Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић
Коалиција „Александар Вучић- Србија побеђује“ освојила је највише гласова и победник је на локалним изборима у Смедеревској Паланци.
На основу, још увек, незваничних резултата, само још две политичке групације, Демократска странка и коалиција окупљена око СПС-а, прешле су цензус и наћи ће се у сазиву локалне Скупштине општине.
Како незванично сазнајемо доћи ће до понављања изборног процеса на једном бирачком месту.
До тренутка када објављујемо овај извештај, излазност на републичким и локaлним изборима у Смедеревској Паланци, приближно је иста просечној излазности на нивоу Србије.
Грађанској дужности, још у преподневним часовима, одазвали су се носиоци листа, кандидати за председника општине и општински функционери.
Нешто пре 11 часова, на бирачком месту 44, у ОШ „Херој Иван Мукер“, гласала је др Снежана Павићевић, кандидат за председника општине и носилац листе Демократска странка – др Снежана Павићевић, а рано јутрос, око 8 часова, кандидат за посланика на листи За Праведну Србију – Демократска странка (Нова, ДСХВ, ЗЗС), председник општине Смедеревска Паланка, Радослав Милојичић Кена, на бирачком месту бој 11 у Глибовцу.
Пола сата раније, у 7 и 35, у ОШ „Херој Радмила Шишковић“ гласао је Петар Милић, први на листи Александар Вучић – Србија Побеђује.
Славољуб Ђурић, председник Скупштине општине Смедеревска Паланка и први на листи за локалне изборе Ивица Дачић – „Социјалистичка партија Србије (СПС), Јединствена Србија (ЈС) – Драган Марковић Палма, Нова Србија (НС), гласао је на бирачком месту 18 у Кусатку.
Наша екипа забележила је и тренутке гласања др Николе Грујића, првог са листе Српски покрет „Двери“ – Душан Терзић, и проф. др Бошка Војновића, првог на листи Групе грађана Покрет пет до дванаест – Отаџбина, Смедеревска Паланка. Оба кандидата гласала су на бичачком месту 37, у Паланачкој гимназији.
На Градском стадиону постављено је пет рефлектора па ће од сада спортисти моћи да тренирају и у вечерњим терминима. Браво!
Ово је прича о двоје хероја у мом Прљаковилу. Први и свакако најзаслужнији за пораз административно просветне мафије у Паланачкој гимназији је млада дама по имену Марија Марјановић, која ми се као матурант своје генерације и обратила.
Елем, прошле године, средином маја, матуранти Паланачке гимназије су отпочели са припремама за прославу матурске вечери. Не бих да по тим догађајима судим о неким ранијим или о овој садашњој генерацији, али довести младу особу скоро на ивицу нервног слома и то само зато што се усудила да постави питање зашто незапослених 134 ученика финансирају запосленима у гимназији (њих чак 80) теревенку спојену са матурском вечери, по мени је тада заиста било скандалозно. Све то ми је у почетку деловало чак и сумануто, а на свако моје питање о истој теми, наилазио сам на зид, сазидан од правдања неком традицијом, по којој нико до тада није видео проблем у томе. Времена је било све мање. Морао сам да преломим. Саставио сам довољно иритантну објаву, којом сам смишљено нагрдио читав колектив, па и оне матуранте, који су подржавали ту срамотну традицију. Свесно сам чак и претерао. Знао сам да другачије нећу допрети ни до кога.
