ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Month: октобар 2014

Култура

У оквиру програма „Млади су закон“: ИЗЛОЖБА „ПОПЛАВА У 32 СЛИКЕ“

10662162_781318705240498_7863820920305714348_oУ фоајеу Културног центра приређена је изложба фотографија и приказан филм под називом „Поплава у 32 слике“, који су део истоименог пројекта омладинске групе „Креативци на задатку“ из Смедеревске Паланке.

Овај пројекат се изводи у оквиру програма „Млади су закон“, који у Подунавском округу подржава ресурс центар Омладина Јазаса Пожаревац, а у сарадњи са Канцеларијом за младе из Паланке. Програм Млади су закон финансира Министарство омладине и спорта.

Изложене фотографије су документарног типа из периода поплаве која је у мају задесила Смедеревску Паланку. Филм је такође у вези са периодом поплаве, али приказује и неке касније фазе као што су волонтерски рад младих на прихватању и дистрибуцији хуманитарне помоћи, затим сцене снимљене током 1795433_781318901907145_93701856127864209_oорганизације „Међународног омладинског волонтерског кампа“ у Паланци који је био пре свега усмерен на санацију последица поплаве, као и приказивање акције обележавања „Дана младих“ који је такође имао хуманитарни карактер. Филм је обухватио још неке хуманитарне акције које је омладинска група „Креативци на задатку“ спровела у оквиру разних фаза реализације свог пројекта „Поплава у 32 слике“.

Све ове активности, укључујући и саму презентацију фотографија и филма, имале су за циљ да одрже свест о хуманости.

Овом догађају у фоајеу Културног центра присуство је око 40 посетилаца, углавном младих.

Коментар "Bandiera Rossa" (пише: Владимир Ђурђевић)

КВАЗИИСТОРИЈСКА ПАПАЗЈАНИЈА

gradjani-pozdravljaju-crvenoarmejce-TerazijeПрослава значајног историјског јубилеја, седамдесете годишњице ослобођења Београда, на жалост, уместо истинског спектакла, претворила се у квазиисторијску конфузију – као да су организатори свесно желели да заобиђу неизбежно величање партизанске војске, која је, заједно са јединицама Црвене армије, ослободила главни град Југославије, 20. октобра 1944. године.

Да нешто није у реду, могло се назрети неколико дана раније, када је најављено постављање споменика Николају II Романову, цару који је свгнут у великим револуционарним дешавањима у Русији. Ако се има у виду да је у ослобађању Београда учествовала Црвена армија, постављање споменика последњем руском цару делује као прича из друге опере. Остављамо овде по страни мрачне догађаје у вези са убиством царске породице. Овај несумњиви злочин, међутим, не умањује одговорност Николаја II за застрашујућу беду која је владала царском Русијом, односно за нечувену експлоатацију радника, који су и покренули револуционарне догађаје.

У настојању да војном парадом под називом „Корак победника“ – укажу на слободарску традицију српског народа, организатори прославе ослобођења Београда од фашистичке окупације, поново су направили папазјанију, приликом доласка Путина и Николића на трибину: војни оркестар свирао је „Марш на Дрину“. Упркос пијетету према српским борцима, који су храбро, у биткама на Церу и Колубари – потиснули Аустријанце и ослободили Србију – овај марш нема ама баш никакве везе са ослобађањем Београда у Другом светском рату, који – а то треба подвући, није ослободила срспка војска, него партизанске јединице, у садејству са Црвеном армијом. Такође је непримерено што су „почасну стражу“ испред трибине за „високе званице“ чували војници обучени у стару српску униформу. Какве везе има униформа славне војске Краљевине Србије из Великог рата са партизанским јединицама? То би било исто као када би приликом прославе на Церу почасну стражу чували стражари обучени у војну одећу из времена Косовског боја. Да реч није о немару, него о смишљеном сценарију, потврдио је говор председика Србије, у коме се ни једном речју не помињу ни партизани, ни вишенационални карактер јединица које су ослобађале Београд. Према томе, инсистирање на континуитету са старом српском војском спроведено је из разлога да би се минимизирала улога Комунистичке партије и партизанских јединица, које су једини истински борци против фашизма, не само у Србији, него у свим потоњим републикама социјалистичке Југославије. Имајући у виду овакав концепт, могли смо да доживимо и већа изненађења: рецитовање Косовског завета, или наступ групе „Свибор“ (средњевековне витешке и борилачке вештине), као увод у „Корак победника“.

За разлику од домаћина, Владимир Владимирович је у свом говору поменуо и партизане и Југославију. Иако није убеђени левичар, руски председник дубоко поштује социјалистичку историју своје земље, па се не либи да армију која је задала смртни ударац фашистичкој Немачкој зове онако како се и звала – Црвеном армијом.

Не желимо да овом приликом будемо малициозни. Свеједно је да ли понашање организатора параде сведочи о њиховом националистичком (читај: радикалском) шињелу, како то неки тврде. Према нашем мишљењу, у духу либералне традиције, државни врх једноставно није поборник никаквих идеја, осим неолибералних димних завеса, испод којих брује токови капитала. Ни Путинова Русија није СССР, односно и на истоку и на западу сусрећемо се са истом концепцијом света, другачијом од оне из времена Совјетског Савеза и СФРЈ. Додуше, на геополитичком плану Путин је значајна фигура, утолико што својом политиком битно спутава покушај успостављања америчке хегемоније. Идеолошки, међутим, он је гласноговорник и заштитник крупног капитала, баш као и његови западни такмаци. Па ипак, за разлику од домаћина, он, као паметан човек и одговоран државник, не ниподаштава значајан период руске историје.

