ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

ДруштвоКултура

Трибина у Народном музеју о захтеву Косова за пријем у UNESCO: ДА ЛИ ВЕЋИНА ГЛАСОВА МОЖЕ ДА МЕЊА ИСТОРИЈУ?

tribina_unesco_151124_124637 И ову трибину зачинила су бројна питања публике, која је била вољна да остане у сали и после два и по сата трајања ове тематске вечери

 

Већ смо навикли на добро осмишљене тематске вечери, које се организују у паланачком Народном музеју. Агилни директор ове установе, Стеван Мартиновић, уприличио је 26. новембра још једну научну трибину, посвећену настојањима Косова да постане члан „United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization.

Под називом „UNESCO: историју мења већина гласова“, о овом проблему говорили су ђакон Ненад Илић, познати филмски и телевизијски редитељ, проф. др Слободан Антонић, социолог и политички аналитичар, и проф. др Иван Стевовић, историчар византијске архитектуре.

Одговарајући на добро конципирана питања самог Мартиновића, који је потврдио своје и од раније познато модераторско умеће, гости трибине су, пред дословно препуним салама у приземљу зграде Музеја, прегнантно и јасно говорили, не само о проблему пријема Косова у Организацију Уједињених нација за образовање, науку и културу, него и о знатно ширем историјском и друштвеном контексту овог питања.

Слободан Антонић подсетио је да је 2004. године на Косову уништено 36 манастира и цркава, а да нико до данас није осуђен због тога. Насупрот томе, у Београду су осуђена лица која су запалила Бајракли џамију, иако су, према Антонићу, кажњени преблагим казнама.

Покушај пријема у UNESCO је, сматра Антонић, само први корак, после кога следи успостављање Косовске православне цркве, и присвајање српске културне баштине. Наша дипломатија се, истакао је Антонић, пробудила исувише касно. Тек последњих месец до два учињени су неки конкретни кораци, док се Косово за гласање о пријему припремало више од 10 месеци. Такође, после гласања, које је на две године одложило захтев за пријем у UNESCO, косовски научници и дипломате одмах су направили анализу због чега њихова иницијатива није добила довољну подршку, док се у Србији опет ништа не ради, па је врло изгледно, нарочито ако се види листа оних који су подржали Србију, да Косово за две године постане члан ове организације Уједињених нација.

Одговарајући на питања директора Музеја, Антонић је подсетио да су на Косову Албанци постали већинско становништво тек на преласку XIX у XX век, док су данас у демографској експанзији, за разлику од негативног природног прираштаја становништва српске националности. Све наведено, према Антонићу, показује да је потребна нова национална хомогенизација, која подразумева и просветитељски patos, образовање младих у духу  другачије парадигме од доминантног истицања вредности либералног капитализма.

Ђакон Ненад Илић истакао је потребу враћања Косовском миту. Митско језгро је у темељу националног идентитета, а Косовски мит није тек приповест о безглавом јуришању на моћног непријатеља, него доказ суштинске „борбе за признање“, односно самоуспостављања нације у борби за слободу. Према томе, сматра ђакон Илић, ми смо утемељени косовским идентитетом, па је одузимање културне баштине на Косову непосредни напад на то национално утемељење.

Професор Иван Стевовић, историчар византијске архитектуре, говорио је, најпре, о погрешној терминологији: цркве на Косову нису само „споменици културе“, односно оне се на то не могу сводити. Стевовић је истакао да  UNESCO не гарантује чување културних вредности, и да је инертност ове организације видљива у одсуству ангажовања на спасавању Палмире, коју су уништавали исламски екстремисти. Стевовић је указао и на лоше вођену културно-дипломатску пропаганду, као и на немоћ домаћих стручњака да утичу на штуре и шкрте описе вредости Српске православне цркве на Косову у званичним документима и сајту  „ОрганизацијеУједињених нација за образовање, науку и културу“.

И ову трибину зачинила су бројна питања публике, која је била вољна да остане у сали и после два и по сата трајања ове тематске вечери.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *