Пред почетак нове школске године председник Општине Никола Вучен одржао је састанак са директорима основних и средњих школа, просветним инспектором и представницима Министарства унутрашњих послова, начелником одељења полиције ПУ Смедерево Гораном Ивковићем, официром одељења полиције ПУ Смедерево Јованом Коцић, начелником полицијске станице у Смедеревској Паланци Сашом Обрадовићем и командиром станице Ненадом Ђурићем.
На састанку је закључено да је безбедносна ситуација у школама на завидном нивоу, а да би се задржао такав тренд, потребан је активан превентивни рад као и добра сарадња директора, наставника, родитеља и припадника полиције.
У предстојећој школској години у сарадњи са Министарством унутрашњих послова у основним школама биће интензивиране превентивне активности, као што су предавања и радионице намењене деци од првог до осмог разреда, са циљем подизања безбедности, као и заштита од свих ризика у којима се могу наћи током боравка у школи, на путу од школе до куће.
У свим основним и средњим школама у општини од 1. септембра биће појачано присуство полиције, а током трајања наставе обезбеђено је присуство школског полицајца.
У четвртак, 31. августа 2023. године у 16 часова, одржаће се СВЕЧАНИ ПРИЈЕМ ЂАКА ПРВАКА.
Прваци, школа је једно од најбољих места на које ће вас живот одвести. Због тога не дозволите да се превише збуните или уплашите, него уграбите сваки тренутак јер вас чека пуно забаве.
Желимо вам срећан почетак школске године и много успеха на путу стицања нових знања!
У Сарајеву, на теренима планине Игман, је одржано Првенство Југоисточне Европе у оријентирингу на коме су, у оквиру репрезентације Србије, наступила и два члана ОК ”Јасеница”, Марија Ћосић у категорији сениорки и Никола Талијан у категорији млађих сениора.
Марија Ћосић је направила одличан резултат на средњој дистанци где је у јакој конкуренцији заузела одлично шесто место, а Никола Талијан је истрчао солидне трке, и заузимао од 10. до 15. места.
На Првенству Југоисточне Европе за ветеране наступило је шест чланова ОК ”Јасеница”, који су у јакој конкуренцији освојили треће место.
У Народном музеју у петак 25. августа у 19 часова одржаће се отварање изложбе „Тајна мермера – arcanum lapis“.
Аутор је Теодора Бранковић, музејски саветник у Народном музеју у Пожаревцу, која ће и отворити изложбу.
Путем елемената визуелне културе античког периода, ауторка конструише слику односа према овој врсти материјала акцентујући примерима из богате античке збирке Народног музеја у Пожаревцу. Представљањем управо ове релевантне доступне музејске грађе као материјала са археолошких терена који су у директној спрези са темом изложбе ауторка нас уводи у до сада непознати свет римских уметника/клесара кроз вајарске форме – скулптуре и рељефа.
Извођењу опере „Чаробна фрула“, Волфганга Амадеуса Моцарта, завршне вечери првог Културног лета у Смедеревској Паланци, претходила је пригодна церемонија затварања.
Захваљујући на помоћи Кабинету за културу Председника Ребублике у организацији ове манифестације, председник Општине, Никола Вучен, истакао је да Културно лето представља наставак пројекта ревитализације културе у Смедеревској Паланци, које је започето реновирањем и обновом објеката културних институција, Музеја, Историјског архива, Библиотеке и Културног центра. Истовремено, ова манифестација, рекао је председник општине, представља значајан сегмент програма децентрализације културе, који спорводи Влада Републике Србије.
Завршници Манифестације Културно лето присуствовали су и бројни гости, Његова екселенција амбасадор Републике Кореје Ђеунг Ли, народни посланици, свештенство, директори јавних установа, председници и представници градова и општина, предузетници и грађани.
Председник Општине Никола Вучен на церемонији затварања манифестације уручио је захвалнице Дејану Савићу саветнику председника Републике Србије за унапређење културе и рада на децентрализацији културних догађаја и покретању првог Културног лета у Смедеревској Паланци и Драгану Исаиловићу за допринос у организацији манифестације. Такође је уручио донације Установи Културни центар, ПУ „Чика Јова Змај“ и Установи Дневни боравак „Пуж“.
