Путописи једне Паланчанке (пише: Ивана Милутиновић))

Као један од најстаријих, највећих и најлепших градова у средњој Европи, који је постеђен од разарања у Другом светском рату, Праг је данас прворазредно туристичко одредиште. Налази се на реци Влтави у срцу Европе, подједнако удаљен од свих њених граница и има око 1,2 милиона становника. Праг спада у најочуваније велике градове Европе, па је данас његово пространо историјско језгро под заштитом УНЕСКО-а који га је уврстио у списак Светске културне баштине. Град је због свог богатства познат и под надимком Златни Праг. Зграде које данас видите у Прагу углавном су биле такве и пре рата. Наиме, објашњење лежи у Хитлеровој великој љубави према овом граду и намери да постане културна и уметничка престоница Европе. Свака, али баш свака зграда је лепота за себе, са фасадом пуном скулптура и орнамената. Стари, уједно и најинтересантнији део града је огроман. Ту су Старо Место и Мала страна које дели река Влтава а спаја незаборавни Карлов мост. Са моста се пружа поглед на реку и околна брда међу којима је најромантичнији свакако поглед на Храдчане, који доминирају силуетом града.

Најпознатији мотив Прага је свакако Карлов мост који спада засигурно међу најлепше мостове које сам икад видела а сигурна сам да бисте и ви били истог мишљења. Дуг је 516 м и близу 10 м широк, обезбеђен са три торња и украшен са 30 статуа подигнутих око 1700. године од којих је већина у међувремену премештена у Национални музеј и замењена копијама. Током ноћи Карлов мост је мирно место, али се током дана мења у веома живу атракцију са бројним сликарима, трговцима, музичарима и туристима. Постоји легенда која каже да су хиљаде јаја додате у малтер којим су повезивани камени блокови како би се камени мост ојачао против поплава. Иако легенда не може бити потврђена, модерни лабораторијски тестови потврдили су присуство органских материја а цврстоћа малтера морала се савладати експлозивом. Друга легенда каже да пар који се пољуби испод великог лука Карловог моста остаје заувек заједно па зато пре пута у чешку престоницу добро размислите да ли је особа поред вас она права. Ако ништа друго, замислите бар жељу док сте на мосту и дотакните притом статуу Светог Јована Непомука, кажу да ће се остварити.

Астрономски часовник је вероватно други најпознатији симбол града. Сваки пуни сат гомиле људи чекају да виде фигурице дванаест апостола које се смењују. Овај сат не чине само фигурице апостола, него и астрономска наука. Сат показује године, месеце, дане и сате, затим излазак и залазак Сунца као и Месеца, зодијачку констелацију и поједине главне планете. Требаће вам мало више времена да растумачите шта је шта на њему – ја још нисам. Према локалној легенди, град ће задесити велика несрећа уколико се сат запусти па се зато стално одржава у добром стању. За време Другог светског рата је био готово потпуно уништен али су захваљујући херојским напорима грађана Прага најважнији делови сата сачувани.

Друге најзначајније знаменитости града су Стари град, Старомјетске намести (Староградски трг), Вацлавске намјести (Трг Св. Вацлава – главни трг и улица) и Прашки храд (Храдчани) где се између осталог налазе Прашки дворац и Катедрала Св. Вида. С обзиром да ово није туристички водич већ више субјективан доживљај виђеног, навешћу само још ову занимљивост везану за главне знаменитости – Прашки дворац је највећи дворац на свету, површине 7,28 хектара са окружењем, и као такав налази се у Гинисовој књизи рекорда.

Поред мноштва других за-сваког-по-нешто атракција, мој лични избор би свакако био и Музеј Франца Кафке, непоновљивог и јединственог аутора, као и Ленонов зид, симбол прашке хипи заједнице. На зиду су се првобитно појављивали графити који су подржавали Ленона и слободан начин живота а затим и антикомунистички оријентисане пароле због којих је режим својевремено био јако забринут и покушавао да на сваки начин заустави свако ново писање порука на зиду.

Праг је поред Кафке имао много славних становника, нпр. познатог сликара Алфонса Муху и чувене композиторе Бедриха Сметану и Антоњина Дворжака. Свако од њих има свој музеј и свој део у граду. У Прагу постоје и многи други интересантни музеји којима се други градови не могу похвалити: музеј комунизма, воштаних фигура, чоколаде, трамваја, тортуре, кровова и димњака (!). Један цео дан је потребно одвојити за посету једном од највећих и најбољих зоолошких вртова на свету, али пре тога не будите лењи и купите карту за метро иако је исти удаљен само пар станица од центра – казне су астрономске, проверено! 

