ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

Друштво

Туристички потенцијали Смедеревске Паланке: ИМАМО А НЕ КОРИСТИМО  

Smederevska Palanka, hotel Jezero, uvecanoОно што је свима, па и врапцима на грани јасно, то је да се Србија налази у тешкој економској ситуацији и да је дефинитивно потребно предузети одређене мере да се из ње изађе.

Оно што никоме од грађана није јасно, је зашто се нешто конкретно не уради по том питању. Са становишта туристичког водича, морам се запитати да ли можемо урадити нешто по питању туризма у Србији? Колико је, заправо, развијен туризам у Србији?

Очигледно недовољно, али да видимо шта каже статистика.

Према статистичким подацима, туристички промет Републике Србије 2013. је био пет одсто већи у односу на 2012. годину. У нашој земљи боравило је 921.768 иностраних туриста, од којих је Београд посетило 523.493. Следе Нови Сад, бањска места, планине и остала туристичка места. Нажалост, Смедеревску Паланку можемо сврстати једино у категорију осталих места, а када погледамо да је број иностраних посетилаца у њима био 29.345, схватамо  да је број оних који су посетили Паланку поражавајући, тачније питање је да ли је уопште било регистрованих посета.

Због чега странцима нудимо стално једну нашминкану и углађену верзију Србије, сјајну престоницу која треба да докаже да је наша земља вредна Европе? Сама Европа је пуна престоница које засењују својим сјајем, тако да за људе који су путовали,  Београд не представља никакав новитет, већ само још један град у низу.

Palanka iz vazduha_05Зашто ми не покушамо да Европу доведемо да упозна једну другачију Србију, тачније праву Србију без маске? Да ли се ми то стидимо своје домовине? Зашто не понудимо наша села, мање познате планине, језера, римске градове, Шумадију, па на крају зашто да не понудимо и Смедеревску Паланку?

Стратегија развоја туризма Србије, као стратешке предности за постизање конкуретности у туризму наводи, између осталог, велики потенцијал подземних и надземних вода, термалних извора, бања, очуване шумске комплексе, рурална подручја која пружају могућност развоја једног новог вида туризма, затим богато архитектонско наслеђе, посебно манастире, као и прегршт манифестација и фестивала…

Смедеревска Паланка поседује све те предности, али нажалост нема развијен туризам.

Да кренемо редом…

У Паланци се налази извор природне минералне воде, за коју се верује да поседује лековита дејства, као и бања Паланачки Кисељак у којој се лече различите врсте обољења. Извор, који носи назив познатог академика и хемичара Марка Т. Лека, изграђен је 1934. године, а налази се у уређеном парку, у чијем саставу су такође и објекат за рехабилитацију и физикалну медицину, као и хотел Кисељак. Парк је испуњен зеленилом, клупама, ограђеним простором за дечију игру и као такав често је домаћин различитим манифестацијама попут првомајског уранка, моторијаде или изложбе паса. Лековитост воде овог извора откривена је за време Римљана, који су први користили њена дејства за лечење својих ратника, а први писмени доказ потиче из пера турског писца Елвије Челебије који је о њему писао давне 1719. Кнез Милош Обреновић се изузетно залагао за спровођење анализа ове воде, тако да су 1836. године у Бечу доказана њена лековита дејства. Вода са извора се фабрички флашира и доступна је широм Србије под називом „Карађорђе“.

41385415553c8fbcb69d0d168197368_640x480Поред Паланачког Кисељака, велики потенцијали су и језера Кудреч 1 и 2. Кудреч 1 се налази на свега два километра од града, и представља прави рај за опуштање и уживање у природи. Изоловано је од градске вреве, окружено шумом, уређено за купаче… На једној страни језера налази се Хотел „Језеро“, док су на другој мањи угоститељски објекти, који нуде широки спектар укусних јела по веома повољним ценама. Језеро је богато различитим врстама рибе, попут штуке, сома, смуђа, тостолобика…, тако да пружа могућност за развој спортског риболова и риболовног туризма. Језеро Кудреч 2 налази се мало даље, али нажалост још увек није потпуно уређено.

46336421Такође, треба споменути и шуму „Микуљу“, која се налази у близини града. Овај комплекс од 130 хектара је заправо највећи уређени шумски комплекс. Налази се на узвишењу надморске висине од око 200 м, тако да се одликује веома чистим ваздухом. Парк и пешачке стазе пружају могућност бављења рекреативним туризмом.

Затим, у непосредној близини Паланке, на 10 километара од центра града, налази се и манастир Копорин. То је задужбина деспота Стефана Лазаревића, који је недалеко од њега, подигао и извор воде, за коју се такође верује да је лековита. Манастирски комплекс чине црква Светог Стефана, простор за 25продају свећа, конаци за смештај гостију, башта, виногради, шуме… Мошти деспота Стефана се и даље налазе у Копорину.

И за крај фестивали… Паланка их заиста има доста од којих је највећи Крстовдански вашар. Ту су затим и Дани Станоја Главаша, Јасеничко прело, Дани Азањске погаче, Водичко прело, Видовдан, Дани Милоја Ђака, Дани комбајнера…

Дакле природних потенцијала дефинитивно има, а има и смештајних јединица. Коначиште „Као код куће“ нуди смештај у 15 смештајних јединица. У његовом склопу је и ресторан са летњом баштом. Објекат је изузетно уређен и одржаван, башта је пуна цвећа, особље је пријатно и љубазно, тако да је гостима растанак са коначиштем увек тежак, јер се у њему заиста осећају као код куће. Поред овог, постоји још неколико објеката за смештај: већ поменуто „Језеро“, собе „Несам“, конак „Колиба Ђорђевић“…

Можемо закључити да Паланка има потенцијала за развој туризма… Али потенцијал је једно, а производ нешто сасвим друго.

Покушајмо да од тог потенцијала направимо адекватан туристички производ и на тај начин представимо једну нову слику Србије, а истовремено унесемо мало девизног прилива и у мање општине, не би ли на тај начин изашли из кризе у којој се налазимо већ дуже време.

 

Кристина Филиповић

One thought on “Туристички потенцијали Смедеревске Паланке: ИМАМО А НЕ КОРИСТИМО  

  • Saša

    Ne znam odakle je autor ovih redova ali kupalište na jezeru apsolutno nije uređeno i manifestacija kao što su Dani kombajnera je izvan svake iole normalne priče kada govorimo o turističkoj ponudi. Zamislite, dovedete turiste na kiseljak, padne jača kiša i ne možete ih vratiti u centar grada jer je na delu grada kod Hima voda dubine 20 cm jer se kanalizacija izlila, kao što se nekoliko puta godišnje dešava.. Turizam u Palanci – zvuči neozbiljno.

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *