Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић
Основна школа „Олга Милошевић“ обележава Дан школе у четвртак, 27. априла и поводом тога приређује разноврстан програм.
25. април 2017. год – Научни дан у 12:00
-Приредба за ученике од I до IV разреда у 13:00
11:45 – полагање цвећа на бисту
12:00 – приредба ученика у холу школе
У петак, 28. априла са почетком у 18 часова, у МЕШ „Гоша“, Пчеларско друштво „Јасеница“ организује ново предавање за пчеларе.
Теме на овом скупу пчелара ће бити „Проблеми овог пролећа“ „Нозема“ и „Велика угинућа и могућност појаве кречног легла и куге“.
Предавачи ће бити Слободан Јевтић и Снежана Милисављевић.
Екипа „Партенона“ завршила је такмичарску сезону у Другој лиги, група „Запад“, у малом фудбалу.
У последњем, 22. колу, Паланчани су као домаћини поделили бодове са екипом „Крагујевца“, остваривши резултат 8:8.
Ове сезоне победник лиге је екипа „РБ“ из Ваљева, а „Партенон“ је заузео шесто место на табели са учинком од 10 победа, две ремија и 10 пораза.
У Меморијалној галерији „Душан Старчевић“ уприличена је још једна квалитетна и веома оригинална поставка.
Овога пута своје радове, под називом „Арткод“, изложила је Маја Ралев Миладиновски, уметница из Скопља.
„Круна“ у Главној улици у Смедеревској Паланци: на једном месту мењачница, туристичка агенција, Western union и платни промет.
Основна школа „Радомир Лазић“ је низом активности обележила 166 година свог постојања. Као и претходних година, и за ову годину је био припремљен разноврстан програм, а две кључне теме које су прожимале готово све активности биле су Ћирилица и Отаџбина.
Први дан је био одређен за спортске активности. У сарадњи са Оријентиринг савезом Србије организовано је такмичење у Тематском оријентирингу за све ученике школе.
Такмичење је организовано у две категорије: за ученике од 1. до 4. разреда и за ученике од 5. до 8. разреда и било је екипно (по 4 члана у свакој екипи). Млађи узраст је поред основног сналажења у природи имао обавезу да прође и три контролне тачке спретности. Старији узраст је своје контролне тачке имао у виду одговарања на питања из математике, географије и биологије.
Након збрајања резултата проглашене су по три првопласиране екипе у сваком разреду које су награђене дипломама, а победници у млађим разредима су награђени и играчкама за сваког члана победничке екипе. Проглашене су и три најбоље екипе старијих разреда у апсолутној категорији које су награђене медаљама, а првопласирана екипа биће награђена и спортским патикама. Такмичењем су руководили Ненад Јанчић, у име школе, и Добрица Јелић, потпредседник Оријентиринг савеза Србије. Током дана такмичење је посетио и господин Урош Савић, генерални секретар Савеза за школски спорт Србије.
Док су се чекали резултати такмичења одигране су две фудбалске утакмице са одговарајућим екипама ОШ „Вук Караџић“ из Смедеревске Паланке.
Другог дана школу је посетио и дружио се са ученицима млађих разреда писац и песник за децу Мошо Одаловић. У једносатном дружењу ученици су заједно са песником рецитовали његове песме.
У вечерњем термину организован је концерт етно и духовне музике под називом „Црвен’ цвете“. У једносатном програму наступили су бивши и садашњи ученици школе: Јована Старовлах, Тијана Анђелковић, Теодора Јанчић, Матија Витић, Катарина Анђелковић, Мина Маринковић и Невена Станојевић.
Трећег дана обележавања ученици и мештани су имали прилике да погледају репризу позоришне представе „Тамо далеко на Крфу и Виду“.
Завршног дана уприличене су две приредбе под називом „Ћирилица и Отаџбина“: једна за ученике школе, а друга за званице, родитеље и мештане Азање. Међу званицама били су представници руководства Општине Смедеревска Паланка, Предраг Марковић, испред Крунског савета, представници Удружења Краљевина Србија, директори образовних и јавних установа.
Свечаној академији присуствовао је и значајан број мештана и пријатеља школе.
У Сремској Митровици је одржан Атлетски митинг пријатељства у организацији АК „Срем“ на коме је учествовало 30 клубова и око 400 такмичара.
АК „Јасеница“ је представљало 26 такмичара који су освојили девет златних и две сребрне медаље и у укупном пласману заузели пето место.
Златне медаље су освојили: Бранко Басарић у бацању кугле од 3 кг. за млађе пионире као и у бацању вортекса за млађе пионире, Богдан Митровић (2011.) у скоку у даљ и у трци на 200 метара, Дуња Будимир (2008.) у трци на 60 метара и у скоку у даљ, Тамара Ивковић (2006.)у скоку у даљ, Павле Митровић (2007.) у бацању вортекса и Тијана Димић у трци на 1500 метара за старије пионирке.
Сребрне медаље су освојили Тамара Ивковић (2006.) у скоку у даљ и Алекса Милић (2011.) у скоку у даљ.
