Дванаест година од убиства др Зорана Ђинђића – првог демократски изабраног премијера Србије

Данас се навршава дванаест година од убиства Зорана Ђинђића, председника Владе Србије и лидера Демократске странке, на кога је 12. марта 2003. године извршен атентат испред зграде Владе Србије.

У првом саопштењу после убиства премијера, Влада Србије је као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције Милорада Улемека Легију, као и вође криминалног земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.
Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.
Неколико часова након убиства, у земљи је проглашено ванредно стање, које је трајало до 22. априла када је укинуто на предлог Владе Србије.
У полицијској акцији „Сабља“ ухапшен је 25. марта атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО-а Звездан Јовановић звани Звеки и Змија, његови помагачи и још неколико припадника ЈСО, као и већина припадника земунског и других криминалних група у земљи и расветљена нека неразјашњена убиства из протеклих година.
У августу 2003. подигнута је оптужница против 44 особе, за учешће у убиству премијера Ђинђића, а први на листи окривљених, Милорад Улемек Легија, предао се након 14 месеци скривања 2. маја 2004. године.
Оптужени за убиство премијера Ђинђића проглашени су кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.
Ђинђић је био први премијер Србије после пада режима Слободана Милошевића 2000. године и доласка на власт Демократске опозиције Србије.
Влада на чијем је челу био изабрана је 25. јануара 2001. године.
За вријеме његовог мандата покренут је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи у Србији.
Према оцени западних дипломата, Ђинђић је допринео изградњи добрих односа са свим западним земљама, посебно са САД, након периода вишегодишње нестабилности.
Ђинђићева влада снажно се залагала за сарадњу с Хашким трибуналом за ратне злочине и за време те владе ухапшено је и изручено том суду неколико хашких оптуженика, међу којима и бивши председник Србије и СРЈ Слободан Милошевић.
У обраћању посланицима у Скупштини Србије 25. јануара 2001. године, по избору чланова његовог кабинета, Ђинђић је поручио да нова влада жели да од Србије направи „демократску цивилизацију, односно да успостави основне демократске темеље државе“.
Ђинђић је проблеме Косова и југа Србије видео и прихватао као „наслеђене“, оне које је направила претходна власт која, како је оценио, „није умела да проблеме решава политичким средствима“.

– Препустите нама нашу шансу да пробамо на наш начин. Ми хоћемо нову политику, да другим средствима решимо проблеме које ви нисте решили. Од економије до Косова проблеми су катастрофални, али сте их ви направили. Од економије до Косова, све сами порази – рекао је тада Ђинђић обраћајући се посланицима Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке који су критиковали програм нове владе.
Желимо да покушамо да успоставимо везу између Србије и Косова, додао је, односно Албанаца и Србије и да Србија има неки утицај на Косову и да покушамо да појачамо тај утицај.
На примедбе да није патриота, он је одговорио:
– За мене је патриотизам да моја деца остану да живе у мојој земљи, да говоре матерњи језик, а да не морају да иду по белом свету трбухом за крухом. Патриотизам је то да цене моју земљу, да ја са својим пасошем могу да идем поносно преко било које границе. За тај патриотизам ће се ова влада залагати и ми смо у овом смислу велике патриоте – поручио је Ђинђић.
Ђинђић је један од оснивача Демократске странке у којој је био председник Извршног одбора, а од јануара 1994. до убиства, председник.
Био је први, после 1945. године, некомунистички градоначелник Београда, изабран у фебруару 1997. испред коалиције „Заједно“.
На тој дужности био је седам месеци када је смењен на захтев коалиционог партнера Српског покрета обнове.
Ђинђић је био један од ветерана српске опозиције и један од најистакнутијих лидера Демократске опозиције Србије, која је поразила режим Слободана Милошевића на савезним и републичким изборима 2000. године.