Милутин Мића Стевановић пчелари од „малих ногу“: ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО ПЧЕЛА
-Располаже са 250 кошница на локацијама у Добром и Влашком Долу
Милутин Мића Стевановић, пензионер из Смедеревске Паланке, спада међу веће пчеларе у Доњој Јасеници. Пчелиња друштва гаји на две локације: у родном Влашком Долу и Добром Долу. Он је и први пчелар у породици, а почео је још као младић по угледу на комшију Бошка Милосављевића. Он је имао четрдесетак кошница и код њега је често обитавао, нарочито кад је врцао мед. Прву кошницу са пчелама купио је од Азањца Тике Маринковића кад му је било 20 година. На самом почетку пчеларења заинтересовао се за стручну литературу из те области. Кад је почео да је ишчитава био је службеник Општине Азања, а интензивније од преласка на рад у Смедеревску Паланку 1966. године. Ту је срео неке пчеларе са искуством, међу којима је био и Миле Михајловић.
-Почетком седамдесетих година прошлог века професор Синиша Маричић, доајен пчеларења у крају, Тика Јовановић и Хусеин Шеховић, образовали су Друштво пчелара у Смедеревској Паланци.- Од Маричића сам нарочито много тога научио о пчелама и пчеларењу. У то време пратио сам стручну литературу и често одлазио у Београд, где су се виккендом одржава предавања о плеларству. Био сам посетилац и Пољопривредног факултета, где је катедру држао професор Мића Младеновић. Прилично тога сам научио користећи искуства великих пчелара. Све што сам сматрао да би било корисно, примењивао сам у свом пчелињаку. На почетку нисам био толико материјално јак, имао сам две кћери на студијама, а кад су оне завршиле школовање, све потенцијале усмерио сам ка пчеларству. Тако сам дошао до пчелињака од близу 300 кошница. Тај капацитет сам одржавао више година, а у последње време, нешто због година живота и неких других разлога, почео сам да смањујем број пчелињих друштава. Тренутно имам скоро 250 кошница.
Стевановић је много учинио на популарисању пчеларства у Влашком Долу и околини. Напомиње да је „произвео“ приличан број врсних пчелара. Спомиње Илију Никодијевића, који је имао приличан број кошница, запчеларио је Славка Матејића који сада има преко сто кошница, а међу перспективне и вредне спадају Светомир Марковић, Бојан Батинић и др.
-Ретко који дан да прође а да не дође по неко да пита за савет – напомиње Стевановић. – Годинама пратим стручну литературу и углавном своје знање и искуство волим да поделим с другима. Код нас, у Влашком Долу, сада има близу хиљаду кошница. За то, чини ми се, има у доброј мери и моје заслуге. Немам много времена и зато не могу да идем од пчелињака до пчелињака, али свако ко има потребу да нешто пита и самном се посаветује, може да дође у мој пчелињак. Ја сам међу кошницама скоро сваког дана. Оног тренутка кад уђем у пчелињак заборављам све проблеме. Ту човек мора бити максимално сконцентрисан на оно што ради. Пчеле осете кад код човека нешто није у реду. У том случају оне се узнемире и нападају. Због тога у пчелињаку радим с максималном концентрацијом и комотно могу да послујем око отворене кошнице, а да ме ни једна не убоде.
Наш саговорник са задовољством износи да велики значај придаје дружењу с колегама пчеларима. Готово да и нема озбиљнијег пчелара у Србији кога не познаје. Пчеларском легендом сматра Божу Петровића из Друштва пчелара „Београд“. Пријатељује са највећим свљишким пчеларом, који располаже са 1.500 кошница. Члан је Удружења пчелара „Јасеница“ у Смедеревској Паланци и Друштва пчелара „Београд“, почасни члан је и Савеза пчеларских организација Србије и Пчеларског удружења Чачка, доживотни члан Председништва Друштва пчелара „Јасеница“…
Износи да је било година кад је имао много меда, али цене нису биле адекватне. Подвлачи да се неће скоро поновити 2015. година. Није било много меда, али је цена била изнад свих очекивања – 3,5 евра по килограму! Било је доста откупљивача, међу којима се истицао „Медино“ из Крњева. Ове године, која је за пчеларе незапамћено лоша, произвео је преко две тоне меда.
– Да зло буде веће, цена никаква! – вајка се. – Готово да нико и не пита. Нешто се чудно дешава, ни сам не знам шта. Извозници се жале да не могу да пласирају залихе. А мед може да стоји годинама, само што, кажу, губи нека своја својства. Било је сезона кад сам имао и преко осам, девет тона меда. На тржишту меда данас има свега, па и вештака. На пијацана тегла меда може се данас купити и за 400 динара, али ја не схватам како неко, ако му је мед прави, има рачуна да га даје по тој цени. Мој мед иде на анализу код великих откупљивача. Некада, када сам био млађи и у пуној снази, практиковао сам воћну пашу код нас, кад прецвета јабука, ишао сам на уљану репицу у Банат и добијао у просеку 20 кг меда по кошници. После репице, долази багремова паша, а после ње селио сам пчеле „на други“ багрем на Руднику. Носио сам своје пчеле некада и на Петрову гору (Хрватска) на 
питоми кестен. Након тога враћао сам се „кући“ да ухватим и нешто мало сунцокрета, толико да има за пчелињу зимницу. На Петровој гори, на пример, мед сам врцао на лицу места и продавао љубљанском „Медексу“.
Стевановић планира да пчелари докле год буде могао. Напомиње да ће морати постепено да смањује пчелиња друштва. Године, а сад му је осамдесет друга, вели, чине своје. Каже да је рад са 250 друштава сувише напоран.
-Проблем је и што слабије видим, па не могу да возим ноћу – предочава. – Кад треба да селим кошнице, а то се ради махом ноћу, морам да ангажујем возача.
За велики допринос развоју пчеларства добио је више друштвених признања.
Д. Јанојлић