Народно позориште из Ниша и Нишки симфонијски оркестар, под диригентском палицом Зорана Станисављевића, извели су скраћену, једносатну верзију Моцартове „Чаробне фруле“, вешто и сигурно. Иако изведена на отвореном простору, „Чаробна фрула“ је звучала аутентично, а публика је била у прилици да се дивни соло деоницама и оперским дијалозима младих и талентованих уметница и уметника. Био је то по много чему врхунски музички догађај, а осим солиста посебно треба похвалити Нишки симфонијски оркестар, који је дословно био беспрекоран. Превођење скоро тросатне опере у једночасовну верзију, редитељски је изведено са доста маште, тако да она садржи најпознатије арије „Чаробне фруле“. У том смислу, овде није реч о пуком скраћењу, него о адаптацији, коју је редитељ Иван Вуковић спровео пратећи, али и надграђујући наративну нит изворног либрета Емануела Шиканедера, из 1791. године.
Паланачка публика је оперу пратила са невероватном пажњом, било је аплауза и на отовреној сцени, а амсамбл из Ниша је на крају награђен овацијама, па су протагонисти неколико пута изашли да се поклоне пред публиком.
Културно лето 2023. завршено је песмом „Ово је Србија“, коју је извео хор Студентског културног центра из Ниша, чији су чланови било и у улози протагониста опере. Током последњих тактова ове песме, започео је ватромет, као завршни чин свечаног затварање прве манифестациоје овог типа у Смедеревској Паланци. В.
Пре неколико деценија велики Мока Славнић, који је био најбољи плејмејкер у кошаркашкој велесили – бившој Југославији, и са репрезентацијом освојио све што је било могуће освојити, изјавио је да постоји један играч који је бољи од њега, зове се Драго Псутка и игра у малом клубу из Смедеревске Паланке.
У вези са тим позната ми је још једна прича, настала приликом сусрета у Београду уочи неке важне утакмице, према којој су за једним столом седели Мока, Кића, Праја и још неколико репрезентативаца, када се појавио Псутка у друштву још пар Паланчана… Легенда каже да је Мока устао да поздрави Псутку речима: ”Кићо и Прајо ви седите, а од вас осталих један нека устане и уступи место најбољем”.
Да, Мока је тако и толико поштовао Псутку.
Верујте да се и сада јежим од овог присећања, и осећам се повлашћеним што сам давно прохујалих година толико пута гледао популарног Сулета на кошаркашким теренима, што га познајем и што му се са поштовањем и љубављу јављам приликом сваког сусрета на паланачким улицама.
Да заиста, био је чигра и чаробњак са лоптом, давао нам је магију.
Тек тако, скромно, без наглашавања генијалности.
Рођен са даром да буде велики.
Данас је Драго Псутка Суле пензионер у добрим годинама, а његов град му се никада није одужио за кошаркашку чаролију коју му је поклањао.
Срео сам га пре пар дана у Сокачету, на путу ка Зеленој пијаци, срдачно га поздравио и помислио да за такву људску и спортску величину није било места чак ни у некаквом општинском Центру за развој спорта, у коме су деценијама плату примале разне партијске замлате. Наиме, радни век Псутка је провео у предузећима која нису имала везе са спортом.
Покушавам да разумем да ли таква мора да буде судбина великих људи у малим срединама?
Да ли их ”њихови” посматрају неким другим очима, виде у њима познаника, комшију, суграђанина, пре него успешну особу чије животно дело је увелико превазишло локални ниво?
Да ли је баш морање да ”нико у свом селу не буде пророк”?
Хм, не бих рекао…, али прећутаћу ипак то што ми је сада ”на врху језика”.
На крају, нека је и тако.
Не би Суле ни знао шта би са локалном славом.
Није такав тип – да се прави важан.
Ту улогу боље играју неки други, они који су узлетели само у сопственим главама.
Живимо те деценије општедруштвеног понирања, које су нагомилале безличне типове који без стида покушавају да седну на туђ престо и угурају се у званичну историју, али кратког је то даха и траје само док им је партија или родбина при врху власти.