У уторак, 25. априла у 19 часова у сали Градског позоришта у Смедеревској Паланци биће одржан „Хуманитарни концерт за Стефу“.
Сав приход од овог концерта, на коме ће наступити Катарина Спасојевић и гости, биће уплаћен на рачун породице Радовановић за лечење њиховог сина Стефана.
Цена улазнице је 200 динара.
-Она је и велики мајстор у прецизном познавању занатских поступака и њихових укрштања
У Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворена је изложба графика Љиљане Стојановић. Изложени радови, као мала графичка форма, настали су у периоду од 1977. до 2017. године. Уметницу је ликовној публици представила историчар уметности Славенка Чишић Урошевић.
Ликовни критичар Весна Тодоровић у ауторском тексту „О Граду и звездама“, каже да је Град Љиљане Стојановић безимен, а изгледом је сведен на амблематску значку било којег града на свету.
-Њена ликовна интерпретација еволуира у бајковити одраз историчности стилова, које препознајемо у облицима прозора и врата, а понајвише кровова – истиче Весна Тодоровић. – Они постају маркационе линије ове својеврсне архитектонске компилације са јаким призвуком оријенталног и сакралног. Љиљана је извела многе генерације приказа Града, једнако убедљиве како у великом, тако и у малом формату. Као осведочени мајстор малог формата, она у опсег 3 X 3 цм. смешта мисао са којом се вуче реп бесконачности. Осим тога, она је и велики мајстор у прецизном познавању занатских поступака и њихових укрштања.
Читав опус Љиљане Стојановић стиче аутобиографску обојеност. Град искрсава као лични симбол, као ликовни одраз структуре бића свог аутора. Искрсава као прикривени портрет сложених стања једног креативног духа, симбол осмишљавања властитих снова и скровитих закутака унутрашњег живота. Отуда њен Град и није баш сасвим безимен.
Љиљана Стојановић је рођена у Љубљани, а дипломирала је и постдипломске студије завршила на одсеку графике на Факултету ликовних уметности у Београду. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а у звању истакнутог уметника. Приредила је 42 самосталне изложбе графика, цртежа и акварела. Излагала је на преко 500 колективних изложби и на многобројним бијеналима и тријеналима графике у земљи и иностранству. Добитник је награде Кабинета графике ЈАЗУ, награде за графику на изложби „Београд инспирација сликара“, награде за графику на XX ликовним сусретима у Суботици и др.
Њени радови налазе се у збиркама Народног музеја у Београду, Музеју града Београда, Музеју савремене уметности Војводине, Галерији савремене уметности у Нишу, Народном музеју у Краљеву, Кабинету графике ЈАЗУ у Загребу, Народном музеју у Пожаревцу, као и у многим приватним колекцијама у земљи и иностранству.
Д. Ј.
У Народном музеју у Смедеревској Паланци представљена је књига „Упоришта“, доц. др Милоша Ковића, која је изазвала велику пажњу публике.
Након уводних речи Николе Маринковића, извршног уредника „Catene mundi“ и проф.др. Слободана Рељића, аутор се осврнуо на тумачење и значење појмова као што су мит, државност, савремена историографија, искуство.
Није пропустио ни да опомене да смо, према наслову једног од текстова у самој књизи, спремни да славимо Термопиле, а да се у исто време одричемо Косовског завета, наводећи примере многих народа у историји који негују феномен „слављења пораза“.
Закључак вечери је био да се упоришта морају тражити унутар сопствене историје и искуства, без обзира на времена и околности.
На крају вечери Ковић је потписивао књиге и дружио се са публиком.
-О њима говпорили Жика Ајдачић, Милун Милорадовић, Слободан Тодоровић Токи и Драгољуб Јанојлић
У Културно-просветној заједници Србије уприличен је скуп на коме је одата пошта др Милошу Немањићу, председнику Издавачког одбора , Николи Владисављевићу, главном и одговорном уреднику едиције „Хронике села“ и мр Николи Станковићу, аутору више књига. О њиховом лику и делу говорили су Жика Ајдачић, Милун Милорадовић, Слободан Тодоровић Токи и Драгољуб Јанојлић.
Ајдачић је подсетио да је др Милош Немањић, који је преминуо октобра 2016. године, заједно са академиком Радомиром Лукићем 1989. покренуо едицију „Хронике села“ у саставу Одбора за проучавање села САНУ. Он је до краја живота био на челу Издавачког одбора едиције, предано креирајући њен рад и учествујући у припремању и издавању хронике села.
-Др Милоша Немањића као човека красиле су бројне, пре свега, људске особине- истакао је Ајдачић.-Посебно се истицао својом комуникативношћу, промишљености, тактичношћу и стрпљивошћу вредног координатора и прагматичара и као човек који окупља, ангажује и подстиче бројне сараднике Геронтолошког друштва Србије, чији је био активан члан још од 1991. године, који су са задовољством с њим сарађивали и размењивали искуства. На плану популарисања геронтолошке теорије и праксе учествовао је у бројним активностима хуманитарних организација и установа за старе. Красио га је бритак ум, врцав дух, предан рад и посвећеност науци и хуманитарном раду. Радио је без одмора и после одласка у заслужену пензију и допринео угледу и унапређењу социологије као науке.
