На Окружном такмичењу у певању посвећеном животу и делу једног од најзначајних музичких стваралаца за децу – Мињи Суботи, ученици ОШ „Олга Милошевић“ су се истакли својим изванредним талентима.
Теодора Грашић је бриљирала освајањем првог места у категорији првог и другог разреда, док је Емилија Ристивојевић заузела запажено друго место у конкуренцији трећег и четвртог разреда.
Њихов ентузијазам и певачки дар су нас све одушевили, а данашњи музички програм подсетио нас је на Музички тобоган Миње Суботе.
У оквиру спровођења мера енергетске санације породичних кућа и станова на територији Општине Смедеревска Паланка, Општинско веће расписало је Јавни позив за суфинансирање мера енергетске санације породичних кућа и станова на територији општине. Јавни позив се односи на мере замене спољних прозора и врата и других транспарентних елеменaта термичког омотача, постављање термичке изолације спољних зидова, подова на тлу и осталих делова термичког омотача према негрејаном простору, постављање термичке изолације испод кровног покривача или таванице, замене постојећег грејача простора на чврсто гориво ефикаснијим или на био масу, уградње топлотних пумпи, замене постојеће или уградњу нове цевне мреже, грејних тела и пратећег прибора и уградњу соларних панела и пратеће инсталације за производњу струје за сопствене потребе. Комисија за реализацију мера претходно је донела Прву листу директних корисника, привредних субјеката, чије пријаве испуњавају услове прописане Јавним позивом. Циљ спровођења мера енергетске санације породичних кућа и станова је унапређење енергетске ефикасности у стамбеном сектору и повећано коришћење обновљених извора енергије у домаћинствима на територији општине.
Министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић уручила је паровима из Смедеревске Паланке уговоре о финансирању поступака вантелесне оплодње, које су заједно подржали Министарство и локална самоуправа.
Општина Смедеревска Паланка ову меру спроводи више од пет година, а ове године Министарство за бригу о породици је у те сврхе издвојило три милиона динара, док је локална самоуправа определила два милиона динара. То је омогућено кроз један од пројеката које је Министарство подржало на недавном конкурсу, на коме су средства за спровођење разних пронаталитетних мера и пројеката добиле 52 локалне самоуправе.
„Знамо да је бити родитељ најлепша улога на свету, али нажалост постоји одређени број парова, који без обзира на вољу и жељу, имају различите потешкоће да се остваре у тој улози. Наша држава је препознала да је веома значајно финансијски подржати и стимулисати управо те парове, којима је потребна медицинска потпомогнута оплодња“, навела је Кисић.
Проф. др Кисић је истакла да је држава омогућила бесплатне процесе вештачке оплодње, а од недавно и за неограничени број пута, али да и поред тога постоје и додатни трошкови за неке анализе, трошкове пута и слично, што ће се финансирати путем ових уговора.
„Додели смо уговоре за 24 пара и надамо се да ћемо, када дођемо следећи пут, видети и већи број жена које су у другом стању и већи број беба, јер је управо то оно што нас чини богатијима“, нагласила је Кисић.
Председник општине Смедеревске Паланке Никола Вучен захвалио је Министарству за бригу о породици и демографију што је ове године финансијски подржало ову меру.
„Свим паровима желим да се што пре остваре као родитељи и да остану у Смедеревској Паланци. На сваки начин желимо да будемо подршка нашим грађанима и верујем да они то препознају“, истакао је Вучен.
Министарка Кисић је у Смедеревској Паланци обишла и „Карневал дечијих шешира“ на којем су деца сама направила и представила своје креације.
У неком давно прохујалом времену Буца Воскар шета једном од најпознатијих улица на свету, Петом авенијом у Њујорку, и стиже до раскрснице…, ”исте овакве као код Дома ЈНА, само – пута сто…”, трчи према њему неименовани Паланчанин и изненађен што га ту среће виче Буцоооо, а овај онако у пролазу само прозуби ћао и настави даље…, као да су на паланачком корзоу.