Према домаћем политичком врху, „Корак победника“ је корак који су направили Срби и српска восјка, свеједно што су се сви борци, независно од националне припадности, борили под црвеном заставом. На следећој војној паради зато можемо очекивати да се иде корак даље – да се борцима против фашизма назову и четници, а како је кренуло – можда и љотићевци и недићевци – сви, само не партизани.

Идеју социјалне правде, у временима када је, како каже један државни званичник „депласирана идеја да држава треба да пружа помоћ онима који су угрожени“ ваља избрисати из памћења.

Наравно, овај орвеловски посао подразумева не само контролу медија, него и даље срозавање образовања, на свим нивоима. Парада о којој говоримо у том је смислу јасан путоказ, а „победник“ из њеног назива – зна се ко.

Упркос свему, организаторима, сигурним у своју победу, треба упутити један историјски наук: побеђени, када стекне свест о свом поразу, изнова постаје опасан противник, или – у преводу: потлачени лако могу постати победници, када схвате свој положај и значај, када буду свесни своје снаге.

Друштво

Ало, Ајнштајн

PetrovicКада направиш државу у којој лагано подавиш све културне незадовољнике и цивилизоване неистомишљенике, заврнеш све пристојне медијске вентиле, а опсесију својом генијалношћу билдујеш у сопственом службеном гласнику насловним странама с педагошким натписима: „Има муда” и „Педерска посла”, никако не би требало да се чудиш што ће сваки некултурни незадовољник џиберске провенијенције, чим негде примети телевизијско „лајв” укључење, аутоматски стати пред камеру и почети да виче: „Вучићу, педеру!”

Тек онда схватиш да злогласни Утисак недеље уопште није лош – седе њих троје, четворо и два сата трабуњају нешто што гласачко тело углавном не разуме, ал’ ниједан не виче: „Вучићу, педеру”. Што гласачко тело одлично разуме.

– Ало, Ајнштајн, враћај Утисак! Гаси преносе фудбала! – кажу да се прексиноћ чуо нечији вапијући глас у мрежама српске мобилне телефоније.

Када за најближе медијске сараднике изабереш непревазиђене мисионаре простаклука у електронским и штампаним медијима и правиш се да ти није бљутаво њихово фанатично улизиштво, чак делује да ти прија, онда мораш да рачунаш да ће и онај пристојни свет, од муке, почети да стиче симпатије за твог бившег радикалског саборца из слободарског Жаркова, који је својих осам секунди славе дочекао када је спонтано изрекао прву критичку реч на РТС-у о твојој маленкости у последње две године. Одвратну, али критичку. Никако не треба заборавити да је Милошевић кренуо у слободан пад тек када је онај махом пристојни свет на митинзима опозиције почео од муке да скандира: „Могу да ти пуше, Зоране”. Јесте простачки, ал’ је деловало.

Дакле, ако направиш амбијент у коме су једна простачка кич телевизија и неколико простачких кич таблоида главни промотери власти и овлашћени браниоци морала, касно схватиш да си се окружио истим профилом људи ко онај што је вребао животну прилику да те извређа пред милионским аудиторијумом, док је шер вероватно био 38,16. А шер илити удео у ТВ гледаности је основно мерило квалитета у „вучићевској Србији“, сви који немају тај фамозни шер бивају пребачени на инфо канал или у историју. Те би по тој „шерованој” логици, оног радикала из Жаркова, требало пуштати да 24 сата пред камерама виче: „Вучићу, педеру”, јер је гледаност изузетна, за разлику од Утиска недеље.

Када ти је главни медијски сарадник, моралиста & обожавалац особа која је на свом твитер профилу пре неки дан прозивала главног уредника конкурентског таблоида бираним речима: „Педеру” и „Педерчино”, и тако једно дванаест пута, не знаш просто коме више да се дивиш – оном са стадиона или овом твом.

Окружен таквим типовима и подржан таквим медијима, схватиш да немаш никога у свом окружењу који ће укорити оног простака са Стадиона Партизана, а да то икоме делује иоле уверљиво. Оља Бећковић би овоме што је викао „Вучићу, педеру” рекла исто што је рекла свом последњем госту када се похвалио да шерује порниће са псима по интернету: „Па како вас није срамота?” И то би деловало уверљиво. Али, како власници твоје омиљене телевизије и твог омиљеног таблоида некоме могу да кажу: „Па како вас није срамота?” А да то делује уверљиво. И да притом не помислимо да су сами себи почели да персирају.

Ајнштајн, we have a problem – што би рекао Неша Стефановић. Или је то био неки други мислилац. Ствар је јасна: „Ало, Ајнштајн, враћај Утисак и све остало што се само од себе погасило! То је, нећеш веровати, за твоје добро!”

Притом не мислимо на оног Ајнштајна што га је помињала Оља, већ на једног што се не презива Ајнштајн. Али сматра да јесте.

