O jednom spomeniku i jednom priznanju – 16 godina posle: POČASNI GRAĐANIN SELA  

Profesor Ivan Vasiljević proglašen je 1998. godine za počasnog građanina Bašina. Time mu je odato priznanje za zasluge koje je imao u podizanju spomenika generalu i akademiku Živku Pavloviću. Možda se jedna plemenita zamisao ne bi ni ostvarila da se baš on nije našao „na čelu kolone“. Veliki poduhvat  je bio tren odvažnosti, upornosti i intelektualne domišljatosti ovog  lokal-patriote, koji je hrabro za realizaciju vrednog  nauma odabrao začudnu pojavu  vajara Slavomira Miletića, poreklom  iz Bošnjana.

Umna gipkost profesora fizike i bujna emotivnost skulpora, ali i bajkovita onostranost Soraba Milića od Mačve, učinili su da se veliki vojnik i vojskovođa Živko Pavlović vrati u svoj zavičaj, gde mu je pre 16 godina otkriven tri metra visok spomenik. Oduševljen samom idejom da se ovom elitnom oficiru Srpske vojske, velikom strategu i arhitekti najslavnijih pobeda u Prvom svetskom ratu podigne spomenik u rodnom  selu, i sam se na tome angažovao.

Profesor Vasiljević, kao i oni koji su s njim  na ovome  sarađivali,  svakako je inspiraciju nalazio i u rečima, takođe, znamenite ličnosti našeg kraja Pere Todorovića „da je naša Srbija u svemu osobita zemlja i drugčija od drugih“. I veliki umetnik Milić od Mačve je svakako  to imao na umu kad se lično zauzeo da se u Bašinu, uz spomenik, podigne spomen- kuća sa muzejskom postavkom i to po njegovom  crtežu, urađenom prilikom jednog boravka u Bašinu. Tada je ponudio  faksimile upitnika i portrete najviđenijih vojvoda koji su, uz generala Živka Pavlovića, doprineli slavnoj pobedi u sva tri rata koje je Kraljevina Srbija vodila u drugoj deceniji XX veka.

I sam  vajar Slavomir Miletić, autor do tada preko 350  skulptura impozantnih razmera, u jednom  intervjuu domaćim medijima zahvalio se profesoru Vasiljeviću na ukazanom poverenju da baš on radi na spomeniku generalu i akademiku Živku Pavloviću. Zaslužuje da citiramo makar jednu njegovu rečenicu: „Kad sam u novinama pročitao da će se graditi taj spomenik, kazao sam sebi – ovo, Slavomire, moraš ti da uradiš!“

A urađeno je mnogo toga što je bio dug zavičaja prema slavnom generalu, koji je u najtežim ratnim okolnostima bio desna ruka vojvode Radomira Putnika. Obnovljena je spomen-ploča na česmi koja je 1931. godine podignuta kao zajednički spomenik generalovim saborcima iz Bašina, izginulim za slobodu srpskog naroda. Ime ovog velikog vojnika ponela je kasarna u Smederevskoj Palanci, a otkrivena mu je i spomen-ploča na biblioteci „Milutin Srećković“ u Smederevskoj Palanci. Nedavno je o njemu održan i naučni skup i objavljen zbornik radova.

Uloženo je mnogo truda da se sve te ideje dovedu do  kraja. I čini se da se zavičaj odužio generalu Živku Pavloviću. I jeste, ali to nije dovoljno. General (čitaj: njegov spomenik) danas samuje među topolama rodnog Bašina. A da bi se na njegov spomenik stavio makar cvet, treba savladati nešto poput albanskih besputica u vreme velikog rata. Trava je narasla do pojasa, a spomen česma prepuštena zubu vremena. Šta bi na sve to kazao umni general kad bi njegove bronzane oči mogle tu „sliku“ da vide.

Pitamo se: ko sada treba „da jaše na čelu kolone?“ Odgovor  je jednostavan i jasan – sigurno neko iz njegovog sela. Jer, spomenik je meštanima Bašina ostavljen u amanet.

D. Janojlić

UBIŠE ŽIVKA!

Posao na skulpturi je bio dovršen, ali je Miletić stalno nešto dorađivao. Bližio se dan otkrivanja spomenika i više se nije moglo čekati. Livac je došao u improvizovani Miletićev atelje da pripremi spomenik za izlivanje u bronzi. Odnekud je banuo umetnik i kad je ugledao da je skulptura „isečena“ na delove, izleteo je na drum i počeo da zapomaže: „Ubiše Živka! Ubiše Živka!“

Baš tada je završavana crkva u selu. Majstori su bili prešli preko puta kod Miloja Grujića Tolče da ručaju, a u crkvi je ostao samo njihov kolega koji se zvao isto kao i general – Živko da dovrši započeti posao. Čuvši ono „ubiše Živka, ubiše Živka“ prekinuli su ručak, izleteli napolje i potrčali ka crkvi. Kad su ušli unutra, njihov kolega je mirno radio svoj posao.

MILETIĆEV PERFORMANS

Prilikom otkrivanja spomenika, njegov autor vajar Slavomir je izveo svoj performans. Sve vreme dok su trajali govori zvaničnika, presedeo je u u „ladi“ pokriven preko glave vojničkim ćebetom. Molili su ga da izađe, ali nije hteo. Govorio je: „Neću dok ne otkrijete Živka“. Generalova bronzana figura bila obmotana državnom zastavom. Tek kad je potpredsednik Vlade SRJ dr Vladan Kutlešić otkrio spomenik slavnom generalu, vajar Miletić se pridružio zvanicama. Padala je kiša, a on je u stavu „mirno“ stajao pred svojim delom. Za ovu priliku nije bio u svečanom odelu. Na sebi je imao vojnički šinjel, a šajkaču na glavi.

PISAC UDŽBENIKA IZ FIZIKE

Ivan Vasiljević je predavao fiziku u Školi „Žikica Damnjanović“ i Gimnaziji. Bio je i direktor Gimnazije. Autor ili koautor je više udžbenka iz fizike za srednjoškolce. „Naučna knjiga“ iz Beograda i Zavod za izdavanje udžbenika iz Novog Sada objavili su 1990. godine „Eksperimentalnu fiziku za treći razred“, koju je  napisao u koautorstvu sa Ivanom Aničinim. To je bio nov doprinos fizici kao savremenoj nauci, a učenici i nastavnici  dobili su vredno štivo, poduprto primerima iz eksperimentalne fizike, utemeljenim  na principima stroge naučnosti.