Month: децембар 2014

У Градском позоришту у Смедеревској Паланци одржан је новогодишњи концерт Балетског студија „Арабеск“ Бојане Кривокапић. Публика је уживала у игри малих и великих балерина од којих су неке први пут стале на „даске које живот значе“. Веома богат програм предновогодишњег наступа, као   и увек, бриљантно је водила Биљана Поповић.

На почетку изведена је „Новогодишња прича“, а у  наставку програма „Принцезе“ па  „Зимски валцер“, као леп увод у оно што је потом уследило – „Божићни валцер“, уз труд водитељке да кроз најаву саопшти и прегршт занимљивих података. Тако су посетиоци овог концерта могли сазнати да се 1934. године  на топ листи чувене радијске емисије  водитеља Еди Кантора, као прва нашла песма „Деда Мраз долази у град“, коју је компоновао Џон Фридрих Коц. За само 24 часа продато је преко 30.000 плоча са овом нумером.

Сценом се потом  развила „Полка“, коју су смениле „Ледене фигуре“, па кореографија „Пахуље“. И овај концерт није се могао замислити без балета „Копелија“, који је настао 1870. године, доневши светску славу свом творцу  француском композитору Лео Делибу. Следиле су тачке: „Игра са лутком“, и „Дијагонала“.

Џулијус Стајн, такође Американац, радећи  музику за холивудске филмове,  инспирацију за своју композицију „Lets snow“,  пронашао је једног сунчаног дана на плажи, када је осетио снажну носталгију  за источном  америчком обалом и њеним снежним зимама. Ту носталгију Сем Кени претворио је у стихове и тако је настала једна од најпрепознатљивијих песама Дин Мартина. Нешто касније, 1957. године,на тек зачетим таласима рока, Џозеф Чартлон Бил, компоновао је једну од веома популарних божићних песама.

На сцени је уследио „Jingle bells“ уз најаву да је Николај Римски Корсаков, на основу приче „Хиљаду и једна ноћ“, још 1888. године компоновао балетску игру „Шехерезада“ и то на подлози недовршене опере „Кнез Игор“. Мале балерине, које су слатке и кад греше, потом су извеле „Индуску игру“. А једну другу игру ( „Мађарску“), увшћену у овај концерт, написао је Јоханес Брамс.

Аплауз, праве овације, измамила је соло наступом  Кристина Вујчић, лепршавом игром на музику из Брамсове четврте симфоније, али и  „Мазурка“, која се, као салонска игра, јавила у 19. веку, као и  „Шпанска игра“ Петра Иљича Чајковског.

Изведен је, такође, и „Радетски марш“. Овај,  један од  динамичнијих  валцера Јохана Штрауса, компоновао је коришћењем народне мелодије „Стара игра из Беча“. Овом игром окончан је Новогодишњи концерт Балетског студија „Арабеск“, након чега су се на подијуму појавиле све учеснице овог програма, који је у истину био празник и за очи и за душу, а с њима и наставница балета Ана Ђорђевић.

Водитељка Биљана Поповић, захваљујући се у име малих балерина  на пажњи и аплаузима, пожелела је свима успех и срећу у Новој години. До следећег концерта посетиоци ће свакако у лепом сећању носити лепршави наступ балерина „Арабеска“.

Д. Јанојлић

Аранђеловачка „Стварност“ издала је нову књигу нашег колеге, сарадника „Паланачких“, Драгољуба Јанојлића. Он је заправо сачинио зборник поезије, која је највећим делом настала током ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године. Зборник „Кандила слободе“, како је насловио своју књигу, у руке читалаца стиже у години у којој је Србија обележавала век од избијања Првог светског рата.

У поговору књиге, Јанојлић пише да се ратна поезија рађала, добрим делом, у предасима великих и славних битака. Неки песмотворци су „пропевали“ тек на бојишту, а да раније нису били свесни свог песничког дара. Они су своје стихове посејали  по многим часописима,  најпре у оним који су излазили током ратних година, а потом и у публикацијама које су до читалаца стизале у периоду између два светска рата.

-Песме дате у овом зборнику пружају обиље информација на основу којих је могуће схватити величину српске трагедије у оба Балканска  и Првом светском рату – наводи Јанојлић.-Било је песника који су детаљно описивали битке и јунаке; њихове песме су данас драгоцен извор сазнања о људима који су, надахнути патриотизмом, храбро и по цену живота бранили своју земљу.