 

(преузето са Данас.рс)

 

Култура

Успех редитељског првенца Томе Митровића: „ПРАЋКА“ НА ФЕДРАСУ

Staklo i pracka 2Представа „Праћка“, редитељски првенац Томе Митровића, у извођењу Дома културе „Влада Марјановић“  из Старог Села,  пласирала се за Фестивал драмских аматера села Србије. Ова велика смотра позоришног аматеризма, 43. по реду, одржава се у  Малом Црнићу. Аматери из Старог Села наступиће пред публиком и жиријем 21. октобра, када се и завршава фестивал.

„Праћку“ Николаја Кољаде играло је мало позоришта у Србији. Глумци из Старог Села први су међу аматерима Србије уврстили  овај позоришни комад у свој репертоар. У  представи  играју глумци Горан Милановић, Марко Богдановић и Јелена Стојадиновић. Музику за ову представу компоновао је мр Срђан Тодоровић,  а у реализацији су учествовали још Југослав Тодоровић и Слободан Живковић.

После овог фестивала „Праћка“ће доспети и на сцену других позоришта широм Србије.

Д. Ј.

Друштво

Протест адвоката Србије пред зградом Владе заказан за 20. октобар у 12 часова

310233_1Управни одбор Адвокатске коморе Србије је на 4. ванредној седници одржаној 15.10.2014., на основу члана 66. Закона о адвокатури („Службени гласник РС“ 31/2011, 24/2012 – ОУС), члана 8. и 33. статута Адвокатске коморе Србије („Службени гласник РС“ 85/2011. 78/2012. 86/2013). једногласно је донео:

ОДЛУКУ

1.Наставља се протест адвоката Србијс са обуставом рада на целој територији Републике Србије у неизмењеном облику, у свему у складу са одлуком Скупштине Адвокатске коморе Србије о организовању протеста адвоката са обуставом рада број 895-3/2014 од 13.09.2014. и одлуком Конгреса адвоката Србије који је одржан 08.10.2014. број 1077/2014 од 09.10.2014., а до испуњења свих захтева утврђених одлуком Скупштине Адвокатске коморе Србије број 895- 3/2014 од 13.09.2014. и одлуком Конгреса адвоката који је одржан 08.10.2014.

У складу са одлуком Конгреса адвоката Србије која је донета 08.10.2014. број 1077/2014 од 09.10.2014. поред захтева за измене и допуне Закона о јавном бележништву, Закона о промету непокретности, Закона о ванпарничном поступку, Закона о овери потписа, рукописа и преписа, Закона о извршењу и обезбеђењу, у преговорима захтевати и измене и допуне Закона о правобранилаштву и Закона о јавним набавкама, захтевати повлачење нацрта Закона о бесплатној правној помоћи ради отклањања неуставних одредаба и усаглашавања са постојећим правним поретком, а прс свега, са Законом о адвокатури, уз спровођење јавне расправе стручне јавности. У току преговора у погледу захтева за измену Закона о јавним набавкама нагласити да послови пружања правне помоћи од стране адвоката не могу бити предмет јавних набавки, јер је реч о пословима који су засновани на гарантованом људском праву на слободан избор адвоката, односу поверења између адвоката и његовог клијента и обавези адвоката да приликом утврђивања висине награде за пружену правну помоћ примењује унапред утврђену адвокатску тарифу, те је за ове послове непримењив критеријум најниже понуђене цене.

2.Објавити нa интернет страницама Адвокатске коморе Србије, свих адвокатских комора у саставу Адвокатске коморе Србије и на www.protestadvokala.org предлоге адвоката Србије за измене и допуне Закона о јавном бележништву, Закона о промету непокретности, Закона о ванпарничном поступку, Закона о овери потписа, рукописа и преписа, Закона о извршењу и обезбеђењу, као и измене и допуне Закона о правобранилаштву и Закона о јавним набавкама који су достављени Министарству правде 12.10.2014. ради разматрања и усвајања у хитној процедури.

3.Адвокатура Србије не прихвата предлог који је дат на неформалном састанку одржаном у Министарству правде у петак 10.10.2014. за формирање заједничке Радне групе за припрему предлога измена и допуна сета закона из тачке 1 став 2 ове одлуке због: губитка поверења у Министарство правде као савесног, поштеног и часног саговорника и које уместо да преговара са адвокатуром у циљу изналажења обострано прихватљивих решења за отклањање узрока и повода за протест адвоката, објављује апсолутну неистину да су се „адвокати договорили са Минисгарством правде и да од понедељка почињу да раде“, чиме је министар правде повукао невероватан потез недостојан човека који се налази на челу једног од најважнијих ресора у Републици Србији. Овим ирационалним потезом створен је непремостив јаз неповерења између адвокатуре Србије и Министарства правде. Неповерење је, посебно додатно продубљено, од стране министра правде, ангажовањем адвоката који не могу представљати ставове Адвокатске коморе Србије и адвокатских комора у њеном саставу, по критеријумима који су везани за припадност одређеним политичким партијама и злоупотребом државних и партијских ресурса у покушају да дезавуише ставове адвокатуре и разбије јединство професије у реализацији протеста.

4.Подражавају се сви закључци и јавна саопштења која су у току досадашњег трајања протеста објавиле Адвокатска комора Србије и адвокатске коморе у саставу Адвокатске коморе Србије (Адвокатска комора Београда, Адвокатска коморе Војводине, Адвокатска комора Ниша, Адвокатска комора Чачка, Адвокатске комора Шапца, Адвокатске коморе Крагујевца, Адвокатске коморе Пожаревца, Адвокатске коморе Зајечара). Адвокатура Србије је отворена за преговоре и одмах ће им приступити уколико добије званичан предлог државних органа, потписан од стране овлашћених лица у коме ће бити дати јасни одговори на захтеве протеста адвоката који су дефинисани одлукама Скупштине Адвокатске коморе Србије од 13.09.2014. и Конгреса адвоката од 08.10.2014. те поднетих предлога за измене и допуне спорних закона који су послати Мипистарству правде 12.10.2014.

