Насиље у партнерским односима и у породици

Мушко насиље над женама је сваки чин против женине воље, а који је угрожава психички, физички, сексуално или економски. Насилник може бити члан  породице (муж, син, отац, брат, ујак…) или било који познати (пријатељ, познаник, шеф, колега) или непознати мушкарац. Важно је знати да се насиље може десити свакој жени и да насиље није последица жениног понашања него система патријархата у коме мушкарци имају моћ, а насиље над женама је начин да они ту моћ одрже.  Насиље над женама је пример злоупотребе моћи једног пола над другим.

Насиље над женама је током хиљада година историје подстакнуто од сваке друштвене заједнице све до данас.

Обично свако друштво подстиче тезу да је породица приватна ствар.  Међутим, овим ставом се насиље у породици прећуткује, и они који унутар породице имају мање моћи, а то су жене и деца, онда губе могућност да имају подршку да изађу из насиља.  Мушкарци су научени да доминирају у породици, а понекад или често то  раде насилно.

Деца која одрастају у ситуацији насиља касније не познају други начин комуникације. 

Након члана 164. у Кривичном закону од 2002. по први пут држава објављује да насиље у породици није лична ствар члана породице него да је то друштвено и државно питање.  Дакле, да ће држава кажњавати починиоце насиља у породици.  Тако је у свим земљама у Европи, и у највећем броју земаља у свету.  За све законе који кажњавају насиље у породици и сексуално насиље заслужне су многобројне активисткиње и феминисткиње женског покрета које су се годинама залагале да се такви закони формулишу и усвоје у њиховим земљама.

Статистике показују да жртва мушког насиља може бити било која жена, без обзира на године и образовање, материјалну ситуацију или националност.  Међународни женски покрет је показао да је мушко насиље над женама глобална појава, и да има исту динамику у свим културама, само што су неки облици у одређеним заједницама различити.

Статистике показују да насилници могу бити мушкарци било које професије, нивоа образовања, материјалне ситуације, националности.  Најчешће се насилници не могу препознати, јер су у свом мушком или професионалном друштву прихваћени, па се често каже: „У селу је мед, а у кући јед“.

Мушкарац који је насилан разним методама изолује жену од породице, пријатељица, спољног света… Изолација има много облика: искључивање телефона, закључавање жена, вређање пред пријатељима, одузимање докумената…

Мушкарац који злоставља жену има моменте када је љубазан и нежан до следећег чина насиља. Купује јој цвеће, парфеме, изводи у шетњу, деци купује поклоне, да јој пољубац…  Тим позитивним понашањем и обећањима даје жени наду да ће се променити.  Током времена ови тренуци су све ређи.

Циљ насилника је контрола над женом.

Насилник се најчешће поставља као врховни контролор који одлучује у свим ситуацијама када се ради о женином животу. Он одлучује шта она треба да ради, шта да говори, шта да мисли, када да телефонира, колико новца јој је потребно.  Она обично мора да му полаже рачун за све што ради.  Ову контролу пласира као његову љубав и бригу за њом.

Застрашивање је једна од успешних техника контроле. Насилник постиже контролу непрестаним застрашивањем.

ШТА МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ?

Реците пријатељици или некој особи у коју имате поверења шта вам се догодило. Причајте јој онолико колико можете и колико год пута имате потребу да јој то испричате. Препричавање болног осећања које бисмо радије заборавиле помаже нам да повежемо изоловане догађаје у целовито искуство.  Искуства насиља се не заборављају, али њихова болна димензија може да се умањи.  Важно је да изађемо из ћутања.  Ћутање вас неће спасити, а насилник профитира на вашем ћутању, јер му то даје слободу да настави са насиљем

Важно је да одлучите да верујете себи и да вреднујете огроман рад који сте уложиле у децу и породицу.  До сада сте улагале у друге, време је да почнете да улажете у себе.  Ви сте себи најважнија.  Након дуго година живота у насиљу обично нам је ниско самопоуздање, исцрпљени сте и немате много поверења у себе.  Све је то могуће изградити поново.  Има пуно пуно примера жена које су изашле из насиља.  Верујте себи.

Ако трпите дуготрајно злостављање и верујете да се он неће променити, верујте себи. Ваше искуство о насиљу које трпите је меродавније него било чији савети. Ви сте у праву. Вреднујте своје искуство.  Ако сте схватили да је требало из насиља изаћи раније, сетите се да сте тада радили најбоље што сте могли.  Важно је да сада не кренете да се кажњавате због тога. Будите нежни према себи. Волите себе.

Насилник најчешће систематски ради на изолацији жена.  Зато је важно да кренете да полако успостављајте односе са старим или новим пријатељицама или пријатељима.  Дајте себи простор, одлучите да урадите нешто за себе што волите, а што не зависи од других.  Узмите себе себи.

Излажење из ситуације насиље је дуг процес са радосним крајем. Он започиње одлуком и упорношћу. Сваки мали корак који сте урадили за себе важан је за ваше самопоуздање.

Идите код лекара и узмите потврду о повредама. Фотографишите повреде.

Ако са тиме не урадите ништа конкретно одмах, имате доказе за случај да насиље пријавите касније.

Пријавите насиље полицији. Ви или ваша комшиница, другарица, рођака или СОС телефон. Постоје нови чланови Кривичног закона Републике Србије који кажњавају насиље у породици и силовање у браку. Полиција је дужна да реагује по службеној дужности – када ви пријавите насиље, они треба да поднесу кривичну пријаву. Ту пријаву, СУП доставља надлежном тужилаштву, а тужилаштво онда одлучује да ли ће наставити или не поступак. Важно је да имате доказе о насиљу: лекарска уверења о телесним повредама, сведоке о догађају, фотографије. Пријављивање може бити тешка одлука јер се жене боје још већег насиља.

То је велики корак, јер се мушкарцу даје до знања да има неко моћнији од њега, и да је насиље злочин.