Азањци не заборављају знамените личности завичајне историје: СПОМЕНИК ВОЈВОДИ ЂУШИ

Професор др Радмила Милентијевић и др Павле Павловић поставили су на простору код Ветеринарске станице у Азањи, где се упоредо гради и трг, камен темељац за споменик војводи Ђуши Вулићевићу. Ову историјску личност извајаће у природној величини  Радиша Јанковић из Велике Плане, а споменик и трг треба да буду завршени до 20. октобра ове године.

Донатор овог подухвата је  проф. др Радмила Милентијевић, а значајно учешће имаће и Месна заједница. Донаторка  је, приликом потписивања уговора са аутором будућег споменика, најавила да ће га након свечаног откривања, освештати патријарх српски, господин Иринеј.

-Ми смо недавно формирали Одбор за изградњу споменика војводи Ђуши Вулићевићу, а у нашу акцију укључили  су се, поред Месне заједнице, Завичајно удружење „Азања“ и професор др Радмила Милентијевић – изнео је на свечаности полагања темељца Родољуб Станимировић, председник Савета Месне заједнице.- Проф. др Радмила Милентијевић је од самог почетка с нама, почев од откривања спомен-плоче војводи Ђуши у Београду и Смедереву, када нам је и обећала да ће финансијски подржати идеју да знаменити војвода добије спомен-обележје и у свом родном  месту. Ево, дошао је и тренутак да то спроведемо у дело. Дугачак је списак објеката у чијој  је изградњи или адаптацији учествовала проф. др Радмила Милентијевић, а споменућу спомен чесму са артерским бунаром, изградњу парохијског дома, рестаурацију наше цркве, подизање цркве, парохијског дома и Дома културе у Влашком  Долу итд. Заслужна је и за отварање коларске петље. Учинила је много за наш крај, али и за знамените Србе у другим крајевима, па и у иностранству.

О војводи Ђуши говорио је заменик председника Одбора за изградњу споменика Жарко Талијан. Подсетио је да је Азања у дугој и бурној историји дала истакнуте личности, поред других, и  војводу Ђушу, који је овде рођен 1771. године, као најстарији међу својом браћом.

-Војвода Ђуша је био угледна личност – додао је Талијан.- Њега је, одмах по избијању Првог српског устанка, народ  Смедеревске нахије изабрао за свог старешину. У Азању је као вожд устаника долазио и Карађорђе и митрополит Леонтије, који су се с другим народним вођама договарали како да разбуктавају ватру устанка. Војвода Ђуша је био важна карика у „устаничком ланцу“.  Преко њега се устанак ширио и у источној Србији. Од њега су текла упутства ка војводи Миленку, Стевану Синђелићу и другима. Ђуша је предводио војску смедеревске нахије у многим  бојевима. Војевао је, на жалост, негде око годину и по дана, а у лето 1805. је погинуо у сукобу с Турцима у Смедереву.

Талијан је изнео да је поводом 200. годишњице Првог српског устанка Рударско-геолошки факултету у Београду, изнад табле која означава Ђушину улици, поставио и одговарајућу спомен-плочу. Активисти Задужбинског друштва „Први српски устанак“ из Орашца су 2006. године поставили споме-плочу на којој су написали да је војвода Ђуша рођен у Азањи, да је један од организатора Првог српског устанка, који је храбро погинуо предводећи устанике у боју с Турцима у Смедереву. Улице с његовим именом, осим у Београду, данас постоје у Смедереву, Смедеревској Паланци и Азањи.

-Војвода Ђуша Вулићевић се женио више пута – подсетио је Талијан.- Његови потомци су, после погибије свог претка, узели презиме Ђушић. Последњи потомак по мушкој линији умро је у Смедереву 1998. године.

Д. Јанојлић