5.Као и досада, и у будуће преговоре у име адвокатуре Србије могу водити искључиво легално и легитимно изабрани органи Адвокатске коморе Србије н адвокатских комора у њеном саставу, који су дужни да се у преговорима придржавају одлука органа Адвокатске коморе Србије. У свим преговорима се мора указати на повреду уставности и законитости доношењем Закона о изменама и допунама Закона о јавном бележништву и сета пратећих прописа из тачке l. става 2 ове одлуке и нагласити да захтеви адвокатуре нису проширени, већ да се од почетка протеста захтева заштита уставности и законитости, заштита гарантованих људских права, независности, самосталности и саморегуларности адвокатске професије. Захтеви адвокатуре су од самог почетка јасни и тражи се укидање монопола – ексклузивности јавних бележника за састављање уговора о промету непокретности и уговора у области породичног и наследног права, те свих осталих писмена чије је састављање законом пренето јавним бележницима у искључиву надлежност. Од овог захтева адвокатура Србије неће одустати, без обзира на одлуку Уставног суда која буде донета пo поднетим иницијативама за оцену уставности Закона о јавном бележништву и свих пратећих закона наведених у тачки 1 став 2 ове одлуке.

6.ЗАКАЗУЈЕ СЕ ПРОТЕСТНО ОКУПЉАЊЕ АДВОКАТА СРБИЈЕ У ПОНЕДЕЉАК 20.10.2014. ПРЕД ЗГРАДОМ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ СА ПОЧЕТКОМ У 12,00 САТИ.

7.Предлаже се разрешењс Председника Уставног суда због изношења личних ставова у средствима јавног информисања који су представљени као ставови Уставног суда. У својим јавним наступима председница Уставног суда је пренебрегла разлоге Протеста адвоката Србије са обуставом рада, који су последица дискриминаторних одредаба закона у вези јавних бележника, а којима су:

-повређена начела владавине права,

-нарушена права грађана на заштиту од стране адвокатуре као самосталне и независне службе,

-повређена начела забране дискриминације, и

-уведен монопол јавних бележника на састављање уговора о промету непокретности као и других уговора, због којих је Уставни суд био дужан да сам покрене поступак за оцену уставности и законитости ових прописа и без посебно поднетих иницијатива и одлучи у хитном поступку, као и што је и прејудицирала могућу одлуку Уставног суда по поднетим иницијативама. Скретање пажње адвокатима Србије да напред истакнути разлози протеста и обустава рада адвоката представља „својеврсни притисак на Уставни суд“, а не реаговање у вези доношења неуставних закона по предлогу извршне и одлуци законодавне власти због грубе повреде Устава, показује да Уставни суд не поступа у складу са овлашћењима која су му поверена Уставом Републике Србије, нити врши Уставом му поверене задатке! Све ово посебно имајући у виду саопштење судија Уставног суда које је објављено на интернет страници тог суда да ставови које је председница Уставног суда изнела у јавности, нису ставови судија тог суда усвојени на седници судија Уставног суда.

8.Све информације о активностима адвокатских комора и одлукама које доносе органи комора објављивати редовно на интернет страницама Адвокатске коморе Србије, адвокатских комора у њеном саставу и на www.protestadvokata.org.

9.Позивају се све адвокатске коморе у Србији да редовно организују окупљања адвоката ради упознавања чланства и јавности са разлозима, циљевима и током протеста.

10.Предлаже се свим адвокатским коморама у Србији да најмање једном недељно организују трибине ради разматрања најактуелнијих питања уз учешће адвоката и најугледнијих представника професије и истакнутих интелектуалаца у региону.

11.У циљу пробијања медијске блокаде и упознавања чланова адвокатске коморе и јавности са разлозима, циљевима и током протеста организовати наступе председника адвокатских комора у локалним средствима јавног информисања, као и штампати ванредни број магазина „Адвокат“ на новинској хартији и у повећаном тиражу који ће се као бесплатан примерак делити члановима коморе и грађанима Србије.

12.Успоставити контакт са Удружењем банака, Удружењем агенција за промет непокретности, Привредном комором и другим струковним удружењима чији чланови трпе последице неуставних закона, као и са неизабраним кандидатима за јавне бележнике ради анализе могућих облика сарадње и удруженог деловања.

 

 

Председник Адвокатске коморе Србије

Драгољуб Ђорђевић, адвокат

 

 

 

Друштво

Министар унутрашњих послова Стефановић седео у истој ложи са особом која је управљала дроном  

ooОво нису вести из рубрике веровали или не. Министар унутрашњих послова Републике Србије Небојша Стефановић седео је на утакмици Србија-Албанија у истој ложи са братом албанског премијера који је, док је српски министар седео поред њега, управљао дроном који је на стадион Партизана унео заставу, такозване „велике Албаније“.

