Изложба „Милан Јовановић Стојимировић, колекционар и књижевник“ у Народном музеју у Смедеревској Паланци: ЈЕДИНИ СМЕДЕРЕВАЦ ПРЕД ШТАФЕЛАЈЕМ МАРКА ЧЕЛЕБОНОВИЋА
„Милан Јовановић Стојимировић колекционар и књижевник“ – назив је занимљиве изложбе у склопу које је смедеревски Музеј ставио ликовној публици Смедеревске Паланке на увид део своје уметничке збирке. Овај културни догађај требало је да буде уприличен у „Ноћи музеја“, али је изостао због тога што је Смедеревску Паланку задесила поплава великих размера. Подсећајући на разлоге привременог одлагања, директорка Народног музеја Биљана Живковић је захвалила на лепој сарадњи директорки смедеревског музеја Татјани Гачпар, ауторки ове изложбе мр Снежани Цветковић, као и мр Ани Милошевић на ентузијазму и труду да, ипак, дође до реализације једне овакве изложбе.
Пре него што је препустила реч колегиници Снежани Цветковић, мр Ана Милошевић је дала мали увод у овај догађај, акцентујући како је дошло до ове изложбе. Подсетила је да је овогодишња тема „Светске недеље музеја“ била: „Музејске збирке стварају везе“ и при том указала на дугогодишњу плодну сарадњу паланачког и смедеревског музеја на многим нивоима, тако да су уметничке збирке створиле и лепе колегијалне везе. У наставку је говорила о карактеристикама уметничких збирки два музеја.
-Има сличности, али и много више разлога – истакла је мр Ана Милошевић.- Основна је разлика управо она која се тиче формирања тих збирки. Ликовна збирка као и Народни музеј у Смедеревској Паланци настали су такорећи ни из чега. Није постојала ни једна наслеђена збирка из ранијег периода, нити је од некога одузето, нити је ико нешто поклонио. Поклони су уследили касније. Постојала је само идеја да се формира музеј и ликовна збирка. Наш музеј је скоро све куповао по тржишној цени, али уз велико разумевање политичких и свих других структура да се формира музеј као једна важна институција. Збирка је амбициозно замишљена да буде конкурентна збиркама највећих југословенских музеја. Смедеревски музеј имао је нешто сасвим супротно. Окосницу његове збирке управо чини заоставштина Милана Јовановића Стојимировића. Он је имао намеру да формира галерију породичних портрета.
Милан Јовановић Стојимировић је рођен крајем 19. Века. Са образовањем правника које је стекао на универзитетима у Београду и Берну, и одговорним дужностима новинара као основном вокацијом, у суштини је био уметничка природа, песник, сакупљач старина, мецена, прозни писац, мемоарист, архивист, путник, колекционар… У Уметничком одељењу Музеја у Смедереву готово половину чини његова оставштина.
Међу изабраним делима, која су представљена на изложби у паланачком Народном музеју издвајају се портрети колекционара и његове породице. Мр Снежана Цветковић, говорећи на отварању, подвукла је да је Милан Јовановић Стојимировић био једини Смедеревац који је седео пред штафелајима цењених уметника какви су били Марко Челебоновић и Лазар Личеноски, да је његову баку Катарину Стојимировић вајао у бронзи чувени Ђорђе Јовановић, да је Миланов ујак био чувени београдски неуропсихијатар Душан Стојимировић, чије је презиме из захвалности додао свом презимену по оцу, портрет мајке сликао је Лазар Личеноски.
Посебан део ове изложбе чине дела пионира македонске модерне уметности, Лазара Личеноског и Николе Мартионоског, с којима се Стојимировић дружио током живота и рада у Скопљу, где је био дописник Централног прес-бироа и уредник листа „Вардар“.
-Са овим уметницима имао је неку врсту меценатског односа – предлочила је мр Снежана Цветковић.- У свом надалеко познатом делу „Силуете старог Београда“, заправо његовом трећем издању из 2008. године једна од силуета посвећена је сликару Лазару Личеноском. Поменула бих још радове Јарослава Кратине који је у то време био професор цртања у скопској гимназији, као и цртеже Љубомира Ивановића. Издвојили смо укупно 33 дела уметника који су стварали на простору Србије, односно Југославије у деценијама пре Другог светског рата и који су у многоме обојили уметнички дух свог времена.
Мр Снежана Цветковић је потом подсетила да је Милан Јовановић Стојимировић током читавог живота писао песме, приче и романе које је објављивао у многим књижевним часописима и додала:
-Уопште, имао је романескни поглед на живот. Чезнуо је да живи у Смедереву и да пише романе. Ипак, највише је написао у затвору у Сремској Митровици. Међу првим и најпознатијим постхумним делима публиковане су „Силуете старог Београда“ 1971. године, затим Матица српска објављује књигу „Портрети према живим моделима“ 1998., следи његов Дневник од 1936 -1941. објављен 2000. да би последњих година Народна библиотека у Смедереву постала веома активан издавач романа из његове заоставштине, као што су „Ланче Смедеревац“, „Сува чесма“, „Шарпланинска љубав“.
Д. Јанојлић
МУЗЕЈ У МИЛАНОВОЈ КУЋИ
Милан Јовановић Стојимировић, због уредништва и писања у листу „Обнова“ владе Милана Недића током 1941. године, по завршетку Другог светског рата осуђен је на робију, проглашен за народног непријатеља, а његова имовина је конфискована. Смедеревски музеј, основан 1950. године, почео је са радом у његовој кући, а основу свих збирки чинили су предмети из његових колекција.
По изласку из затвора у Сремској Митровици, тестаментом је смедеревском музеју завештао 34 предмета, Народној библиотеци у Смедереву близу 5.000 књига, а Матици српској у Новом Саду целокупну рукописну заоставштину.
Умро је 1966. године, а 2012. покренут је поступак његове рехабилитације.