Неком космичком правдом, прави хероји надживе себичност провинције.
Својим животним делом неутралишу заборав и утабају себи стазу за вечност.
Такав је Драго Псутка, кога ћете срести баш ових дана, негде на паланачком асфалту, како скромно и достојанствено трошкари пензионерске дане.
Бесмртност је негде испред њега, а иза легенда о најбољем.
Свечано затварање манифестације ”Културно лето” у Смедеревској Паланци одржаће се 20. августа на Градском тргу код фонтане.
Програм ће почети у 20,30 часова када ће се посетиоцима обратити председник Општине Никола Вучен, а потом ће у 21 сат бити изведена скраћена верзија опере ”Чаробна фрула”.
Манифестација ”Културно лето” почела је 7. јула и реализована је кроз низ, веома посећених, културно забавних програма на разним локацијама у граду, Тргу културе, Башти биоскопа и Градском тргу.
У Великој сали Општине одржана је десета седница Скупштине општине Смедеревска Паланка на којој су усвојене све тачке предвиђеног дневног реда, као и допуне.
Најзначајнија је била Предлог Одлуке о ребалансу буџета Општине за 2023. годину којом је предвиђено увећање основног буџета на 1.939.138.432,50 динара. Највише средстава је опредељено за ЈКП “Водовод”, потом за основне и средње школе, установе културе, као и за пројекат санације дела улице Првог српског устанка, који суфинансира Министарство за државну управу и локалну самоуправу са 20 милиона динара, док је Општина Смедеревска Паланка за ту намену издвојла 28,6 милиона.
Поред осталог, донета је и одлука о остваривању права на финансијску помоћ за спровођење лечења неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења.
Новинар у пензији и члан Удружења новинара Србије (УНС) Драгољуб Јанојлић објавио је књигу „Нежни див из моравске бајке“ у којој пише о инжењеру машинства и директору Фабрике шинских возила „Гоша“ Браниславу Милановићу Рафу. Овај животопис обједињује информације о Милановићевим професионалним достигнућима, детаље о његовом односу са колегама и причу о љубави са Дафином Илић.
Књига „Нежни див из моравске бајке“ није само прича о животу личности која је оставила траг у друштвеном животу Смедеревске Паланке, већ и о борби за идеале који надилазе време и људе. Главни покретач тих идеала је, судећи по свему што је Јанојлић забележио, била љубав према Дафини Илић, која сеже још из студентских дана.
Милановић је, пише Јанојлић, пожелео да Илићева буде његова супруга од када ју је упознао, а да је одлука била права, показали су тренуци у којима су живели срећно, без много прихода. И немаштина је, додао је Јанојлић, била слатка када су заједно делили „кору хлеба“. Зато је књига и прича о његовој супрузи Дафини, али и његовој деци Весни и Вељку.
Овај животопис представља сплет догађаја из приватног и пословног живота Бранислава Милановића. Због тога у књизи ништа мање место од приче о породици не заузимају ни догађаји с посла који сежу од његовог запослења до тренутка када је и сам мотивисао младе колеге.
Као централни мотив овог животописа издваја се Милановићев однос са људима који су га инспирисали, али и његова љубав према родном Симићеву. Јанојлић је истицао да је село у Милановићу изнедрило искреност, поштење и скромност.
Јанојлић и Милановић су се упознали када је предузеће „Гоша“ кренуло да објављује свој лист, за који је Јанојлић писао текстове. Јанојлић је, инспирисан његовим животом, написао књигу, и како каже, испунио жељу Јане Голубовић да њен деда добије животопис.
Драгољуб Јанојлић је прошлогодишњи добитник УНС-ове награде за животно дело. Награда је дошла као круна пола века дуге новинарске каријере. Текстове је објављивао у „Политици Експрес“, франкфуртским „Вестима“, црногорском листу ДАН, крагујевачком дневном листу ЛИД, паланачкој „Нашој комуни“ и „Паланачким варошким новинама“. Аутор је бројних књига, међу којима су „Макадам живота“, „Сунце на мачу“ и „Милочер краљице Марије“.
Издавач књиге „Нежни див из моравске бајке“ је Савез књижевника у отаџбини и расејању.