Ако се нађете први пут у Чешкој, земљи пива и кристала, препорука је наравно да прошетате (у овом случају у потпуности калдрмисаним) центром града, направите пар лепих фотографија, а после дуге шетње свратите у једну од бројних пивница и/или локалних ресторана где многобројни чешки специјалитети чекају на вас да их пробате. Традиционална чешка кухиња ноћна је мора за вегетеријанце – месо послужено са врло калоричним кнедлама пропраћено великим количинама пива. Ипак, или баш због тога, чешка кухиња је укуснија од сличних јела суседних земаља. Чеси имају пуно сличних рецепата као Пољаци, Мађари и Немци али чешки гулаш је, уколико вам га послуже на традиционалан начин у издубљеном белом хлебу, неприкосновен. Најпознатији чешки специјалитети још су прашка коленица, кнедличке и једно од омиљених јела бившег председника Вацлава Хавела „свичкова“ говедина, односно одресци печене говедине у слатком кремастом умаку преливени павлаком и брусницама. Чувена прашка коленица се иначе припрема у тамном пиву како би се додао слатки укус њеној кожи што се врло успешно комбинује са хладним пивом.

Кад смо већ код пива, да ли сте знали да су Чеси највећи европски пивари? Већина људи заправо мисли да су Немци највећи произвођаци пива у Европи али то није истина. Чеси имају највише регистрованих пива (преко 2.000 врста) па зато многи кажу да Ческа нема море, али има море пива. Најпознатија су Старопрамен, Пилснер ургуел, Будвар, Козел, Крушовице, Велвет, Гамбринус, Бернард, Херолд и друга. Ако  идете на излет до Карлових Вари обавезно направите паузу код пиваре Крушовице јер ту можете да купите пиво по јако повољној цени. Такође се могу похвалити и да су највеће европске пивопије – сваки Чех годишње попије скоро 160 литара пива, тј. дневно барем једно мало точено. Јер чешко пиво не само да је одлично већ је и јефтино, пола литра пива је јефтиније од чаше газираног сока или кафе. (И иначе је чешка престоница одличан избор за српски џеп с обзиром да је доста јефтинија у односу на друге велике европске градове, цене су на многим местима ниже него у Београду, потписујем.)

Тако да не морате да бринете да ли ћете у Прагу наићи на пивнице, њих имате на сваком кораку 

Минхен – град у коме се пиво пије на литар у великим криглама и једе штрудла са јабукама буквално на сваком ћошку.

Ако волите пиво, главни град немачке покрајине Баварске је дефинитивно град за вас, било за време „Октоберфеста“ или у неко друго доба године.

За неупућене: „Октоберфест“ је шеснаестодневни фестивал пива који се одржава сваке године и традиционално почиње у суботу преподне доласком запрега из пивница које доносе пиво на Терезијину пољану где су постављени шатори највећих пивара Баварске.

Градоначелник Минхена отвара прво буре речима „Славина је стављена!“ – „O’zapft is!“ у оригиналу.

За време одржавања фестивала је готово немогуће наћи слободан кревет тј. хотел у граду, резервише се и по неколико година унапред пошто фестивал има преко шест милиона посетилаца годишње. Без изузетка су сви посетиоци, независно од националности, обучени у традиционалну баварску ношњу – тиролску хаљину dirndl и „lederhosen“ тј. кратке кожне панталоне са трегерима за мушкарце. Ношња се неспосредно пре почетка, и наравно током одржавања фестивала, може купити на сваком кораку. Уникатни dirndl кошта и до 1.800 евра и има мало тога заједничког са некадашњом ношњом сеоских слушкиња која се так крајем 19. века доселила и у градове. За израду се користе различити материјали (за најквалитетније свила и брокат) али увек је у питању иста комбинација: уски горњи део са великим деколтеом, наглашен струк и кецеља.

Кога занима, литарска кригла кошта нешто преко 10 евра испод шатора, а у већину је упркос томе готово немогуће ући ако нисте набавили улазницу унапред. И припремите се, немачки шлагери су на репертоару читаву ноћ. Такође се игра по столовима, па ко воли нек‘ изволи.

