Испуњено обећање
Ово је прича о двоје хероја у мом Прљаковилу. Први и свакако најзаслужнији за пораз административно просветне мафије у Паланачкој гимназији је млада дама по имену Марија Марјановић, која ми се као матурант своје генерације и обратила.
Елем, прошле године, средином маја, матуранти Паланачке гимназије су отпочели са припремама за прославу матурске вечери. Не бих да по тим догађајима судим о неким ранијим или о овој садашњој генерацији, али довести младу особу скоро на ивицу нервног слома и то само зато што се усудила да постави питање зашто незапослених 134 ученика финансирају запосленима у гимназији (њих чак 80) теревенку спојену са матурском вечери, по мени је тада заиста било скандалозно. Све то ми је у почетку деловало чак и сумануто, а на свако моје питање о истој теми, наилазио сам на зид, сазидан од правдања неком традицијом, по којој нико до тада није видео проблем у томе. Времена је било све мање. Морао сам да преломим. Саставио сам довољно иритантну објаву, којом сам смишљено нагрдио читав колектив, па и оне матуранте, који су подржавали ту срамотну традицију. Свесно сам чак и претерао. Знао сам да другачије нећу допрети ни до кога.
Е, ту долазимо до другог хероја – професор Драган Јоковић Кариџа. Пошто се и сам у том тренутку осетио прозваним, првенствено је затражио извињење, с тим што ми је обећао да ће урадити све што је у његовој моћи да то буде последња година, у којој ће незапослени ученици финансирати теревенку запосленима у гимназији, теткицама, бившим радницима, па чак и неким стоматолозима у тој установи. Извињење је добио и мени је само преостало да сачекам епилог. Но, идемо даље… Да ли је тај скандал, који је иначе дошао и до медија допринео или не, углавном касније је смењен тадашњи директор, а други јунак ове приче – професор Кариџа је унапређен на ту позицију. И ето, након скоро тачно годину дана, а стицајем опет чудних околности и на једној сасвим невезаној Фејсбук-дискусији, професор Кариџа ми је јавно потврдио да је своје обећање и испунио. Од ове године, па надаље, ученици плаћају за себе, а колектив за своје запослене, с тим што је ове године за 12 професора обезбеђено да све буде бесплатно, али од стране ресторана где се организује прослава. Радује ме и чињеница да ми се више ученика из те генерације касније обратило, желећи да искажу своје неразумевање и немоћ у тренутку, као и то да су се бојали, а поједини чак били и инструисани, па и искоришћени од колектива да направе својеврсну ујдурму, која је ову причу требало да обесмисли, а примарног хероја ове приче још више понизи. Чак су отишли толико далеко да су анимирали и родитеље, представљајући им фикцију, по којој је неки „зли“ Атаман решио да им упропасти матурско вече. Некима и јесте пресело, све у служби злочестог плана који сам осмислио да би се дошло до оваквог епилога. Но, да резимирамо: јавно похваљујем професора Драгана Јоковића за испуњено обећање и што је успео да се избори са административно просветном мафијом, а гђици Марији Марјановић посвећујем ову објаву уместо ордена који је свакако заслужила, јер ако није својој генерацији обезбедила да их не пљачка административно просветна мафија, бар нека има сатисфакцију у ономе што је постигла за неке будуће.
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Верујте у младе бунтовнике, као што сам и ја, јер су њихове победе вредније од бисера и вечне, док су победе шлихтара само привремене и бљутаве.
(Преузето: Атаман Заглибљански)