Лопови у фотељама

Исувише дуго сам на српској друштвено-политичкој ветрометини, као учесник и сведок, и пречесто сам гледао некад пристојне људе како се кваре у фотељама.
Њихова трансформација почиње када први пут ситно ућаре и то им прође.
Тада схвате да казне нема, да се ћутање купује, да се послушност награђује.
После тога границе се померају из дана у дан. Оно што је јуче било незамисливо, данас постаје рутина. Оно што је некада било срамота, претвара се у препоруку за напредовање.
Такви, „стидљиви“ лопови, „миц по миц“, готово увек украду највише.
Краду на кашичицу, из године у годину, из мандата у мандат.
Успут постану и ниткови.
Плен увек „бране“ причом о сопственом поштењу и резултатима, затим прелазе на вербално, а ако затреба и физичко насиље.
Јер лоповлук ретко иде сам. Уз њега готово увек долазе бахатост, осионост и уверење да су изнад закона. После неколико година власти почну да верују да је општина њихова приватна фирма, да је буџет њихов новчаник, а грађани њихови поданици.
Данас, препуна их је Србија.
Намножили су се по провинцијама.
Отимају.
Један локални се недавно „пожалио“ другару: „Бићемо још мало на власти, треба да се обезбедимо.“
У тој реченици је садржана читава филозофија режима који власт не доживљава као обавезу и одговорност, већ као прилику за лично богаћење.
Они изнад њих не бране им лоповлук да би их мобилисали у војску „лојалиста“.
То је стари механизам, онај ко је умешан у крађу постаје зависан од система који га штити. Тако настаје ланац међусобне уцене. Нико више не брани идеју, програм или државу. Бране једни друге, јер сви имају шта да изгубе.
Да ли ће Студентски покрет, након избора, то казнити?
Да ли ће обећања бити испуњена?
С обзиром на бруталност напредњачког режима, верујем да им ништа неће бити заборављено.
Уколико студентска власт спроведе лустрацију и процесуирање лопова на свим нивоима власти, у догледно време нећемо имати овакве гадове у фотељама какве имамо већ 14 година.
То би био главни бенефит студентске победе и темељ нормалније будућности.
Не због освете.
Не због реваншизма.
Већ због успостављања правила да се власт може освојити на изборима, али да држава никада не сме бити приватни плен победника.
Оног дана када државни и локални функционери буду одговарали за оно што су годинама радили под заштитом партијске књижице, Србија ће направити кључни корак ка нормалности.
Једноставно је, ко краде од грађана мора да одговара.
Без тога нема промене власти, већ само смене лопова.