Tribina u Narodnom muzeju o zahtevu Kosova za prijem u UNESCO: DA LI VEĆINA GLASOVA MOŽE DA MENjA ISTORIJU?
– I ovu tribinu začinila su brojna pitanja publike, koja je bila voljna da ostane u sali i posle dva i po sata trajanja ove tematske večeri
Već smo navikli na dobro osmišljene tematske večeri, koje se organizuju u palanačkom Narodnom muzeju. Agilni direktor ove ustanove, Stevan Martinović, upriličio je 26. novembra još jednu naučnu tribinu, posvećenu nastojanjima Kosova da postane član „United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization“.
Pod nazivom „UNESCO: istoriju menja većina glasova“, o ovom problemu govorili su đakon Nenad Ilić, poznati filmski i televizijski reditelj, prof. dr Slobodan Antonić, sociolog i politički analitičar, i prof. dr Ivan Stevović, istoričar vizantijske arhitekture.
Odgovarajući na dobro koncipirana pitanja samog Martinovića, koji je potvrdio svoje i od ranije poznato moderatorsko umeće, gosti tribine su, pred doslovno prepunim salama u prizemlju zgrade Muzeja, pregnantno i jasno govorili, ne samo o problemu prijema Kosova u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, nego i o znatno širem istorijskom i društvenom kontekstu ovog pitanja.
Slobodan Antonić podsetio je da je 2004. godine na Kosovu uništeno 36 manastira i crkava, a da niko do danas nije osuđen zbog toga. Nasuprot tome, u Beogradu su osuđena lica koja su zapalila Bajrakli džamiju, iako su, prema Antoniću, kažnjeni preblagim kaznama.
Pokušaj prijema u UNESCO je, smatra Antonić, samo prvi korak, posle koga sledi uspostavljanje Kosovske pravoslavne crkve, i prisvajanje srpske kulturne baštine. Naša diplomatija se, istakao je Antonić, probudila isuviše kasno. Tek poslednjih mesec do dva učinjeni su neki konkretni koraci, dok se Kosovo za glasanje o prijemu pripremalo više od 10 meseci. Takođe, posle glasanja, koje je na dve godine odložilo zahtev za prijem u UNESCO, kosovski naučnici i diplomate odmah su napravili analizu zbog čega njihova inicijativa nije dobila dovoljnu podršku, dok se u Srbiji opet ništa ne radi, pa je vrlo izgledno, naročito ako se vidi lista onih koji su podržali Srbiju, da Kosovo za dve godine postane član ove organizacije Ujedinjenih nacija.
Odgovarajući na pitanja direktora Muzeja, Antonić je podsetio da su na Kosovu Albanci postali većinsko stanovništvo tek na prelasku XIX u XX vek, dok su danas u demografskoj ekspanziji, za razliku od negativnog prirodnog priraštaja stanovništva srpske nacionalnosti. Sve navedeno, prema Antoniću, pokazuje da je potrebna nova nacionalna homogenizacija, koja podrazumeva i prosvetiteljski patos, obrazovanje mladih u duhu drugačije paradigme od dominantnog isticanja vrednosti liberalnog kapitalizma.
Đakon Nenad Ilić istakao je potrebu vraćanja Kosovskom mitu. Mitsko jezgro je u temelju nacionalnog identiteta, a Kosovski mit nije tek pripovest o bezglavom jurišanju na moćnog neprijatelja, nego dokaz suštinske „borbe za priznanje“, odnosno samouspostavljanja nacije u borbi za slobodu. Prema tome, smatra đakon Ilić, mi smo utemeljeni kosovskim identitetom, pa je oduzimanje kulturne baštine na Kosovu neposredni napad na to nacionalno utemeljenje.
Profesor Ivan Stevović, istoričar vizantijske arhitekture, govorio je, najpre, o pogrešnoj terminologiji: crkve na Kosovu nisu samo „spomenici kulture“, odnosno one se na to ne mogu svoditi. Stevović je istakao da UNESCO ne garantuje čuvanje kulturnih vrednosti, i da je inertnost ove organizacije vidljiva u odsustvu angažovanja na spasavanju Palmire, koju su uništavali islamski ekstremisti. Stevović je ukazao i na loše vođenu kulturno-diplomatsku propagandu, kao i na nemoć domaćih stručnjaka da utiču na šture i škrte opise vredosti Srpske pravoslavne crkve na Kosovu u zvaničnim dokumentima i sajtu „OrganizacijeUjedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu“.
I ovu tribinu začinila su brojna pitanja publike, koja je bila voljna da ostane u sali i posle dva i po sata trajanja ove tematske večeri.
