У Градском позоришту премијера представе „Желим све да видим“

У Градском позоришту у Смедеревској Паланци у четвртак 29. октобра у 18 часова биће премијерно изведена представа ансамбла Дечије сцене „Желим све да видим“.

Главне улоге у овој представи, која је урађена по сценарију и режији Владице и Радмиле Танасијевић, поверене су Петру Вукотићу, Даници Миленковић, Александри Марковић, Видаку Младеновићу, Оливери Радисављевић, Јовани П. Илић, Јани Младеновић и Јовану Д. Илићу.

29 октобар, 2015 Palanačke 719 Views 0 Comments 0 min read

Друштво

Свечано обележен Дан ослобођења Азање у Првом светском рату

У Азањи је, полагањем венаца и одавањем почасти жртвама свих ратова од 1912. до 1991. године, обележен Дан ослобођења овог места у Првом светском рату.

У име Удружења потомака ратника 1912. – 1918. године присутнима се обратио Жарко Талијан. Венце су положили и представници СУБНОР-а и ОШ „Радомир Лазић“.

О ослобођењу Азање у Првом светском рату 1918. године говорио је професор историје Дамир Живковић.

29 октобар, 2015 Palanačke 122 Views 0 Comments 0 min read

Култура Образовање

Програм „Из Србије с љубављу“ ученика ОШ „Радомир Лазић“

Oсновна школа „Радомир Лазић“ у Азањи и ове школске године наставља са обележавањем значајних јубилеја из наше историје, конкретно у вези са Великим ратом. Ове године припремљени програм је назван „Из Србије с љубављу“.

Програм је замишљен као мултимедијално-сценски књижевно-историјски рецитал посвећен Русији и историјату руско-српских односа од времена Светога Саве са посебним нагласком на ситуацију током зиме 1915./1916. године. Инспирацију су пронашли у историјској чињеници да је Свети руски цар Николај Други Александрович Романов најзаслужнији за спашавање српске војске и народа у Албанској голготи, и њихово избављење са јадранских обала у Албанији.

Програм се припрема са благословом Његовог преосвештенства епископа шумадијског господина Јована и биће приказан 3. новембра 2015. године од 12,30 сати у сали локалног Дома културе.

29 октобар, 2015 Palanačke 102 Views 0 Comments 0 min read

ДРУГИ ПИШУ

У Улцињу се још купају

Иако је јесен већ ушла у други месец, и иако смо на прагу новембра, сезона купања у Улцињу још није завршена.

Данас око подне, док су на терасама бројних локала на Пристану многи у тренеркама, дуксерицама и јакнама испијали своје пиће, педесет метара даље, на Малој плажи, група пливача уживала је у топлом и сунчаном октобарском дану.

Температура мора висока је за ово доба године и за неколико степени мања од спољашње, која је јуче била око 24 степена.

(преузето: Вијести)

29 октобар, 2015 Palanačke 142 Views 0 Comments 0 min read

ДРУГИ ПИШУ

Лаж у барокној фази

-ИДЕЈА О ИЗГРАДЊИ „ДЕСПОТОВОГ ГРАДА“ ПОКАЗУЈЕ ДА СУ ВЛАСТИ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА ДО „БАРОКНЕ“, ДЕКАДЕНТНЕ ФАЗЕ БИЛЕ ПОТРЕБНЕ САМО ТРИ ГОДИНЕ

Александар Вучић није ординарни лажов, била би то исувише банална дефиниција. Лажов је неко ко је свестан да лаже, самим тим је и упознат са истином – или макар чињеницом да истина начелно постоји, и да је различита од лажи, да је то управо оно што је конституише. Вучић пре делује као човек који верује у оно што изговара, а ако говори ствари које нису нарочито блиске разуму, или ако у две релативно блиске пригоде изговара ствари које се међусобно искључују, то не значи да у једној од две ситуације свесно лаже, него значи да се од истине генерално еманциповао у једном вишем смислу: она је у потпуности престала да буде битна, она више није референтна тачка, није мерило. Битно је само да се брбља било шта што ће у датом тренутку звучати „добро“ са становишта дневно потрошних маркетиншких постигнућа. Фудбалски репрезентативци, рецимо, победе Албанију (која се пласира даље, а наши не!), и за то добију обећање у пашићевском стилу из старих вицева: ће ви изградимо стадион за 150 милиона евра! Ако укачите колико је та разметљива премијерска најава скандалозна по себи, потпуно независно од тога хоће ли се остварити, онда можда почињете да схватате и прозирете начин на који Вучић функционише.

