Премијера у Градском позоришту: УРБАНА ПРЕДСТАВА ЗА ДЕЦУ
-Слободно пошаљите своје дете на ову представу. Једина опасност крије се у сасвим изгледној могућности да ће и само пожелети да се укључи у позоришну игру и постане глумац, или, када порасте – драмски писац
На представу „Желим све да видим“, редитељски првенац Владице Танасијевића Таксија, слободно можете послати своје дете, без бојазни да ће бити изложено вулгарностима, неукусним шалама, кичу и шунду, који се у последње време ушетао и у стваралаштво за децу. Речју, то је урбана представа, у најпозитивнијем смислу те речи.
Радмила и Владица Танасијевић, дугогодишњи позоришни активисти, написали су оригиналан текст, по идеји Тоде Николетића. На срећу, текст увелико превазилази Николетићеве „идеје“, па у причи нема нимало извештачености, квази-дечијих шала и скарабуџеног расплета – што је особина већине текстова које је написао сам Тоде. Овде су дијалози уверљиви, а бајковита прича маштовито постављена на сцену.
Да би протагонистима оставио већи простор за игру, а публици да измашта егзотична места на која главног јунака води у девојчицу инкарнирана добра вила – редитељ Танасијевић се одлучио на смео потез, да представу постави готово без икакве сценографије. Оваква решења су добра само уколико је мизансцен прецизно постављен, а ансамбл уигран. У случлају представе „Желим све да видим“ и једно и друго добро функционише, и зато ово остварење одудара од шљаштећом сценографијом забашурених позоришних промашаја, у којима сценски декор представља Потемкиново село за редитељску неинвентивност.
Као дугогодишњи мајстор светла у паланачком позоришту, Танасијевић је промену места радње дочарао светлосним штимунзима, што посебно добро функционише у сцени на Дивљем западу, где суптилни жути тонови предочавају гаму прерије. Нажалост, у представи нема оригиналних сонгова, какве је Танасијевић писао и компоновао за дечије представе других аутора, али је зналачки искоришћена музика Дејана Цукића, Викторије и „Сунцокрета“. То је већ само по себи едукативно, јер је аутор овог текста био у прилици да гледа и представе неких других аутора, у којима музичку кулису чине најогавнији шундови са естраде.
Иако је многим глумцима ово тек прво појављивање на сцени, нису приметне почетничке грешке. Сви се, пре свега, веома добор чују, ниједна реплика није „пала у бунар“, а Танасијевић је успео да анулира и склоност младих глумцима ка такозваном „школском“ мизансцену – „корак напред, два корака назад“, па на сцени нема бесмисленог клаћења и климања. Колико је то тешко, знају само они који су се упустили у позоришни рад са децом. Примера ради, са тим се никада до краја није изборио један познати дечији аутор у Градском позоришту, иако има вишедеценијско искуство.
Када се праве прикази дечијих представа, упутно је поменути све актере. Овде то чинимо чисте савести, јер у представи „Желим све да знам“ нема лоше улоге. Више него добри су – Даница Миленковић, Јован П. Илић, Александра Марковић, Јасна Младеновић, Видак Младеновић, Јован Д. Илић. Посебно истичемо Петра Вуковића, коме је ово шеста премијера, и Оливеру Радисављевић, право мало позоришно чудо, чији је таленат више него приметан, иако јој је ово прво појављивање пред публиком.
Да завршимо, на исти начин као што смо и почели. Слободно пошаљите своје дете на ову представу. Једина опасност крије се у сасвим изгледној могућности да ће и само пожелети да се укључи у позоришну игру и постане глумац, или, када порасте – драмски писац. А такву „опасност“ смело треба прихватитити, иако су тренутно у моди неке друге, мање маштовите ствари.
Владимир Ђурђевић