Нисам, наравно, био присутан, али деценијама кристално јасно видим ту раскрсницу и Буцу уморног од њујоршке ноћи, или дана, како одмахује и наставља својим путем.
То је тако личило на њега.
Био је опуштен, спонтан, права градска фаца.
Боем и људина.
Лик за памћење.
Није се догодило да се сретнемо, било где и било кад, а да не попричамо, и да он не ”проспе”, тек тако, понеки ”бисер”.
Били смо комшије у улици Војводе Мишића, а касније смо се свакодневно сретали и у згради ”Воћар”.
Последње дане проводио је у кафани преко пута, ”Код Радета Ере”, пијући виски на сламчицу, јер другачије, због болести, није могао.
За мене, а и многе суграђане ”из прошлог столећа”, он је био један од синонима урбане Паланке, града у коме сам имао срећу да одрастам.
***
Његова воскарска радња, по свему аутентична, налазила се у строгом центру, у главној улици поред Поште, и било би поштено да пролаз поред улаза у Пошту назовемо ”Буцино сокаче”, како би сачували успомену на једног од највећих паланачких боема.
***
Кад сам већ у тој теми – било би праведно и да сокаче према пијаци назовемо ”Колетово сокаче” по Николи Владисављевићу Колету – једином од преминулих новинара ”Наше комуне” и ”Јасенице” (касније и ”Паланачких новина”), који је то заслужио дубоким трагом који је оставио у новинарству, публицистици и књижевности, аутор је преко 50 књига, био је и члан Комисије за село Српске академије наука и уметности – а баш тим сокаком је деценијама јутрио на посао.
Улицу са својим именом заслужили су и велемајстор игре, која је више од игре, Слободан Мартиновић Шоћа, свестрани спортиста и легендарни голман ”Младости” Божидар Коцеић Шјор, музичар Влада Никодијевић Рибели, као и Живка Пекарка која је у Другом рату и касније бесплатно хранила паланачку сиротињу у својој пекари ”Клас” која се налазила у главној улици преко пута ”Централа”.
***
Многе знамените људе смо већ препустили зубу времена и забораву, а имала је Паланка значајних људи и наша обавеза је да их памтимо и спомињемо. Некако смо их подразумевали док су били ту уз нас, нисмо им придавали заслужени значај и тек када би отишли схватали бисмо њихову величину.
Они су стварали тај градски дух и осећај важности, који повремено и сада осетим – када одлутам у мисли.
Менталитет главне улице, односно корзоа, на коме се увече тачно знало која екипа где стоји и одакле креће у вечерњу-ноћну акцију, па чак и сурова и непримерена подела на леви и десни тротоар која је важила у преподневним сатима (ако знате на шта мислим) одредили су центар града као место свих дешавања.
Гардероба Паланчана, нарочито младих, била је у складу са светским трендовима. Куповало се у Трсту, на пијаци ”Понте росо” или код ”Ђованија”, у Београду по бутицима у Кнезу, а када се хтело нешто јефтиније ишло се у (неразвијену општину) Велику Плану.
Ноћни живот почињао је рано, у главној улици, а завршавао се између поноћи и јутра, у зависности од тога да ли бисте, при повратку кући, негде око ”Туриста”, налетели на весело друштво које је размењивало аброве. У тим случајевима до ситних сати се стајало испред киоска код Комитета или седело у башти ”Туриста”.
Дани су се проводили у дворишту Гимназије ”Света Ђорђевић”.
На кошаркашком терену млађи су чекали свој ред, када старији заврше баскет, а слично је било и на фудбалском терену. Често смо долазили у рано јутро да бисмо се докопали кошева, а ту је, већ од свитања, био Маки Кораџија који је сам вредно тренирао и већ био ”гола вода” (касније је постао одличан и познат играч и тренер).
Знало се да је на гимназијском фудбалском терену најјачи шут имао Влада Маузер, са обале на Млаци код другог водопада најлепшу ласту је скакао Бане Ера, кленове су рукама вадили Цокан и Ниџа Кифла, питање најснажнијег момка у граду остало је нерешено између Мике и Жочеа, било је забрањено седење испред РК ””Београд”, а вентиле са бицикла смо сами скидали ако бисмо били ухваћени у забрањеној вожњи.