Или, Београд на води: страшан је као Велика Превара, а још страшнији ако се стварно изгради. Начин на који Вучић и његови трбухозборци идеолошки и културолошки бране идеју и „потребност“ БНВ врхунац је нихилистичког односа према истини, о чему је канда довољно већ писано, али је можда остао недовољно запажен недавни Вучићев драгуљ како му је циљ да „Београд има више туриста од Будимпеште“, чему има да послужи и БНВ. Е сад, замислите да БНВ ево овог тренутка чаробним штапићем никне, изграђен у целини и целости, све с оним гигантским краставцем: можете ли замислити икога, иједну стварну особу, која би потегла на пут из Илиноиса, Свердловска, Баварске или макар Бугарске не би ли лично видела то?!

Ако смо можда и помислили да је БНВ врхунац једне померене маште која ће непосредно интервенисати у стварност а да при томе остане дубоко заумна и нестварна, идеја о изградњи „Деспотовог града“ тамо код Малог Калемегдана брутално нас је разуверила. На трагу неколиких суманутих шунд творевина чији је управник Кустурица Емир, а које показују зашто су дрипаштво, неукус и етички нихилизам увек тако близу једно другоме, идеја „верне реконструкције“ Деспотовог града је идеја фабриковања аутентичности, то јест, чисти „барок“ у оном смислу у којем се та реч користи у данашњој Македонији, када се описује квазиантичко и остало архитектонско лудило данашњег Скопља, као симбола декадентне фазе једне од почетка ионако бесмислене и бесциљне владавине. Вучићу су, гле, до фазе „барока“ требале само три године. Узгред, исто питање као и за БНВ: можете ли да замислите да на свету постоји довољно идиота који би, рецимо, стварну Будимпешту заменили за лажни Дубаи на Сави и још лажнији „Деспотов град“ на Дунаву, љепши и старији од оног какав је изградио деспот Стефан Лазаревић?! Туристи можда јесу најчешће докони медиокритети, али то још не значи да су имбецили.

Стицајем околности, ових дана сам и сам туриста, две хиљаде километара удаљен од мале, затурене и све бизарније Вучићеве деспотовине. Базам Паризом увек изнова одушевљен којечиме, јер ово није тек и само најлепши велики град на свету – ово је град који је направљен тако да у њему буде лепо живети, ако ме разумете: толико склада и лепоте где год бациш поглед, а опет све опуштено, готово па немарно и на рубу аљкавости, ненацифрано, несклоно и богаташком (а ла „Лас Вегас“) и сиромашком потконтиненталном кичу. И да, наравно: милијарде туриста врве свугде по граду, 365 дана у години. Париз нема „туристичку сезону“: овде је сезона почела с појавом туризма, и неће престати пре краја света какав знамо. Но, шта је то за чиме трагамо у овом граду? У две речи, нешто што је тешко дефинисати, али за шта нам се чини да ћемо наћи само овде, што је специфично париско, до неке мере и француско, мада не у неком напорно „националном“ смислу.

Завиривао сам, и сада и раније, по разним буџацима Париза, али не, нисам никада отишао рецимо у Дефенсе, полупериферијски кварт који је заправо шума високих пословних солитера: можда је тај Дефенсе Паризу потребан, али његовим посетиоцима свакако није – зашто бих ишао међу баналне стаклене солитерчине каквих данас има било где, од Дубаија до Шангаја? Нико не би дошао у Париз само због њих. На другој страни, коме је до старине, тога је у Паризу на претек, и то привлачи милионе људи, али та је привлачност неодвојива од разумно дефинисане „аутентичности“: црква из тринаестог века изграђена је у тринаестом веку, а не у двадесетом или двадесет и првом, а „у стилу тринаестог века“… Напротив, ако сте градили цркву у двадесетом веку, градили сте је у „стилу двадесетог века“, да како би друкчије?

Градови (и земље) који спадну на то да фингирају сопствену (измаштану, то јест у депресивно кичерозном смислу протумачену) прошлост, садашњост и будућност, остају без свега набројаног. Постају насеобине без идентитета, мучне домаћима, незанимљиве другима. Разуме се, они такви не могу постати сами од себе: таквима их направе они који желе да место којим владају заличи на њих, типови суштински без вредности и утемељења у било чему трајном, ликови без средишта и суштине, испразни и лажни у свакој од својих наизглед противречних фаза. Које су ионако, што каже Пељевин, „дијалектика прелазног периода из Ниоткуда у Никуда“.

