Azanjci ne zaboravljaju znamenite ličnosti zavičajne istorije: SPOMENIK VOJVODI ĐUŠI

Profesor dr Radmila Milentijević i dr Pavle Pavlović postavili su na prostoru kod Veterinarske stanice u Azanji, gde se uporedo gradi i trg, kamen temeljac za spomenik vojvodi Đuši Vulićeviću. Ovu istorijsku ličnost izvajaće u prirodnoj veličini  Radiša Janković iz Velike Plane, a spomenik i trg treba da budu završeni do 20. oktobra ove godine.

Donator ovog poduhvata je  prof. dr Radmila Milentijević, a značajno učešće imaće i Mesna zajednica. Donatorka  je, prilikom potpisivanja ugovora sa autorom budućeg spomenika, najavila da će ga nakon svečanog otkrivanja, osveštati patrijarh srpski, gospodin Irinej.

-Mi smo nedavno formirali Odbor za izgradnju spomenika vojvodi Đuši Vulićeviću, a u našu akciju uključili  su se, pored Mesne zajednice, Zavičajno udruženje „Azanja“ i profesor dr Radmila Milentijević – izneo je na svečanosti polaganja temeljca Rodoljub Stanimirović, predsednik Saveta Mesne zajednice.- Prof. dr Radmila Milentijević je od samog početka s nama, počev od otkrivanja spomen-ploče vojvodi Đuši u Beogradu i Smederevu, kada nam je i obećala da će finansijski podržati ideju da znameniti vojvoda dobije spomen-obeležje i u svom rodnom  mestu. Evo, došao je i trenutak da to sprovedemo u delo. Dugačak je spisak objekata u čijoj  je izgradnji ili adaptaciji učestvovala prof. dr Radmila Milentijević, a spomenuću spomen česmu sa arterskim bunarom, izgradnju parohijskog doma, restauraciju naše crkve, podizanje crkve, parohijskog doma i Doma kulture u Vlaškom  Dolu itd. Zaslužna je i za otvaranje kolarske petlje. Učinila je mnogo za naš kraj, ali i za znamenite Srbe u drugim krajevima, pa i u inostranstvu.

O vojvodi Đuši govorio je zamenik predsednika Odbora za izgradnju spomenika Žarko Talijan. Podsetio je da je Azanja u dugoj i burnoj istoriji dala istaknute ličnosti, pored drugih, i  vojvodu Đušu, koji je ovde rođen 1771. godine, kao najstariji među svojom braćom.

-Vojvoda Đuša je bio ugledna ličnost – dodao je Talijan.- Njega je, odmah po izbijanju Prvog srpskog ustanka, narod  Smederevske nahije izabrao za svog starešinu. U Azanju je kao vožd ustanika dolazio i Karađorđe i mitropolit Leontije, koji su se s drugim narodnim vođama dogovarali kako da razbuktavaju vatru ustanka. Vojvoda Đuša je bio važna karika u „ustaničkom lancu“.  Preko njega se ustanak širio i u istočnoj Srbiji. Od njega su tekla uputstva ka vojvodi Milenku, Stevanu Sinđeliću i drugima. Đuša je predvodio vojsku smederevske nahije u mnogim  bojevima. Vojevao je, na žalost, negde oko godinu i po dana, a u leto 1805. je poginuo u sukobu s Turcima u Smederevu.

Talijan je izneo da je povodom 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka Rudarsko-geološki fakultetu u Beogradu, iznad table koja označava Đušinu ulici, postavio i odgovarajuću spomen-ploču. Aktivisti Zadužbinskog društva „Prvi srpski ustanak“ iz Orašca su 2006. godine postavili spome-ploču na kojoj su napisali da je vojvoda Đuša rođen u Azanji, da je jedan od organizatora Prvog srpskog ustanka, koji je hrabro poginuo predvodeći ustanike u boju s Turcima u Smederevu. Ulice s njegovim imenom, osim u Beogradu, danas postoje u Smederevu, Smederevskoj Palanci i Azanji.

-Vojvoda Đuša Vulićević se ženio više puta – podsetio je Talijan.- Njegovi potomci su, posle pogibije svog pretka, uzeli prezime Đušić. Poslednji potomak po muškoj liniji umro je u Smederevu 1998. godine.

D. Janojlić