Десет година од откривања споменика првом вождовом јунаштву у Загорици: ХЕРОЈ ЗА СВА ВРЕМЕНА

-Карађорђе је мало говорио, више ћутао, а кад би нешто казао, нико није могао рећи да није тако – речи су академика Матије Бећковића које се памте

Вожду Карађорђу подигнуто је прилично споменика, али је само један, и то онај у Загорици код Тополе, посвећен његовом првом јунаштву. Он је био житељ тог села око 1780. године, а овај именом необичан бронзани белег настао је залагањем и упорношћу Задужбине „Први српски устанак“ и Месне заједнице Загорица, уз велику потпору дародаваца Хранислава Пантића, Љубише Ђукића и Љубе Тимотијевића.

Откривању овог споменика, чији је аутор Периша Милић, присуствовао је и Вождов потомак Александар Карађорђевић, син последњег југословенског краља Петра Другог. Он је том приликом казао да је увек срећан кад дође у завичај свог славног претка. Захваљујући Друштву „Први српски устанак“ и мештанима Загорице на овом подухвату, подвукао је да време не потире спомен на велике људе и њихова грандиозна дела.

-Ми одавно не говоримо о Карађорђу као великом човеку свог времена, него о човеку који живи кроз нас и ко је човек за сва времена – истакао је престолонаследник Александар.

Од откривања споменика првом јунаштву вожда Првог српског устанка прошло је скоро десет година, али се још памте речи Чеде Стевановића, председника подружнице Друштва „Први српски устанак“ у Загорици, који је казао да је овај белег постављен на брду Вису са кога бронзани херој тополски гледа на долину Кубршнице, ливаде и лугове у којима се играо, првим бојевима и ратним вештинама учио, а преко села Крћевца и на орашачко брдо и Марићевића јаругу, где је буну дигао и Србе у борбу повео.

Вреди из сећања призвати и ове речи Чеде Стевановића:

-Не постависмо ми њега овде да буде сетно загледан у шумадијска поља и шумарке, да посматра места у којима је ратовао и Турке на буљуке разбијао, већ да подсети нас старије, а децу научи да имамо историју, која је исписана крвљу, знојем и сузама у борбама за слободу. Он ће стајати овде и подсећати да историју и њене јунаке не смемо заборавити. Јер, стари Латини су рекли да је историја учитељица живота, а ко нема учитељицу, нема образовање, културу и веру.

Етнолог и публициста Миле Недељковић ће, после говора Чеде Стевановића, рећи да Загоричани, а и сви Срби могу бити поносни на великог вожда, највећег јунака свога доба, који је поникао и прво јунаштво баш у овом  селу учинио и у њему се јунаком наметнуо. Он је подсетио да је на педесетак метара од овог споменика, ка Кубршници куда је ишао београдски друм  било кућиште вождовог оца.

-Карађорђе је овде живео, ту се замомчио, овде је син сиромаха, чувајући туђе свиње, показао прво јунаштво штитећи свој мал и свој понос – додао је Недељковић.- Овде је и гробиште неколико Турака које је он побио.  Загорица је и место његовог јуначког поникнућа, али и место његовог очовечења. Ту се Ђорђе Петровић, каснији вожд, и оженио. Одавде му је био и кум пореклом из Саранова и стари сват Мијат, досељеник из Иванче. Овај тренутак на загоричком вису је и велико одјекнуће првога пуцња највећег јунака.

Споменик је, пре десет година, открио академик Матија Бећковић, чија  се беседа још памти:

-Карађорђе је мало говорио, много ћутао, а кад  би нешто и казао, нико није могао рећи да није тако. На великим висовима Србије подигнути су његови споменици, његов споменик је на врху Београда, а ево га и на врху Загорице. Пре 200 година он је тражио да се сви својих послова ману – трговци трговине, земљорадници мотике и воденице да оставе, да сви устану као један, једнодушно, и да се од непријатеља и зулума бране. Те речи изговорио је отац Србије, избавитељ Срба, творац новије српске историје. Пре више од 150 година тако га је назвао и највећи српски песник Петар Петровић-Његош, посвећујући му „Горски вијенац“, који је за ова два века постао и Библија српског народа.

Овим подсећањем дајемо свој скромни, новинарски допринос, десетогодишњици откривања споменика првом вождовом јунаштву у Загорорици.

Д. Јанојлић