Уколико су пиво и кобасице довољни за ваш апетит а бука и гужва вам нису проблем, онда можете да очекујете добар провод у овом граду и ако не успете да закачите Октоберфест. Нпр. у легендарном Hofbrauhausu у центру града, али и у било којој другој пивници којих овде има на претек. Оно што је занимљиво за Hofbrauhaus је да је ту 1920.године Хитлер одржао свој први јавни говор где је изнео своје идеје. Ипак, по мени најбоља опција је Augustiner пивница у самом центру града иза Frauenkirhe (Женске цркве) где се служи истоимено пиво. Не само пиво, и баварско печење са кнедлама од кромпира и sauerkrautom, као и кнедле са шљивама. Ако нисте баш толико гладни, ту су неизбежне баварске переце којих добијете пола туцета у плетеној корпици иако сте наручили само једну. Плаћање функционише по принципу пребројавања стања у корпици на крају а особље свих традиционалних ресторана је увек обучено у баварску ношњу.

Минхен је историјски град ког краси баварски стил и барокна архитектура са великим бројем знаменитости. Кажу да се дух Минхена, који одише стилом, најбоље може осетити уколико одете на главни градски трг Marienplac.

Marienplac је место које вам не може досадити па чак и да само седите и посматрате Fišbrunen фонтану, цркву Frauenkirhe и уопште запањујуће фасаде, какве нуди архитектура у Минхену.

Frauenkirhe је црква са чијих се купола, високих 99 метара, види цео град, а кад је ведро и Баварски алпи. На Marienplacu, који носи име кипа Девице Марије лоцираног у средишту трга, налази се и светски познати Glokenšpil, сат коме неки приписују и да је најпознатији јавни сат на свету. Састоји се од 43 звона и 32 фигурице које се померају када сат откуца одређено време, а уз његу су ту и стара и нова Градска већница. У трећем по величини граду Немачке је лоциран и један од најлепших и највећих светских паркова Englišer garten (Енглеска башта) који се простире на 375 хектара (што је површина већа од Централ парка у Њујорку). Парк обилује предивним местима за пикник, током лета доступан је и нудистима, а притом је чак могуће и сурфовати на вештачки направљеним таласима.

Добра идеја ако сте у близини је такође и посета БМW музеју или чувеном стадиону Бајерн Минхена – Alijanc areni. На једном од најмодернијих стадиона на свету, који  може да прими око 70.000 посетилаца, играју два професионална фудбалска клуба, ФК Бајерн Минхен и ФЦ ТСВ 1860 Минхен. Фасада Арене карактеристична је по томе што је урађена од камених плоча прекривених танком фолијом, а свака од њих може имати црвену, плаву или белу боју. Црвена боја фасаде може се видети када игра Бајерн, плава се користи када на стадиону наступа 1860 Минхен, док се бела користи када игра репрезентација, али и када се на стадиону одржавају неки други важни догађаји.

На целодневни излет можете и до вероватно најпознатијег замка на свету. У близини се налази Nojšvanštajn, замак који је послужио као инспирација Волту Дизнију за дворац успаване лепотице. Пејзаж око замка оставља без даха милионе туриста који га посете сваке године.

Минхен је познат и по Олимпијским играма из 1972. године, када се и десио надалеко познат напад палестинских терориста на израелске спортисте, по чему је Стивен Спилберг снимио филм.

Друга ствар по којој је град познат је историјска чињеница да је Хитлер свој политички поход на Немачку, и успон, започео баш одавде.

И на крају, пробајте да свратите на утакмицу, ако игра Бајерн – непоновљиво искуство!

Неким градовима се увек враћате. Управо тако је мени са Берлином.

Ту се осећа слобода на сваком кораку и живи се пуним плућима. Негује се индивидуалност и уметнички дух, те ћете људе који живе у Берлину уочити по необичном стилу и опуштености. Уметници су свуда и лако ћете препознати дух креативно-алтернативног Берлина у њиховим изложбеним просторима најразличитијег типа као што су нпр. некадашње галерије које више изгледају као рушевине и напуштене зграде у којима неки од њих чак и живе. У Берлину живи много различитих нација и можете пробати апсолутно све светске кухиње у само једној градској четврти, а будите сигурни да ћете се за 5-7 евра добро најести. Генерално у Берлину има много квалитетне хране јер је доста странаца отворило ресторане и нуде своју домаћу храну што једним делом доприноси том мултикултуралном амбијенту.

Берлин је дакле инспиративан, толерантан и у потпуности уметнички град.