Теофил Панчић

(преузето: Време)

29 октобар, 2015 Palanačke 157 Views 0 Comments 4 min read

Друштво

Патријарх српски г. Иринеј освештао Парохијски дом у Азањи: ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ ЗА ВЕЛИКУ ЗАДУЖБИНАРКУ

– Проф. др Радмили Милентијевић високо признање СПЦ уручено на њен 84. рођендан, а за несебичну дарежљивост испољену према свом народу

Две неизмерне радости у једном дану доживела је проф. др Радмила Милентијевић. На Свету Петку освештан је Парохијски дом у порти азањске цркве Светих Бесребреника Козме и Дамјана, једне од неколико њених задужбина у родном крају и уручено јој високо признање Српске Православне Цркве – Орден Светог Саве II реда. Све се то дешавало на 84. рођендан ове задужбинарке и у присуству великодостојника СПЦ, свештенства, угледника из јавног и политичког живота и верујућих људи.

Величанствен чин освећења обавили су Његова светост патријарх српски, г. Иринеј и Његово преосвештенство владика шумадијски г. Јован, уз саслужење свештеника Јасеничког намесништва и појање црквеног хора. Била су ту и два српска православна свештеника из румунског места Решице који су својим присуством удостојили ову свечаност и истовремено исказали сву захвалност проф. др Радмили Милентијевић, која је у њиховом месту саградила Културни центар и Парохијски дом.

Патријарх је у својој смерној беседи истакао да задужбинарство у српском народу има дугу традицију и да је његовој обнови последњих година велики допринос дала и проф. др Радмила Милентијевић, која је као личну помоћ свом народу у Србији, Републици Српској, САД, Француској и Румунији издвојила преко милион и по долара. Подугачак је списак оних који су примили њене дарове, међу којима су САНУ, Црква Светог Саве на Врачару, Саборна црква у Београду, Саборна црква Светог Саве у Њујорку, манастир Хиландар и др.

-Велика дела прате нас, не само у овом него и у будућем животу – рекао је патријарх српски г. Иринеј. – И све што чинимо Цркви, не чинимо само њој, већ и Богу, а кад чинимо Богу, чинимо и народу, а највише себи. На овај свет долазимо без ичега, као немоћне бебе, а одлазимо скрштених руку, а оно што остаје – то су дела. Она су бесмртна, она нас прате у реалном животу, она нас прате и у будућем животу за који ми, не само да верујемо, него сигурно знамо да је то реч Христова, да је то реч Божија, а реч Божија није празна, већ је истинита. То је оно чиме ћемо изаћи пред лице Божије. Неће нас питати колико смо фабрика направили, колико смо новца имали у банкама, али ће Господ Бог у нашу животну књигу записати шта смо имали и шта смо учинили, а то су наша дела, која ће нас оправдати или, не дај Боже, осудити за нешто ако није било по вољи Божијој.

У наставку је додао:

-Данас, Богу хвала, на нашу и велику радост, освештасмо овај диван дом. Он ће служити вама браћо и сестре, цркви Христовој, цркви Светосавској, овде ће се окупљати ваша деца за празнике, о Светом Сави, о Божићу, о Васкрсу, и о другим великим празницима. Живот без дела хришћанских, без вере и Цркве, то је празан живот. Хвала сестри, госпођи Радмили којој је Господ дао да њеним трудом и њеним радом, стекне мало неког добра, али добра да ужива у њима и са њима, да подигне овако дивну грађевину, да помогне манастиру Никоље, Цркви у Нишу, грађевини Константина и Јелене и да не помињем друга места, која су осетила помоћ сестре Радмиле. Свака наша реч је мала и празна, недовољна да захвалимо, сва та наша захвалност је само симболика онога што ће Господ учинити онима који га воле и љубе и који чине добра имовинска дела. Онда знамо за шта живимо, шта смо урадили и шта смо учинили у славу Божију и за наше добро. Хвала и нека Бог благослови овај дом.

Патријарх је потом рекао да је, на предлог оца Петра Лукића, који је добро осетио сестра Радмилину задужбинску руку и који је предложио Синоду, а Синод радо прихватио да је одликује Орденом Светог Саве II реда.

-На мој предлог, а по одлуци Светог синода, патријарх српски и Свети Синод доделио је госпођи Радмили Милентијевић, професору из Њујорка високо одликовање СПЦ – Орден Светог Саве II степена за делатну љубав према светој мајци Цркви, нарочито показаним њеним несебичним давањем, хуманитарном помоћи институцијама како у Архиепископији Београдско-карловачкој, тако и у другим епархијама у отаџбини и расејању – саопштио је отац Петар Лукић.

Патријарх је потом казао да је ово највеће одликовање које Црква даје својим верницима и објаснио да се Орден Светог Саве првог степена даје државницима, царевима, краљевима, а овај најзаслужнијим верницима.