 (преузето са „Србија данас“)

/Из/Ванредни коментар (пише: Дејан Црномарковић)

Војна парада у Београду: „ПОЗОРИШТАРИЈА“ НА ОТВОРЕНОЈ СЦЕНИ

1600001446543ce4370f239374312398_640x480Каже ми пријатељ да су београдске улице у којима се одржавају пробе за сутрашњу Војну параду – уништене. Гусенице оклопних возила ољуштиле су асфалт и смрвиле ивичњаке.

Коме треба тај трошак, та, неукусна презентација „војне моћи“?

А заправо, биће то парада наше војне немоћи!

Војна средства која ће „продефиловати“ испред свите која ће бити у ложи, старија су од већине војника који ће газити стројевим кораком у знак поздрава српском и руском председнику. „Парадираће“ наоружање из седамдесетих и осамдесетих година прошлог столећа!!!

Па шта, онда, има да нам покаже војска која је поражена у свим ратовима, после славне победе пре седамдесет година.

Наравно да ту велику победу у Другом светском рату, и вредан јубилеј, треба обележити и извући поуке из славне прошлости, али постоје примеренији начини за то.

Овако испада да се држава расипа новцем који је, економским мерама Владе, узела од својих грађана.

Било би поштеније да нам политичка и војна елита признају ко је убио двојицу гардиста на Топчидеру. Тај одговор донео би више користи држави од „позориштарије“ коју ћемо 16. октобра имати на отвореној сцени.

Развијени (читај: нормалан) свет неће нам аплаудирати.

А грађанима Србије, који су исцрпљени вишедеценијским преживљавањем, парадирање сигурно није приоритет.

И да не заборавим, било је „бајковито“ слушати четничког војводу Николића како са усхићењем најављује параду победничке (партизанске)  војске.

Ако је то војводин допринос коначном националном помирењу онда то треба истаћи и похвалити.

Мени ипак више личи на цинизам и иронију који доминирају у изјавама актуелне политичке елите.

 

 

 

 

Друштво

Свечано обележена 67. годишњица Општинске организације пензионера

10347399_10202918428822070_4716332433352897221_nОпштинска организација пензионера у Смедеревској Паланци обележила је 67. годишњицу од оснивања.

У просторијама ООП одржана је свечана седница Скупштине на којој је све присутне поздравио председник ове организације Слободан Пантић. Он је истакао остварене резултате рада и указао на будуће активности ове бројне и значајне организације.

Испред локалне самоуправе пензионерима се обратио заменик председника Општине, Петар Јелић, који им је честитао годишњицу и пожелео им добро здравље и дуг живот.

uvs141013-002Свечаној седници присуствовали су и председници пензионерских организација у Великој Плани и Смедереву.

Свечаност је настављена у сали Градског позоришта, где су пензионери извели пригодан Културно уметнички програм.

Спорт

Запажен резултат такмичара АК „Јасеница“ на Уличним тркама у Пожаревцу: ОСВОЈЕНО ДЕВЕТ МЕДАЉА  

10469413_707409839336972_5686010628492550403_nУ Пожаревцу су одржане 51. Уличне трке на којима су наступили и такмичари АК „Јасеница“ из Смедеревске Паланке. Наш клуб је представљао 17 такмичара који су освојили девет медаља, и то пет сребрних и четири бронзане.

Сребрне медаље су освојили: Павле Митровић за дечаке 1. разреда на 300 метара, Бранко Басарић за дечаке 3. разреда на 400 метара, Мила Милосављевић за девојчице 3. разреда на 400 метара, Јована Димитријевић за девојчице 4. разреда на 500 метара и Милена Васиљевић за девојчице 6.разреда на 600 метара,

10155290_707409712670318_8216827969022931060_nБронзане медаље су освојили: Тијана Цветковић за девојчице 1. разреда на 300 метара, Михајло Недељковић за дечаке 1. разреда на 300 метара, Саша Вићентијевић за дечаке 5. разреда ма 600 метара и Александра Милошевић за девојчице 7. разреда на 800 метара.

Још троје такмичара освојило је дипломе јер су остварили пласман до петог места. Четврта места су освојиле Маја Вићентијевић за девојчице 3. разреда на 300 метара и Тијана Димић за девојчице 5. разреда на 600 метара, док је прти био Марко Симић за дечаке 2. разреда на 300 метара.

 

Друштво

Михољданско окупљање Голопчана код чесме „Свети Ђорђе“: ВОЈВОДИНА РЕЧ У КРАКУ

IMG_0158Голопчани су се на Михољдан окупили око чесме „Свети Ђорђе“ у Краку. И овог пута служио је и молитву Богу принео прота Драгиша Јелић. Чесма је настала иницијативом Жике Бисенића, Голопчанина који је годинама живео и радио у Бечу. У племенитом подухвату помогли су  му људи добре воље чија су имена исписана у дуборезу на табли недалеко од чесме.

Потребу  да помогну осетили су Бобан Ивановић,  Драгана Марковић Икић, Драган Радојевић, Добрица Јозић,  Александар Микић, Миљан Микић Миле, Југослав Гецић, Новица Стевановић, Милан Игњатовић Торпедо, Дејан Рајковић, Жарко Симић, Дејан Јовановић (Грчац), Станко Коцић, Малиша Ивановић, Бранко Стојановић, Зоран Ђурђевић, Живота Бисенић Жика, Живота Михајловић, Марина Миливојевић, Добрица Бисенић, Раде Ђурковић IMG_0159(Глибовац), Топлица Бисенић, Драгослав Бисенић Крокус, Жељко Миловановић,  Жељко Мартиновић Дубоњац, Томислав Живановић (Крњево), Александар Бисенић Тикин, Славко Стевановић, Милан Бисенић Мика, Марко  Бисенић и  Драган Стевановић Жућа.

