И у Сирогојну, на Златибору, живе потомци Карађорђевог војводе: ОГРАНАК ГЛАВАШЕВОГ СТАБЛА
-Стаматовићи су најмногољуднија фамилија, не само у Сирогојну, неко и у целој чајетинској општини
Хајдучки харамбаша, Карађорђев војвода и кандидат за вођу Првог српског устанка, Станоје Стаматовић – Главаш, оставио је бројно потомство. Огранак његовог родословног стабла разлистава се и у златиборском селу Сирогојно. Потомци једног од најугледнијих и најбогатијих Шумадинаца из предустаничких дана, веома су поносни на свог славног претка. И данас, два века од тог доба, у народу живе, препричавају се и допричавају приче и легенде о великом јунаку. На много места у питомој Јасеници и шире били су његови кованлуци, магазе, воћњаци и плодне њиве. У Водицама, на домак Смедеревске Паланке, и данас се налази пчелињак на поседу који је некада њему припадао. Историчари га описују као човека који се лепо облачио и кога власт није претерано занимала. На жалост, био је жртва издаје која, као зла коб, прати српски народ од вајкада.
У Баничини, где је убијен, постоје два обележја њему у част. На месту првог Главашевог гроба, на ливади поред које протиче Маскар, СУБНОР Смедеревске Паланке оградио је његов хум и поставио спомен-плочу. Одатле је, као што је познато, још 1902. године, уз црквене, државне и војне почасти, ексхумиран и пренет у порту сеоске цркве. Ту му његови земљаци, Глибовчани, у време манифестације „Главашеви дани“ и у другим пригодама одају пошту, трудећи се да очувају и продуже сећања на славног претка и свакако врло значајну личност српске историје.
За див – јунака, желећи да потврде своје порекло, заинтересовали су се и Стаматовићи из Сирогојна, посебно њихов најистакнутији представник, Милан Стаматовић, председник Општине Чајетина. Он се ових дана, са својим презимењаком Адамом,обрео у Баничини, најпре крај Главашевог споменика у црквеној порти, а потом и поред његовог првог гроба недалеко од центра села до кога се, нажалост стиже запуштеним путељком без икаквих видљивих ознака које би путника намерника довеле до места првог почивалишта несуђеног српског вожда.
У Сирогојну, с поносом истиче председник Општине Чајетина, данас живи преко сто активних домаћинстава из лозе Стаматовића и то је данас једна од најмногољуднијих фамилија у том месту и околини.
-Кад су се наши преци повлачили из Црне Горе, један број њих је остао на простору Општине Нова Варош, а већи број се настанио у Сирогојну – прича нам први човек тог места и Чајетине Милан Стаматовић.- Они су дали многе значајне личности, међу њима и председнике општине, али и људе на многим другим истакнутим дужностима. Били су учесници свих ослободилачких ратова, па је фамилија Стаматовић и по томе препознатљива у златиборском крају. Интересовање за наше порекло нарочито је интензивирано од кад се тиме почео бавити Адам Стаматовић. Он је годинама сакупљао грађу за неку врсту колективне књиге, односно монографије о Стаматовићима. Део те грађе имали су и наши претходници – председници општине и народни посланици из нашег краја. Било је и раније сазнања да је Станоје Стаматовић – Главаш наш предак, а сада смо озбиљније ушли у поступак да се то и докаже. Надамо се да ће и овим што радимо и за шта се залажемо, он добити и заслужно место у српској историји.
Постоје и неке индиције да се крај Главашег првог гроба налази и гроб његове мајке. Уколико се то потврди, идеја Адама Стаматовића и других је да се знаменити син, Станоје, и његова мајка сахране на једном месту. Милан Стаматовић се залаже да се коначно, користећи се расположивом грађом, уради и музејска поставка о Главашу. Његово име сада носе Основна школа и Стрељачка дружина у Глибовцу, једна улица у Смедеревској Паланци и један ресторан у том граду који је годинама затворен. Мало је знано да се на реци Коњска, између Брдњака и Друговца, налази Станојева ћуприја.
-Време је да се исправи историјска неправда према Главашу – залаже се Милан Стаматовић.- Наше интересовање је један од могућих путева да до тога и дође. Грех би био да се заборави све оно што је за Србију и српски народ учинио Главаш. На његова дела стално треба потсећати поготово млађе нараштаје. Срећа је да постоје људи који се баве његовим животом и делом. Све то наравно треба бележити и чувати од заборава.
Златиборци су предузели и неке конкретне кораке. Ових дана су се заузели и помогли да се штампа нова, допуњена књига о Станоју Стаматовићу-Главашу, чији је аутор новинар у пензији Предраг Цветковић. О овој историјској личности мало је писано, ако се имају у виду његове заслуге у предустаничкој Србији и касније. Могуће је да ће ове иницијативе из златиборског краја потстаћи завичајне писце али и друге да се позабаве његовом личношћу и неспорним делом.
Д. Јанојлић