-Ево да са неколико речи, а нема речи за дубину осећања, Ваша светости, Ваше преосвештенство, часни оци и драги гости и остали, драги моји Азањци и Влашкодолци и Грчани, ово је велики дар за мене, Господ види и њему хвала – казала је проф. др Радмила Милентијевић примајући високо одликовање СПЦ. – Хоћу да вам кажем да сам подигла ово здање са намером да послужи као црквена задужбина, али задужбина по традицији Немањића, по традицији наше историје. Све те задужбине наше историје, казују ко смо и шта смо. Жеља ми је да продужите ту традицију, да ово постане једна кошница, где ћете да сабирате, да учите лекције наше духовности, наше православне вере, наше Светосавске вере, а значи да се образујете, да читате, да се богатите знањем, јер Св. Сава је био наш просветитељ, али и учитељ, велики учитељ за своје доба, он је уз цркве стварао и школе да се чита, да се учи, да се знањем једино може ићи напред.

Проф. др Радмила Милентијевић је потом рекла да ово здање треба да буде кошница у којој ће да се развија духовни и културни живот, фоклор, традиција, да се зна шта је наш идентитет, шта значи бити Србин.

-Ја живим у дијаспори – наставила је – данас ми је рођендан. – Осамдесет четири године ми је, а 62 године живим у Америци, али сваки мој пријатељ Американац и Америка знају да сам Српкиња, из села Азања, православне светосавске хришћанске вере. Ја желим да се овде окупљате у миру и слози, да градите своју будућност, јер ми смо српски народ који зна свој идентитет, своје корене, своју историју, традицију, свој језик. Чувајте српски језик, ћирилично писмо, чувајте све оно што је српско и православно.

Проф. др Радмила Милентијевић је најавила да ће на Бадње вече у Парохијски дом, односно њену задужбину бити унет бадњак и да ће тада лично наградити мајке са више деце, желећи и на тај начин да подстакне рађање. После освећења задужбине, патријарх српски, г. Иринеј посетио је Влашки До.

Треба рећи да је ово прва посета једног српског патријарха у историји Азање.

Драгољуб Јанојлић

29 октобар, 2015 Palanačke 295 Views 0 Comments 5 min read

Друштво

Младима из хранитељских породица неопходна помоћ у периоду осамостаљивања

У оквиру пројекта „СуперБус“, који заједно спроводе организација „СОС Дечија села Србија“ и компанија „Вип мобиле“, одржана је трибина у Милошевцу под називом „Подршка деци након изласка из хранитељских породица“. Представници невладиног и владиног сектора окупили су се у просторијама Центра за породични смештај деце „Рада Младеновић Ђулић Црна“ са циљем да укажу на неопходност пружања што квалитетније подршке и помоћи деци на путу њиховог осамостаљивања у локалној заједници, након изласка из система социјалне заштите.

Највећи проблем деце без родитељског старања је управо период осамостаљивања. Након напуштања породице хранитеља, ови млади људи немају све потребне услове за самосталан живот, попут материјалне стабилности, решеног стамбеног питања, а такође и деле судбину са великим бројем младих и незапослених људи у нашој земљи. Уколико се неко од њих одлучи да настави даље школовање, суочавају се са недостатком новчаних средстава како би приуштили одлазак на факултет. Све наведено представља извор стреса за младу особу која је већ пребродила многе тешкоће приликом одрастања.

Учесници трибине одлучни су у ставу да је неопходна систематска подршка младима како би се што лакше суочили са изазовима које живот ставља пред њих. Као могућа решења предлажу отварање специјализованих установа у којима би се ови млади људи припремали за самосталан живот. Ове установе би се налазиле у градовима у којима постоји велики проценат хранитељских породица. Такође, додела већег броја стипендија од стране Министарства просвете и надлежних државних органа, додатно би мотивисала и охрабрила младе који долазе из хранитељских породица у жељи за наставком образовања. Са друге стране, подршка невладиног сектора би се огледала у оснаживању младих кроз низ програма који нуде неопходне вештине и знања за наставак самосталног живота.

Циљ није недостижан уколико се настави са едуковањем и подржавањем хранитељства као најбољег обилка бриге за децу без родитељског старања, као и са јачањем свеобухватног система подршке, закључак је одржане трибине. „СуперБус“ тим ради са децом из хранитељских породица на више локација, међу којима су Параћин, Краљево и Милошевац, све са циљем да се малишани из хранитељских породица кроз забаван и креативан рад едукују и оснаже на њиховом путу одрастања. Овај пројекат наставља да се реализује до децембра 2015. године.

28 октобар, 2015 Palanačke 117 Views 0 Comments 1 min read