Е, ту долазимо до другог хероја – професор Драган Јоковић Кариџа. Пошто се и сам у том тренутку осетио прозваним, првенствено је затражио извињење, с тим што ми је обећао да ће урадити све што је у његовој моћи да то буде последња година, у којој ће незапослени ученици финансирати теревенку запосленима у гимназији, теткицама, бившим радницима, па чак и неким стоматолозима у тој установи. Извињење је добио и мени је само преостало да сачекам епилог. Но, идемо даље… Да ли је тај скандал, који је иначе дошао и до медија допринео или не, углавном касније је смењен тадашњи директор, а други јунак ове приче – професор Кариџа је унапређен на ту позицију. И ето, након скоро тачно годину дана, а стицајем опет чудних околности и на једној сасвим невезаној Фејсбук-дискусији, професор Кариџа ми је јавно потврдио да је своје обећање и испунио. Од ове године, па надаље, ученици плаћају за себе, а колектив за своје запослене, с тим што је ове године за 12 професора обезбеђено да све буде бесплатно, али од стране ресторана где се организује прослава. Радује ме и чињеница да ми се више ученика из те генерације касније обратило, желећи да искажу своје неразумевање и немоћ у тренутку, као и то да су се бојали, а поједини чак били и инструисани, па и искоришћени од колектива да направе својеврсну ујдурму, која је ову причу требало да обесмисли, а примарног хероја ове приче још више понизи. Чак су отишли толико далеко да су анимирали и родитеље, представљајући им фикцију, по којој је неки „зли“ Атаман решио да им упропасти матурско вече. Некима и јесте пресело, све у служби злочестог плана који сам осмислио да би се дошло до оваквог епилога. Но, да резимирамо: јавно похваљујем професора Драгана Јоковића за испуњено обећање и што је успео да се избори са административно просветном мафијом, а гђици Марији Марјановић посвећујем ову објаву уместо ордена који је свакако заслужила, јер ако није својој генерацији обезбедила да их не пљачка административно просветна мафија, бар нека има сатисфакцију у ономе што је постигла за неке будуће.
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Верујте у младе бунтовнике, као што сам и ја, јер су њихове победе вредније од бисера и вечне, док су победе шлихтара само привремене и бљутаве.
(Преузето: Атаман Заглибљански)
-На импровизованим штандовима било је свега: од шарених јаја до обојених бибер-црепова с мотивима пролећа
Ученици и наставници Основне школе „Олга Милошевић“, у склопу слободних активности, изашли су на Трг хероја у Смедеревској Паланци, где су организовали својеврсни базар с циљем да прикупљени новац од продаје својих рукотворина уложе у улепшавање школског простора. Пружила им се лепа прилика да пред Васкрс, велики и најрадоснији хришћански празник, изложе разноврсне, врло укусно урађене поклоне за потенцијалне приложнике. На импровизованим штандовима било је свега: од шарених јаја до обојених бибер-црепова с мотивима пролећа.
-Све што будемо на овај начин приходовали уложићемо у кречење учионица и другог школског простора – рекао нам је водички учитељ Милан Тодоровић.- Фарбаћемо, поред осталог, прозоре и уредити зелене површине. Нема ту много новца, али је важно да наши ђаци схвате да њихов труд има цену. Прошетаћемо касније градом, а у овоме су нам се придружили и ђачки родитељи. Овде практично ни једна играчка, нити било који поклон, нема економску цену и све се заснива на добровољности – колико ко има и колико ко да. Доста овога што смо изложили креирала је млада и перспективна учитељица Данијела Васић.
На Тргу хероја нашли су се ученици од првог до четвртог разреда. Наш саговорник се нада да ће их у овоме следити и друге основне школе паланачке општине. Напоменуо је, такође, да је нешто слично организовао пре пет-шест година. Тада је сав новац, око 46.000 динара, предат Дечјем селу у Сремској Каменици.
-Нису то велике паре, али ценимо гест који смо учинили – додаје учитељ Милан Тодоровић.- Нама је посебно мило шта нас у свему ове прате „Паланачке“. Оно што су те новине досад објављивале ушло је у наш школски летопис. Нека остане као трајно сведочанство на овај наш хумани потез.
Д. Ј.
Организациони одбор Скупштине општине Смедеревска Паланка за припрему и организовање Првог фестивала књижевног стваралаштва на селу и о селу у Републици Србији под називом „Моје село у причама и песмама“, са завршном манифестацијом у селу Кусадак – Општина Смед. Паланка, на седници од 21. марта 2016. године, донео је одлуку да распише
К О Н К У Р С
за најбоља књижевна остварења на селу и о селу у Републици Србији
за 2016. годину
Фестивал „Моје село у причама и песмама“ има три категорије такмичарског карактера – избор најбољих (1, 2 и 3. место) за 2016. годину, и то:
– песма или поема
– збирка песама
– прича или новела
– роман, студија, монографија и слично
(конкуришу аутори који су становници села у Републици Србији)
– монографија села
– студија, монографија о селу и слично
(конкуришу аутори – грађани из Републике Србије и дијаспоре)
– слободни књижевни (или новинарски) израз – „Село виђено из
дијаспоре“
(конкуришу грађани из дијаспоре).