Посебна захвалност јавно је одата ловцима, а радови на чесми извођени су 2013. и 2014. године.

У културно-забавном делу програма, приликом суботњег окупљања код чесме „Свети Ђорђе“, учестовао је Павле Јозић, који је говорио делове из текста посвећеног славном војводи Живојину Мишићу и његовом војевању.

IMG_0165

Д. Ј.

 

 

Друштво

У Смедеревској Паланци и Великој Плани обележен 11. октобар, Европски дан донације органа: „ПРОДУЖИ ЖИВОТ“

2014-10-11-1811Европски дан донирања органа пригодно је обележен и ове године у нашем граду, на тргу код фонтане. Spritus movens и овога пута била је др Верица Ђорћевић, интерниста-нефролог Опште болнице „Стефан Високи“, која је са групом сарадника пре пет година иницирала прву велику акцију потписивања донорских картица у Паланци и Плани. На штанду у центру Паланке, посетиоцима је дељен пропагандни материјал, рађена рутинска анализа урина, мерен крвни притисак и ниво шећера у крви, а сви заинтересовани могли  су да потпишу донорске картице, којима завештавају своје органе после „мождане смрти“.

Акција се и ове године паралелно одржава у Смедеревској Паланци и Великој Плани, а др Верица Ђорђевић, на оба места, непосредно промовише значај донорства.

-Циљно се бира субота за обележавање овога дана, када је више људи на улици – каже др Верица Ђорђевић, окружена бројним суграђанима који су дошли да се информишу о потписивању донорских картица, и преконтролишу своје здравље. – Самим тим, више људи има могућност да потпише донорске картице. Без овог чина добре воље, ми не можемо да помогнемо болесницима којима је 2014-10-11-1812преко потребно пресађивање органа. И ове године, акција се одвија под слоганима „Продужи живот“ и „Оставите органе на земљи, на небу вам неће бити потребни“. Донорство органа допуштају и светске религије. Циљ нам је да информишемо, да будемо упорни и да, наравно уз помоћ медија и свих људи добре воље који нам помажу, едукујемо грађане, како би се повећао број донорских картица. Морамо много више да радимо на подизању свести, да апелујемо на људе да буду хумани, да се изјасне да после смрти желе да подаре органе, и тако продуже живот.

Др Ђорђевић објашњава да упркос распрострањеним предрасудама не постоји могућност злоупотребе добре воље оних који потписују донорске картице. Из тела преминулих, наиме, могу се узимати само они органи за које  је сагласност дао донор, односно чланови његове породице. Донорство органа је анонимно и добровољно, а породица донора не сноси никакве трошкове.

У обележавање Европског дана донације органа и ове године активно се укључило Међуопштинско удружење бубрежних болесника „Кидни“. Звонко Јелић, председник овог удружења, истакао је да се „Кидни“ сваке године активно укључује, јер је то прилика да се грађани упознају са значајем трансплатације, али и са начинима како да предупреде болести бубрега.

2014-10-11-1815-Трансплантација бубрега може се обавити са живог даваоца, или донора који је завештао своје органе у случају смрти – истиче Јелић. – Трансплантирани орган значајно продужава живот и доприноси квалитету живота бубрежног болесника, који тада више није везан за хемодијализу. И зато наше удружење учествује у промоцији донорства, указујући истовремено на опасности болести бубрега, која је подмукла, и зато су и код здравих људи потребне повремене контроле, попут ове, коју уз помоћ спонзора, и ми данас организујемо.

Током кратког боравка на тргу били смо сведоци интересовања наших суграђана за донорство органа, а пред нашим очима неколицина је потписала своје донорске картице.

У Смедеревсој Паланци до сада је више стотина људи потписало донорске картице, а међу њима је и потписник ових редова.

 

В.Ђ.

 

Трансплантација – опште прихваћена метода лечења

Стотине хиљада људи широм света болује од тешких и неизлечивих болести, код којих су већ сви видови лечења испробани, како конзервативни, тако и хируршки. У таквим случајевима не преостаје ништа друго него да се орган, чија је функција престала или је знатно ослабљена замени другим органом. Трансплантација, односно пресађивање органа данас је опште прихваћена метода лечења болесника са тешким или терминалним обољењима, нарочито органа као што су бубрези, јетра, срце, плућа и панкреас. Последњих деценија се поменути органи, чија је функција престала, могу заменити органима другог човека, даватеља или донора.

 

Значај донорства органа

1954.године извршена је прва успешна трансплантација бубрега, од једнојајчаних близанаца, 1961. године прва успешна трансплантација јетре, а шест година касније прве успешне трансплантације плућа и панкреаса. Програм трансплантације успео је да измени суморну прогнозу код боесника са тешким оболењима, да овим пацијентима омогући дужи и квалитетнији живот и њихов повратак на радна места. Неки органи се могу добити од живог дародавца, а од преминулог донора у стању мождане смрти пресађују се бубрези, јетра, срце, плућа и панкреас, такно црево, као и ткива – кожа, делови кости, рожњача, срчани залисци и крвни судови.