Говорећи о Николи Колету Владисављевићу, који је умро у августу прошле године, Милун Милорадовић је изнео податак да се више од три деценије бавио истраживањем и писањем, а резултат тога је 35 објављених књига.
-Као посебно признање за његов публицистички рад и умешност у припреми и приређивању рукописа за штампу био је и његов избор у Уређивачки одбор едиције „Хронике села“, раније у издању Одбора за проучавање села САНУ, а од 2000. године у издању КПЗ Србије- подвукао је Милорадовић.- У Уређивачком одбору ове едиције био је од њеног оснивања, а његова хроника села „Водице“ је под бројем 10 у овој едицији. Са академиком Радомиром Лукићем и академиком Петром Марковићем упорно је радио на популарисању и обликовању ове едиције. После смрти академика Марковића 2010. године, преузео је дужност главног и одговорног уредника ове едиције. У томе је имао великог успеха, па је за пет година његовог вођења Уредништва објављено стотину нових хроника и монографија села.
О Николи Колету Владисављевуићу говорио је и његов редакцијски колега и пријатељ Слободан Тодоровић Токи. Казао је , у свом стилу, да је Владисављевић јасеничку Шумадију уписао у мапу трајалицу.
-Никола је оставио 35 закоричја, упорно пребирајући збивља и требећи по прошлости до златне мрве – истакао је Тодоровић.- Пред сам крај живљења исковао је,у издању КПЗ Србије, своје капитално дело Јасенички биографски речник. Ауторски је обухватио 1439 именослова важнијих људи из вароши и околних села. Наоко огромна грађа заборављеног пртљага Смедеревске Паланке са ко зна колико хиљада одредница на скоро 400 страна.
О Николи Владисављевићу, посебно о његовом новинарском раду, говорио је и Драгољуб Јанојлић, изневши да нико пре њега није толико радио на историјографији Доње Јасенице. Подсетивши да је у журнализму прошао сва звања, рекао је да је био главни и одговорни уредник „Наше комуне“ и Радио „Јасенице“, а неко време и директгор РНО „Јасеница“. Владисављевић је био покретач и главни и одговорни уредник неколико листова као што су „Основац“, „Абрашевић“ ( гласило заједнице КУД „Абрашевић“ Југославије) , „Гласа комуниста“ и др.
Милун Милорадовић говорио је и о лику и делу Николе Станковића, који је објавио шест књига – хроника и монографија. Укупно је као аутор потписао 11 књига међу којима и збирку афоризама „Село склоно граду“, која је представљена 20. априла ове године у Београду.
Станковић је по образовању дипломирани инжењер хемије. Магистрирао је на Универзитету у Београду на теми Нуклеарно-хемијско-биолшке контроле. Иначе био је пуковник Војске Србије на одговорним дужностима у Генералштабу ВСЦГ – управа АБХО. Умро је у Београду октобра 2016. године.
Д. Ј.
Из Меморијалне галерије „ДУШАН СТАРЧЕВИЋ“ најављују отварање Самосталне изложбе Маје Ралев Миладиновски из Скопља.
Поставка под називом „АРТКОД“ биће свечано представљена паланачкој публици 23. априла у 20 часова.
У Средњој школи „Жикица Дамњановић“ у Смедеревској Паланци организован је семинар за ученике ове образовне установе под називом „Нулта толеранција на родно засновано насиље“.
Семинар је део ширег пројекта који реализује Аутономни женски центар (АЖЦ) из Београда у сарадњи са Удружењем жена „Фемина“ из Смедеревске Паланке, Групом за заштиту од насиља и дискриминације Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Средњом школом „Жикица Дамјановић“, а уз финансијсну подршку Фонда Уједињених нација за сузбијање насиља према женама (УНТФ).
Циљ пројекта је да допринесе повећању безбедности девојака у средњим школама и на факултетима од сексуалног и родно заснованог насиља кроз подизање нивоа знања и информисаности младих, њихово оснаживање да преиспитују своје ставове и вредности и буду носиоци позитивних промена у друштву. Такође, циљ је и унапређење институционалног одговора у превенцији и заштити од насиља у средњим школама и на факултетима, као и подизање свести јавности на ову тему.
У првом делу реализације овог пројекта крајем марта месеца, у Хотелу „Језеро“ у Смедеревској Паланци, одржан је семинар под називом „Заштита жена и деце од насиља у породичном контексту – улога образовно-васпитних установа“ у чијем раду је учествовало по 12 наставника Паланачке гимназија и Средње школе „Жикица Дамњановић“.
У просторијама Општинске организације пензионера у Смедеревској Паланци организована је акција добровољног давања крви коју су спровели Институт за трансфузију крви Србије и Општинска организација Црвеног крста.
У акцији су учествовали ученици паланачких средњих школа, који су се одазвали у великом броју.
Надлежни у ЈКП „Водовод“ у Смедеревској Паланци саопштили су да су на снази ноћне рестрикције у водоснабдевању које ће трајати од поноћи до 5,00 сати.
Наглашено је да су разлози за ова искључења воде – техничке природе.