Чава (1985-2022.)

Јутрос ме је прегазила страшна вест да је умро Чава.

Дивни, добри Марко Павковић Чава.

Људина и спортиста.

Добричина.

Фудбалер у врху, међу спортским звездама које је родио наш град.

Уздигао се до престонице, заиграо игру коју је обожавао у једном од два највећа српска клуба.

Није му се дало да оствари све оно зашта је био предодређен, али је постигао много.

Постао је један од идола дечацима који пикају фудбал у граду на Јасеници.

У тренерском послу није прескакао препреке, ишао је по реду.

Давао се до краја. И низао успехе.

Прави звездани тренуци чекали су га на путу који је сада, изненада напустио.

Присећам се колико пута ми је слао вести у инбокс о својим тренерским ангажманима, пун елана и љубави према фудбалу, желећи да добре вести подели са суграђанима.

Медији које уређујем били су на Чавином путу фудбалских успеха.

Приватно, волео сам тог раздраганог фудбалског верника.

Тог мађионичара игре на травнатом терену.

Памтићу снагу његове оданости и лепоту вештине којом нас је очаравао.

(Дејан Црномарковић)