Дијагноза мождане смрти данас је могућа без и најмање грешке, а представља стање у коме је мозак неповратно мртав, а рад срца и плућа одржава се уз помоћ апарата. Процедура утврђивања мождане смрти је строга и тачно утврђена, па самим тим није могуће да неко ко може бити спасен буде жртвован, зарад трансплантације органа. Трансплантациона медицина у једној земљи успешна је уколико се обезбеди довољан број органа за пресађивање. У читавом свету, међутим, постоји несразмера између растућих потреба за органима и броја органа који су на располагању за трансплантацију. Развијене земље света, унутар својих здравствених система покушавају да едукују грађане о значају донорства органа. Наша земља се последњих година посебно активно укључила у акцију промоције донорства, а др Верица Ђорђевић је иницијатор и главни организатор не само обележавања Светског дана донорства органа, него и најактивнији промотер потписивања картица и борац против предрасуда које, на жалост, многе наше суграђане спречавају да за живота завештају своје органе, и тако, после своје смрти, продуже живот другим људима.

Друштво

Саопштење за јавност Адвокатске коморе Србије

310233_1Адвокатска комора Србије обавештава јавност да је данас 10.10.2014. одржан састанак у Министарству правде РС, на коме је разговарано о могућностима изласка из кризе.

После овог састанка, представници адвокатуре су информисали Протестни одбор о садржини разговора, при чему је Протестни  одбор одлучио да се настави са протестом у неизмењеном облику.

Протестни одбор Адвокатске коморе Србије поздравља чињеницу постојања разговора. Полазне основе, формулисане током састанка, представљају прихватљив основ за даље преговоре (уз потребу да буду прецизирани и стављени у временске оквире). Представници адвокатуре ће садржину разговора пренети чланству, управним одборима и надлежним органима коморе, а потом ће, већ у понедељак, изнети Министарству правде конкретан одговор на сваки од предлога  датих у полазним основама.

У сваком случају, наставља се са обуставом рада у неизмењеном облику, уз став Адвокатске коморе Србије да је потребно наставити дијалог са циљем проналажења решења за излаз из кризе.

 

 

 

 

КултураОбразовање

Дечија недеља у водичкој основној школи: СУСРЕТ С КЊИЖЕВНИМ СВАРАОЦИМА

IMG_0147У Водицама је, у склопу Дечје недеље, приређен сусрет ђака са књижевним ствараоцима. Позиву су се одазвали књижевник Драгољуб Јанојлић, и песници Милован Мићо Петровић и Драгић Јефтић. Њих је ђацима представио учитељ Милан Тодоровић.

Сусрет је протекао у  знаку изражене радозналости водичких основаца о томе како се стварају поетски записи, одакле се црпе идеје, кад је ко „пропевао“, ко су били узори итд. Посебно је било занимљиво што су ђаци надахнуто  казивали стихове својих гостију. Имали су, такође, прилику да неке песме чују лично из уста песника Петровића и Јефтића.

IMG_0148Учитељ Тодоровић потрудио се да на одговарајући начин  представи књижевни рад Драгољуба Јанојлића, осврнувши се посебно на његов зборник логорске поезије „Ожиљци и жице“ и књигу казивања преживелих са стрељања у Бачинцу, Рачи Крагујевачкој, Краљеву и Крагујевцу.

Сусрет је завршен иницијативом  да ђаци напишу како су доживели сусрет с књижевним ствараоцима. Обећали су, такође, да ће наредних дана покушати да и сами напишу по неку песму.

IMG_0149

 

Д. Ц.

Друштво

Обележена 70. годишњица ослобођења Смедеревске Паланке у Другом светском рату: СВЕЧАНОСТ НА ТРГУ ХЕРОЈА

IMG_0140У Смедеревској Паланци обележена је 70. годишњица ослобођења тог града и околине у Другом светском рату. Свечаност је уприличена на Тргу хероја где су пред бистама народних хероја Доње Јасенице положени венци и цвеће. У присуству председника Републичког одбора СУБНОР-а проф. др Миодрага Зечевића, то су учини председник Општине Радослав Милојичић Кена и делегације Социјалистичке партије Србије, Општинског одбора СДУБНОР-а, резервних војних старешина, пензионерских и других организација.

Минутом ћутања одата је пошта погинулим борцима за слободу и другим жртвама фашистичког терора после чега се присутнима обратио председник IMG_0138Општинске борачке организације Миодраг Мода Лазић, подсетивши да се навршила и стогодишњица Првог светског рата у коме је малена Србија изгубила 28 одсто становништва, односно 1.247.435 људи.
-Пробојем Солунског фронта, српска војска је бацила на колена централне силе – подвукао је Лазић. – Рат је скраћен за годину дана. Заслуга за то припала је Српској војсци која је на Солунском фронту изгубила 42.725 војника, односно трећину бројног стања са којим је започела фронт. На почетку Првог светског рата Србија је имала 4.469.000 становника. Од 1. јула 1914. до 31. октобра 1915. године било је мобилисано 707.818 војника, или 40 одсто мушког становништва.
IMG_0144Присутнима се обратио и проф. др Миодраг Зечевић, подвукавши да су и у Другом светском рату пале бројне жртве. Слободу су извојевали и за њу пали најбољи синови народног корпуса. Антифашистичкој борби на самом почетку рата приступили су многи борци, међу којима су већину чинили млади људи. Они су поднели небројане жртве. С тога је данас, 70 година од завршетка Другог светског рата на овим просторима, непримерено изједначавати жртве и џелате, патриоте и издајнике. Победа народноослободилачке војске одредила је свакоме место у историји.