– новине које излазе на селу
(аутори и издавачи – становници или правна лица са села из Републике Србије)
– новине које искључиво или претежно пишу о селу
(аутори – новинари, односно уредништва – редакције новина са простора Републике Србије).
– веб сајт села који је у функцији
(аутори – становници или правна лица са села у Републици Србији)
– веб сајт на селу са специјализованом тематиком
(аутори – становници или правна лица са села у Републици Србији)
– веб сајт који се искључиво или претежно бави проблематиком села
(аутори – становници или правна лица са простора Републике Србије).
Основни услови конкурса су:
такмичарске дисциплине (песме или поеме могу и до три примерка),
фотографијом,
Културни центар (за Фестивал)
11420 Смедеревска Паланка
Трг хероја 1,
и
E-mail: festivalselo@smederevskapalanka.rs или svetioniksumadije@gmail.com
О осталим детаљима везаним за пријављивање и учешће на Првом фестивалу књижевног стваралаштва на селу и о селу у Републици Србији за 2016. годину можете се обавестити путем телефона 026/317-249 и 064/14-12-871 или мејлом: festivalselo@smederevskapalanka.rs или svetioniksumadije@gmail.com.
Очекујемо Вас!
Организациони одбор
Коалиција новинарских и медијских удружења оштро протестује због одлуке начелника Општинске управе општине Велика Плана да преиначи предлог комисије која је вредновала пројекте у области јавног информисања на конкурсу ове локалне самоуправе .
Коалиција захтева од Општине Велика Плана да поништи донето Решење о расподели средстава за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања јер се оно разликује од предлога који је дала петочлана комисија, како по предложеним медијима, тако и по предложеним износима.
Иако су и чланови комисије за доделу средстава коју су чинили представници новинарских и медијских удружења и два члана комисије именована на предлог општине, усагласили ставове у процени које пројекте и са којим износима би требало подржати, начелник Општинске управе Владимир Станић је код 5 пројеката преиначио износе, а један, који је комисија предложила за суфинансирање, у потпуности игнорисао одлучивши да му не додели средства.
Медијска коалиција подсећа да је Законом о јавном информисању и медијима прецизирано да оцењивање медијских пројеката на конкурсу врши стручна комисија састављена од представника независних медијских стручњака, коју решењем именује руководилац органа који је расписао конкурс. Према Правилнику о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, одлуку о расподели средстава са образложењем доноси руководилац органа који је расписао конкурс „на основу предлога комисије“.
Правилником је дефинисано и право руководиоца органа да уколико „уочи да је комисија дала предлог супротно одредбама закона овог правилника и конкурса, или да садржи другу очигледну грешку, затражи писменим путем од комисије да исправи неправилности или грешке у одређеном року“.
Начелник општинске управе општине Велика Плана то није учинио, већ је без консултације са члановима комисије, изменио њихову одлуку по свом нахођењу. На тај начин, упозоравамо, обесмишљени су јавни конкурс и независност рада стручне комисије, а одлука о суфинансирању јавног интереса враћена у личну надлежност појединца.
Коалиција новинарских и медијских удружења очекује да се овим поводом јавно огласи Министарство културе и информисања у чијој је надлежности надзор над спровођењем Закона о јавном информисању и медијима.
Коалиција новинарских и медијских удружења:
Независно удружење новинара Србије
Удружење новинара Србије
Независно друштво новинара Војводине
Асоцијација независних електронских медија
ПУ ‘’ Локал прес’’
Београд-Нови Сад-Крагујевац – 22. 04. 2016.
У Азањи су у току радови на асфалтирању улица. Средствима локалне самоуправе финансирају се радови у улици Азањске чете, а наког тога требало би да почну радови у улици Милије Батинића.
Према речима Родољуба Станимировића, председника Савета МЗ Азања, главна улица је последњи пут асфалтирана 1994. године.