Ове песме – предочава Драгољуб Јанојлић, откривају и оно што није увек улазило у ратне белешке: поред осталог где је кога стигао метак и где данас почивају кости  јунака који су се борили за српску слободу и част. Оне демантују римску изреку „да у рату музе ћуте“. Музе српске ратне поезије оглашавале су се из ровова, са пропланака и ћувика, са тесних палуба бродова, из мемљивих кафана, са беспутица  којима је у слободу и спас журио српски војник. Тако је настајала нова српска јуначка песма, која слави попришта хероизма и уздиже морал српског војника.

Зборник „Кандила слободе“ је  читанка и историја у стиху са чијих страница исијава бурна историја српског народа. Рецензент проф. Зорица Грујић-Милојевић каже да обележавањем једног периода српске историје кроз зборник ратних песама, Драгољуб Јанојлић као да је осетио да време истиче, те се, за општељудско добро са посебним пијететом потрудио да забораву отргне једно поетско сведочанство, које се рађало из пепела борбе за отаџбину Србију у периоду Првог светског рата.

-Овај зборник је изузетно драгоцен доказ о једном  невремену за српски народ, којем је претио заборав због незаинтересованости руководства, а стизале су новије тематике, које су бивале вечито прече, јер су се прошле истине брзо заборављале и нису истицане као нешто изузетно вредне  за даљи опстанак – наглашава проф. Зорица Грујић-Милојевић.-Стога је овај зборник општељудско сведочанство оних чија су уста и мозак, у тешкој голготи, пропевали, из чијих груди су покуљали реч и осећање, а срце преточило у песму.

Рецезент даље каже:

-Ово сећање, отргнуто пред заборавом, великом љубављу, радом и трудом Драгољуба Јанојлића је оригинално, јединствено по аутентичности сведочанство, о ономе најбитнијем: шта, у пресудним тренуцима, носи људска душа? То, о чему размишља, шта осећа, шта је  мотивише, чему стреми?.. .  Јанојлић мукотрпно прикупља, бележи, приређује и на тај начин покушава да успостави културу сећања у српском народу… Драгољуб Јанојлић није узалуд трагао, бележио, преживљавао јер је зборником начинио јединствену КАМЕНУ КЊИГУ ПРЕДАКА, а за оне који не схватају тежину и значај сликовите истине, бојим се да Јанојлић (усуђујем се рећи) „није рођен за овај век“, него за неки други век што ће настати.

Д. Ц.

Закључен је конкурс за нову излагачку сезону у Меморијалној галерији „Душан Старчевић“ у Смедеревској Паланци. За излагање у овом галеријском простору пријавило се  двадесет четворо ликовних стваралаца. Њих четворо није испунило услове конкурса, а двадесет  је  требало упутити на индивидуално представљање ликовној  пубилици. Уметнички одбор, на иницијативу власнице галерије Слађане Старчевић, одлучио се да „зелено светло“ за излагање током 2015. године добије 12 учесника поменутог  конкурса. Како у галерији нема грејања, реализација програма излагања стартоваће  од марта месеца. Практично сваког  четрнаестог у месецу па све до новембра излагаће по један уметник с тим што ће бити и једна колективна изложба са учешћем три сликара.

Нову сезону самосталном изложбом отвориће 14. марта Богдан Ђорић из Зрењанина, а затворити  у новембру Владимир Лалић из Београда. У априлу, такође четрнаестог, излагаће Данијела Марковић са Цетиња,а у мају Данијела Рупић из Крагујевца. Колективна изложба (Јована Линић, Александра Матић и Теа Соколовски) предвиђена је за 14. јун. У  јулу се представља Мирјана Лазовић из Новог Сада, а у августу Надица Недељковић из Приштине (живи и ствара у Београду) и у септембру Никос Арвантидис, Грк који је рођен у Новом Саду, где и данас живи. У октобру ће бити изложба Тијане Николић-Петровић из Ниша, а у новембру Владимира Лалића из Београда.

Меморијална галерија „Душан Старчевић“ добила је новог председника  Уметничког одбора. То је професор  Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу  Жељко Ђуровић. У међувремену галерија је добила  свој лого и фејсбук страницу.

Д. Ј.