Историјат Суда у Смедеревској Паланци – од најбољег у Округу до Судске јединице: НЕПРАВДА „КВАЗИ РЕФОРМЕ“

-Стога је неопходно покренути иницијативу, којом би се организовали, како  правна струка, тако и сви грађани Општине Смедеревска Паланка, за подношење захтева Скупштини Републике Србије, за измену Закона о територијалној мрежи судова, ради установљења Основног суда

 

Последњом реформом правосуђа донет је нов закон о територијалној мрежи судова (Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, Сл.гл.бр. 101/2013).

Доношењем  овог закона, догодило се у Смедеревској Паланци, нешто што нико није очекивао, тачније Паланка је остала без седишта Основног суда. Седиште Основног суда је  премештено у Велику Плану, а суд у Паланци је постао нејака Судска јединица.

Тешко је отети се утиску, да се није радило о било каквој правној, реалној и логичној одлуци, већ о политичком исходу партијских моћника, који је на жалост представљао девастирање и потпуну деградацију, како грађана, тако свих правника и лица која се баве правосуђем (судија, адвоката, јавних тужилаца и др). Ова одлука нема никаквог оправдања, а ради  јаснијег разумевања, за почетак је довољно сагледати историју Суда у Смедеревској Паланци.

Почеци рада Суда, на просторима Општине Смедеревска Паланка, може се рећи датирају још с краја 19. Века. На жалост о томе постоји врло мало сачуваних, писаних докумената. Ипак Законом о устројству судова, Апелационог и Касационог, од 20.01.1865. године, предвиђено је да у сваком округу, постоји по један окружни суд као првостепени, тако да је смедеревски суд био надлежан и за подручје Среза паланачког. Увидом у Архиву Општинског суда у Смедеревској Паланци утврђено је да постоје писани документи из 30-их  прошлог века о устројству овдашњег Суда. ( Мисли се на Уредбу Краља Александра о устројству суда из 1927 године, што је 30 тих година прошлогх века!!!

Почеци професионалног судства у Смедеревској Паланци везују се за указ Краља Александра бр. 34218 од 30.05.1927. којим се за председника Првостепеног суда у Смедеревској Паланци поставља судија Никола Крстић, тако да се са сигурношћу може рећи  да је 01.06.1927. године почео са радом Првостепени суд у Смедеревској Паланци, као  први професионални суд на овом подручју.

Тада, 1927. године,  када је почео рад Првостепеног суда, поред поменутог  председника суда Николе  Крстића, судијску функцију је обављало још четворо судија. Значи, тада је Суд у Паланци имао председника и четири судије, секретара, седам судских писара, архивара, рачуновођу  са четири званичника и четири служитеља (доношењем последњег Закона о уређењу судова, популарно названим Законом о територијалној мрежи судова, паланачки Суд нема председника, секретара, седам судских писара, рачуновођу…).

Законом о уређењу судова који је проглашен Указом Краља Александра 24.09.1928. године Првостепени суд у Смедеревској Паланци, променио је назив у Срески суд. Занимљиво је, значи, да је у прошлом веку, овдашњи Суд носио име Првостепени суд у Паланци, затим од 1930. – 1966. године Срески суд, да би након те године добио име Општински суд, које је носио све до реформе правосуђа, од када носи назив Судска јединица Основног суда у Великој Плани.

И оно што се не може никако и никада занемарити јесте, да ни у најтежим ратним периодима и другим тешким околностима, у дугогодишњој историји Србије и Паланке, тај суд није престајао са радом. Значи, изузимајући промене у називу институције, и сходно томе промене у надлежности, од  установљења до „квази реформе“, није било момената који би утицали на континуитет и трајање суда у Паланци.

У документима која сведоче готово 90 година о трајању и раду професионалног судства у Паланци, мењају се само имена председника, судија и запослених. Управо овај континуитет је показао успешност Паланачког суда да одоли искушењима која су наметала бурна времена, обележена кроз  историју ратовима и променама државних устројстава.

Нажалост, после 90 година таквог рада и континуитета, појавила се политичка квази сила и моћ, којој Суд у Смедеревској Паланци није могао да се супротстави.

За ових протеклих 90 година било је 15 председника Суда, почев од поменутог Николе  Крстића 1927., Војислава Станковића од 1935., Димитрија Аксића од 1938., Обрена Шиљића од 1945., Миодрага Митровића, Животе Дабића, Ђорђа Јовашевића, др Душана Станојевића, Драгомира Ђорђевића – Драге Маџара, Божидара Анђелковића – Бата Лаке, легендарног Живорада Јелића, Милана Илића, Драгослава Павловића и Михајла  Рајића.

Само у периоду од 1927. до 1945. године, судијску функцију обављало је 18 судија, у периоду од 1945. до такозване реформе 35 судија,  и преко 135 службеника. Никада у овом периоду није било мање од 13 – 15 судија на  сталној судијској функцији.

А данас Судска јединица у Паланци, нема председника Суда…., нема  јавно тужилаштво, нема кривично одељење, нема рачуноводство….

Од почетка рада 1927. године, зграда старог Суда налазила се у  улици Краља Петра, данас Трг  Хероја број 7, који је чинио комплекс са зградом Суда, затвором и тужилаштвом, о чему сведочи  авионски снимак из 20-их година 20. века и у тим просторијама је Суд радио  све до краја  60-их година, када је изграђена нова зграда Суда  на простору на коме се и сада налази, у улици Вука Караџића.

Нова зграда  Суда започета је 1961. године, а  завршена 1967., као зграда Општинског суда. Отворен трем у приземљу са стубовима који носе спратну конструкцију, представља  главни улаз и истовремено отвара визуру према згради Општине. Приликом пројектовања вођено је рачуна о функционалности, комфору и репрезентативности.

Године 1998. у Општинском суду у Смедеревској Паланци, указала се потреба за проширењем радног  простор и извршена је реконструкција зграде Суда. Проширење је подразумевало надградњу трећег спрата и поткровља. Са становишта  функционалности, ово проширење је обезбедило додатне радне просторије за судије и рачуноводство, као и за формирање  вишенаменске репрезентативне сале за састанке и семинаре. Комплекс поткровља осветљен је са три монументална прозора, надкриљена троугаоним забатима, чиме је изглед  грађевине добио прелеп архитектонски изглед.

Нажалост, данас 70 одсто тог простора се не користи. Веома је жалостан осећај када људи  који су ранијих година радили у Суду и странке које су долазиле у суд, прођу празним ходницима и постану свесни колико је неправде нането грађанима Смедеревске Паланке, како из градског тако и сеоског подручја.

Овај  историјат о раду Суда у Смедеревској Паланци, не може се завршити без напомене да је он, дуги низ година на подручју Окружног суда у Смедереву, имао  најбоље резултате у  погледу квалитета рада, броја решених предмета, потврђених судских одлука од стране Виших судова, ажурности и других показатеља.

На крају, дочекали смо да је то, данас, само мала Судска јединица.

Није спорно да Велика Плана испуњава услове да поседује седишта Суда, али је неприхватљиво да такав статус  нема и Суд у Смедеревској Паланци.

Стога је неопходно покренути иницијативу, којом би се организовали, како  правна струка, тако и сви грађани Општине Смедеревска Паланка, за подношење захтева Скупштини Републике Србије, за измену Закона о територијалној мрежи судова, ради  установљења Основног суда у Смед. Паланци.

 

Зоран Стојковац, адвокат