Берлински клубови и ноћни живот су светски познати и многима је баш ово прва асоцијација на град. Без претеривања се може рећи да је Берлин тренутно европска (ако не и светска) престоница „клабинга“ у коју хрле млади из целог света у нади да ће проћи ригорозну контролу на вратима и ући у неки од легендарних ноћних клубова о којима сви причају и где журке трају по неколико дана. Лети су најпосећенији клубови на вештачкој плажи на реци Шпре и језерима, често близу пристаништа. Током летњих дана Берлинци воле да се друже на плажама створеним допремањем песка нпр. око Главне железничке станице и одмарају на лежаљкама у кафићима.

Неколико чињеница о главном граду Савезне Републике Немачке и другом највећем граду у Европској Унији, пре него што наставимо даље. Град лежи на две реке, Шпре и Хафел, и броји тренутно око 3,5 милиона становника. Имао је веома компликовану и занимљиву историју у 20. веку. Пред крај Другог светског рата, 70 одсто града је било уништено захваљујући савезничким бомбардовањима и уличним борбама. Лондонским протоколом 1944. године је био подељен у четири сектора од стране Савезника – САД, Уједињеног Краљевства, Француске и Совјетског Савеза – сваком је припало по неколико од 12 градских општина где се и данас осећа њихов утицај у архитектури и ресторанској понуди. Кроз историју био је и седиште и главни град Бранденбурга, Пруске и Немачког Рајха. Након 1949. године подељен је на Источни и Западни. Падом Берлинског зида 1989. године и уједињењем Немачке 1990. године, Берлин је поново постао главни град целе Немачке и седиште свих државних институција – председника, владе, Бундестага и Бундесрата, које су се у међувремену налазиле у Бону. Зид који је делио град је у потпуности срушен, остали су само мали делови који једино још служе као подсетници и туристичке атракције. Берлин располаже многим знаменитостима као што су Бранденбуршка капија која је најпознатији симбол града, парламент Рајхстаг, Телевизијски торањ на Александерплацу висок 368 метара  и Колона победе. Начин рада данашње Немачке владе можете упознати бесплатним обиласком Рајхстаг-а, довољно је само да се неколико дана раније пријавите у којем термину желите обилазак. Ако се нађете у близини, предлажем да се прошетате и кроз кварт са многобројним музејима и улицом Унтер ден Линден на чијем се крају налази Бранденбуршка капија. Улица 17. јуна која се надовезује на њу је позната по Љубавној паради (Лове параде), популарном уличном фестивалу електронске музике који се са прекидима одржавао од 1989. све до 2008. и који је знало посетити и више од милион људи у једном дану. Берлин је један од ретких градова са чак два зоолошка врта од којих се старији, који се налази у центру града, сматра најбогатијом збирком живих животињских врста на свету. И други је такође спектакуларан јер је по својој површини највећи зоо врт у Европи.

Из нацистичког периода је остало само неколико грађевина као што су аеродром Темпелхоф који више није у функцији и Олимпијски стадион. Занимљив је и музеј ДДР у сврху поређења наше СФРЈ и њихове ДДР. Треба видети и Потсдамер плац тј. зграду Сони центра која се као невероватан архитектонски подухват уклапа у окружење облакодера и одличних биоскопа. Пошто је сваког фебруара тамо црвени тепих због „Берлинала“, престижног филмског фестивала, Потсдамер плац представља узбудљив спој футуристичких зграда, технологије и филма. Ако се у граду задесите у недељу, обиđите Мауер парк и истоимену чувену пијацу у општини Пренцлауер Берг где је зид некада раздвајао град. Осим пијаце са половном одећом, одличним књигама и антиквитетима, пажњу ће вам заокупити и караоке које се могу чути од 16 часова на већем простору, већ с пролећа кад отопли. Само окружење буди сјајан осећај пошто је Мауер парк заправо аутентичан Берлин познат по разноликости, алтернативној уметности и уличном стилу. У Берлину су иначе зелене површине огромне и људи много времена проводе на излетима у парковима и скоро сви возе бицикл.

Ових дана је на северу Немачке ипак доста хладно, но срећом на сваком кораку можете да се загрејете куваним вином или топлом чоколадом са додатком рума на једној од 16 Божићних пијаца.

Сем тога, можете се забавити гледањем акробата, жонглера и представа на отвореном у оквиру истих.