Д. Ј.

Култура

„Вечера будала“ Франсиса Вебера на сцени Градског позоришта Културног центра: У СЕНЦИ ВОДВИЉА  

10689796_722421517826425_3475846238898573504_nИ ову позоришну сезону Градско позориште отворило је комедијом, у складу са давнашњим лукавством управе театара да у кризним и мрачним временима треба играти веселе ствари – како се публика не би осећала „као у својој кожи“.

За такву намену свакако добар је избор текст Франсиса Вебера, чувеног француског синеасте, сценаристе и позоришног редитеља, чије су филмске комедије надалеко познате и радо гледане.

„Вечера будала“, која је доживела чак две филмске верзије, најпре француску, а онда и холивудски римејк, важи за најпопуларније Веберово дело, које гарантује добру забаву и такозвани здрав хумор.

Приказ најновије премијере у Градском позоришту паланачког Културног центра, зато ћемо започети похвалама, да бисмо потом прешли на критику, указујући на, према нашем мишљењу, јасно уочљиве недостатке поменутог остварења.

Паланачку „Вечеру будала“ краси пре свега глума. Слађан Станић, досадашњи епизодиста, показао је да може да буде и главни актер представе. Лик Пињона (шепртља овог имена присутан је у бројним Веберовим делима), будаластог пореског службеника, чија неспретност у ствари узрокује водвиљски заплет, Станић је приказао прецизно и педантно. Осим пожељне дозе претеривања, коју подразумева „комедија ситуације“, Станић није „преглумљивао“, не допуштајући да га „повуче публика“. Његов Пињон због тога није бледа водвиљска маска, већ јасно обликовани карактер, кога Станић интуитивно брани, приказујући „у позадини“ његову усамљеност и потребу да, такав какав јесте, буде прихваћен.

1922223_722421184493125_8004652686619832092_nМиша Бајкић, који важи за одличног драмског протагонисту, још једном је потврдио да је барем подједнако добар у комедији. Играјући Лебана, једног од бројних париских писаца (чије стваралаштво не прати вртоглави успех), Бајкић на сцени уверљиво пародира уметника из златних година друге половине прошлог века. Посебно треба поменути и Синишу Павловића, који пореског ревизора Коњала интерпретира са одличним осећајем за меру, суптилно указујући на Коњалову опсесију да на сваком месту и у свакој ситуацији (па чак и када открије да га жена вара) трага за знацима утаје пореза. Драгана Мирчевска у улози Кристине, као и Радица Митровић, као Марлена, потврдиле су свој несумњиви глумачки реноме. Добра ствар у овој представи је и примерена и функционална сценографија Миомира Јелића – и ту, у ствари, престају похвале.

Све замерке, укључујући и неке глумачки неуверљиве интерпетације, иду на душу редитеља Фуада Табучића, коме је пошло за руком да готово у потпуности промаши темпо и тајминг, кључне елементе водвиља. Без сигурне редитељске палице, глумци су били принуђени да се сами сналазе, а они који у томе нису успели,  били су приморани да једноставно тапкају у мраку.

Иако се публика добро забављала, и смехом реаговала на комичне сутуације, усудућемо се да кажемо да „Вечера будала“ није режирана у фуриозном ритму, какав захтева Веберов текст. Поједине сцене су непотребно развучене, неки детаљи излишно истакнути. Табучићевој режији недостају „амплитуде“, које доприносе темпу, потенцирају комичне обрте и наглашено карикирају поједине дијалоге. Другим речима, редитељ није искористио све комичне потенцијале текста, као да је у водвиљу тражио нешто више од лаке позоришне забаве.

Режија комедије је тежак и захтеван посао, који потребује зрелог позоришног ствараоца. Подсетимо се чувених режија Веље Митровића, чији водвиљи публици нису допуштали да престане да се смеје. Митровићев слух за темпо и ритам чинио је његове режије, пре свега Фејдоових текстова, врхунским позоришним догађајима, показујући истинско мајсторство стварања „позоришне забаве“. Дакле, ако имамо у виду Митровићеве режије, ова представа представља само бледу слику позоришног богатства –  на пример, „Хотела Слободан промет“, у коме су глумили и неки од протагониста Табучићеве „Вечере будала“.

Не знамо какве су друге Фаудове режије, и о њему као редитељу не можемо да судимо. Као глумац, остварио је неколико занимљивих рола, а најшири публикум га памти по лику Радашиновог зета у култној серији „Село гори а баба се чешља“. Не знамо, такође, шта је овог младог човека препоручило за режију водвиља у Градском позоришту, поред живог и здравог Веље Митровића, који и даље важи за великог мајстора поменутог жанра. Остављајући по страни ова и слична питања, закључујемо да се представа „Вечера будала“, ансамбла Градског позоришта, свакако може поправити накнадним интервенцијама, и да од редитеља треба захтевати да представу утегне, убрза, и поради на „тајмингу“, који ће комичне сцене учинити још комичнијим.

Разуме се, то не значи да је „Вечера будала“ непоправљиво лоша представа. Али,оно што је  у овом остварењу добро, оно што публика награђује аплаузом, свакако је уверљива игра појединих чланова ансамбла, који су потврдили да паланачко позориште располаже пунокрвним глумцима, чији таленат захтева ангажовање зрелих и умешних позоришних редитеља.

 

Владимир Ђурђевић