На вест о смрти Милана Михаиловића
Удаљен од завичаја примио сам вест о смрти Милана Михаиловића, другара и саборца током петооктобарских превирања, а потом и у време док је, на жалост кратко, обављао дужност председника наше општине.
Тужна вест вратила ме је у време када смо заједно веровали у бољи, паметнији и поштенији свет, чијем ћемо стварању допринети у нашем малом граду, у нашој малој земљи која би могла бити једно двориште.
Тако смо мислили тада, и свакодневно радили на тој идеји – он на важној дужности у градској кући а ја волонтер тадашње владајуће коалиције ДОС.
Међутим, живот је становао у похлепи властољубаца, која је победила наду, и брзо однела и њега и све нас са политичке позорнице.
Сада, двадесет година касније, напустио нас је заувек.
Нека остане записано, Милан је био предобар за политичку арену која је већ тада била мочвара.
Веровао је у истину, реч, част и морал.
Веровао је у нормалност.
И трошио је себе ради достизања тог циља.
Такав је био Милан.
Такав је и отишао.
(Дејан Црномарковић)