Ако сте притом и гладни, ту су неизбежне кобасице, слатке палачинке и вафли, као и деликатеси типични за Алпско поднебље попут фондуа од (растопљеног) сира или палачинки од кромпира.

Пријатно!

Ивана Милутиновић

Франкфурт на Мајни, главни град аутономне покрајине Хесен, већини је асоцијација на банке, сајмове, берзу, аеродром…

Франкфурт и јесте центар немачке финансијске индустрије, седиште Европске централне банке и Бундесбанке, а ту се налазе и разне друге важне финансијске институције и позната немачка Берза на којој је ауторка овог текста провела добрих скоро пет година свог радног века.

Људи из индустрије често га називају и Банкфурт.

Франкфурт је и пети највећи и једини немачки град са скајлајном, облакодерима попут оних на Менхетну, који спадају међу највише у Европи.

Као сајамски град, Франкфурт има светски значај. Неки од најпознатијих сајмова се одржавају овде, као нпр. сајам аутомобила и сајам књига.

Уз то је и један од најважнијих саобраћајних чворова Европе. Положај града је прилично повољан – у самом срцу Европе, а један од највећих аеродрома на свету је управо франкфуртски. Само прошле године је кроз исти прошло 60 милиона путника што га сврстава у аеродром са највећим прометом путника у Европи. И Главна железничка станица се може похвалити импозантним бројем путника на дневном нивоу, чак 450.000. Сваког радног дана у самом граду циркулише преко милион људи, док та цифра опада како се ближи вече и завршава радни дан. Град иначе броји преко 700.000 житеља, док уже градско подручје има око 1,8 милиона становника.

Али, Франкфурт је и много више од тога. Као и код многих других немачких градова, изглед Франкфурта се после Другог светског рата драстично изменио. Та промена, условљена разарањима бомбардовања и послератне изградње подарила је граду модеран и економским потребама прилагођен изглед. Од пређашњег највећег немачког старог центра града је остало мало. Од преко 4.000 старим типом градње (фахверк) изграђених кућа остала је само једна. Остаци Историјског града налазе се око Ромерберга, једног од најпознатијих тргова Немачке. У старом граду налазе се и франкфуртска царска катедрала и чувена Павлова црква.

Овај аутентични део града је и иначе преплављен туристима, али посебно оживи и добије сјај пред католички Божић када се овде четири недеље за редом одржава Божићни маркет или Божићна пијаца коју посети око три милиона људи сваке године без изузетка. Тада се у ваздуху мешају мириси куваног вина, печених бадема и кестења, медењака, разних кобасица и других типичних немачких кулинарских специјалитета. Где год да погледате видите Николауса, лицидерска срца и свилене бомбоне. Стотине дрвених колибица монтираних само за ту прилику нуде кувано вино и ракију, пунч и топлу чоколаду са различитим аромама – малине, ђумбира, шљиве, рибизле итд.

Мој лични фаворит је кувано вино са укусом вишње као и пунч од јаја, наравно са шлагом. Многи воле и зимску, тј. кувану, варијанту чувеног локалног специјалитета, вина од јабуке, које је специфично по томе што се производи само у покрајини Хесен. Из личног искуства вам могу рећи да га и само људи рођени у Хесену и навикнути на његов укус могу пити, прилично је кисело и служи се у пивским чашама, односно дозама од 0,3 л и 0,5 л.

Но, да се вратимо на многима омиљену зимску атракцију, Божићни маркет. На многим штандовима је могуће купити и разне руком рађене предмете, као и погледати представу луткарског позоришта или послушати Божићне песме у хору. За најмлађе је ту и велика вртешка као и још пар атракција. У средишту дешавања је наравно огромна јелка окићена хиљадама украса и све мирише на зиму и зимске чаролије. Управо овде је могуће срести пријатеље и познанике, које иначе не виђате током целе године, јер је свим генерацијама својствено дружење уз шољу куваног вина, па чак и на температури од -15 колико некад зна да буде. Забава је још већа ако има снега, што нажалост и није био чест случај последњих година.

