Dvanaest godina od ubistva dr Zorana Đinđića – prvog demokratski izabranog premijera Srbije

Danas se navršava dvanaest godina od ubistva Zorana Đinđića, predsednika Vlade Srbije i lidera Demokratske stranke, na koga je 12. marta 2003. godine izvršen atentat ispred zgrade Vlade Srbije.

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe kriminalnog zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
Nekoliko časova nakon ubistva, u zemlji je proglašeno vanredno stanje, koje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.
U policijskoj akciji „Sablja“ uhapšen je 25. marta atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO-a Zvezdan Jovanović zvani Zveki i Zmija, njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe, za učešće u ubistvu premijera Đinđića, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek Legija, predao se nakon 14 meseci skrivanja 2. maja 2004. godine.
Optuženi za ubistvo premijera Đinđića proglašeni su krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije.
Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.
Za vrijeme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi u Srbiji.
Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.
Đinđićeva vlada snažno se zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i izručeno tom sudu nekoliko haških optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi „demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje države“.
Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao „nasleđene“, one koje je napravila prethodna vlast koja, kako je ocenio, „nije umela da probleme rešava političkim sredstvima“.

– Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi – rekao je tada Đinđić obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.
Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, dodao je, odnosno Albanaca i Srbije i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj.
Na primedbe da nije patriota, on je odgovorio:
– Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote – poručio je Đinđić.
Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva, predsednik.
Bio je prvi, posle 1945. godine, nekomunistički gradonačelnik Beograda, izabran u februaru 1997. ispred koalicije „Zajedno“.
Na toj dužnosti bio je sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera Srpskog pokreta obnove.
Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije, koja je porazila režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000. godine.