Потпредседник Савета МЗ Азања Слободан Тошић, рекао је да су у плану и радови на насипрању ударних рупа по макадамским путевима.
-Једно од најпроблематичнијих питања месне заједнице је одвод фекалне канализације, као и кишне канализације, али се ускоро очекују и решења за тај проблем – истакао је Тошић.
Планиран је и наставак изградње капеле на месном гробљу која је започета пре пет година.
Из Мадрида нам је стигла лепа вест од наших пријатеља и суграђана, породице Сантос-Михајловић.
На Гастрономском и дипломатском сајму који је одржан у шпанској престоници, уз учешће 60 држава међу којима и Србија, нашу земљу је у културном делу програма представљала Ана Сантос-Михајловић, ћерка наше суграђанке Дејане и унука чувеног офталмолога у пензији др Душана Михајловића.
Ана је, на одушевљење свих присутних, отпевала химну Боже правде, коју је аплаузом поздравила и шпанска краљица Софија која је отворила ову манифестацију.
Д.Ц.
„Систем те лаже“ – Београдски синдикат
-Славље увеличала ревија старих, заборављених песама из репертоара народног музичара Буце Перушке
Старог Рају Поповића баш је послужило време; ни превише сунца ни одвише облака. Све је било као наручено: процветао јоргован, зашаренио се шебој. И багрем крај његовог дворишта озеленео, забелео се и по неки цвет зове. Пролеће „зевнуло“, пчеле пораниле у „бербу“ меда. Лете од цвета до цвета, зује у мирису дивље камилице и жутог маслачка.
Пред чика-Рајином кућом постављени столови. Мало даље, у дворишту, цврчи роштиљ. До пута, крај отворене капије, окреће се прасе на ражњу. Све је у знаку лепог догађаја – рођендана честитог станарине.
Навршио је 91. и ушао у 92. годину живота. На рођендан је позвао рођаке и пријатеље. И Буцу Перушку, некадашњег комшију. Да развуче „далапу“ и развесели друштво. Сео је на чело стола. Одатле има најбољи видик: ко улази и ко излази из дворишта.
Госте лично сачекује на капији. И како ко наиђе, Буца поново свира „дочек“. А онда чика Раја свакој званици одређује место за столом. Смирено прима честитке и наздравља. С времена на време погледа на ручни сат. А кад је откуцало подне, шефу „параде“ Мирку Крњевцу, даје знак да свечани ручак може почети.
Шири се мирис врућег роштиља, звецкају чаше. Хармоникаш Буца пева старе, заборављене народне песме. „У мом селу цвета јоргован“… разлеже се славујски глас музичара рођеног у Синодолици, недалеко од чика-Рајине куће.
„Боже, како је лепа ова песма“ – одушевљава се гошћа за рођенданским столом. Песма песму смењује, све боља од боље. „Говори“ Буцина „далапа“, меша се мирис процветалог јоргована и печења. Ускоро ће се зажутети и медоносна липа крај пута. Буца пева: „Хвалила се липа код багрема“… Не зна се шта је лепше: текст или мелодија.
Слављеник и сам по некад ухвати ритам. Пева и подиже руке, као да жели рећи: „Боже, нек си ми бар ово добро дао“. Понекад се насмеје, задовољан што се баш њему ово дешава. Буца голица хармонику, „вади из нафталина“ песме које су издржале сито времена.
Миркова супруга Мира износи рођенданску торту. „Данас нам је диван дан, диван дан“…чује се свечана песма. Чика-Раја гаси свеће у облику броја његових година. Гости му, сви од реда, честитају. Искрено и с нескривеним жељама да дочека стоту. А онда опет хармоника и песма. Многе су из младости времешног слављеника.
У једном тренутку гости су се ухватили у коло. Да доживљај буде потпун. А онда, кад је априлско сунце обојило запад, сваки је хитао свом дому. У својој кући, на периферији Голобока, остао је чика-Раја. Сам, да сабере утиске.
Онима што су се с њим растали са жељом да их и идућег априла окупи на истом месту, дуго је у ушима одзвањала песма Буце Перушке: „У мом селу цвета јоргован“.
Д. Јанојлић