Али, и током топлијих месеци је, такође, занимљиво. Баш зато и волим Франкфурт – јер је метропола са прегршт интересантних дешавања током целе године, а поготово у периоду од средине априла до краја октобра. Град се може похвалити сопственим маратоном, триатлоном, Ирон Ман-ом, ЈП Морган корпоративном трком и другим спортским манифестацијама, али и мноштвом уметничких и културних садржаја као што су Ноћ музеја, концерти филхармоније на отвореном и слично. У свим централним деловима града, тј. у већини познатијих улица, се преко целог лета одржавају улични фестивали када све поново врви од дрвених кућица које уз пратећи музички програм за све генерације нуде вино, пиво, коктеле и остале освежавајуће напитке, као и специјалитете разичитих светских кухиња и друге ђаконије. Народ овде воли да се дружи после посла и најчешће се иде на пиће у некој таквој варијанти, када се до дубоко у ноћ седи на свежем ваздуху уз чашицу разговора. И локални специјалитети, зелени сос и вино од јабуке, су добили своју недељу и сопствени улични фестивал када се на седам дана у центру града, на мноштву штандова, могу испробати ови деликатеси од различитих произвођача. Зелени сос је, за неупућене, умак који се спрема од седам различитих врста зачинског биља. За разлику од јабуковог вина, јако је укусан. Обично се једе уз панирану шницлу или, у вегетеријанској варијанти, уз кувана јаја и кромпир.

Вредна помена је и Парада поноса која се одржава цео један викенд средином јула. Тада на улице изађе велики број људи и то не само ових специфичних оријентација. Пева се, пије, игра…, весело је и свакако интересантно. Тих неколико дана сваки клуб у граду има програм посвећен ЛГБТ популацији, а неретко и у сталној понуди. Успут, клубови, по којима је Франкфурт својевремено био јако познат, у фази су изумирања. Легендарне локације су се позатварале, мада је у последње време приметна тенденција да се од неких градских четврти образују праве мале парти оазе. Део града око Железничке станице надалеко познат по стриптиз баровима, шоповима „за одрасле“ и сличним „сумњивим“ локалима, је у последње две године у најмању руку умивен. Нови барови и ресторани светских кухиња као да се отварају сваки час и просто не знате где бисте пре ушли, да ли на фалафел, суши или кари, и ако на кари, да ли на тајландски или индијски.. Увече је живо и пуно младих, нема више бојазни као до пре пар година да ћете искусити непријатности са бескућницима или наркоманима које је овде било готово немогуће заобићи.

Културна понуда града је изузетна. Поред две опере и десетак позоришта (од којих два  са представама искључиво на енглеском језику), град се може похвалити и са још дупло толико музеја и великих галерија. Мој омиљени свакако је Криминални музеј који вас води кроз историју Франкфуртске полиције и најпознатије случајеве са којима се сусретала. Све је доста аутентично, изложени су прави полицијски докази попут обијеног сефа из банке, могу вам узети отиске и сликати вас полицијском камером са карактеристичном позадином за успомену. Такође, можете научити како да препознате лажну новчаницу, као и друге корисне трикове. Ноћ музеја је популарно дешавање и сваке године се организује права представа у оквиру овое манифестације. Ове године је то била демонстрација са полицијским псом трагачем.

Немци воле да се друже на свежем ваздуху, а омиљена оаза им је поред бројних градских паркова и река. Чим гране сунце, шеталишта са обе стране Мајне постају препуна, на сваком кораку се роштиља и пикникује. Споменула бих још и Бувљак антиквитета на Мајни, на који можете да налетите сваке друге суботе. За свачији џеп је могуће пронаћи нешто, од прибора за суши, преко лампи и намештаја, до колекционарских вина, накита, грамофона и плоча. Јако је забавно. У непосредној околини града се налази и неколико језера са дивно уређеним прилазима води. Улаз се наплаћује пар евра, али зато будите сигурни да ће вас дочекати чиста пешчана плажа, паркинг, и хладно пиво.

Све у свему, Франкфурт је сасвим солидно место за живот, под условом да успете да превазиђете језичку баријеру и навикнете се на немачки менталитет, обичаје и начин живота.

Па чак и ако не успете, „наших“, што би се рекло, има довољно да не осећате превелику носталгију за домовином. Поред разних српских организација, културних и других удружења, клубова и чак две цркве, осећаћете се сигурно више као код куће, него у било ком другом немачком граду.

У сваком случају, ако се икада нађете у близини – јавите се. Биће ми драго да вас проведем и покажем све ове и друге предности града на реци Мајни.

До следећег читања, AUF WIEDERSEHEN!

Ивана Милутиновић

(Ауторка текста је после завршене Гимназије у Смедеревској Паланци наставила економске студије на Гетеовом универзитету у Франкфурту где и сада живи и ради у једној америчкој инвестиционој компанији.)