Лажни и прави Вучић

У дубоко подељеној и посвађаној Србији нормалност одавно не станује на истој адреси на којој живе њени грађани. Она је расцепљена на два универзума, а у средишту оба налази се иста фигура – Александар Вучић
Постоје, заправо, два Вучића – лажни, створен у Пинк инкубатору, уобличен у фабрикама лажи режимских медија, и прави – одувек исти радикалски злодух српске политичке сцене.
Лажни Вучић је производ агресивне, вишегодишње медијске кампање. Он је суперхеројска фигура, митско биће скројено за потребе просечног гласача.
Тај Вучић радни дан почиње пре свитања и завршава га дубоко у ноћи (фамозних 20 сати рада), нема базичне људске потребе, па тако не губи време ни на клоњу, презире летовања, а нарочито у Хрватској, прави је патриота и одмара се искључиво у „патриотским“ рововима одбране српства. Он је аскета, поштен, доследан, визионар и светски државник – добродошао и боље вас нашао – и на истоку и на западу. Тај лажни Вучић је спасилац који лично носи децу кроз сметове, хапси Космајца и Мишковића, одбранио је Косово и од Србије створио економског тигра.
Лажни Вучић свакодневно драматично уздише над судбином нације и налази спасоносна решења.
Али, када се истина наљути и процури, када се угасе рефлектори режиимских телевизија, остаје онај прави Вучић.
Онај који никада у животу није осетио шта значи зарадити динар на слободном тржишту.
Вучић без иједног дана радног стажа изван политике, који је читав свој век провео на буџету грађана.
Прави Вучић је, у својој суштини, остао неостварени хулиган са стадиона, човек чији се речник своди на насиље, викање на новинаре и понижавање сарадника. Његова вербална „интелигенција“, технократско-манипулативна, фокусирана је само на одржање власти по сваку цену.
Прави Вучић не живи у аскетизму.
Док народ убеђује у скромност – два јаја и паризер – иза кулиса се назире империја. Сумња се да је реч о милијардеру, како у кешу тако и у некретнинама, наравно пажљиво распоређеним на туђа имена. Његова наводна апстиненција од луксуза често пада у воду пред сликама винских подрума и чашица које често прате његове касноноћне монологе, остављајући утисак човека који сопствене притиске лечи у алкохолу.
Трагедија данашње Србије је што је та медијски створена креатура постала званична истина за око два милиона људи који га готово слепо подржавају, док стварни, дубоко покварени и неморални политички манипулатор несметано кроји судбину земље.