Мојсије Вучић и два џака цемента

Пре него што је постао Мојсије који подиже и помера велику воду, Александар Вучић је носио два џака цемента на својим снажним леђима.

Није знао да је прича о Мојсију само бајка лепо упакована у религију, па се примио ”као млад мајмун” и поручио следбеницима, које је оставио на цедилу, да ће им преместити Ибар-воду, да опет имају где да се брчкају.

Оно о цементу је несрећник само слагао, јер не уме да говори истину.

Негде у међувремену упознао је Војислава Шешеља вербалног владара Велике Србије и постао носач гајбица пива, а касније и потенцијални ратни злочинац у борбама око Сарајева, вођа криминалног клана и председник Ћациленда.

И све му се спаковало.

Догодио му се један посрнули народ који воли бајке и ужива у лажима.

Тако је у Србији, никад малобројнијој, почело обожавање Александра Вучића.

***

Али ”све има крај, па чак и туп-туп”.

Дозлогрдило је и многима који су дуго веровали у лажи, дотерало је до дувара.

Нема се где даље, осим у нове лажи…, и још гору реалност.

Или у нову наду.

Студентску!

О њима, наравно, може се полемисати, али у оваквом тренутку, са оваквим хуљама на власти, морам да будем уздржан и мудар.

Ако ми нешто шкрипи – прећутаћу.

Ако помислим ”сјаши Курта да узјаше Мурта”, није тачно и – прећутаћу.

Ако, својствено народу коме припадам, морам нешто да кажем, да баш ја будем ”паметнији од папе”, да звоцам и цацорим – прећутаћу.

Јер, иако не ваљају, сто пута су бољи од Вучићеве банде.

Чак и да су неискусни, наивни, тврдоглави и лево-десни, опет су сто пута бољи од чацади у фотељама насталих ”од зла оца и горе мајке”.

Не шалим се, скроз сам озбиљан и ако будем у могућности да учествујем на изборима, а верујем да хоћу, гласаћу за студентску листу, ма ко на њој био.

Наравно да моја одлука није непромишљена.

Шта више.

Анализирао сам дуго дешавања и актере на српској политичкој сцени.

Без страсти, навијаштва и тражења ”длаке у јајету”, пустио да ме води реалност.

Само студентска листа има реалне шансе да победи на парламентарним изборима и Вучићев клан развласти, надам се похапси, лустрира и врати држави све што је украдено.

Опозиционе партије, кад већ не могу да се придруже, или бар уједине, могу да се организују тако да пређу цензус и додају у Скупштини, ако зафали.

Тако би морало да буде, ако завређујемо да се мрднемо ка нормалности.

Елем, једном давно, када сам за викенд побегао из ЈНА, да излудујем на слободи, отац ми је рекао: ”Ти си за мене у касарни”.

Јбг, било је такво време, а он човек система (ипак, видео сам да му се, дискретно, смеши брк).

Тако је и мене васпитао.

Али, претекло ми је мало ”простора” и за импровизацију.

Мало сам раширио трепавице, приморан временима свакаквим и људима разним.

И Србија ће.