На стадиону ”Непокорена младост”, поред доброг фудбала, гледали смо чак и трке у спидвеју.
Када је почетком осамдесетих отворен први кафић ”М” у Занатском центру, а за њим ”Пицерија”, ”Браво”, ”Тајм” и ”Батерфлај”, градски живот добио је нову димензију.
***
У старој доброј Југи сви су знали за ”Гошу”, паланачку киселу воду, шахисте и боксере, а нешто касније прочули смо се и по КМ ”64”.
***
Некако у то време – једне, баш због тога запамћене ноћи, негде између ”Туриста” и старог ”Драгстора” чувени Фуле испричао је најбољи виц свих времена, о тројици младића који су се препуцавали ко може дуже да рони.
Први је испричао да је преронио базен по ширини, други се похвалио целом дужином, а трећи (е тај је битан) рече:
”Зароним… изроним… погледам око себе… други људи, други обичаји”.
Сарадњом Министарства просвете и Олимпијског комитета Србије започиње пилот пројекат из области олимпијског образовања – Поштовање, пријатељство и изузетност. За реализацију овог пројекта, међу педесет школа, изабрана је и ОШ „Олга Милошевић“. Семинар је реализован 28. септембра на Универзитету у Новом Саду.
Радујемо се реализацији овог пројекта који промовише вредности на којима и ми сами континуирано радимо. Програми олимпијског образовања промовишу олимпијске вредности са циљем да их учесници прихвате и примењују у свом свакодневном животу. Један од циљева програма јесте и да што већи број малишана у нашој земљи на непосредан начин, кроз дружење и игру, осети дух олимпизма и научи нешто више о историји олимпијског покрета и Олимпијских игара.
Посебан акценат се ставља на ширење и неговање олимпијске идеје, начела и филозофије, поштовање фер-плеја и правила, ненасиље у спорту, сазнања о потреби равноправности, солидарности, толеранцији, разумевању и међусобном поштовању у спорту без обзира на расу, веру, пол и нацију, заштиту животне средине.
Осим семинара, представници школе, директор Дарко Димитријевић, наставник Милош Димић и учитељица Татјана Јовичић, имали су прилику да присуствују отварању изложбе „Пут правих вредности“ ауторке Наташе Јанковић која говори о историјату Олимпијског покрета у Србији. Изложбу је отворио Божидар Маљковић, а присуствовали су и наши бивши репрезентативци и освајачи медаља.
Захваљујемо Наташи Јанковић, представници Олимпијског комитета Србије и Дејану Мадићу, ректору Универзитета у Новом Саду на дивном гостопримству и што негују у свом раду праве олимпијске вредности – поштовање, пријатељство и изузетност.
Почиње Дечија недеља, посвећена живом духу и безграничном потенцијалу наших најмлађих чланова. Ова прилика није само календарски догађај, то је одраз наше посвећености неговању и оснаживању будућих лидера, мислилаца и креатора промена у нашем свету.
Дечја недеља је тренутак да застанемо и препознамо невероватну вредност коју свако дете уноси у наше животе. Њихов смех, радозналост и невиност подсећају нас на лепоту која постоји у најједноставнијим тренуцима.
Дечија недеља је период у коме потврђујемо нашу посвећеност обезбеђивању безбедног окружења са пуно љубави и неге у којем деца могу да расту, уче и напредују.
Деца су наша највећа нада, бакљоноше светлије будућности.
У свету испуњеном изазовима и неизвесностима, наша је дужност да опремимо децу са алатима који су им потребни. Образовање, љубав и разумевање су камен темељац ове припреме. Кроз њих можемо им помоћи да открију своје јединствене таленте и страсти, негујући окружење у коме могу да цветају.
Пригрлимо дух Дечје недеље не само данас већ сваког дана, јер наша деца су наша будућност и у њиховим је рукама обећање бољег света. Срећна дечја недеља свима!
