-О њима говпорили Жика Ајдачић, Милун Милорадовић, Слободан Тодоровић Токи и Драгољуб Јанојлић
У Културно-просветној заједници Србије уприличен је скуп на коме је одата пошта др Милошу Немањићу, председнику Издавачког одбора , Николи Владисављевићу, главном и одговорном уреднику едиције „Хронике села“ и мр Николи Станковићу, аутору више књига. О њиховом лику и делу говорили су Жика Ајдачић, Милун Милорадовић, Слободан Тодоровић Токи и Драгољуб Јанојлић.
Ајдачић је подсетио да је др Милош Немањић, који је преминуо октобра 2016. године, заједно са академиком Радомиром Лукићем 1989. покренуо едицију „Хронике села“ у саставу Одбора за проучавање села САНУ. Он је до краја живота био на челу Издавачког одбора едиције, предано креирајући њен рад и учествујући у припремању и издавању хронике села.
-Др Милоша Немањића као човека красиле су бројне, пре свега, људске особине- истакао је Ајдачић.-Посебно се истицао својом комуникативношћу, промишљености, тактичношћу и стрпљивошћу вредног координатора и прагматичара и као човек који окупља, ангажује и подстиче бројне сараднике Геронтолошког друштва Србије, чији је био активан члан још од 1991. године, који су са задовољством с њим сарађивали и размењивали искуства. На плану популарисања геронтолошке теорије и праксе учествовао је у бројним активностима хуманитарних организација и установа за старе. Красио га је бритак ум, врцав дух, предан рад и посвећеност науци и хуманитарном раду. Радио је без одмора и после одласка у заслужену пензију и допринео угледу и унапређењу социологије као науке.
Говорећи о Николи Колету Владисављевићу, који је умро у августу прошле године, Милун Милорадовић је изнео податак да се више од три деценије бавио истраживањем и писањем, а резултат тога је 35 објављених књига.
-Као посебно признање за његов публицистички рад и умешност у припреми и приређивању рукописа за штампу био је и његов избор у Уређивачки одбор едиције „Хронике села“, раније у издању Одбора за проучавање села САНУ, а од 2000. године у издању КПЗ Србије- подвукао је Милорадовић.- У Уређивачком одбору ове едиције био је од њеног оснивања, а његова хроника села „Водице“ је под бројем 10 у овој едицији. Са академиком Радомиром Лукићем и академиком Петром Марковићем упорно је радио на популарисању и обликовању ове едиције. После смрти академика Марковића 2010. године, преузео је дужност главног и одговорног уредника ове едиције. У томе је имао великог успеха, па је за пет година његовог вођења Уредништва објављено стотину нових хроника и монографија села.
О Николи Колету Владисављевуићу говорио је и његов редакцијски колега и пријатељ Слободан Тодоровић Токи. Казао је , у свом стилу, да је Владисављевић јасеничку Шумадију уписао у мапу трајалицу.
-Никола је оставио 35 закоричја, упорно пребирајући збивља и требећи по прошлости до златне мрве – истакао је Тодоровић.- Пред сам крај живљења исковао је,у издању КПЗ Србије, своје капитално дело Јасенички биографски речник. Ауторски је обухватио 1439 именослова важнијих људи из вароши и околних села. Наоко огромна грађа заборављеног пртљага Смедеревске Паланке са ко зна колико хиљада одредница на скоро 400 страна.
О Николи Владисављевићу, посебно о његовом новинарском раду, говорио је и Драгољуб Јанојлић, изневши да нико пре њега није толико радио на историјографији Доње Јасенице. Подсетивши да је у журнализму прошао сва звања, рекао је да је био главни и одговорни уредник „Наше комуне“ и Радио „Јасенице“, а неко време и директгор РНО „Јасеница“. Владисављевић је био покретач и главни и одговорни уредник неколико листова као што су „Основац“, „Абрашевић“ ( гласило заједнице КУД „Абрашевић“ Југославије) , „Гласа комуниста“ и др.
Милун Милорадовић говорио је и о лику и делу Николе Станковића, који је објавио шест књига – хроника и монографија. Укупно је као аутор потписао 11 књига међу којима и збирку афоризама „Село склоно граду“, која је представљена 20. априла ове године у Београду.
Станковић је по образовању дипломирани инжењер хемије. Магистрирао је на Универзитету у Београду на теми Нуклеарно-хемијско-биолшке контроле. Иначе био је пуковник Војске Србије на одговорним дужностима у Генералштабу ВСЦГ – управа АБХО. Умро је у Београду октобра 2016. године.
Д. Ј.