Рачун стиже на наплату

У агонији постизборног лутања, од суза до бахатости, напредњаци раде исто што и социјалисти после петооктобарских промена 2000. године.

Кураже се галамом.

Прете празном пушком.

Глуме да се нису унередили од страха, а све око њих кандише.

До јуче „свемоћни“ Оскар свео се на бедног Хуљу.

Умишљени вук мутирао је у миша.

А његова гарда марширала је само у лоше отпеваној песми једног локалног следбеника.

Напредњачка пљувачко-пропагандна служба, Информер, коју су перфидно представљали као медиј, пред нестанком је. Уверен сам да власницима следују и тужбе за више кривичних дела, а потом и одузимање имовине коју су стекли незаконито добијеним новцем. Радници у „студију“ и на терену, који су се лажно представљали као новинари, такође морају да сносе одговорност за свакодневно ширење мржње и изазивање насиља.

На списку медија који су били у служби монструозног и криминогеног режима су РТС, Пинк, Прва, Б92, Студио Б, Политика, Новости, Ало, Курир, Српски телеграф… и многе регионалне и локалне телевизије, портали и штампа.

Да, тачно је, Вучићев режим није гасио медије, већ их је куповао.

Медије које није купила, власт је поткупила.

Наиме, Закон о информисању, односно Правилник о суфинансирању медија, јасно одређује како и коме се додељује државни новац. Али, и то су напредњаци „прилагодили“ својим потребама па су општине и градови, уместо да сав планирани новац расподеле локалним медијима за реализацију понуђених пројеката, већи део новца усмеравали ка пропагандним службама режима. Свако гостовање локалног функционера на режимским телевизијама додатно је плаћано кешом.

Треба нагласити да је било медија који су професионално радили свој посао и под „напредњачком чизмом“. Рад тих медија био је посебно отежан у последње две године, од почетка студентских протеста, када су притисци од стране власти били највећи.

Недавни избори показали су шта се догоди када грађани одлуче да узму ствар у своје руке. Показали су да ниједна власт није недодирљива и да се политичка бахатост завршава тамо где почиње народна одлучност.

Пре десетак година у „Паланачким“ сам објавио колумну „Његово величанство – глас“, желећи да укажем на значај изласка на изборе и сваког појединачног гласа. Након ових избора и великог одзива грађана, видели смо и практичну потврду те поруке, али и прилику да се коренитим променама изборног закона глас заштити од крађе, притисака и, што је веома важно, некоришћења.

Некако баш уочи избора упознали смо и напредњачке ботове. Добили смо права имена оних који су плаћани да нас мрзе, вређају и застрашују. Особе из најпрљавијег дела напредњачког контејнера радиле су најодвратнији посао за бедну шаку динара и мизерне привилегије.

Како се постаје створење које је испод радара елементарне људскости?

Колико кошта таква бестидност и поквареност?

Како се постаје баш толики шљам?

Што се мене тиче, презир није довољна казна за те битанге.

Није довољно ни то што се појединих јавно одриче и најближа родбина.

Треба их изложити на билборду или паноу у пешачкој зони свих градова. Нека виде комшије и суграђани ко су били стварни ликови иза лажних профила и шта су радили. Коначно, сада знамо и кога да тужимо, јер претње, увреде и ширење мржње су кривична дела. За то постоје закони, а након 25. октобра и институције.

Студентски план активности по преузимању власти обухвата 11 тачака. Друга се односи на лустрацију, преиспитивање и одузимање нелегално стечене имовине и утврђивање одговорности. Кроз то „сито“ проћи ће сви функционери бившег режима, од 2012. до 2026. године. И сви ботови, подразумева се.

Посао је огроман и захтева стручност, законитост, али и одлучност.

Најављена лустрација обухватиће све оне који су били на функцијама, од секретара сеоских месних заједница, локалних одборника, чланова општинских већа, јавних правобранилаца, начелника управа, секретара, председника и заменика председника општина и скупштина општина, директора јавних предузећа, установа, школа и здравствених установа, начелника полиције, председника судова, окружних функционера, чланова владе, до председника државе.

Потом следе провера имовине, испитивање евентуалних злоупотреба и санкционисање свих који су злоупотребили положај и кршили закон.

Од суштинског значаја је и процесуирање свих полицајаца и криминалаца који су тукли грађане, као и њихових наредбодаваца.

Рачун, коначно, стиже на наплату.

Не може се живети нормално у „кући“ препуној смећа.

Треба кућу почистити.